Radivoje Kerović
Radivoje Kerović (Tobut, 1913 — Majevica, 20. januar 1946) bio je četnički vojvoda tokom Drugog svjetskog rata.
| Radivoje Kerović | |
|---|---|
 Radivoje Kerović (u sredini u prvom redu sa puškom) sa nemačkim tenkistima | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1913. |
| Mesto rođenja | Tobut, Austrougarska |
| Datum smrti | 20. januar 1946. (32/33 god.) |
| Mesto smrti | Majevica, FNRJ |
Biografija uredi
Radivoje Kerović je rođen 1913. godine u selu Tobut ispod planine Majevice u severoistočnoj Bosni i Hercegovini u imućnoj porodici sa dugom tradicijom učestvovanja u nacionalnim pitanjima srpskog naroda i velikim brojem rodoljuba. Radivojev otac Blagoje Kerović bio je član Sokola i Mlade Bosne. Posle Sarajevskog atentata prebegao je u Srbiju i kao dobrovoljac u srpskoj vojsci učestvovao je u nizu bitaka, uključujući i proboj Solunskog fronta. Stekao je više odlikovanja. Posle rata, kao najugledniji domaćin iz oblasti Majevice, bio je narodni poslanik i predsednik opštine Priboj. Njegov deda Mitar i stric Neđo preminuli su tokom Prvog svetskog rata u austrougarskom logoru Melersdorf. Drugi stric, Jovan, dezertirao je iz austrougarske vojske i pridružio se dobrovoljcima pri ruskoj armiji. Poginuo je 1916. u Dobrudži.
Drugi svetski rat i smrt uredi
U Drugom svetskom ratu, čim je čuo za Dragoljuba Mihailovića, Blagoje je pošao na Ravnu goru, ali su ga Nemci uhapsili na drumu Loznica - Valjevo i streljali. Kada je sredinom 1942. stvorena Majevička četnička brigada, na kratko je njen komandant bio Kerović, iako je Mihailović još 4. marta 1942. godine za njenog komandanta imenovao Stevana Leku Damjanovića.
Znajući da je obezbeđenje Štaba Majevičkog odreda slabo, Kerović i Damjanović su sa svojim četnicima opkolili selo Vukosavce i napali Štab odreda, koji se nalazio u jedno seoskoj kući. U kuću je tada upala grupa četnika s bombama i pištoljima i na licu mesta ubila doktora Mustafu Mujbegovića, Peru Ćuskića i Krstu Popova. Na tu pucnjavu su iz susedne sobe istrčali Ivan Marković Irac i Fadil Jahić Španac i likvidirali četnike. Videvši da su opkoljeni, pokušali su da begom iz kuće, pokušaju da pobegnu. Iskočili su kroz jedan od prozora kuće i potrčali prema jednom potoku, gde ih je dočekala četnička zaseda i obojicu ubila. U ovom četničkom napadu, poginulo je ukupno 30 ljudi - članova Štaba i boraca Majevičkog partizanskog odreda.
Zbog razilaženja između Kerovića i Damjanovića, Mihailović je bio prinuđen da ovu jedinicu preimenuje u Majevičko-posavsku brigadu i da za komandanta imenovao kapetana 1. klase Dragoslava Račića, a Kerović je tada imenovan za komandanta pozadine u brigadi.
Radivoje Kerović je 30. maja 1942. sa predstavnicima NDH u Loparama sklopio sporazum.[1]
Tokom delovanja u istočnoj Bosni, 13. SS divizija Handžar je uspostavila veze sa četnicima, i redovno ih uključivala u svoje akcije. Prvi kontakt između 13. CC divizije i Kerovićevih četnika načinjen je 16. maja 1944. Dve strane su se složile da učestvuju u antipartizanskim akcijama. Predstavnici 27. SS puka pozvani su da prisustvuju četničkoj svečanosti kod manastira Tavna 4. juna,[2] a u julu se komandant divizije Deziderius Hampel sastao se Kerovićem.[3]
Stevan Damjanović Leko i Radivoje Kerović sastajali su se tokom antipartizanske operacije u istočnoj Bosni marta i aprila 1944. sa članovima štaba 13. SS „Handžar“ divizije,[4] sa kojima su se dogovorili o saradnji u otkrivanju i uništavanju partizanskih saradnika i partizanskih bolnica koje su ostale u severoistočnoj Bosni.
Vojvoda Radivoje Kerović poginuo je 20. januara 1946. na padinama Majevice, iznad Srebrenika, posle dvodnevne operacije čišćenja terena koji je sprovodila jedinica KNOJ-a kojom je komandovao Branko Stojanović. Uz stalnu razmenu vatre, Branko Stojanović je u poteri, po najvećem snegu gonio Kerovića oko trideset kilometara, sustigao ga i ubio.
Reference uredi
- ^ „ZAPISNIK O PREGOVORIMA PREDSTAVNIKA MAJEVIČKE ČETNIČKE GRUPE I KOMANDANTA 3. DOMOBRANSKE DIVIZIJE OD 30. MAJA 1942. O PRIZNAVANJU NDH I SARADNJI SA VLASTIMA NDH”.
- ^ Lepre 1997, str. 199.
- ^ Lepre 1997, str. 231.
- ^ Ljubo Kerović, Popis srpskih žrtava i bilješke za istoriju, 1995.
Literatura uredi
- Lepre, George (1997). Himmler's Bosnian Division: The Waffen-Ss Handschar Division 1943-1945. Schiffer Publishing.
