Википедија

Пругаста сова

Prugasta sova (lat. Strix varia), poznata i kao severna prugasta sova ili severnoamerička sova, vrsta je sove iz porodice pravih sova koja živi na području Severne Amerike. Odrasla jedinka je krupna, braon-sive boje sa prugama na grudima.[2] Prugasta sova je poprilično rasprostranjena širom Severne Amerike, a u poslednjih par godina proširila je svoj areal severno i zapadno do polarnih šuma, kao i južno do severnih delova Kalifornije. Ovo proširenje areala do severozapadnog Pacifika dovelo je do kontakta prugaste sove sa srodnom pegavom sovom (lat. Strix occidentalis). S obzirom da je prugasta sova znatno agresivnija, ona često isteruje pegavu sovu iz njenog staništa ili se hibridizuje s njom, što predstavlja dodatnu pretnju po ionako ugroženu pegavu sovu, pa se u tim oblastima prugasta sova smatra invazivnom vrstom.[2] Uglavnom naseljava stare šume, ali može da se nađe i na otvorenim šumovitim staništima.[2]

Prugasta sova
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Strigiformes
Porodica: Strigidae
Rod: Strix
Vrsta:
S. varia
Binomno ime
Strix varia
Barton, 1799
podvrste

tri ili četiri, vidi tekst

Sinonimi

Syrnium varium

Prepoznatljiva po svojoj okruglog glavi bez ušnih pramenova, braon očima i horizontalnim prugama na grlu, prugasta sova je za oko trećinu manja od laponske sove (lat. Strix nebulosa), neznatno manja od američke buljine (lat. Bubo virginianus), dok je malo veća od pegave sove. Njena značajna karakteristika je i vokalizacija. Pored svog prepoznatljivog oglašavanja koje se sastoji od osmonotnog zvižduka — koji se često tumači kao rečenica Ko kuva za vas? Ko kuva za sve vas? (engl. Who cooks for you? Who cooks for you all?), ova sova ispušta glasne serije spektakularnog duetskog oglašavanja tokom udvaranja koje podsećaju na manijački smeh.[3]

Kao i pegava sova, i prugasta sova je teritorijalna tokom čitave godine, monogamna je i odgaja jednu generaciju godišnje. Poput većine sova, i ona je predator, hraneći se malim sisarima do veličine zečeva, pticama do veličine tetreba, ali i vodozemcima, gmizavcima i beskičmenjacima.[4][5][6][7]

Iako je prugasta sova proširila svoj areal rasprostranjenja širom Severne Amerike, postoji zabrinutost za njenu populaciju u pojedinim oblastima. S obzirom da njeno gnežđenje zavisi od postojanja šupljina u starom drveću, ova sova se povezuje sa velikim drvećem i starim šumama, pa se stoga često smatra indikatornom vrstom u procesu očuvanja starih šuma. Međutim, u severozapadnom Pacifiku, prugasta sova, za razliku od pegave, često nastanjuje i znatno mlađe šume, pod uslovom da one imaju dovoljno veliko drveće.[8][9][10][11]

Opis uredi

Odrasla jedinka je visoka 40—63 centimetra, sa rasponom krila 96—125 centimetara. Prosečna težina prugaste sove iznosi 500—1.050 grama.[12] Mužjak je u proseku težak 625, dok prosečna težina ženke iznosi 795 grama.[13] Ima bledo lice sa tamnim prstenovima oko očiju, žut kljun i braon oči. Jedina je velika sova koja naseljava istočne delove Sjedinjenih Država koja ima braon oči. Gornji delovi tela su šarene sivo-braon boje, dok su donji delovi znatno svetlije obojeni; grudi su joj prošarani horizontalnim prugama, dok stomak prekrivaju vertikalne pruge (pa odatle i ime prugasta sova). Noge i stopala su prekriveni perjem sve do kandži.[14] Glava joj je okrugla i nema ušće pramenove. Iza uočljivog, diferenciranog facijalnog diska, bele i braon prugaste šare nastavljaju se duž čitavih leđa ptice.[13] Rep je tamne braon boje i sadrži četiri ili pet beličastih pruga. U pogledu obojenosti perja, polni dimorfizam ne postoji, ali je, kao i kod ostalih vrsta sova, ženka za jednu trećinu veća od mužjaka. Mladunci se od roditelja razlikuju po obojenosti perja, koje je kod ptića manje prošarano.[15]

U Severnoj Americi joj je najsličnija pegava sova (Strix occidentalis). Prugasta sova je po spoljašnjem izgledu slična pegavoj sovi, koja je manja i perje joj je prošarano tačkicama. Za razliku od srodne pegave sove, ova sova je prugasta, tamnooka vrsta zdepastog tela. Hibridi sa pegavom sovom mogu se pojaviti u severozapadnom Pacifiku, što dodatno komplikuje identifikaciju. Tamne oči i manja veličina razlikuju je od laponske sove (Strix nebulosa). Šarena sova (Strix virgata) slična joj je po obliku i šari, ali je manja od prugaste sove i ima tamniji facijalni disk, što dodatno ističe bele obrve i bradu. Nije moguće ni mešanje sa američkom buljinom, pošto je ona znatno veća od prugaste sove, ima ušne pramenove i žute oči.

U severnim delovima Centralne Amerike, gvatemalska prugasta sova predstavlja gotovo umanjenu verziju prugaste sove, i dugo je smatrana njenom podvrstom. Ona, za razliku od prugaste sove, ima žutosmeđu glavu i potiljak, umesto beličaste kao kod prugaste sove, kao i tri do četiri blede šare boje cimeta na repu.[16] Mladunci gvatemalske prugaste sove su znatno različitiji — većim delom su oker boje, sa jedva prošaranim gornjim delovima tela i tamnim facijalnim diskom.[17]

  •  
    Prugasta sova izbliza, Ričmond
  •  
    Oko i kljun prugaste sove
  •  
    U letu
  •  
    Sleće na stub

Sistematika uredi

Do danas su identifikovane i potvrđene četiri podvrste prugaste sove. Razlike između podvrsta su male do umerene, a ogledaju se u obojenosti (od tamne do blede braon boje), operjalosti nogu, ali i veličini, pogotovo veličini kljuna i stopala.

  • Strix varia varia (Barton, 1799)
Najrasprostranjenija podvrsta. Prostire se od severnih delova areala prugaste sove južno do Oklahome i centralne Džordžije. Noge su prekrivene perjem. Bišop je identifikovao i opisao tamniju (brunnescens u Minesoti) i svetliju (albescens u Kvebeku) varijantu ove podvrste.[18]
  • Strix varia georgica (Latham, 1802)
Naseljava severoistočni deo Sjedinjenih Država zapadno do istočnog i severnog Teksasa. Slična je nominalnoj podvrsti, ali joj noge nisu prekrivene perjem, osim dela na spoljnoj strani srednjeg prsta. Podvrsta Strix varia sablei, koja naseljava ostrvo Kejp Sejbl (Florida), sada pripada ovoj podvrsti.[19]
  • Strix varia helveola (Bangs, 1899)
Stanovnik južnog Teksasa, zabeležena severno do okruga Li, istočno do Čejmbersa, južno do Nuesesa i zapadno do Kera.[20] Gornji delovi tela su svetle braon boje sa beljim i debljim šarama nego kod prethodnih podvrsta. Stopala i kljun su znatno veći nego kod podvrsta Strix varia varia i Strix varia georgica.[16]
  • Strix varia sartorii (Ridgway, 1874)
Redak stanovnik Meksika, javlja se duž planinske obale Pacifika, u Durangu i Gereru, kao i u planinskim oblastima duž Atlantskog okeana, u državama Verakruz, Oahaka[17][21] i Puebla. Noge su, kao i kod nominalne podvrste, prekrivene perjem, ali je telo tamnije obojeno, sa šarama na donjim, crnim ili crno-braon delovima tela, dok su šare na gornjim delovima tela brojnije i belje. Veća je od nominalne podvrste, sa relativno većim kljunom i stopalima.[16] Ova podvrsta je predmet rasprave među naučnicima. Naime, neki autoriteti, među kojima i Internacionalna ornitološka zajednica, smatraju ovu pticu zasebnom vrstom, dok je drugi, među kojima i Američko ornitološko društvo, smatraju podvrstom prugaste sove.[22]

Paleobiologija uredi

Fosili ove vrste iz pleistocena pronađeni su na Floridi,[23] u Tenesiju[24] i Ontariju.[25] U istočnim delovima Sjedinjenih Država, pronađeni su ostaci prugaste sove stari 300 do 1.000 godina.[26] Nakon povlačenja lednika u Ontariju, ostaci ove vrste pronađeni su u okruzima Eseks i Brus, ali i u blizini Skarboroa (Toronto).[27][28][29] Strix brea, pleistocenska vrsta koja je pronađena na Rančo la Brei u Kaliforniji, bila je neznatno različita od prugaste i pegave sove.[30]

Rasprostranjenost i stanište uredi

Prugasta sova je rasprostranjena u većem delu istočnih Sjedinjenih Država, ali i severno sve do južne Kanade.[2] Njen areal proteže se do Britanske Kolumbije, a iz te oblasti počela je polako da se širi i na severozapad SAD.[2] U Vašingtonu, Oregonu i Kaliforniji, prugasta sova je naselila areal autohtone pegave sove, s kojom se sada takmiči oko staništa i hrane.[2]

Istorijski nedostatak drveća u Velikim ravnicama predstavljao je prepreku širenju areala prugaste sove, a nedavna povećanja šuma otklonila su istu.[31] Povećana rasprostranjenost šuma u dolinama reke Misuri i njenim pritokama obezbedila je prugastoj sovi stanište u kom može da nađe hranu, da se zaštiti od lošeg vremena, ali i da nađe sklonište od ptica grabljivica, pa je ona, stoga, proširila svoj areal i na zapadni deo Sjedinjenih Država. Decenijama kasnije, povećanje prostora pod šumama u Velikim ravnicama omogućilo je ovoj sovi da spoji istočni i zapadni areal i proširi se i širom južnih delova Kanade.[31] Ova povećanja prostora pod šumama nastala su zahvaljujući evro-američkim naseljenicima, koji su domorodačkom stanovništvu zabranjivali namerno paljenje šuma. Pored toga, doseljenici su sve više uspevali da spreče slučajne požare i povećali su sadnju drveća. U manjoj meri, pošumljavanja su povećana i istrebljenjem bizona (Bison bison), kao i prekomernim lovom crvenog jelena (Cervus elaphus) i celokupne porodice Cervidae, kao i, u nekim predelima, istrebljenjem kanadskog dabra (Castor canadensis) i zamenom autohtonih kopitara stokom.[31] Pošumljavanje Velikih ravnica kako bi se sprečili požari smatra se glavnim uzrokom ekspanzije brojnih vrsta ptica,[32] prvenstveno zapadne tiranke (Tyrannus verticalis),[33][34] istočne fibi (Sayornis phoebe),[35] istočne plave ptice (Sialia sialis),[36] plave šojke (Cyanocitta cristata),[37][38] smeđeg raznopojca (Toxostoma rufum),[39] crvenorepog mišara (Buteo jamaicensis)[40] i američke vrane (Corvus brachyrhynchus).[41]

Prugasta sova se razmnožava u gustim šumama širom Kanade, Sjedinjenih Država i južno do Meksika.[1][42] Pepeljastosiva sova, ili meksička prugasta sova, ponekad se smatra zasebnom vrstom od strane meksičkih naučnika, ali je Američko ornitološko društvo još uvek nije priznalo kao takvu. Prugasta sova je posebno brojna u raznim šumskim staništima u jugoistočnom delu Sjedinjenih Država. Nedavne studije pokazale su da predgrađa predstavljaju gotovo idealno stanište za prugastu sovu. Koristeći predajnike, naučnici su otkrili da se neke regionalne populacije brže povećavaju u predgrađima nego u starim šumama. Faktor ovog uspeha u predgrađima mogu da budu lako dostupni glodari kojima se sova može hraniti. Međutim, za potrebe razmnožavanja, ovoj vrsti je potrebno najmanje nekoliko velikih stabala, pa iz tog razloga može biti odsutna u nekim urbanim područjima. Glavna opasnost za prugastu sovu u prigradskim naseljima predstavljaju svakako automobili. Povećano potomstvo nadoknađuje stopu smrtnosti nastalu usled udara automobilima ili bolesti.[43] Sa druge strane, studije rađene u severoistočnim delovima Sjedinjenih Država, prvenstveno u Nju Džerziju, pokazale su da se prugasta sova uglavnom gnezdi u starim šumama, a da retko uspeva da uzgoji mladunce u urbanim područjima, delom zbog konkurentne i predatorne američke buljine.[44][45]

Kada je reč o veličini staništa jedne jedinke, ona može da varira u zavisnosti od prostora koji naseljava, kao i od perioda godine. Primera radi, u Mičigenu prosečna godišnja veličina staništa prugaste sove iznosi oko 1.600 kvadratnih metara. Zimi, kada je plen manje dostupan, veličina staništa se povećava kako bi ptica mogla da nađe hranu. Suprotno tome, za vreme gnežđenja i razmnožavanja, veličina staništa je neuporedivo manja, kako bi sova lakše mogla da odbrani svoju teritoriju i mladunce od neprijatelja.[13]

Ponašanje uredi

Migracija uredi

Ptica je stanarica, tako da se migracija uglavnom ne javlja. Od 158 označenih i praćenih jedinki, nijedna od posmatranih jedinki se u toku godine nije kretala u prečniku većem od deset kilometara.[46] Ipak, pojedine jedinke u populacijama u severnim delovima areala mogu migrirati,[46][47] iako do sada nisu zabeležene migratorne jedinke u Saskačevanu i Alberti.[48]

Ova vrsta generalno nije nomadska, već, naprotiv, snažno teritorijalna i vezana za gnezdo u kome živi.[11][49] Međutim, kada plena nema u izobilju, naročito tokom zime, može se javiti periodični nomadizam, kada ptica ide u potragu za plenom.[50]

Razmnožavanje uredi

Prugasta sova se gnezdi u šupljinama drveća, obično u gnezdima koje pravi ćubasta američka žuna (Dryocopus pileatus); takođe, može da naseli stara gnezda crvenoramenog mišara (Buteo lineatus), kuperijevog kopca (Accipiter cooperii), vrana i veverice.[51] Ptica je stanarica, ali povremeno može da luta tokom sezone gnežđenja. Ukoliko se gnezdo pokazalo kao pogodno, prugasta sova će ga uglavnom koristiti više puta. U Sjedinjenim Državama, ova vrsta polaže 1—5 snežno belih, u proseku 25 grama teških jaja[52][4] od početka januara u južnoj Floridi do sredine aprila na severu Mejna. Period inkubacije traje 28—33 dana i za to vreme ženka leži na jajima, a mužjak joj donosi hranu. Mladunci dobijaju perje nakon četiri do pet nedelja od izleganja, ali i dalje nisu sposobni da sami love, tako da im roditelji donose hranu.[53] Nakon šest nedelja od izleganja, mladunci postaju samostalni. Iako ne postoji prevelika količina podataka o razmnožavanju prugaste sove, naučnici su utvrdili da će par, ukoliko im jaja budu uništena pre izleganja, u roku od tri do četiri nedelje ponovo položiti nova.[13] Premda prugasta sova ima svega nekoliko neprijatelja, dešava se da neoprezni mladunci često stradaju od strane mačaka. Svakako, najveći neprijatelj po prugastu sovu predstavlja američka buljina.[54] Kada je reč o dugovečnosti, ova vrsta u divljini živi oko 10 godina, dok u zatočeništvu može da doživi i 23 godine.[12]

Mladunčad prugaste sove

Ishrana uredi

 
Prugasta sova zaranja u vodu kako bi ulovila ribu
Prugasta sova jede svoj plen i „ljuljuška” glavom

Prugasta sova je uglavnom predator. Veći deo ishrane čine poljski miševi, praćeni različitim vrstama glodara iz porodica miševa i pacova i rovčica. Pored glodara, ona se hrani i vevericama, zečevima, slepim miševima, krticama, oposumima, neovizonima i lasicama.[55][56] Jednika prugaste sove je 2012. godine uočena u Minesoti kako grabi i odnosi domaću mačku — plen koji je gotovo uobičajen za američku buljinu, ali dotad nije zabeleženo da se i ova vrsta hrani njime.[57] Povremeno se hrani i pticama, prvenstveno detlićima, tetrebima, prepelicama, šojkama, američkim vugama, golubovima,[55][58] pa čak i domaćim patkama i kokoškama, a ove poslednje može loviti tako što se provuče i kroz male otvore u zatvorenim prostorima. Znatno ređe se hrani drugim grabljivicama, uključujući i manje sove.[54] Kada je reč o pticama, uglavnom ih lovi noću, ulećući u njihova gnezda, pošto prugasta sova relativno nije dovoljno brza da hvata druge ptice u letu. Povremeno zagazi u vodu kako bi lovila ribe, kornjače, žabe ili rakove.[14][55][59][60] Pored svega ovoga, na meniju prugaste sove mogu da se nađu i zmije, gušteri, salamanderi, puževi, skorpije, tvrdokrilci, zrikavci, skakavci i kišne gliste.[55][61] Prugasta sova je poznata po tome što je privlači logorska vatra i svetla — mesta na kojima se okuplja veliki broj insekata. Ovakav plen obično odmah proguta, dok veće životinje nosi u gnezdo i sitni ih kandžama i kljunom na manje komade. Jaki želudačni sokovi omogućavaju da se meso nesmetano svari, dok se nesvarivi delovi plena, poput kostiju, zuba, krzna i perja, sažimaju u kompaktne kuglice koje sova povrati nakon 18—24 časa od hranjenja.[13]

Ova sova lovi noću, i to tako što čeka plen ili leti kroz šumu da bi se, kada uoči plen, stropoštala u letu na njega. Povremeno se može videti kako lovi i pre mraka, što se obično dešava tokom sezone gnežđenja ili mračnih i oblačnih dana. Od severnoameričkih sova, veća je verovatnoća da podzemna kukumavka, jastrebača i sove iz roda Glaucidium budu aktivne tokom dana, dok je dnevna aktivnost prugaste sove pretežno ispoljena tokom podizanja mladunaca.[14][60] Ipak, vrsta je pretežno nokturalna, odnosno preferira lov u zoru ili sumrak. Omiljeno mesto za lov predstavljaju ivice šuma i otvorenih polja ili livada, gde na drvetu čeka i traži svoj plen. Zanimljivo je da tom prilikom sova pravi čudne pokrete glavom, takozvano ljuljuškanje. Ljuljuškanje zapravo predstavlja vertikalne pokrete glave gore-dole, što joj pomaže da odredi udaljenost plena.[13]

Vokalizacija uredi

Pesma prugaste sove; Florida, SAD

Vokalizacija ove ptice je poprilično karakteristična i ornitolozi je često koriste za identifikaciju vrste u velikim šumama. Mužjak koristi dva različita načina oglašavanja. Prvi zvuči kao duboko lajanje i, prilikom ispuštanja zvuka, visina tona postepeno raste, da bi se na kraju završio snažnim krikom. Drugi, koji predstavlja uobičajeno dozivanje prugaste sove i služi sa obeležavanje teritorije i privlačenje jedinki suprotnog pola, predstavlja seriju od osam zviždaja koji se završavaju sa uu-oo, sa naglaskom na poslednji deo. Veoma često se oglašavanje ove sove opisuje korišćenjem reči, odnosno gramatički korektne fraze koja je jako slična vokalizaciji ove ptice: Ko kuva za vas? Ko kuva za sve vas? (engl. Who cooks for you? Who cooks for you all?), sa naglaskom na ’vas’.[62] U većini slučajeva, prugasta sova je bučna. Kada je uznemirena, ona će proizvoditi živahan, škriptav siktaj i snažno zveketati kljunom. Iako se uglavnom oglašava tokom noći, neretko se dešava da peva i tokom dana.[63]

Konzervacija i zaštita uredi

Staro drveće u kome se prugasta sova gnezdi je neophodan uslov za održanje stabilnog nivoa populacije. Za očuvanje vrste je od krucijalnog značaja zaštita starijih stabala u brdskim šumama i močvarnim područjima. Brojni slojevi vegetacije ispod velikih krošnji, koji se pretežno javljaju u starim šumama, neophodni su ovoj sovi jer joj obezbeđuju prostor za lov. Međutim, prugasta sova može da lovi i na drugim područjima, pre svega na otvorenim poljima pored šuma. Stoga su planovi za očuvanje otvorenih polja i šuma neophodni kako bi se očuvala ova vrsta.[13]

 
Severnoamerička sova zimi, u kanadskom nacionalnom parku Gatino; Gatino, Kvebek

Prugasta i pegava sova uredi

Prugasta sova je delimično odgovorna za nedavno smanjenje brojnosti pegave sove, rasprostranjene u Britanskoj Kolumbiji, Vašingtonu, Oregonu i Kaliforniji.[64][65][66][67] Plan oporavka pegave sove iz 2011. godine navodi: „Na osnovu najboljih raspoloživih naučnih informacija, kompetitivnost sa prugastom sovom predstavlja značajnu i kompleksnu pretnju za pegavu sovu”.[68] Još od 1960-ih, prugasta sova je polako širila svoj areal zapadno od istočnih delova Sjedinjenih Država i Kanade.[69] Kada prugasta i pegava sova dele isto stanište, prugasta sova je uglavnom agresivnija od pegave sove i lako je nadvlada, što dovodi do smanjenja populacije pegave sove.[70] Može se čak desiti da prugasta sova ubije pegavu.[71] Zabeleženo je da povremeno dolazi do hibridizacije ove dve vrste, čime se stvara takozvana prugasto-pegava sova (engl. sparred owl; botted owl).[72] Prilikom analize 9.000 pegavih sova, zabeleženo je svega 47 jedinki koje su nastale hibridizacijom ove vrste sa prugastom sovom; shodno tome, autori ove analize smatraju hibridizaciju ove dve vrste „interesantnim biološkim fenomenom koji je neuporediv sa stvarnom pretnjom — direktnom konkurencijom između ove dve vrste za hranu i prostor”.[73]

 
Odobonova ilustracija prugaste sove

Dana 5. aprila 2007. godine, zvaničnici Bele kuće najavili su predlog Uprave za lov i ribolov da je dozvoljeno ubijanje prugaste sove kako bi se smanjila opasnost po nestajanje pegave sove.[74] Služba je pozvala na obeležavanje 18 lokacija u arealu pegave sove gde je dozvoljeno ubijanje 12—32 po lokaciji u periodu 5—10 godina,[74] što bi značilo da bi u periodu od 3 do 5 godina bilo ubijeno približno 2.150—2.850 prugastih sova, a u periodu od 10 godina 4.650 njih.[75] Ako bi se ova studija sprovela u delo,[76] ovo bi prve godine rezultiralo ubijanjem grabljivica 36 puta više nego što bilo koji drugi projekat konzervacije i zaštite životinja u SAD predviđa, kao i 84 puta više nego u najvećim svetskim konzervacionim projektima, a cena svega bila bi milion dolara godišnje; ako se cena uprosti po ubijenoj sovi, to bi značilo 700 dolara tokom prve, a oko 2.800 dolara svake naredne godine. Ekolozi se plaše da će svaljivanje krivice smanjenog rasprostranjenja pegave sove na prugastu rezultirati manjim posvećivanjem pažnje teritorijalnoj zaštiti od. povratku seče šuma u zaštićenim područjima areala pegave sove.[75]

U umetnosti uredi

Naturalista i slikar Džon Džejms Odobon ilustrovao je prugastu sovu u svom delu Ptice Amerike (engl. The Birds of America), izdatom u Londonu između 1827. i 1838. godine. Ilustracija se nalazi na 46. strani i prikazuje ovu sovu kako vreba sivu vevericu (Sciurus carolinensis). Slika je kasnije ugravirana i obojena u radionicama Roberta Havela, u Londonu. Originalna Odobonova akvatinta se danas čuva u Muzeju u Bruklinu.[77]

Reference uredi

  1. ^ a b „BirdLife International (2012). Strix varia”. IUCN Red List of Threatened Species (na jeziku: engleski). International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 25. 9. 2017. 
  2. ^ a b v g d đ Konig 1999, str. 327–328
  3. ^ Mazur, Kurt M.; James, Paul C. (2000). „Barred Owl ( Strix varia ), The Birds of North America Online”. Ithaca: Cornell Lab of Ornithology. 
  4. ^ a b Elderkin, M. F. (1987). „The breeding and feeding ecology of a Barred Owl Strix varia Barton population in Kings County, Nova Scotia”. Wolfville, NS: Acadia Univ. 
  5. ^ „Barred Owl”. Audubon (na jeziku: engleski). 13. 11. 2014. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  6. ^ Marks, J. S.; Hendricks, D. P.; Marks, V. S. (1984). „Winter food habits of Barred Owls in western Montana”. Murrelet. 
  7. ^ Takats, D. L. (1998). „Barred Owl habitat use and dist ribution in the Foothills Model Forest”. Edmonton: Univ. of Alberta. 
  8. ^ Nicholls, T. H.; Warner, D. W. (1972). „Barred Ow l habitat use as determined by radiotelemetry”. J. Wildl. Manage. 
  9. ^ Elody, B. I.; Sloan, N. F. (1985). „Movements a nd habitat use of Barred Owls in the Huron Mountains of Marquette County, Michigan, as determined by radiotelemetr”. Jack-Pine Warbler. 
  10. ^ Haney, J. C. (1985). „Spatial incidence of Barred Owl ( Strix varia ) reproduction in old-growth forest of the Appalachian Plateau”. J. Raptor Res. 
  11. ^ a b Mazur, K. M.; Frith, S. D.; James, P. C. (1998). „Barred Owl home range and habitat selection in the boreal forest of central Saskatchewan”. Auk. 
  12. ^ a b Barred Owl (Strix varia) – Information, Pictures, Sounds. The Owl Pages (2015-11-04). Retrieved on 2016-08-01.
  13. ^ a b v g d đ e Heulett, Karen; Hostetler, Mark E; Labisky, Ronald F. „Barred Owl (Strix varia)”. Wildlife Ecology and Conservation. Pristupljeno 19. 9. 2017. 
  14. ^ a b v Terres, J. K. (1980). The Audubon Society Encyclopedia of North American Birds. New York, NY: Knopf. str. 665. ISBN 978-0-394-46651-4. 
  15. ^ Pyle, P. (1997). Flight-feather molt patterns and age in North American owls. American Birding Association. 
  16. ^ a b v Ridgway, R. „pt. 6”. Birds of North and Middle America (no. 50 izd.). Bull. U.S. Natl. Mus. 
  17. ^ a b Howell, S. N. G; Webb, S (1995). A guide to the birds of Mexico and northern Central America. New York: Oxford University Press. 
  18. ^ Bishop, L. B. „Three apparently undescri bed owls”. Washington: Proc. Biol. Soc. 
  19. ^ Stevenson, H. M.; Anderson, B. H. (1994). „The birdlife of Florida”. Gainesville: Univ. Press of Florida. 
  20. ^ Oberholser, H. C. (1974). „The bird life of Texas”. Austin: Univ. of Texas Press. 
  21. ^ Peters, J. L. (1940). „Check-list of birds of the world”. Cambridge, MA: Mus. Comp. Zool. 
  22. ^ König, Weick (1999). Owls: A Guide to the Owls of the World. Yale University Press. 
  23. ^ Wetmore, A (1940). „A checklist of the fossil birds of North America”. Smithson. Misc. Collect. 
  24. ^ Parmelee, P. W.; Klippel, W. E. (1982). „Ev idence of a boreal avifauna in middle Tennessee during the late Pleistocene”. 
  25. ^ Westmore, A (1958). „Miscellaneous notes on foss il birds” (135 izd.). Washington, D.C: Smithson. Inst. 
  26. ^ Parmelee, P. W. (1962). „The faunal complex of the Fisher site, Illinois”. Am. Midl. Nat. 
  27. ^ Churcher, C. S.; Karrow, P. F. (1963). „Mammals of Lake Iroquois Age”. 
  28. ^ Stewart, F. L. (1974). „Faunal remains from the nodwe ll site (BcHi-3) and from four other sites in Bruce County, Ontario”. Vol. 16. Ottawa, ON: Natl. Mus. Man. 
  29. ^ Lennox, P. A.; Dodd, C. F. (1991). „The La Salle -Lucier site: two components of the western basin tradition, Essex County, Ontario”. Ont. Archeology. 
  30. ^ Hildegarde, H. (1933). „A new species of owl from the Pleistocene of Rancho La Brea”. Condor. 
  31. ^ a b v KB, Livezey (2009). „Range expansion of Barred Owls, part 2: facilitating ecological changes”. American Midland Naturalist. 161 (2): 323—349. doi:10.1674/0003-0031-161.2.323. 
  32. ^ KB, Livezey (2010). „Killing barred owls to help spotted owls II: implications for many other range-expanding species”. Northwestern Naturalist. 91 (3): 251—270. JSTOR 40983223. doi:10.1898/NWN09-38.1. 
  33. ^ Houston S. (1979). „The spread of the Western Kingbird across the prairies”. Blue Jay. 37: 149—157. 
  34. ^ Gamble LR, Bergin TM. 1996. Western Kingbird (Tyrannus verticalis), no. 227. In: A. Poole (ed.). The Birds of North America Online. Cornell Lab of Ornithology, Ithaca, New York
  35. ^ Weeks HP. 1994. Eastern Phoebe (Sayornis phoebe), no. 94. In: A. Poole (ed.). The Birds of North America Online. Cornell Lab of Ornithology, Ithaca, New York.
  36. ^ Gowaty PA, Plissner GH. (1998). Eastern Bluebird (Sialia sialis), no. 381. In: A. Poole (ed.). The Birds of North America Online. Cornell Lab of Ornithology, Ithaca, New York.
  37. ^ GH, Smith (1978). „Range extension of the Blue Jay into western North America”. Bird-Banding. 49: 208—214. 
  38. ^ Tarvin KA, Woolfenden GE. (1999). "Blue Jay (Cyanocitta cristata)", no. 469. In: A. Poole (ed.). The Birds of North America Online. Cornell Lab of Ornithology, Ithaca, New York.
  39. ^ Cavitt JF, Haas CA. (2000). "Brown Thrasher (Toxostoma rufum)", no. 557. In: A. Poole (ed.). The Birds of North America Online. Cornell Lab of Ornithology, Ithaca, New York.
  40. ^ Houston S. (1983). „Trees and the Red-tailed Hawk in southern Saskatchewan”. Blue Jay. 41: 99—109. 
  41. ^ Houston S. (1977). „Changing patterns of Corvidae on the prairies”. Blue Jay. 35: 149—155. 
  42. ^ KB, Livezey (2007). „Barred Owl habitat and prey: a review and synthesis of the literature”. Journal of Raptor Research. 41 (3): 177—201. doi:10.3356/0892-1016(2007)41[177:BOHAPA]2.0.CO;2. 
  43. ^ Owls Get Wise to Better Life in Cities, Jeanna Bryner, LiveScience Staff Writer, 2007
  44. ^ Laidig, K. J., & Dobkin, D. S. (1995). SPATIAL OVERLAP AND HABITAT ASSOCIATIONS OF BARRED OWLS AND GREAT HORNED OWLS IN SOUTHERN NEW-JERSEY. Journal of Raptor Research, 29(3), 151-157.
  45. ^ Bosakowski, T., Speiser, R., & Benzinger, J. (1987). Distribution, density, and habitat relationships of the Barred Owl in northern New Jersey. Biology and Conservation of Northern Owls. Gen. Tech. Re, RM-142. US Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Forest and Range Experiment Station, Fort Collins, 135-143.
  46. ^ a b Johnsgard, Paul A (1998). North American Owls: Biology and Natural History. Washington, D.C.: Smithsonian Institution Press. 
  47. ^ Campbell, R. W.; Dawe, N. K.; McTaggart-Cowan, I.; Cooper, J. M.; Kaiser, G. W.; McNall, M. C. E. (1990). „The birds of British Columbia, Vol. 2: diurnal birds of prey through woodpeckers”. Victoria: Br. Columbia Mus. 
  48. ^ Mazur, K. M. (1997). „Spatial habitat selection by Barre d Owls in the boreal forest of Saskatchewan, Canada”. Regina: Univ. of Regina. 
  49. ^ Nicholls, T. H.; Fuller, M. R. (1987). „Territo rial aspects of Barred Owl home range and behavior in Minnesota”. Winnipeg. 
  50. ^ Elody, B. I. (1983). „Techniques for capturing, ma rking, monitoring, and habitat analysis for the Barred Owl in the Upper Peninsula of Michigan”. Houghton: Michigan Technological Univ. 
  51. ^ Sattler, Helen Roney (1995). The Book of North American Owls. Clarion Books. str. 41. ISBN 978-0-395-60524-0. 
  52. ^ Bent, A. C. (1938). „Life histories of North American birds of prey”. U.S. Natl. Mus. 
  53. ^ Barred Owl Factsheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. april 2015), Lee and Rose Warner Nature Center, 2008
  54. ^ a b Barred Owl Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. oktobar 2017). Fcps.edu. Retrieved on 2016-08-01.
  55. ^ a b v g Livezey 2007.
  56. ^ Hamer TE, Hays DL, Senger CM, Forsman ED (2001). „Diets of northern barred owls and northern spotted owls in an area of sympatry”. Journal of Raptor Research. 35: 221—227. 
  57. ^ „Pictured: The astonishing moment an owl snatched up a full-grown cat for a 'light' meal”. London: Daily Mail. 28. 10. 2012. Pristupljeno 8. 1. 2013. 
  58. ^ Hameretal 2001.
  59. ^ Barred Owl, Owling
  60. ^ a b Habitat Suitability Index Models:Barred Owl, US Fish and Wildlife Service
  61. ^ Livezey KB, Elderkin MF, Cott PA, Hobbs J, Hudson JP (2008). „Barred owls eating worms and slugs: the advantage in not being picky eaters”. Northwestern Naturalist. 89 (3): 185—190. JSTOR 30135134. doi:10.1898/NWN08-04.1. 
  62. ^ Sibley, David (2000). The Sibley Guide to Birds. Knopf. ISBN 978-0-679-45122-8. 
  63. ^ Alderfer, Jonathan (2006). National Geographic: Complete Birds of North America. Washington D.C.: National Geographic Society. str. 330—331. 
  64. ^ KB, Livezey (2005). „Iverson (2004) on Spotted Owls and Barred Owls: comments on methods and conclusion”. Journal of Raptor Research. 39: 102—103. 
  65. ^ Pearson RR, Livezey KB (2007). „Spotted Owls, Barred Owls, and Late-Successional Reserves”. Journal of Raptor Research. 41 (2): 156—161. doi:10.3356/0892-1016(2007)41[156:SOBOAL]2.0.CO;2. 
  66. ^ Pearson RR, Livezey KB (2003). „Distribution, numbers, and site characteristics of Spotted Owls and Barred Owls in the Cascade Mountains of Washington”. Journal of Raptor Research. 37: 265—276. 
  67. ^ Kelly EG, Forsman ED, Anthony RG (2003). „Are Barred Owls displacing Spotted Owls?” (PDF). The Condor. 105: 45. doi:10.1650/0010-5422(2003)105[45:ABODSO]2.0.CO;2. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 08. 2017. g. Pristupljeno 18. 09. 2017. 
  68. ^ U.S. Fish and Wildlife Service. (2011). Revised Recovery Plan for the Northern Spotted Owl (Strix occidentalis caurina). U.S. Fish and Wildlife Service, Portland, Oregon.
  69. ^ Gremel, Scott. Barred Owl Displaces Northern Spotted Owl at Olympic. Natural Resources Year in Review, U.S. National Park System.
  70. ^ Peterson, A. Townsend & Robins, C. Richard (2003). „Using Ecological-Niche Modeling to Predict Barred Owl Invasions with Implications for Spotted Owl Conservation” (PDF). Conservation Biology. 17 (4): 1161—1165. doi:10.1046/j.1523-1739.2003.02206.x. Arhivirano iz originala (PDF) 2008-06-27. g. 
  71. ^ Leskiw T, Gutierrez RJ (1998). „Possible predation of a spotted owl by a barred owl”. Western Birds. 29: 225—226. 
  72. ^ Interbreeding Threatens Rare Species, Experts Claim, Guynup, Sharon, National Geographic
  73. ^ Kelly EG, Forsman ED (2004). „Recent records of hybridization between barred owls (Strix varia) and northern spotted owls (S. occidentalis caurina)”. Auk. 121 (3): 806—810. doi:10.1642/0004-8038(2004)121[0806:RROHBB]2.0.CO;2. 
  74. ^ a b Durbin, Kathy (27 April 2007). NCCSP.org "White House Proposes Killing Spotted Owl Rival, Owls at Odds." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jun 2009) The Columbian..
  75. ^ a b KB, Livezey (2010). „Killing barred owls to help spotted owls I: a global perspective” (PDF). Northwestern Naturalist. 91 (2): 107—133. JSTOR 40856470. doi:10.1898/NWN09-37.1. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-05-25. g. 
  76. ^ Johnson DH, White GC, Franklin AB, Diller LV, Blackburn I, Pierce DJ, Olson GS, Buchanan JB, Thrailkill J, Woodbridge B, Ostwald M. (2008). Study designs for Barred Owl removal experiments to evaluate potential effects on Northern Spotted Owls. Report prepared for the U.S. Fish and Wildlife Service, Lacey, WA and Yreka, CA. Olympia, WA: Washington Department of Fish and Wildlife.
  77. ^ „Brooklyn Museum”. Collections: American Art: Barred Owl. 

Literatura uredi

  • Terres, J. K. (1980). The Audubon Society Encyclopedia of North American Birds. New York, NY: Knopf. str. 665. ISBN 978-0-394-46651-4. 
  • Konig, Claus; Weick, Friedhelm; Becking, Jan-Hendrick (1999). Owls: A Guide to the Owls of the World. Yale University Press. str. 327—328. 
  • Kale, Herbert W; Maehr, David S. II; Karalus, Karl (1990). Florida’s Birds. Sarasota, Florida: Pineapple Press. 
  • Simbeck, Rob (1997). For Wildlife Watchers: Barred Owl. South Carolina Wildlife. str. 42-43. 
  • Stevenson, Henry M; Anderson, B. H. (1994). Birdlife of Florida. Gainesville, Florida: University Press of Florida. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пругаста_сова&oldid=26983979”