Psihopatologija nagona

Psihopatologija nagona predstavlja izmenu snage i načina realizovanja nagona. Nagoni su sve ono što nas iznutra podstiče na određenu aktivnost, što nas usmerava i što nam omogućava da istrajemo u toj aktivnosti. Nagoni se mogu predstaviti kao složeni nenaučeni obrasci ponašanja, zasnovani na nasleđenim mehanizmima, svojstveni biološkoj prirodi bića. Njih možemo podeliti u dve osnovne kategorije vitalne i socijalne (koje mnogi autori radije nazivaju motivima).

• Vitalni nagoni, koji uključuju nagon za samoodržavanjem (ostanak i ishrana), nagon za održanjem vrste (seksualni nagon) i roditeljski nagon.

• Socijalni nagoni, koji se odnose na skup aktivnosti (sticanje znanja, položaja, socijalnog statusa, ugleda, zvanja i sl.) usmerenih na obezbeđivanje sopstvene egzistencije i afirmacije u društvu.

Fiziološka osnova nagona

Anatomsko-fiziološka osnova nagonskog života, u prvom redu ima u vidu ulogu hipotalamusa, limbičkog sistema i kore velikog mozga. Hipotalamus je od velikog značaja za osećaj gladi, žeđi straha, zadovoljstva besa, kontroliše san i održanje stalnosti temperature organizma. Takođe, metabolizam vode, masti i ugljenih hidrata reguliše hipotalamus. Pored toga celi akt parenja organizuje hipotalamus i delovi prednjeg mozga u njegovom sudsestvu, a u ovim centrima CNS-a nalaze se i centri nagrađivanja (potkrepljenja). Pojedine strukture hipotalamusa vezuju se za određene nagonske manifestacije. Tako se preoptičko jedro smatra centrom za regulaciju žeđi i telesne temperature. U eksperimentima hlađenje ove zone uslovljava smanjenje žeđi, bez obzira na to koliko je malo tečnosti bilo u organizmu. Suprotno, zagrevanjem dolazi do pojačanja potrebe za unošenjem tečnosti. Supraoptičko jedro verovatno utiče na formiranje žeđi, aktivira organizam da traži vodu i sam akt pijenja vode. Stimulacija bočnih delova hipotalamusa provocira žeđ, dok draženje srednjih hipotalamičkih struktura inhibitorno deluje na nju. Kada je osećaj gladi u pitanju, ventromedijalno jedro hipotalamusa suprimira, a lateralni nukleus pojačava glad i ponašanje traženja i unosa hrane. Na nivou neurotransmitera izgleda da je uloga dopamina posebno značajna u kontroli potrebe za unošenjem hrane dok je noradrenalin naručito bitan kada se radi o osećaju žeđi. Govoreći o seksualnom nagonu, bažno je osvrnuti se na neuronska kola u zadnjim delovima hipotalamusa koja kontrolišu stvaranje polnih hormona. Ukoliko dođe do razaranja ovog dela, eksperimentalna životinja ne ispoljava više seksualni interes, prestaje da traži partnera i ne pokazuje ponašanje tipa udvaranja i parenja. Hipotalamus zajedno sa hipofizom reguliše sekreciju polnih hormona, koje inače luče testisi kod muškaraca, a ovaeijumi kod žena (malu količinu tostesterona luči i kora nadbubrega). Libido kod pripadnika oba pola pod najvećim je uplivom tostesterona, mada je kod žena koncentracija ovog hormona, u krvi niža oko 20 puta u odnosu na muškarce, što je i razumljivo jer se kod njih ova supstanca sintetiše samo u korteksu suprarenalnih žlezda. Estrogen i progesteron određuju plodnost žena i verovatno roditetljski nagon. Neuropeptidi hipofize (luteinizirajući i folikulstimulišući hormon) značajni su kod muškarca i kod žena za razvoj genitalnih organa, polno sazrevanje u celini i uz sadejstvo rilizing faktora hipotalamusa, kontrolu nivoa polnih hormona (testosterona, estrogena i progesterona) u organizmu. Pa ipak i drugi delovi mozga (limbički sistem i više strukture moždane kore) su bitni za nagonsko ponašanje. Limbički sistem ke odgovoran za emocionalni ton koji prati cvaku nagonsku manifestaciju, a više kortikalne strukture integrišu različita ispoljavanja nagona u kontekstu jedinstvenosti kortikalne situacije. Socijalni motivi, svojstveni pre svega ljudskoj vrsti, ne bi se mogli zamisliti bez postojanja filogenetski najmlađih nivoa neokorteksa.

Psihopatologija nagona

Patološke modifikacije nagona se iskazuju u vidu izmene snage iskaza (kvantitativni poremećaji nagona) ili sadržaja, pravca ili načina realizacije (kvalitativni poremećaji nagona).

Kvantitativni poremećaji nagona

Kvantitativni poremećaj nagona za življenjem

Slabljenje nagona za življenjem ja najjasnije iskazano u samoubistvu (suicid) ili pokušaja samoubistva. Pod određenim okolnostima , veoma oslabljen, nagon za življenjem ne sprečava osobu, da se bezrezervno opredeli za aktivno uništenje sopstvenog života. Suicid možemo podeliti na:

Psihopatološki potsticaj suicida

• imaginaran (užasan, nepodnosšljiv) "realitet" (halucinacije, iluzije) doživljen od strane bolesnika u okviru društvenih bolesti, često ne dozvoljava alternativni izbor.

• Pod pritiskom nepodnošljivih patoloških emocija (strah, beznađe, osećanje krivice i subjektivno viđenje odgovornosti i za najteže katastrofe čovečanstva), nagon za življenjem "gubi" bitku (hipertimija, depresivno polarizovana).

• Poseban oblik kratkotrajne, ali nekad afektivne redukcije nagonaza življenjem se zapaža u slučajevima indukovanog samoubistva. Sugestijom (poremećaj volje) navede na samoubistvo kao zajednički čin, indukovanaosoba obično realizuje "dogovor", dok osoba induktor, neretko odustane od izvršenja odluke.

• Različite varijante hemijske (psihoaktivne supstance) zavisnosti (patološka emocija snažnija od nivoa žudnje usmerena ka nivou strasti) se često označavaju, sa razlogom, kao "hronično samoubistvo".

Normalni psihološki potsticaj suicida

Moramo odmah reći da "normalni" podsticaj je od strane pojedinih autora doveden u pitanje. Karakteristike "normalnog" psihološkog potsticaja ka samoubistvu bi bile, da je to akt, odabran u stanju pribrane svesti i punog duševnog zdravlja, u uslovima kada realistički sagledano okolnosti pružaju racionalnu podršku tom činu. Najčešće je reč o:

• Terminalnom stanju malignih ili drugih, neizlečivih telesnih oboljenja.

• Uviđanje evidentno tragičnog toka događaja u slučaju alternativnog zarobljavanja.

• Svođenju deficitnog životnog bilansa (bilansno samoubistvo).

• Suicid iz ubeđenja: kamikaze, samoubistvo da bi se izbeglo zarobljeništvo i mučenje - partizani, sepuku kod Japanaca i sl.

• Ili ako je slučaj sa "čistim metafizičkim - filozofskim samoubistvom", kakvo objašnjava čuveni slovenački filozof i psihoanalitičar Slavoj Žižek.

Povišen nagon za življenjem, ako tako nešto postoji nije psihopatološki fenomen, mada neki autori izdvajaju ovaj fenomen kao psihopatološki u okviru hipertimije manično polarizovane (sindrom manije).

Kvantitativni poremećaj nagona za ishranom

Bulimija

Bulimija ili bolesna proždrljivost predstavlja pojačan nagon za ishranom. Buliničari do te mere halapljivo jedu da se mogu i ugušiti komadom hrane (bolus smrt). Bulumija se zapaža kod senilne demencije, mentalne subnormalnosti, epileptičke krize, oligofrenije ili kao jedan od simptoma neuroze. Od bulimije treba razlikovati polifagiju i polidipsiju (preterani unos hrane i vode), koja se javlja kod internističkih bolesnika (insipidni dijabet - oštećenje zadnjeg režnja hipofize, šećerna bolest i sl.). Izdvajamo i alimentarnu gojaznost, može pored drugih imati i psihičku etiologiju u svojoj osnovi. Vučja glad i konjska žeđ su epizodične manifestacije bolesne proždrljivosti i pijenja vode, a sreću se u sklopu temporalne (psihomotorne) epilepsije. Bulimia nervosa je uglavnom bolest adolescentkinja i mladih žena koja se karakteriše epizodama prejedanja (kada postoji gubitak kontrole nad unošenjem hrane), posle čega sledi kompezatorno ponašanje sa ciljem da se spreči dobijanje na težini (izazvano povraćanje, zloupotreba laksativa i diuretika.

Anoreksija

Anoreksija, gubitak apetita ili anapeticija ponekat može biti toliko intenzivna da je moguć i smrtni ishod, usled neunošenja hrane. Anoreksija se može videti u depresivnim stanjima, shizofreniji, a poseban oblik anorexia mentalis s. nervosa, praćena je padom telesne težine usled dijete, uslovljenom jakih strahom od debljanja, bez realnog pokrića, amenorejom (gubitak ili nedobijanje menstruacije) i izmenjenom predstavom o svom telu nalazi se ponekad kod adolescentnih devojaka. Ne treba zaboraviti da inapeticija može imati i organskih uzroka, odnosno da je simptom unutrašnjih i drugih bolesti, zbog čega je uvek potrebna pažljiva kliničko-dijagnostička obrada da bi se objasnilo poreklo. U slučajevima sumanutih ideja trovanja, nagon za ishranom može biti sekundarno potisnut naglašavanjem nagona za življenjem (doživljaj njgzistencijalne ugroženosti) i dominirajućom emocijom straha.

Kvantitativni poremećaji nagona za održavanje vrste:

Hipoaktivnost seksualne želje

Hipoaktivnost seksualne želje se može definisati kao slabost libida, gubitak osećanja seksualnog uzbuđenja i interesovanja za seksualnu aktivnost.

Seksualna averzija

Seksualna averzija se odnosi na redukciju seksualnog nagona u specifičnim interpersonalnim odnosima. Nadovezuje se na nagomilavanje negativnih emocija u toj dijadi i fobijskom strahu od seksualnih aktivnosti. Zapaža se češće kod žena. Ovde izdvajamo impotenciju kod muškaraca i frigidnost i anorgazmiju kod žena. Ovi poremećaji mogu biti posledica somatskih, pre svega u hormonalnoj sveri i funkcionalnih psihogenih uzroka. [

Pojačan seksualni nagon

Pojačan seksualni nagon se iskazuje kao ninfomanija kod žena ili Satarijaza kod muškaraca. U oba slučaja seksualni nagon ostaje nezadovoljen i pored ponavljanih koitusa u toku dana, a prateće agresivno ponašanje može doći u sukob sa postojećim društvenim i pravnim normama. Ove se osobe najčešće regrutuju iz kruga obolelih od manije - psihopatologija volje, ili mentalno retardiranih - psihopatologija inteligencije.

Satarijaza

Pojačan seksualni nagon kod muškaraca.

Ninfomanija

Pojačani seksualni nagon kod žena.

Kvantitativni poremećaji roditeljskog nagona

Roditeljski nagon može u značajnoj meri biti oslabljen kod težih duševnih bolesnika (shizofrenije, jake depresije) i intelektualno oštećenih osoba (primarna intelektualna inferiornost).

Kvantitativni poremećaji socijalnih nagona

Slabljenje socijalnih nagona je deo simptomatologije ozbiljnih duševnih oboljenja ili različitih varijanti hemijske zavisnosti. Manifestuje se kao neuobičajno izolovanje iz okruženja, zanemarivanje standardnih obrazaca društvenog ponašanja i postojećih porodičnih obaveza.

Kvalitativni poremećaji nagona

Kvalitativni poremećaji nagona delimo na: perverzije (neadekvatnost načina). Kvalitativni poremećaji nagona mogu biti:

• Inverzije koje se odnose na neadekvatnost objekta, zadovoljenje seksualnog nagona se vrši sa osobama neodgovarajućeg uzrasta. Nastranosti koje ovde spadaju su:narcizam, pedofilija, gerontofilija, zoofilija, nekrofilija i dr.

• perverzije (neadekvatnost načina), poremećen je način zadovoljavanja seksualnog nagona. Ovde se najčešće spominje: mastrubacija, transvestizam, metratropizam, egzibicionalizam, fetišizam, voajerizam, sadizam, mazohizam, sadomazohizam, oralni seks, analni seks, grupni seks i dr.

Kvalitativni poremećaji nagona za ishranom (pika)

Za više informacija o ovoj bolesti pogledajte Pika (bolest)

Pika ili kvalitativni poremećaji nagona za ishranom se iskazuje kao konzumacija nenutritivnih materija (drvo, gips, zemlja, kreč, psihoaktivne supstance i sl.). Konzumiranje uobučajne ishrane nemora biti isključeno. Viđa se u okviru ozbiljnih duševnih oboljenja (shizofrenija) ili dublje mentalne retardacije.

Kvalitativni poremećaji seksualnog nagona

Ove poremećaje karakteriše neuobičajno (van bioloških standarda) usmeravanje i načina zadovoljavanja seksualnog nagona i doživljavanja seksualnog zadovoljstva.

Poremećaj polnog indetiteta

Poremećaj polnog indetiteta iz kojeg proističu specifična seksualna ponašanja, tu spadaju:

Transseksualizam

Transseksualizam predstavlja trajno poistovećivanje sa suprotnim polom. Prisutna je želja promene pola medicinskim zahvatom (hirurški, hormoni).

Transvestizam

Transvestizam sa dvostrukom ulogom sadrži doživljavanje (neseksualne) ugodnosti u ulozi privremene pripadnosti suprotnom polu. Zapaža se neprijatnost zbog biološke pripadnosti svom polu, ali želja za trajnom , biološkom promenom pola ne postoji. Doživljavanje seksualnog uzbuđenja, za razliku od fetišističkog transvestizma nema.

Poremećaji seksualne preferencije

Poremećaji seksualne preferencije ili parafilije, njih karakteriše primena neuobičajnih društveno neprihvatljivih načina i sredstva, kao uslov dostizanja seksualnog zadovoljstva.

Fetitistički tranvestizam

Uslvov nastanka seksualnog uzbuđenja je oblačenje u odeću suprotnog pola, sa ciljem da se stvori realni utisak da se radi o osobi suprotnog pola. Fetišistički transvestizm je praćen seksualnim uzbuđenjem i mastrubacijom. Transvestit pored oblačenja odeće suprotnog pola, takođe i radi poslove koji su karakteristični za suprotni pol. Po postizanju orgazma, svrha je ispunjena, a odeća se uklanja.

Homoseksualnost

Homoseksualnost je seksualni kontakt istopolnih osoba. Ova pojava se drugačije nazive pederastija ili uranizam kod muškaraca, a kod žena lezbejstvo ili safizam. Po novijim psihijatriskim klasifikacija homoseksualnost se ne predsatvlja kao poremećaj, već kao alternativa seksualne preferencije. Za neke psihologe još uvek je diskutabilno da li za to postoji zaista naučno objašnjenje , ili se zapravo radio o uticaju homoseksualnih udruženja i njihovog neformalnog lobija na društvo, pa tako i na one koji su u situaciji da nomiraju ljudsko ponašanje. Van svake sumnje je, da homoseksualno ponašanje ne treba stigmatizovati i njegove nosioce socijalno marginalozovati samo zbog toga što su seksualno drugačiji od većine.

Narcizam

Narcizam predstavlja usmeravanje seksualnog nagona prema sopstvenom telu, koje postaje objekat erotskog uživanja. Inverzija je ovako nazvana po mitološkom nliku Narcisu koji se zaljubio u sopstveni lik, reflektovan na površini vode. Ovu vrstu nastranosti treba razlikovati od psihološke kategorije narcizma, koja označava visoko cenjenje sopstvenih telesnih odlika, ako i sopstvenih dela i ličnih osobina.

Metatropizam

Metatropizam je seksualna abnormalnost u kojoj postoji potreba da se zameni obrazac ponašanja u heteroseksualnom odnosu Muški matatropista ima potrebu za seksualnim zadovoljenjem isključivo sa muškobanjastom ženom, koja tokom odnosa dominira nad njim, dok žena sklona ovoj pojavi može zadovoljstvo doživeti samo sa feminiziranim, pasivnim muškarcem.

Pigmalionizam

Pigmalionizam predstavlja seksualnu usmerenost prema statuama. Pigmanon je bio kralj Kipra koji se bavio vajarstvom. On se prema legendi zaljubljuje u statuu žene koju sam vaje, a nju grčka boginja Afrodita, po molbi Pigmanona oživljava u ženu, koju kralj uzima za ženu.

Eksibicionizam

Martin Van Maele - La Grande Danse macabre des vifs. Prikaz ženskog eksibicionizama

Eksibicionizam je pokazivanje polnih organa, najčešće na javnim mestima, osobama suprotnog pola, radi dostizanja seksualnog uzbuđenja, bez poziva i namere da se seksualni kontakt realizuje. Pokazivanje je praćeno porastom uzbuđenja i mastrubacijom, a žrtve su najčešće mlađe osobe. Mogućnost krivičnog gonjenja postoji i ovakav tip nastranosti se sankcioniše u većini zemanja. Lavirani egzibicionalizam se ogleda u nošenju provokativne odeće, koja više otkriva nego što sakriva. Ovo je češće karakteristično kod žena, koje nemareći za objektivne okolnosti i opštu pristojnost, ovako neprikladno obučene ulaze na fakultet, na posao, sudnicu, crkvu i sl.

Voajerizam

Voajerizam je posmatranje seksualnog akta ili intimnog ponašanja drugih osoba (svlačenje odeće), bez znanja osobe. Većina vojaera se zadovolja gledanjem porno časopisa i filmova, a neki preferiraju da uživo posmatraju parove, prikradajući im se u prirodi ili us pomoć dvogleda i durbina u gradu.

Pedofilija

Pedofilija je zadovoljavanje seksualne želje u kontaktu sa decom, od pubertetskog, prepubertetskog uzrasta, bez obzira na njihov pristanak. Deca mogu biti suprotnog (heteroseksualna pedofilija) ili istog (homoseksualna pedofilija) pola. Ova pojava je krivično-pravno kažnjiva u svim državama. Ponekad čak i najmlađa deca nisu pošteđena, a počinioc je najčešće iz kruga porodice ili njemu bliska i poznata osoba. Kod žena se ređe viđa.

Gerontofilija

Gerontofilija se sastoji od usmeravanja seksualnog nagona u kontaktu sa osobama koje su vidno starije. Treba razlikovati gerontofiliju od prostitucije sa starim licima, gde je glavni motiv u stupanje u seksualni akt, novčana zarada.

Nekrofilija

Nekrofilija ili nekromanija predstavlja najteži oblik inverzije, kada se zadovoljavanje seksualnog nagona usmerava na mrtvu osobu. To je patološka seksualna preokupiranost mrtvim telom. Viđa se kod teških duševnih bolesnika, oligofrenih ljudi i seksualnih psihopata. U forenzičkoj literaturi opisani su slučajevi masovnih ubica, koji su pošto bi ubili svoju žrtvu, vršili obljudu nad njihovim mrtvim telima.

Zoofilija

Zoofilija ili sodomija, bestijalizam prestavlja zadovoljavanje seksualnog nagona kroz odnos sa životinjama. Postoje dosta stari zapisi o ovoj pojavi, koja je češće prisutna kod duševno obolelih i oligofrenih osoba. Pored moralne osude, u svi državama se ovakva pojava i krivično progoni.

Fetišizam

Fetišizam se sastoji od posmatranja ili milovanja dela odeće ili tela suprotnog pola. Fetiši se mogu odnositi na ženske cipele, čarape, gaćice, grudnjak, sosi i sl. Može se čak odnositi i na neki deformitet, kao ožiljak, grbu i sl. Fetišizam se ne svrstava striktno u patološku pojavu, ukoliko je uklopljen u normalni polni odnos i nije uslov za njegovo odvijanje (erotska garderoba i sl.).

Sadizam

Sadizam podrazumeva da se seksualno uzbuđenje ili zadovoljavanje seksualnog nagona obezbeđuje nanošenjem fizičkih ili psihičkih bolova seksualnom partneru, njegovim ponižavanjem ili potčinjavanjem.

Mazohizam

Mazohizam se sastoji u potrebi osobe da doživljava psihički ili fizički bol, omalovažavanja, potčinjavanja, kao uslov seksualnog uzbuđenja ili zadovoljavanja seksualnog nagona.

Sadomazohizam

Sadomazohizam predstavlja obezbeđivanje seksualnog uzbuđenja zasnovanog na kombinaciji sadizma i mazohizma. U larviranom obliku sadomazohistički odnosi partnera su ograničeni na mentalnu sferu i svodi se na međusobno mučenje i trpljenje, za druge sasvim nerazumljivo, pri čemu se, uprkos svemu, u takvoj vezi ostaje.

Masturbacija

Masturbacija (onanija) je postizanje orgazma mehaničkim draženjem vlastitih genitalija ili erotskih zona. Ranije se smatralo patološkokm pojavom, a danas jedino ako je zastupljeno u toj meri da osoba ne može adekvatno da funkcioniše. Mastrubacija je prisutna kada je polno zreloj osobi onemogućen seksualni kontakt, a gotovno je redovna pojava u razvojnom periodu, naročito adolescenciji.

Oralni seks

Oralni seks može biti stimulisanje muškog polnog organa ustima partnerke (felacija) ili dodirivanje (lizanje) stidnice i klitorisa jezikom partnera (kunilinkmus, lambimus). Smatra se da su ove pojave normalne ako su predigra polnog odnosa, a perverzne ukoliko su same sebi cilj (mada ih neki autori i tada smatraju normalnim.

Analni seks

Analni seks je zadovoljavanje polnog nagona između heteroseksualnih partnera na taj način što se snošaj obavlja u anusu partnerke. Može da usledi posle vaginalnog odnosa ili da se od početka obavlja analnom penetracijom. Ponekad parovio pribegavaju ovoj vrsi zadovoljavanja ukoliko je, iz nekog razloga, onemogućen normalni ppolni odnos, iz znatiželje, radi promene rutine ili nekog drugog razloga. Međutim, za većinu žena ja analni odnos neprijatan i bolan, zbog čega i nije tako čest u svakodnevnom životu.

Grupni seks

Grupni seks može da ima najrazličitije forme. Nekad dvojca ili više muškaraca imaju odnos sa jednom ženom, ili jedan muškarac seksualno zadovoljava više žena istovremeno. Grupni seks je omiljen među svingerima, koji uživaju ne samo u razmeni, već i u posmatranju partnera ili partnerke u snošaju sa drugim osobama. Naručito bizaran oblik grupnog seksualnog iskustva, koji je čest motiv pornografske literature i filmova je dupla penetracija. Ova nastranost se sastoji u istovremenom prodiranju falausa dvojce partnera u telo žene, pri čemu jedan penetrira u vaginu, a drugi u anus. Još je bizarnija dupla penetracija dva falausa u vaginu, pa čak i dva falausa u anus žene. U svakodnevnom životu ovo su ipak retke pojave i, bez sumnje predstavljaju srozavanje ljudske seksualnosti na mnogo niži nivo od onoga koji je odlika životinjskog sveta.

Psihopatologija nagona i krivično pravo

Poremećaji seksualnog nagona mogu biti uzrok socijalno neprilagođenog ponašanja sankcionisanog odredbama krivičnog zakona. Uračunljivostu nekim slučajevima može biti bitno umanjena, ali je moguća i neuračunljivost. Ovo je složena materija, a veštačenje zahteva dosta vremena i dobru saradnju sa veštačenom osobom i ostalim učesnicima u postupku.

Psihopatologija nagona i građansko pravo

Veštačenje poremećaja nagona (posebno roditeljskog) može biti povod za procenjivanje poslovne sposobnosti. Ona se u potpunosti oduzima ili samo ograničava, zavisno od samog poremećaja i socijalnih odnosa beštačene osobe.

Vidi još

• Psihopatologija svesti
• Psihopatologija mišljenja
• Psihopatologija opažanja
• Psihopatologija emocija
• Psihopatologija pamćenja
• Psihopatologija volje

Literatura

• Desimirović V. Medicinska psihologija sa osnovama psihopatologije. Nauka, Beograd, 1997;
• Vesel J. Medicinska psihologija sa psihijatrojom. Viša medicinska škola, Beograd, 1983;
• Miomir Lj. Leštarević, Forenzička psihopatologija, Beograd 2005;
• Vujić V. Medicinska psihologija i opšta psihopatologija. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1952;
• Marić J. Klinička psihijatrija. Megraf, Beograd,2001;
• Golubovič G. Z. Psihopatologija - opšti deo. Zdravstveni centar, Bor, 2004;
• Radojčić B. M. Psihopatologija. Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb, 1987;
• Kecmanović D. Simptomi i sindromi psihičkih poremećaja. Psihijatrija. Kecmanović D. Ed. 33-51. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb 1988;
• Stojiljković S. Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1984;
• Brajša P., Ozimec S. Medicinska psihologija i mentalna higijena. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1990;
• Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije. Unigraf Niš, 2008;
• Milutin M. Nenadović. Propedevitika psihijatrije. Univerzitet u Prištini, medicinski fakultet. Beograd 2004;
• Miomir Lj. Leštarević, Forenzička psihopatologija, Beograd 2005