Radoslav Višeslavić
Radoslav Višeslavić (grč. Ῥοδόσθλαβος)[1][2] je bio jedan od prvih po imenu poznatih srpskih vladara. Vladao je u ranosrednjovekovnoj Kneževini Srbiji, verovatno na početku 9. veka. O njemu je ostala samo kratka beleška vizantijskog cara i pisca Konstantina VII Porfirogenita. Prema ovom izvoru, knez (arhont) Radoslav je bio sin i naslednik kneza Višeslava, odnosno otac i prethodnik kneza Prosigoja.[1][3]
| Radoslav Višeslavić | |
|---|---|
.png) Stilizovano znamenje sa pečata kneza Strojimira iz 9. veka | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 8. vek |
| Datum smrti | 9. vek |
| Porodica | |
| Potomstvo | Prosigoj |
| Roditelji | Višeslav |
| Dinastija | Vlastimirovići |
| Knez (arhont) | |
| Period | 780–822. |
| Prethodnik | Višeslav |
| Naslednik | Prosigoj |
Radoslav Višeslavić ili njegov sin bio je vladar Srbije za vreme ustanka Ljudevita Posavskog (819–822) protiv Franaka. Prema Analima Kraljevine Franaka, Ljudevit je 822. godine napustio svoje sedište u Sisku da bi se pridružio Srbima negde u Zapadnoj Bosni, koja je kontrolisala veći deo Dalmacije[4][5].
Većina istraživača naše prošlosti misli da se iza grčke titule arhonta koju Konstantin Porfirogenit pripisuje prvim srpskim vladarima krije slovenska titula kneza. Po tome se smatra da je istu titulu nosio i Radoslav. Približno vreme njegove vladavine može se proceniti samo prema smeni pokolenja, pošto tek za njegovog unuka, Prosigojevog sina Vlastimira imamo pouzdaniji nagoveštaj da je vladao oko 851. godine, a na osnovu toga je moguće pretpostaviti da je njegov deda Radoslav vladao na početku 9. veka. U to vreme pada i podatak franačkog hroničara Ajnharda, koji je u svojim Analima Franačkog kraljevstva (Annales Regni Francorum) zabeležio, pod 822. godinom,[6] da su Srbi narod koji drži veliki deo Dalmacije (ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).[7] Pretpostavlja se da su se u to vreme srpske oblasti prostirale prema zapadu sve do reke Une.[8] Takođe znamo da je za vreme Radoslava Paganija bila u vazalnom odnosu prema Srbiji, najverovatnije od 823. godine. [9]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Moravcsik 1967, str. 154.
- ^ Ferjančić 1959, str. 50.
- ^ Ferjančić 1959, str. 50. "Pošto je umro onaj arhont Srbin koji je prebegao caru Irakliju, po nasledstvu zavlada njegov sin a potom unuk i tako redom arhonti iz njegovog roda. Posle izvesnog broja godina rodi se od njih Višeslav i od njega Radoslav i od njega Prosigoj i od njega Vlastimir i do ovog Vlastimira Bugari su živeli mirno sa Srbima ...".
- ^ Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara: IX - XII vek. Biblioteka Jazon. Beograd: Zavod za Udžbenike i Nastavna Sredstva. ISBN 978-86-17-13754-8.
- ^ Stanojević, Stanoje (1989). Istorija srpskoga naroda. Beograd. ISBN 978-86-7674-238-7.
- ^ Scholz 1970, str. 111.
- ^ Pertz 1845, str. 83.
- ^ Janković 2007.
- ^ Prospetto cronologico della storia della Dalmazia: con riguardo alle provincie slave contermini, p. 86
Izvori i literatura uredi
Izvori uredi
- Moravcsik, Gyula, ur. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. izd.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ferjančić, Božidar (1959). „Konstantin VII Porfirogenit”. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 2. Beograd: Vizantološki institut. str. 1—98.
- Pertz, Georg Heinrich, ur. (1845). Einhardi Annales. Hanover.
- Scholz, Bernhard Walter, ur. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. University of Michigan Press.
Literatura uredi
- Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU.
- Bubalo, Đorđe (2008). „Vlastimirovići”. Enciklopedija srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 187—189.
- Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije (2. izd.). Beograd: Službeni glasnik.
- Živković, Tibor (2002). Južni Sloveni pod vizantijskom vlašću (600—1025). Beograd: Istorijski institut SANU, Službeni glasnik.
- Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX-XII vek). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Živković, Tibor (2011). „The Origin of the Royal Frankish Annalist's Information about the Serbs in Dalmatia”. Homage to Academician Sima Ćirković. Belgrade: The Institute for History. str. 381—398.
- Živković, Tibor (2012). „O takozvanoj "Hronici srpskih vladara" iz spisa De administrando Imperio cara Konstantina VII Porfirogenita”. Vizantijski svet na Balkanu (PDF). 2. Beograd: Vizantološki institut SANU. str. 313—332.
- Janković, Đorđe (2007). Srpsko Pomorje od 7. do 10. stoleća (PDF). Beograd: Srpsko arheološko društvo.
- Ostrogorski, Georgije (1949). „Porfirogenitova hronika srpskih vladara i njeni hronološki podaci”. Istoriski časopis. 1 (1948): 24—29.
- Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.
- Ostrogorski, Georgije (1970). Vizantija i Sloveni. Beograd: Prosveta.
- Ćirković, Sima (1981). „Obrazovanje srpske države”. Istorija srpskog naroda. knj. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 141—155.
- Ćirković, Sima (1981). „Srbija između Vizantijskog carstva i Bugarske”. Istorija srpskog naroda. knj. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 156—169.
- Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea.
- Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
Vikizvornik uredi
