ВВВладимир

Pozdrav, VVVladimir. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, VVVladimir. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! Milens2 (разговор) 19:10, 26. март 2008. (CET)

Jovan Vladimir-sjajan članak

Što se dužine teksta tiče tu je ok s obzirom da je tema takva pa se ne može gotovo ništa više reći. Pogledaj ako imaš priliku knjigu Tibora Živkovića, Portreti srpskih vladara u ranom srednjem veku (tako nešto se zove, tačan naziv vidi u članku). Možda je on dao neki novi podatak ili tumačenje s obzirom da je Ćorovićeva Istorija Srba prilično prevaziđena. Drugo trebalo bi staviti reference za sve citate, izbaciti tačke ispred zagrada i izvršiti još neke sitne ispravke. Onda bi mogli da ga kandidujemo za sjajan. Pozdrav, --Војвода разговор 08:32, 19. април 2008. (CEST)

opasno PRA problemče :)

Evo mene ovde da ne trošim memorijski prostor više na strani za razgovor! Aaaa, koliko vidim tvoja Razgovorstranica je prilično ćutljiva pa da je malo prodrmusam . Nije loša ideja, kao što reče Nikola, da se malo pozabavimo pitanjima prefiksa. Ja sam ZA, ali..hm... nemam baš ni iskustva a ni literature, ali.. mogli bismo da poradimo na tome (samo da sredim neke dijagrame (nadam se sutra), a na wiki toponime i arheologiju, nešto mi je tužna i mršava, a uvek sam je zamišljala kao vremešnu, skladno popunjenu tetu ). Nemam pojma šta da radimo sa onim pra... i kako to da sredimo.. Pitaću Vojvodu, on ima odlične ideje, mnogo znanja i rešenje za svaki problem (bar koji sam ja do sada napravila, premda... poznajući sebe i svoje problem-kapacitete..hehehe)!!! Ako imaš još neke podatke o onoj knjižici, kaži, pa da probam da je negde iskopam! Pozdrav, S.sanja (разговор) 21:12, 6. мај 2008. (CEST)

Ма није опасно. У крајњој линији, то пра- (које је несумњиво славенски и изворно српски префикс) и јесте превод од грч. προ или лат. prae из риjечи προϊστορία односно praehistoria. Можда је претјерано за ту напомену у загради да се посебно наглашава да је у питању превод префикса, иако се овако како стоји може стећи погрешан утисак да пра- потиче од грч. προ или лат. prae. За књигу знам да је издата у Београду. Вјероватно се може наћи на Филолошком факултету. У сваком случају, хвала, Сања, што си ми продрмусала Разговорстраницу :). ВВВладимир (разговор) 01:02, 7. мај 2008. (CEST)

Jaooo, pa ne znam kako da formulišem...a da ne bude još opširnije.. Kad nešto krenem da objašnjavam, ona više niko ništa ne razume (treba me obuzdati u objašnjavanjima ). A što se tiče drmusanja Razgovorstranice - i drugi put (hehe - moraćeš da praviš i arhivu, ako se upustim u kuknjavu i objašnjavanje svega i svačega)!!!--S.sanja (разговор) 14:40, 7. мај 2008. (CEST)

Мој приједлог је да се то овако формулише:

Праисторија (од грч. προϊστορία: προ - pre, ιστορία - priča; odnosno lat. praehistoria: prae - predhodni, historia - latinizovana reč ιστορία)

Jeste malo opširnije, ali je potpunije i izbjegava se ona nejasnoća oko pra-. VVVladimir (razgovor) 20:42, 7. maj 2008. (CEST)

, za ideju! Virni sad! --S.sanja (razgovor) 23:29, 7. maj 2008. (CEST)

Meni to izgleda mnogo bolje. Poljubac i tebi, Sanja :) VVVladimir (razgovor) 23:38, 7. maj 2008. (CEST)

Hodanje

Ćao Vlado. Izvini što ti se mešam u posao, ali moram da ti kažem jednu primedbu koja, veruj mi, nije zlonamerna. U člancima u kojima pišeš o manastirima, daješ odrednice da se taj i taj manastir nalazi na oko pola sata hoda od već čega. Znaš mi prirodnjaci smo prilično egzaktni, a ta merna jedinica definitivno to nije. Možda je za nas dvojicu to pola sata, ali za moju babu Julijanu to je mnogo, mnogo više. Kakav hod? Brz, spor, brzo trčanje... (Imam dve koleginice koje hodaju, ne možeš da zamisliš, dakle dva koraka, pa se site ispričaju, pa opet dva koraka, strava...) Razumeš šta hoću da kažem. Možda je bolje da kažeš, ako već ne znaš tačnu ili najpribližniju vrednost u kilometrima, samo da je to i to naseljeno mesto najbliže ili da taj manastir pripada tom i tom reonu/opštini/planini ili šta li već. Ništa ne fali da se kaže da se manastir Velika Remeta nalazi na Fruškoj gori. I to je prilično određeno. Izvini na smetnji i mešanju u tvoja posla, ako sam te smorio, slobodno reci, neću se ljutim. :) Pozdrav!--Metodicar (razgovor) 19:36, 14. maj 2008. (CEST)

E da, zaboravih da čestitam na Jovanu Vladimiru. Opasni ste vi društvenjaci. :)--Metodicar (razgovor) 19:36, 14. maj 2008. (CEST)

Ok, Vlado, prihvatam argument i izvinjavam se još jednom što sam se mešao. Drago mi je da se nisi naljutio, a zapravo sam te i kontaktirao što mi je tvoj rad privukao pažnju, jer je objektivno pažnje vredan. Pozdrav.--Metodicar (razgovor) 17:56, 15. maj 2008. (CEST)

Srećna Nova godina i sve najbolje.--Metodičar � 18:51, 1. januar 2009. (CET)

Zdravo Vladimire, vidim da ste stavili članak na raspravu za sjajan članak. Po obimu, broju izmena, broju referenci i spoljašnjih veza, mislim da bi bolje bilo da se kandiduje za dobar. Na poslednjim izabranim sjajnim člancima je rađeno mesecima (Istorija Srba pre Nemanjića), na nekima je radila grupa autora (Niš uz koji je napisano 20-tak propratnih članaka), zatim (recimo Avion Rafal) sa oko 2000 izmena po članku, dok je obimnost svakog od poslednjih izabranih otprilike na oko 40 kucanih strana (150.000 - 250.000 bajtova). Mislim da su kod nas kriterijumi za izbor članka u grupu sjajnih jako visoki, pa predlažem da bude kandidat za dobar. To je samo moj predlog (nisam pročitao članak), a vi sami odlučite. Inače pročitaću ga i izneti komentare, svakako, čime će biti ispunjeni uslovi za izlazak na glasanje. Pozdrav. SmirnofLeary (razgovor) 21:01, 7. mart 2010. (CET)

Zdravo Vladimire, pročitao sam sinoć članak i moram da priznam da me je iznenadio što praktično nema greški s obzirom da je članak napisan sa malo izmena. Pretpostavljam da ste radili na svom računaru pa ste gotov tekst prebacivali ovde? Vidim da je tekst u potpunosti pisan ijekavicom, što je odlična stvar. Trebali bi da imamo jedan sjajan članak pisan ijekavicom zbog očuvanja govora, kao i očuvanja običaja koji se navode u tekstu. Tekst je svakako autentičan, a to je možda i najbitiniji faktor koji se zahteva kod sjajnih članaka. Sinoć sam zamolio i Miroslava da pročita članak, a vidim da je on to učinio i da je i Zlatko (Sly-ah) isto pročitao članak. Što se tiče primedbi (nema ih puno), izneću ih na strani za razgovor, da bi se ispunili uslovi za izlazak člnka na glasanje (uslov je: Da je pored autora/predlagača u raspravi učestvovao bar jedan korisnik.) Pozdrav. SmirnofLeary (razgovor) 18:44, 9. mart 2010. (CET)

Hm, čitao sam taj članak ranije. Da, odlično, da ih bude što više. Nailazio sam i dobre članke pisane ijekavicom, ali nisu među izabranima. Za članak Badnjak sam upravo izneo sugestije na osnovu svog prvog čitanja. Pročitaću ga još jednom i najverovatnije neću imati više primedbi. Nadam se da će se još korisnika uključiti u raspravu, mada mislim da je već ovo sada dovoljno da članak izađe na glasanje. To je bila i zamisao (pri promeni sistema sa verifikacijom na ovaj nov sa raspravom), da članak pre glasanja pročita par korisnika izvrše prepravke i iznesu sugestije. Članak ima moju podršku na glasanju, a što se tiče ovog članka Jovan Vladimir, vidim da prijavljuje neku grešku sa referencom 27. Trebalo bi popraviti taj deo. SmirnofLeary (razgovor) 19:08, 9. mart 2010. (CET)

Nema na čemu Vladimire. To mi je zapalo za oko kad sam otvorio članak, al nisam sam hteo da uklonim izvor. SmirnofLeary (razgovor) 20:15, 9. mart 2010. (CET)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Badnjak da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 14. marta 2010 — 21. marta 2010 u 20:00č --SmirnofLeary (razgovor) 20:12, 14. mart 2010. (CET)

Slažem se u potpunosti da po pravilniku, sjajan članak ne mora da ima nijednu sliku. To ne bi trebao da bude razlog za glas protiv, mada je to bila i moja glavna zamerka na raspravi (slike), ali sam ipak glasao ZA jer je članak kvalitetan. Slike ćemo nadam se dodati do godine, lično ću se potruditi da uslikam paljenje badnjaka ispred crkve, a ako neko ima priliku/mogućnost da napravi par slika običaja to bi bilo fantastično. Siguran sam da tada ne bi bilo nikakvih problema da se članak izabere za sjajan. (Ne bi bilo glasova protiv). Pozdrav. SmirnofLeary (razgovor) 17:07, 15. mart 2010. (CET)

Vladimire, pogledaj na strani za glasanje komentare. Izgleda da je Bojan našao slobodne i dobre slike Badnjaka. SmirnofLeary (razgovor) 13:11, 16. mart 2010. (CET)

Vladimir, Sveti Jovan

VVVladimire, ne može se favorizovati tako jedno zastarelo viđenje, pogotovo u ova vremena poslije toliko mnogo istraživačkog rada i obrađenog štiva među vrelom istorijskih izvora. Nije neutralno predstavljati neupućenome čitaocu iskrivljena slika, kao da u istorijskoj nauci nema nikakvog spora oko datovanja nastanka takozvanoga Ljetopisa popa Dukljanina. Tako naočito predstavljanje XII stoljeća, ne bi bilo ništa drukčije od prihvatanja teorije da je LjPD nastao u XV.

A drugo, kako bi bilo da se u članak ubace i stavovi Živkovićeve škole (pogotovo kada se on već koristi kao literatura za njegovu sadržinu)? Izdvojio sam selektivno odabrani citat na stranici za razgovor. --Polkovnik (razgovor) 18:34, 25. mart 2010. (CET)

Problem uopšte nije u nedostatku Živkovićeve teze, koja je isuviše svježa i još uvijek kritički neobrađena od strane drugih istoričara i procijenjena od strane šire naučne zajednice (domaće, a pogotovo strane). Problem je u prihvatanje jedne teze samo zato što je laički da kažem široko rasprostranjena. U suštini, u literaturi stručnoj koja se bavila LjDP-om nema koncenzusa, zato što su svi smještali u druga vremena. Nije ni "uobičajeno" smještana u 12. vijek, već to spada u one greške što se učestalo ponavljaju, već to radi samo jedan od stručnjaka koji su se bavili Ljetopisom Popa Dukljanina. Sve hipoteze obuhvataju period od sredine XII stoljeća, pa sve do čak, vjerovali ili ne, početka XV stoljeća.

Članak je uglavnom Vaše djelo, pa sam zato htio ostaviti na Vama da unesete to. Što se tiče kontradiktornosti između tvrdnji Živkovićeve škole i istorijskih izvora, šta je konkretno u pitanju ako smijem upitati? --Polkovnik (razgovor) 22:14, 28. mart 2010. (CEST)

Mala ispravka: u pitanju je stručna literatura, a ne istorijski izvori. S obzirom da je Živković odavno promijenio svoje mišljenje i svrstao svoje ranije stavove u prepisivačku školu, koju pokušava u srpskoj istoriografiji istjerati, mislim da se prosto ne može koristiti kao izvor za nešto što on više ne tvrdi.

Ne razumijem. Dragimir se navodi kao travunjski i humski vladar, da. Gdje je kontradiktornost?

I da rasčistim na kraju - potrebno je razlikovati izvore od literature, barem kada tako govorimo konkretno o istorijskim izvorima u namjeri da održimo određeni nivo stručnog pristupa, umjesto opštelaičkoga (koji je došao na srpsku vikipediju ipak prvenstveno prostim prevođenjem riječi source, koja u tom jeziku, barem u naučnim krugovima, nema isto značenje kao kod nas). --Polkovnik (razgovor) 23:00, 11. april 2010. (CEST)

Zanimljivo...

To sto rece za grah i kruh. Ali, ne bih se slozila s tobom kad kazes...

Tako se može reći da su bar ove dvije riječi neopravdano izgubljene u korist Hrvata.

Niko Srbe nije terao da se odreknu te dve reci, a ponajmanje Hrvati. Jednostavno su tako sami odlucili. Glupa odluka, ako mene pitas, i na istom nivou subnormalnih zahteva srBskih rodoljuba da se ukine latinica i jednacenje po zvucnosti, kao i to da se poizbacvuje sve sto iole lici na zapadnu varijantu. No, takve su okolnosti bile, sta da se radi... Nadajmo se samo da to nadri-lingvisticko ciscenje srpskog jezika nece uzeti veceg maha, jer umesto da bogatimo jezik novim recima, mi ga siromasimo jer gledamo u krvna zrnca svakoj reci e da se ne bi slucajno provukla neka sa viskom hrvatskih gena. Od toga mi se kosa dize na glavi.--Jagoda ispeci pa reci 20:49, 9. april 2010. (CEST)

Slazem se, nije sto su moji, ali Srbi, tj. stav srpskih lingvista je daleko od onih suludih puristickih umobolija nasih nam dragih suseda. Ono sto se sad naziva iskljucivo srpskim jezikom zadrzalo je uglavnom sve sto je u tom jeziku postojalo i kad je on bio srpskohrvatski, izbacene su samo one reci koje zaista nikako ne idu u istocnu varijantu (neke si ti pomenuo), a takvih reci je zaista prilicno malo. Zanimljivo je i to sto narod hrvatski, i pored svih suludih pokusaja njihovih lingvista da ubace gomilu nekih izmisljenih reci, ili reci koje su iskopali iz neke davne proslosti, nekako i dalje govori kako je i do sad govorio, i nekako ne prihvata savete svojih lingvista, pa tako i dalje kazu i ekonomija, i helikopter i avion i aerodrom itd... Nego, htedoh te pitati, kako to da je hleb gotskog (!) porekla, a pasulj romanskog? --Jagoda ispeci pa reci 21:05, 9. april 2010. (CEST)

Slučaj Račak

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Slučaj Račak da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 16. maja 2010. — 23. maja 2010. --Alexmilt (razgovor) 22:22, 16. maj 2010. (CEST)

Zduhać

Članak je veoma dobar, ne znam zašto si ga kandidovao za dobar, kad može b iti mirne duše i sjajan. Jedna sitnica mi je ušala u oko: ja bih, umesto kraj, koristila reč zavičaj, jer se radi zapravo o zavičaju, kraj je malo žargonski izraz, barem moje jezičko osećanje to tako vidi. Npr. Zduhaći su ljudi čiji su duhovi branili svoj zavičaj, ne kraj... Ostalo je prilično dobro odrađeno. Reference, navodi referenci su vrlo profesionalno urađeni, tekst detaljan, smislen, pismen, a i sama tema je zanimljiva... Ja bih ga kandidovala za sjajan, zašravo, ne znam da li mu nešto fali da bi mogao biti sjajan, jer se u konkretnu temu ne razumem... --Jagoda ispeci pa reci 12:46, 19. decembar 2010. (CET)

Sad videh naš razgovor od ranije, pa rekoh, ovo bi te verovatno zanimalo da pročitaš... http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-185X0864153K&redirect=ft

--Jagoda ispeci pa reci 12:50, 19. decembar 2010. (CET)

A zašto ti ne glasaš da ovaj članak postane dobar? --Helios13 (razgovor) 18:41, 19. decembar 2010. (CET)

Bravo Vladimire pošten odnos, a sa njim si samo na dobitku i ti i vikipedija. Čestitam na izboru idemo dalje.-- Sahararazgovor 18:24, 20. decembar 2010. (CET)

En-crta

U engleskoj ortografiji je tačno da se rasponi (datuma i sl.) dele en-crtom, međutim pravopis srpskog prepoznaje samo crticu i crtu. Kako na žalost srpska ortografija ne daje preciznu definiciju crte (barem meni nije poznato), za razliku od engleske gde su dužine različitih crta tačno definisane, za crtu se mora izabrati en- ili em-crta (a ni Unikod ne definiše neke posebne „lokalne“ varijante tih znakova, opet koliko sam ja uspeo da iščačkam). Na sr.viki je za crtu praktično izabrana em-crta, pa sam zbog toga bio izmenio. EOF; [sabate]$ talk; 17:54, 20. decembar 2010. (CET)

Zduhać

Odlično. Potrudiću se da pogledam ovih dana izmene koje si uneo, i da glasam, svakako... --Jagoda ispeci pa reci 19:13, 26. decembar 2010. (CET)

Moje iskrene čestitke.-- Sahararazgovor 14:35, 11. januar 2011. (CET)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Vojna bolnica Niš da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 12. januar 2011. — 19. februar 2011. ----Aleks (razgovor) 18:49, 7. februar 2011. (CET)

Prihvaćen je tvoj predlog i u poglavlju "Vojna bolnica Niš#Nazivi bolnice" navedeno je od kad do kad je koji naziv bio u upotrebi i referenciran. Hvala na konstruktivnom predlogu. --Mile MD (razgovor) 09:31, 19. februar 2011. (CET)

Nema na čemu, i drugi put :) VVVladimir (razgovor) 16:49, 19. februar 2011. (CET)

Knjiga o Baru

Jel znaš možda postoji li onlajn izdanje Knjige o Baru, ja sam gledao po bibliotekama u Beogradu ali nema, mene osobito interesuju podaci o kultu Jovana Vladimira i Vladimirovom krstu. Unapred hvala, --Vojvoda razgovor 14:11, 6. mart 2011. (CET)

Hvala na informaciji. --Vojvoda razgovor 17:11, 24. mart 2011. (CET)

Sandra

Zdravo!

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Sandra Bulok da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 29. mart 2011. — 5. april 2011. ---- Boleyn (razgovor) 22:42, 31. mart 2011. (CEST) (CEST)

Jovan Vladimir

Vidim da ste ažurirali članak o Jovanu Vladimiru pa bih vam skenuo pažnju na jendu stvar: termin Makedonsko carstvo za Samuilovu državu je istoriografski anahronizam, izvorno nigde posvedočen a čak ni kao tehnički istoriografski termin nije opravdan; preporučujem kao najadekvatniju oznaku Samuilova država/carstvo jer sam sklon (iako mnogi istraživači nisu) da to carstvo izdvojim iz Prvog bugarskog carstva kao posebnu celinu, iako se ono idejno i identitetski na njega naslanja (termin Bugarsko carstvo takođe je potpuno adekvatan). Ne znam da li ste imali prilike da pročitate članak koji sam na sajtu Istorijska biblioteka napisao o Vladimiru: Jovan Vladimir. Deo o istorijskom Vladimiru je potpuno zaokružen, dok deo o tradiciji planiram da ovog meseca razgranam na posebne odeljke i proširim. Verujem da vam može biti interesantan za neka tumačenja i pojedinačne pdoatke koji bi se mogli inkorporirati u tekst koji ste vi pisali. Pozdrav,--Vojvoda razgovor 11:10, 21. septembar 2011. (CEST)

Naravno da nema kontradikcija jer su oba članka pažljivo pisana na osnovu relevantne literature, tvoj je više koncentrisan na razvoj kulta a moj na opšte političke prilike u kojima je Vladimir delovao. Što se tiče Makedonskog carstva kod znamenitog vizantologa Georgija Ostrogorskg u prvim izdanjima njegovog dela Istorija Vizantije (o čemu smo u više navrata pisali na njiki ja i ClaudiusGothicus) koristi se termin Bugarsko carstvo da bi se u potonjim srpskohrvatskim prevodima (a iz ideoloških razloga kako bi se uspostavila nekakva istorijska ravnoteža naroda i narodnosti) upotrebljavao novi termin Makedonsko carstvo (istina prisutan i u međuratnom periodu u projugoslovenskoj literaturi, takođe unošen iz političkih razloga). Što se tiče tog famoznog poslanstva mi samo znamo da je ono bilo i pretpostavljamo (verovatno osnovano) da je došlo iz Duklje i t radi sklapanja saveza (jer su obe strane bile ugrožene od Samuila). Pre je u članku stajalo da je Vizantija insistirala na savezu sa Dukljom ali mislim da za to nema izvorne potvrde, niti se uklapa u odnos politčkih snaga s obzirom da Vasilijeva ekspanzija ugrožava ozbiljno Samuila a Duklja je samo jedan od brojnih igrača na tom podneblju (računajući i vizantijske gradove na dalmatinskoj obali koji se često zanemaruju). Rečju kako Samuilovo carsvo počinje da slabi te periferne oblasti postaju moguća pretnja, odnosno postoji mogućnost da se udruže sa Vizantijm i verovatno zbog toga dolazi do Vladimirovog smaknuća jer se samuilov naslednik Ivan Vladislav hteo obezbediti (takođe verovatno tokom ratovanja u okolini Drača). To bi bile opšte okolnosti Vladimirove vladavine, koji nije bio znatniji politički i vojni lider, ali je važno kako su se bugarski i vizantijski uticaji preplitali na ovom prostoru. Delu o tradiciji nisam se posebno bavio, što nameravam u skorije vreme, nego sam samo u prerađenom obliku inkorporirao pregled koji postoji kod Tibora Živkovića. Ti si to daleko temeljnije obradio. Jedino što smo možda, na oba projekta propustili je pronalaženje takozvane sinajske ikone svetog Vladimira koja bi mogla biti prvorazredna ilustracija. Ipak, ni pored svih nastojanja nisam uspeo da je pronađem.--Vojvoda razgovor 18:56, 21. septembar 2011. (CEST)

Raduje me što članak ima priliku da se uvrsti među najbolje na en.viki, zaita je dosta truda uloženo u njegov nastanak. Pogledaću ovih dana i staviću svakako komentar uz podršku za izbor. ako imaš vremena baci malo pogled i na mog Vladimira, možda ima nekih delova koji mogu da inspirišu na dopunjavanje (možda bi se mogao napraviti jedan kratak izvod iz onog dela o izvorima i onda na osnovu njega napisati jedan kratak odeljak na početku Vladimira na en.njiki ali koji ne daje detaljnu analizu kao istoriografski tekst već sumira najosnovnije stvari). Pozdrav,--Vojvoda razgovor 09:13, 5. novembar 2011. (CET)

Zanimljivo je bilo pisati o Jovanu Vladimiru. Mislim da članak ispunjava kriterije za sjajni, a „uloženi trud“ i ne igra neku ulogu u toj procjeni :) O glavnim izvorima (HPD i Skilica) se ukratko govori u trećem paragrafu biografskog poglavlja, a nešto detaljnije o HPD u poglavlju o žitiju i ikonografiji. Ne bih ja tu nešto proširivao. Ako imaš neki konkretan prijedlog teksta, rado ću ga pogledati. VVVladimir (razgovor) 12:05, 6. novembar 2011. (CET)

Nažalost, ovih dana sam rektko pri kompjuteru i retko imam priliku da nešto ozbiljnje uradim. Nisam siguran šta konkretno zameraju navodima koje si koristio?--Vojvoda razgovor 21:48, 19. novembar 2011. (CET)

Što se mene tiče ja mogu doslovce da preneem to što predlažeš, jer i sam dovoljno poznajem tematiku da ne sumnjam u kvalitet upotrebljenih izvora i njihovu pravilnu interpretaciju. Nisam samo siguran da moje mišljenje ima dovoljnu težinu s obzirom da slabo učestvujem u radu en.viki i nisam imao neki znatniji spisateljski poduhvat.--Vojvoda razgovor 23:47, 20. novembar 2011. (CET)

Skrenuo bih pažnju o jednom problemu kod Letopisa popa Dukljanina na šta je i Polkovnik gore skrenuo pažnju. To što je Živković u jendom novijem radu predložio poznije datovanje LPD (sredina 14. veka) umesto slobodno mogu da kažem uobičajnog (s obzirom da više istraživača kao što su Ferdo Šišić i Nikola Banešević smeštaju izvor u ovo doba) ne znači da se pomera i datovanje Vladimirovog žitija, naprotiv i Živković decidirano prihvata rani datum nastanka ovog spisa a suprotno Šišiću koju zagovara ranije datovanje celog Letopisa. Šišić je naime smatrao da u Duklji nije tako rano moglo nastati jedno književno delo koje bi potom bilo inkorporirano u Letopis a suprotno gledište zauzeli su Novaković, Banašević i Živković kao i još nekolicina autora koji su se bavili ovim spisom. Mislim da stoga možemo da smatramo da u istoriografiji postoji široki konsenzus kada je u pitanju datovanje Vladimirovog žitija čak iako postoji neslaganje oko datovanja, mesta nastanka i načina nastanka samog Letopisa. ako je potrebno neko razjašnjenje iz kompleksa ovih problema rado ću pomoći, mada mislim da u samom članku ne treba preterano dužiti o tome. U eventualnom članku o Letopisu popa Dukljanina ili o Vladimirovom žitiju (ne bih isključio i tu mogućnost) može detaljno da se izloži ovaj književnoistorijski problem.--Vojvoda razgovor 23:55, 20. novembar 2011. (CET)

Takođe bih preporučio dve stvari: da isključiš iz popisa korišćene literature Kačića-Miošića i da ostaviš samo odrednicu u Hrvatskom biografskom leksikonu i Fajnovu knjigu koja se odnosi na pozni srednji vek (mislim da u tom tomu teško da ima materijala koji se odnosi na Vladimirovo doba). Takođe bih preporučio da se ostavi samo prevod Istorije Vizantije od Ostrogorskog, mislim da je nepotrebno da se na taj način dupliraju reference a može biti i kontraproduktivno ako neko zlonamerno protumači (a raznih zakerala vazda ima). Nadam se da sam bar malo pomogao da se članak promoviše, pozdrav i srećno na izboru (javi mi molim te krajnji ishod),--Vojvoda razgovor 00:00, 21. novembar 2011. (CET)

Ima još jedna sitnica kojima bi se dodatno začinio rad o Vladimiru: pronaći sinajsku ikonu svetog Vladimira, ja sam pokušavao na više strana ali mi nije pošto za rukom. Ako ne uspemo u ovoh poduhvatu dobro bi bilo pogledati odakle su ona ikona i freska kojima su ilustrovani članci i na srpskoj i na engelskoj Vikipediji, tih nekoliko sitnih podataka može da učvrsti odluk da članak bude uvršćen među sjajne.--Vojvoda razgovor 00:08, 21. novembar 2011. (CET)

OK za Kačića, mada bi se to možda moglo izdvojiti u Primarne izvore jer je izvorni tekst u pitanju, mada je i ovako sasvim dobro raspoređeno. Ja sam video sinasjsku ikonu u okviru sabranih dela Georgija Ostrogorskog ali crno belu :(. Ne verujem da bi takav priakz bio dovoljni ilustrativan; pogledaću u nekim monografijama koje se odnose na Sinajske manastire, našim i ruskim, da vidim da nisu igrom slučaja reprodukovali tu ikonu, ali to ću stići tek tokom decembra. Ako nađem ubaciću na Istorijsku biblioteku i poslaću ti poruku pa slobodno možeš da iskoristiš, mislim da bi ta ikona bila vrlo interesantan priloščić. Ne vidim nijedan razlog da članak ne bude uvršćen među sjajne tekstove, obiman je (prko deset stranica A4 formata ako se ne varam), dobro je ilustrovan, referenciran i temeljno pokriva temu; viđao sam među sjajnima manje kvalitetne članke (na engelskoj Vikipediji) dok o dobrim da ni ne govorim (daleko, daleko slabiji su uvršćeni u ovaj spisak privilegovanih članaka).--Vojvoda razgovor 21:25, 21. novembar 2011. (CET)

Čestitam! Raduje me što je jedan srpska tema dosegla tako visok kvalitet obrade da je i na najvećoj vikipediji među najboljim člancima. Nadam se da sam barem za jedan korak doprineo ubrzavanju tog procesa. --Vojvoda razgovor 08:04, 26. novembar 2011. (CET)

Ispravljeno, hvala na obaveštenju.--Vojvoda razgovor 16:34, 18. januar 2012. (CET)

Probaću da pronađem. U kom se radu referiše na tu knjigu? Dobro bi bilo pribaviti je s obzirom da se nijedan rad od citiranih ne odnosi specifično na kult i ikonografiju, već to dotiče samo kao periferne teme.--Vojvoda razgovor 19:21, 19. januar 2012. (CET)