Radnička partija Konga

Radnička partija Konga (franc. Parti congolais du travail) je politička partija u Republici Kongo, osnovana 1969. godine. Osnovana je kao marksisitičko-lenjinistička partija, te je bila na vlasti u Kongu od 1970. do 1990. godine. Od početka 1990-ih, napustila je poziciju krajnje levice i približila se levom centru.

Radnička partija Konga
Parti congolais du travail
Roundel of Congo 1970.svg
VođaDeni Sasu Ngeso
OsnivačMarjan Nguabi
Osnovanadecembar 1969.
SedišteBrazavil
 Republika Kongo
Broj članova  (2005)250 000[1]
Ideologijasocijaldemokratija, (pre komunizam, marksizam-lenjinizam)
Politička pozicijalevica
(pre krajnja levica)
Bojecrvena
Nacionalna skupština
89 / 139
Zastava stranke
Flag of the People's Republic of the Congo.svg
www.pct.cg

Na vlasti: 1970–1990.Uredi

Posle dolaska na vlast vojnim udarom, novi predsednik Marjan Nguabi osnovao je Radničku partiju Konga, jedinu dozvoljenu političku partiju na vlasti od njenog osnivanja. Ideologija partije temeljila se na sovjetskoj verziji marksizma-lenjinizma. Vrhom partije dominirali su vojni oficiri, iako je u načelu vlast bila civilna. Osim dominacije oficira, važnije funkcije unutar partije držali su ljudi sa severa Konga, za razliku od onih sa juga.

Tokom 1970-ih, unutar partije se formirala radikalna prokineska frakcija, čiji su najznačajniji predstavnici bili Anž Dijavara i Klod-Ernest Ndala. Ova je grupa pokušala da izvrši bezuspešan državni udar protiv Nguabija u februaru 1972. godine. Pripadnici desnog krila partije bili su više pod uticajem tribalizma, nego marksizma-lenjinizma. Jedan od njihovih vođa bio je Joakim Jombi Opango.

Nakon što je Nguabi ubijen u martu 1977. godine, na čelu partije ga je nasledio Jombi Opango. Međutim, opozicija unutar partije bila je nezadovoljna njegovim desnim skretanjima, pa su ga do 1979. marginalizovali i istusnuli iz partije. Nasledio ga je Deni Sasu Ngeso, još jedan oficir sa severa zemlje. Dolazak Ngesoa, predstavnika leve frakcije, označio je veću boljševizaciju partije. Uprkos tome, Ngeso nije bio radiklani marksista ni teoretski ideolog. Njegovu vladavinu obeležio je pragmatizam u domaćoj i spoljnoj politici, odnosno održavanje odbrih odnosa i sa Zapadnim i sa Istočnim blokom.

Ngeso je do 1980-ih učvrstio položaj u partiji, iako je i dalje vodio obračune s predstavnicima pojedinih političkih frakcija.[2] Promene u Istočnom bloku, krajem 1980-ih, podstakle su nemire u Kongu. Zbog toga je Ngeso bio prinuđen da 1990. godine uvede višepartijski sistem i sazove Nacionalnu konferenciju 1991. godine. Na konferneciji je ograničena vlast Radničke partije Konga, a Ngeso više nije imao značajan uticaj u zemlji.

Politička aktivnost posle 1990. godineUredi

Od 1992. do 1997. godine, RPK je delovala u opoziciji. U tom je razdoblju napustila marksizam-lenjinizam, te usvojila socijalizam i neke odlike neomarksizma. Deni Sasu Ngeso i dalje je ostao uticajna ličnost u partiji, te je ponovo došao na čelo države nakon početka građanskog rata 1997. godine.

Politički program RPK više se ne temelji toliko na ideologiji. Uprkos tome, partija i dalje ima najveću podršku na severu zemlje, od kamo je i dolazio najveći deo njenog članstva u periodu 1970—1990. godine.

Ngeso je pobedio na predsedničkim izborima marta 2002. godine, kao kandidat koalicije RPK i Ujedinjenih demokratskih snaga, osvojivši 89,4% glasova. Radnička partija je na parlamentarnim izborima u maju 2002. godine osvojila 53 od 137 poslaničkih mesta u Nacionalnoj skupštini Konga.

na Petom vanrednom kon gresu RPK 2006. godine, Ngeso je ponovno bio izabran za sekretara Centralnog komiteta partije.[1][3] Kongres je izabrao više od 500 članova Centralnog komiteta (do tada je obično bilo oko 150 članova CK). Isto tako je u Politbiro izabrano 60 članova, dok ih je do tada obično bilo oko 15.[1]

Ngeso je od 2006. godine pokrenuo politiku širenja baze partije, ali je ova inicijativa naišla na snažno protivljenje konzervativnih članova RPK, vođenih od Žistina Lekunzoua.

Na parlamentarnim izborima 2007. godine, RPK je osvojila 46 poslaničkih mesta. Međutim, partije združene u tzv. Pokret za predsedničku većinu, osigurale su Ngesou 125 od 137 mesta u korist RPK. Dok su partije unutar Pokreta zadržale svoje političke identitete, Ngeso je uspeo da konsoliduje određenu biračku bazu na koju može da računa i ubuduće.

IzvoriUredi

  1. ^ a b v Emmanuel Mbengue, "La direction du Parti Congolais du Travail s'ouvre aux jeunes et aux femmes" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. februar 2012), Les Dépêches de Brazzaville, December 30, 2006 (jezik: francuski)
  2. ^ "President wins decisive victory over pro-Soviets", Africa Confidential, 17 October 1984, pages 1–3.
  3. ^ Willy Mbossa, "Denis Sassou Nguesso reconduit à la tête du comité central du Parti congolais du travail" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jul 2011), Les Dépêches de Brazzaville, 30 December 2006 (jezik: francuski)

Vidi jošUredi