Википедија

Путин хујло!

„Putin je kreten!“ (ukr. Путін — хуйло!; eufemizovana verzija — Хутин — пуйло!) jeste slogan-pesma na ukrajinskom i ruskom jeziku, koja ismejava predsednika Rusije Vladimira Putina; prvi put su je izveli 30. marta 2014. radikalni navijači ukrajinskih fudbalskih klubova Metalist i Šahtjor. [1] [2] [3] [4] [5] Ova fraza je postala protestna pesma i veoma je rasprostranjena širom Ukrajine među pristalicama ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i uopšteno onima koji se protive Vladimiru Putinu i u Rusiji i u Ukrajini. Na srpski se može prevesti kao „Putin je kreten!“, „Putin je seronja!“ ili u još uvredljivijim oblicima.

Putin — huйlo!
Omot za pesmu Putin — huйlo!
Pesma
Srpski nazivPutin je kreten
Objavljena2014.
Žanrpesma-slogan
Jezikukrajinski i ruski

Kontekst uredi

Dinamika društveno-političkih događaja u Ukrajini zbog početka protestnih pokreta i onih koji su usledili oružani sukob na istoku zemlje prešao je u avion informacionih ratova («war of narratives» — "ratovi reči"), proizvodeći nove "semantičke definicije-koncepte" - često razdvajajući učesnike na "svoje" i "tuđe". Konkretno, to se odrazilo na upotrebu pogrdnih (psovki) reči, u etiketiranju i upotrebi nadimaka. [6][6][7]

Istorija uredi

U januaru 2014. ukrajinske ultras – organizovane grupe fudbalskih navijača – izjavile su da podržavaju Evromajdan, a u februaru su prethodno sukobljeni navijači raznih timova proglasili primirje kako bi se zajednički borili „protiv bezakonja, laži i propagande“. [8] U proleće iste godine ultrasi su postali aktivni učesnici borbe protiv koncepta federalizacije Ukrajine, što bi, po njihovom mišljenju, dovelo do raspada zemlje. [9] Posle događaja na Krimu, ultrasi su organizovali seriju marševa „Za jedinstvenu Ukrajinu! [10]

Dana 30. marta, takođe u vezi sa dešavanjima na Krimu i sukobom u Donbasu, ultrasi harkovskog fudbalskog kluba „Metalist“ i donjeckog „Šahtjora“ su po prvi put otpevali skandiranje „Putin je kreten!“ [11] [12] [13] U isto vreme, istorija skandiranja datira još od 2010. godine, kada su ga navijači Metalista iskoristili protiv bivšeg predsednika kijevskog Dinamo kluba Grigorija Surkisa („Surkis je kreten!“), koji je tih godina bio na čelu Fudbalskog saveza Ukrajine. [2]

Široku medijsku slavu[3][14] kompozicija koja je do tada bila internet-mim[11], stekla je nakon govora ministra spoljnih poslova Andreja Deščice 14. juna 2014. na mitingu ispred ruske ambasade u Kijevu[13][15][4][16], a uvredljivi nadimak Vladimira Putina postao je poznat širom Ukrajine[17][18][2][14][19].

Ja sam protiv toga da vi protestujete. Rusija nek odstupi od Ukrajine! Putin je kreten! Da!

— Andrej Deščica

Diplomata je kasnije izjavio da je" publika tražila odgovore", pa je "diplomatski bonton propao".

Tim istraživača koji je analizirao dinamiku raspoloženja korisnika društvene mreže "VKontakte", precizirala je da je zbog izuzetnog značaja ruskog predsednika u sukobu, u očima pristalica Evromajdana Putin je postao personifikacija sukoba ("zla" ili "neprijatelja"[20]): kao rezultat toga, do septembra 2014. godine, Putin se češće pominje u uvredljivom kontekstu sa rečima poput "huйlo"[21]. U isto vreme, brojna izvođenja obrada pesme objavljene su na Jutjubu, često praćen opisom "ukrajinska narodna pesma"[2].

Analiza uredi

 
Melodija sa tekstom na ukrajinskom

Kompozicija počinje bubnjem i uključuje, pored skandiranja "Putin (ili Surkis — huйlo", trokrake silazne sekvence sa slogovima "La la la la la la la la la la la la la la a a"[2]. Muzički deo pesme ima neke sličnosti sa kompozicijom", napisanom od strane Dejvida Hesa u 1961. godine. [2]

Prevodilac i filolog Tatjana Bonč-Osmolovska kompoziciju je okarakterisala kao "narodnu verbalnu agresiju preusmerenu kao odgovor na agresiju Rusije". Horski pevajući istu maternu frazu, postavljenu na nepokolebljiv motiv, smatrala je nekom vrstom oblika karnevalizacije. Prema Bonč-Osmolovskoj, "zbog svoje jednostavnosti, sažetosti i ponovljivosti, upotreba ove poruke može biti uporediva sa metodama koje primenjuju proruski mediji[22] iz dana u dan ponavljajući iste emocionalno obojene izraze: "fašisti", "hunta", "banderovci". U ovom slučaju, međutim, efekat je emocionalno pojačan upotrebom baš ovakve leksike, što aktuelizuje poruku i transformiše je u "kulturu smeha"[23], drugim rečima, kroz ismevanje, ruski predsednik se transformisao iz nečega pretećeg i omraženog u nešto komično[11]. Prema mišljenju Bonč-Osmolovske, Tatjana Silić se ne slaže, smatrajući da je u post-Majdanskoj Ukrajini formiran neonacistički pokret - što se odrazilo na novi jezik[24].

Slažući se sa značajem funkcije karnevalizacije [25], Oksana Gavrilova je precizirala da je slogan „Putin je kreten!” obavljao i funkcije „protestovanja, prevazilaženja straha i obezvređivanja stvarnosti“: po njenom mišljenju, mesec dana nakon događaja na Krimu, negativne emocije građana Ukrajine dostigle su takav nivo da je samo „katarzična“ funkcija psovke bila nedovoljna. Pozivajući se na Henrija Bergsona, koji je smeh smatrao „anestezijom srca“, Gavrilova je napisala da je verbalna agresija u ovom slučaju dopunjena mehanizmom oslobađanja kroz ismevanje, omogućavajući kratkotrajno oslobađanje od bola, patnje [11], straha i tuge. [11] .

Uticaj uredi

 
Natpis "PTN X̆LO" (2014)

Tokom predizborne kampanje 2014, Radikalna stranka Olega Ljaška koristila je slogan: «Putіn — huйlo! Peremože dobro!» (sa ukrajinskog „Putin je kreten! Dobro će pobediti!" na svojim bilbordima, a sam ruski predsednik je prikazan kao neprijatelj Ukrajine. [4] U maju 2014, novinski sajt Novi Region je hakovan i na njegovoj glavnoj adresi emitovan je natpis „PTN HLO“ [26] [27] [14] . U aprilu 2016. godine aktivisti pokreta Vesna, koji su organizovali „miting” u Sankt Peterburgu, na kom su tražili ostavku Vladimira Putina, koristili su slogan „Putin hello”. [28]

U maju-junu 2014, poslanik Vrhovne Rade Ukrajine Vitalij Čepinoga objavio je na svojoj Fejsbuk stranici pesmu „na motiv” pesme-slogana: „ukr. …Щоб здавалось, що це все наснилось, // Що ніколи й не було Хуйла…”.[29] U januaru 2015. ukrajinski poslanik Oleg Barna je, govoreći u Radi, na kraju svog govora rekao da je „Putin huйlo“, i pozvao sve prisutne da za njim ponove ovaj slogan.

Nakon pojave pesme-slogana i u vezi sa posledičnom širokom distribucijom najneugodnijeg (i teško prevodivog[2]) izraza "huйlo" u stranoj štampi[4]. Gavrilova je u saradnji sa Zorjanom Timnjak predložila je rafinirani nemački prevod izraza: po njenom mišljenju, doslovni prevod Pimmel, koristi se u komunikaciji sa decom, i da se izraz treba zameniti "intenzivnijim" Arschloch[1].

Istraživači iz Oksford Džon Rosenberg i Marija Terentjeva, analizirajući aktivnosti urednika ruske, ukrajinske i engleske Vikipedije u okviru teorije "upravljanja pažnjom", otkrili su da je od juna do avgusta 2014. članak "Putіn — huйlo!" bila je među prvih deset najaktivnije uređivanih na ukrajinskoj Vikipediji. Rosenberg i Terentjeva takođe su verovali da je upotreba takvog naslova prekršila princip neutralnosti Vikipedije.

U decembru 2019. TV kanal TNT isekao iz ukrajinske serije "Sluga naroda" epizodu u kojoj je glavni lik igrao Vladimir Zelenski. postavlja pitanje "Putin [nosi brend sata] hublo?"- puna verzija, zbog vremenske razlike, prikazana je samo na ruskom dalekom istoku. [30][31][32] Za nekoliko dana novine "Vedomosti" izašao sa člankom O Zelenskom i hublotovom oglasu za sat na naslovnoj strani.[33]

Reference uredi

  1. ^ a b Gavrilіv, Timnяk 2017.
  2. ^ a b v g d đ e Diemer 2015.
  3. ^ a b Kuzio 2015, str. 112, 225.
  4. ^ a b v g Klymenko 2017, str. 449–451.
  5. ^ Goncharova, Melkozerova 2017.
  6. ^ a b Denisюk 2018.
  7. ^ Fialkova, Yelenevskaia 2016, str. 107, 109.
  8. ^ Krugliak M., Krugliak O. 2017, str. 178.
  9. ^ Krugliak M., Krugliak O. 2017, str. 179.
  10. ^ Krugliak M., Krugliak O. 2017, str. 177–180.
  11. ^ a b v g d Havryliv 2017.
  12. ^ Dyner 2015, str. 112–118.
  13. ^ a b Sakwa 2014, str. 150.
  14. ^ a b v Zherebkina 2016, str. 195.
  15. ^ Molchanov 2016, str. 46.
  16. ^ Wilson 2014, str. 145.
  17. ^ Knoblock 2016, str. 26.
  18. ^ Basenko 2017, str. 128.
  19. ^ Luhn 2014.
  20. ^ Klymenko 2017, str. 449–450.
  21. ^ Rumshisky et al. 2017, str. 391–404.
  22. ^ Gaufman 2016, str. 57, 73.
  23. ^ Bonch-Osmolovskaya 2015, str. 205.
  24. ^ Silič 2017.
  25. ^ Kovtonюk 2015.
  26. ^ Polяnin 2014.
  27. ^ Vinogradov 2014.
  28. ^ Gromov 2016.
  29. ^ Černюk 2014.
  30. ^ Kseniя Boleckaя, Artem Girš, Alisa Štыkina (2019-12-11). „TNT bolьše ne budet pokazыvatь v эfire serial «Sluga naroda» s Zelenskim”. vedomosti.ru (na jeziku: ruski). Vedomosti. Arhivirano iz originala 2019-12-13. g. Pristupljeno 2019-12-13. 
  31. ^ „Televiziя v Rusiя svali serial s učastieto na Zelenski zaradi gruba šega za Putin”. news.bg (na jeziku: bugarski). 2019-12-12. Arhivirano iz originala 2019-12-13. g. Pristupljeno 2019-12-13. 
  32. ^ Dmitriй Popov (2019). „«Slugu naroda» snяli s эfira, ne sverivšisь s časami Putina: v čem ošiblisь političeskie sinoptiki / Dlя «Slugi naroda» zakončilasь ottepelь” (na jeziku: ruski) (28150) (Moskovskiй komsomolec izd.). „13” 
  33. ^ „«Vedomosti» vыšli s fotografieй Zelenskogo i reklamoй Hublot na pervoй polose. Sovpadenie? Ne dumaem!”. meduza.io. 17. 12. 2019. Arhivirano iz originala 2020-02-20. g. Pristupljeno 2020-02-07. 

Literatura uredi

  • Vinogradov M. Šeršavыm яzыkom: Dlя čego politiki rugaюtsя matom // Soveršenno sekretno : gazeta. — 2014. — 24 iюnя (№ 8/303).
  • Gavrilіv O., Timnяk Z. Peculiarities of translation of personal pejoratives (on the example of German and Ukrainian) (ukr.) = Osoblivostі perekladu osobovih peйorativіv (na prikladі nіmecьkoї ta ukraїnsьkoї mov) // Іnozemna fіlologія. Ukraїnsьkiй naukoviй zbіrnik. — 2017. — Vip. 130. — S. 98—108. — ISSN 2078-2373.
  • Gromov A. Na Bolьšoй Morskoй prohodit sumburnый shod protiv Putina // Nevskie novosti. — 2016. — 7 aprelя.
  • Denisюk Ž. Z. Reprezetacія etnokulьturnih cіnnosteй u tekstah postfolьkloru (ukr.) // Vіsnik Nacіonalьnoї akademії kerіvnih kadrіv kulьturi і mistectv : nauk. žurnal. — K.: Mіlenіum, 2018. — № 1. — S. 62—66.
  • Iz-za pretenziй Roskomnadzora «Novomu regionu» snova prišlosь pomenяtь adres v Internete // Oblastnaя gazeta / red. D. P. Polяnin. — Ekaterinburg, 2014. — 4 avgusta.
  • Kovtonюk N. P. Smisloviй koncept karnavalu яk kod pročitannя diskursu maйdanu (ukr.) // Movnі і konceptualьnі kartini svіtu / Kiїvsьkiй nac. un-t іm. T. Ševčenka. — 2015. — Vip. 1 (52). — S. 347—358. — ISSN 2520-6397.
  • «Putin — h*йlo»: Glava ukrainskoй diplomatii vыstupil na mitinge // NьюsBalt (NewsBalt) : informacionno-analitičeskiй portal. — 2014. — 15 iюnя.
  • Radčenko, Darья; Arhipova, Aleksandra (2018). „Ukrop i vatnik: "яzыk vraždы" rossiйsko-ukrainskogo konflikta kak napadenie i zaщita”. Ab Imperio. 2018: 191—220. S2CID 187089472. doi:10.1353/imp.2018.0007. .
  • Černюk S. L. Socіalьno-polіtična ta lіteraturna komunіkacії v epіcentrі: poezія Єvromaйdanu (Maйdanu) : [ukr.] // Intermarum: іstorія, polіtika, kulьtura. — 2014. — № 1. — S. 61—77. — ISSN 2518-7708.
  • Dyner A. M. Same Old Song and Dance? (angl.) // New Eastern Europe. — 2015. — Vol. XVIII, iss. 5. — P. 112—118. — ISSN 2083-7372.
  • Fialkova L., Yelenevskaia M. The Crisis in Ukraine and the Split of Identity in the Russian-speaking World (angl.) // Folklorica. — 2016. — 14 April (vol. 19). — P. 107, 109. — ISSN 1920-0242.
  • Goncharova O., Melkozerova V. War For Minds (angl.) // Kyiv Post. — 2017. — 18 August.
  • Luhn A. Donetsk becomes a ghost town as fearful residents flee conflict (angl.) // The Guardian. — 2014. — 6 July.
  • Rumshisky A., Gronas M., Potash P., Dubov M., Romanov A. Combining Network and Language Indicators for Tracking Conflict Intensity (angl.) // Lecture Notes in Computer Science. — Cham: Springer International Publishing, 2017. — P. 391—404. — ISBN 9783319672564. — Rumshisky, Anna; Gronas, Mikhail; Potash, Peter; Dubov, Mikhail; Romanov, Alexey; Kulshreshtha, Saurabh; Gribov, Alex (2017). „Combining Network and Language Indicators for Tracking Conflict Intensity”. Social Informatics. Lecture Notes in Computer Science. 10540. str. 391—404. ISBN 978-3-319-67255-7. doi:10.1007/978-3-319-67256-4_31. .
  • Zherebkina, Irina A. (2016). „The Split of the Nation”. Russian Studies in Philosophy. 54 (3): 185—201. S2CID 219290098. doi:10.1080/10611967.2016.1251237. .



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Путин_хујло!&oldid=26984615”