Pjer Simon Laplas
Pjer-Simon, Markiz de Laplas (franc. Pierre-Simon, Marquis de Laplace; Normandija, 23. mart 1749[1] — Pariz, 5. mart 1827) bio je francuski matematičar i astronom koji je postavio završni kamen matematičke astronomije sumirajući i proširujući radove svojih prethodnika u delu od pet tomova Mécanique Céleste (Nebeska mehanika) (1799—1825).[2] Ovo remek-delo prevelo je geometrijske studije sa mehanike, koju je koristio Isak Njutn, na studije zasnovane na računu, poznate kao fizička mehanika. [3] U statistici, Bajesovu interpretaciju verovatnoće je uglavnom razvio Laplas.[4]
| Pjer Simon Laplas | |
|---|---|
 Pjer Simon Laplas | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. mart 1749. |
| Mesto rođenja | Normandija, Francuska |
| Datum smrti | 5. mart 1827. (77 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Obrazovanje | University of Caen Normandy |
| Naučni rad | |
| Polje | matematika astronomija |
| Poznat po | Laplasovoj transformaciji Laplasovom operatoru |
| Potpis |  |
On je takođe otkrio Laplasovu jednačinu. Iako je Laplasova transformacija dobila ime u njegovu čast, jer je ovu transformaciju koristio u svom radu o teoriji verovatnoće, transformaciju je u stvari otkrio Leonard Ojler, plodan švajcarski matematičar iz osamnaestog veka. Laplasova transformacija pojavljuje se u svim granama matematičke fizike – koja je bila glavno polje njegovih istraživanja. Laplasova diferencijalna oznaka, koja se često primenjuje u primenjenoj matematici, takođe je nazvana po njemu. Asteroid 4628 Laplas je dobio ime u njegovu čast.
Laplas je postao grof Prvog francuskog carstva 1806. godine, a titulu markiza je dobio 1817, posle povratka dinastije Burbon.
U prvom srpskom naučno fantastičnom romanu Jedna ugašena zvezda koji je 1902. napisao Lazar Komarčić, duh naučnika Laplasa je vodič i učitelj glavnome liku kroz svemir.[5]
Biografija uredi
Laplas je rođen u mestu Bomont an Ož, Normandija, Francuska 23. marta 1749. godine.[6] Dugovao je svoje obrazovanje zanimanju svojih bogatijih suseda koji su uočili njegove sposobnosti. O njegovoj ranoj mladosti zna se u biti vrlo malo, ali je poznato da je 1765. godine pošao u Školu vojvode od Orleansa u Bomontu, i da je kasnije bio na studijama teologije u Kanu, gde je studirao pet godina.
Na studijama se našao pod pokroviteljstvom dvojice učitelja matematike (Kristofa Gadbleda i Pjera de Kana) koji su pobudili njegovo zanimanje za matematiku. Laplas nikada nije diplomirao teologiju, ali se u Pariz uputio sa preporukama u to vreme, već poznatog matematičara Žan le Ron d'Alambera.
Prema zapisima koji su ostali iz tog vremena, d'Alamber ga je primio ne s prevelikim entuzijazmom i rešio ga je se dajući mu debelu matematičku knjigu uz napomenu da se vrati kada je bude pročitao. Kada se Laplas vratio nekoliko dana kasnije, d'Alamber nije mogao verovati da je Laplas pročitao i švatio knjigu. Ispitujući ga švatio je da je Laplas zaista pročitao i švatio knjigu i od tog trenutka uzeo ga je po svoje okrilje. Prema drugoj priči Laplas je preko noći rešio problem za koji mu je d'Alamber dao nedelju dana da ga reši i nakon toga sledeće noći je rešio još teži problem. D'Alamber je bio impresioniran i preporučio ga za mesto predavača na Vojnoj školi.
Sa sigurnim prihodom i ne previše zahtevnim predavanjima, Laplas se sada mogao posvetiti originalnim istraživanjima i u sledećih 17 godina, otprilike od 1771. do 1787. godine, napisao je većinu svojih radova iz područja astronomije. Pred kraj XVIII veka, u Prikaz sistema sveta (1796), nadogradio je i detaljnije opisao zamisao Imanuela Kanta kako je nastao, iz ogromnog međuzvezdanog oblaka, Sunčev sistem.[7]
U kasnim tridesetima zasnovao je porodicu te imao dvoje dece. U vreme restauracije vlasti Burbona nagrađen je titulom markiza. Umro je u Parizu 5. marta 1827. godine.
Bibliografija uredi
- Œuvres complètes de Laplace, 14 vol. (1878–1912), Paris: Gauthier-Villars (copy from Gallica in French)
- Théorie du movement et de la figure elliptique des planètes (1784) Paris (not in Œuvres complètes)
- Précis de l'histoire de l'astronomie
- Alphonse Rebière, Mathématiques et mathématiciens, 3rd edition Paris, Nony & Cie, 1898.
Engleski prevodi uredi
- Bowditch, N. (trans.) (1829–1839) Mécanique céleste, 4 vols, Boston
- New edition by Reprint Services ISBN 0-7812-2022-X
- – [1829–1839] (1966–1969) Celestial Mechanics, 5 vols, including the original French
- Pound, J. (trans.) (1809) The System of the World, 2 vols, London: Richard Phillips
- _ The System of the World (v.1)
- _ The System of the World (v.2)
- – [1809] (2007) The System of the World, vol.1, Kessinger, ISBN 1-4326-5367-9
- Toplis, J. (trans.) (1814) A treatise upon analytical mechanics Nottingham: H. Barnett
- Laplace, Pierre Simon Marquis De (2007) [1902]. A Philosophical Essay on Probabilities. Translated by Truscott, F.W. & Emory, F.L. ISBN 978-1-60206-328-0., translated from the French 6th ed. (1840)
- Dale, Andrew I.; Laplace, Pierre-Simon (1995). Philosophical Essay on Probabilities. Sources in the History of Mathematics and Physical Sciences. 13. Translated by Andrew I. Dale. Springer. ISBN 978-1-4612-8689-9. doi:10.1007/978-1-4612-4184-3. hdl:2027/coo1.ark:/13960/t3126f008., translated from the French 5th ed. (1825)
Reference uredi
- ^ W.W. Rouse Ball A Short Account of the History of Mathematics, 4th edition, 1908.
- ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Laplace, Pierre Simon”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 16 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 200.
- ^ Laplace, Pierre (1749-1827)
- ^ Stigler, Stephen M. (1986). The History of Statistics: The Measurement of Uncertainty before 1900. Harvard University Press, Chapter 3.
- ^ Komarčić, Lazar (2017). Jedna ugašena zvezda. ISBN 978-86-7818-200-6.
- ^ "Laplace, being Extracts from Lectures delivered by Karl Pearson", Biometrika, vol. 21, December 1929, pp. 202–216.
- ^ Logos 2017, str. 276-277.
Literatura uredi
- Andoyer, H. (1922). „L'œuvre scientifique de Laplace”. Paris (na jeziku: francuski). Bibcode:1922osdl.book.....A.
- Bigourdan, G. (1931). „La jeunesse de P.-S. Laplace”. La Science Moderne (na jeziku: francuski). 9: 377—384.
- Crosland, M. (1967). The Society of Arcueil: A View of French Science at the Time of Napoleon I. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-435-54201-6.
- – (2006) "A Science Empire in Napoleonic France", History of Science, vol. 44, pp. 29–48
- Dale, A. I. (1982). „Bayes or Laplace? an examination of the origin and early application of Bayes' theorem”. Archive for History of Exact Sciences. 27: 23—47.
- David, F. N. (1965) "Some notes on Laplace", in Neyman, J. & LeCam, L. M. (eds) Bernoulli, Bayes and Laplace, Berlin, pp. 30–44.
- Deakin, M. A. B. (1981). „The development of the Laplace transform”. Archive for History of Exact Sciences. 25 (4): 343—390. doi:10.1007/BF01395660.
- — (1982). „The development of the Laplace transform”. Archive for History of Exact Sciences. 26 (4): 351—381. doi:10.1007/BF00418754.
- Dhombres, J. (1989). „La théorie de la capillarité selon Laplace: mathématisation superficielle ou étendue”. Revue d'Histoire des Sciences et de Leurs Applications (na jeziku: francuski). 62: 43—70. doi:10.3406/rhs.1989.4134.
- Duveen, D. & Hahn, R. (1957). „Laplace's succession to Bézout's post of Examinateur des élèves de l'artillerie”. Isis. 48 (4): 416—427. doi:10.1086/348608.
- Finn, B. S. (1964). „Laplace and the speed of sound”. Isis. 55: 7—19. doi:10.1086/349791.
- Fourier, J. B. J. (1829). „Éloge historique de M. le Marquis de Laplace” (PDF). Mémoires de l'Académie Royale des Sciences (na jeziku: francuski). 10: lxxxi—cii. Arhivirano iz originala 24. 07. 2013. g. Pristupljeno 18. 10. 2019., delivered 15 June 1829, published in 1831.
- Gillispie, C. C. (1972). „Probability and politics: Laplace, Condorcet, and Turgot”. Proceedings of the American Philosophical Society. 116 (1): 1—20.
- – (1997) Pierre Simon Laplace 1749–1827: A Life in Exact Science, Princeton: Princeton University Press, ISBN 0-691-01185-0.
- Grattan-Guinness, I., 2005, "'Exposition du système du monde' and 'Traité de méchanique céleste'" in his Landmark Writings in Western Mathematics. Elsevier: 242–57.
- Hahn, R. (1955). „Laplace's religious views”. Archives Internationales d'Histoire des Sciences. 8: 38—40.
- – (1981) "Laplace and the Vanishing Role of God in the Physical Universe", in Woolf, Henry, ed., The Analytic Spirit: Essays in the History of Science. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-1350-8.
- — (1982). Calendar of the Correspondence of Pierre Simon Laplace. 8 (Berkeley Papers in the History of Science izd.). Berkeley, CA: University of California. ISBN 978-0-918102-07-2.
- — (1994). New Calendar of the Correspondence of Pierre Simon Laplace. 16 (Berkeley Papers in the History of Science izd.). Berkeley, CA: University of California. ISBN 978-0-918102-07-2.
- – (2005) Pierre Simon Laplace 1749–1827: A Determined Scientist, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-01892-1.
- Israel, Werner (1987). „Dark stars: the evolution of an idea”. Ur.: Hawking, Stephen W.; Israel, Werner. 300 Years of Gravitation. Cambridge University Press. str. 199—276.
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Pjer Simon Laplas”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. (1999)
- Nikulin, M. (1992). „A remark on the converse of Laplace's theorem”. Journal of Soviet Mathematics. 59 (4): 976—979. doi:10.1007/bf01099128.
- Rouse Ball, W.W. [1908] (2003) "Pierre Simon Laplace (1749–1827)", in A Short Account of the History of Mathematics, 4th ed., Dover, ISBN 0-486-20630-0.
- Stigler, S. M. (1975). „Napoleonic statistics: the work of Laplace”. Biometrika. 62 (2): 503—517. JSTOR 2335393. doi:10.2307/2335393.
- — (1978). „Laplace's early work: chronology and citations”. Isis. 69 (2): 234—254. Bibcode:1978Isis...69..234S. doi:10.1086/352006.
- Whitrow, G. J. (2001) "Laplace, Pierre-Simon, marquis de", Encyclopædia Britannica, Deluxe CDROM edition
- Whittaker, E. T. (1949a). „Laplace”. Mathematical Gazette. 33 (303): 1—12. JSTOR 3608408. doi:10.2307/3608408.
- — (1949b). „Laplace”. American Mathematical Monthly. 56 (6): 369—372. JSTOR 2306273. doi:10.2307/2306273.
- Wilson, C. (1985). „The Great Inequality of Jupiter and Saturn: from Kepler to Laplace”. Archive for History of Exact Sciences. 33 (1–3): 15—290. Bibcode:1985AHES...33...15W. doi:10.1007/BF00328048.
- Young, T. (1821). Elementary Illustrations of the Celestial Mechanics of Laplace: Part the First, Comprehending the First Book. London, England: John Murray — preko Google Books.
- Logos, Aleksandar A. (2017). Putovanje misli : uvod u potragu za istinom. Beograd.
Spoljašnje veze uredi
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Pjer Simon Laplas”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- (jezik: engleski) Biografija Pjer Simon Laplasa, tekst iz 1908. godine, na sajtu dablinskog Triniti koledža
- (jezik: srpski) Biografija Pjer Simon Laplasa na sajtu Fakulteta organizacionih nauka.
- (jezik: srpski) Seminarski rad: „Pjer Simon Laplas“
- „Laplace, Pierre (1749–1827)”. Eric Weisstein's World of Scientific Biography. Wolfram Research. Pristupljeno 24. 8. 2007.
- "Pierre-Simon Laplace" in the MacTutor History of Mathematics archive.
- „Bowditch's English translation of Laplace's preface”. Méchanique Céleste. The MacTutor History of Mathematics archive. Pristupljeno 4. 9. 2007.
- Guide to the Pierre Simon Laplace Papers at The Bancroft Library
- Pjer Simon Laplas na sajtu MGP (jezik: engleski)
- English translation Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2012) of a large part of Laplace's work in probability and statistics, provided by Richard Pulskamp Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2012)
- Pierre-Simon Laplace – Œuvres complètes (last 7 volumes only) Gallica-Math
- "Sur le mouvement d'un corps qui tombe d'une grande hauteur" (Laplace 1803), online and analysed on BibNum Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015) (English).
