ВВВладимир

Поздрав, ВВВладимир. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, ВВВладимир. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! Milens2 (разговор) 19:10, 26. март 2008. (CET)

Jovan Vladimir-sjajan članak

Što se dužine teksta tiče tu je ok s obzirom da je tema takva pa se ne može gotovo ništa više reći. Pogledaj ako imaš priliku knjigu Tibora Živkovića, Portreti srpskih vladara u ranom srednjem veku (tako nešto se zove, tačan naziv vidi u članku). Možda je on dao neki novi podatak ili tumačenje s obzirom da je Ćorovićeva Istorija Srba prilično prevaziđena. Drugo trebalo bi staviti reference za sve citate, izbaciti tačke ispred zagrada i izvršiti još neke sitne ispravke. Onda bi mogli da ga kandidujemo za sjajan. Pozdrav, --Војвода разговор 08:32, 19. април 2008. (CEST)

opasno PRA problemče :)

Evo mene ovde da ne trošim memorijski prostor više na strani za razgovor! Aaaa, koliko vidim tvoja Razgovorstranica je prilično ćutljiva pa da je malo prodrmusam . Nije loša ideja, kao što reče Nikola, da se malo pozabavimo pitanjima prefiksa. Ja sam ZA, ali..hm... nemam baš ni iskustva a ni literature, ali.. mogli bismo da poradimo na tome (samo da sredim neke dijagrame (nadam se sutra), a na wiki toponime i arheologiju, nešto mi je tužna i mršava, a uvek sam je zamišljala kao vremešnu, skladno popunjenu tetu ). Nemam pojma šta da radimo sa onim pra... i kako to da sredimo.. Pitaću Vojvodu, on ima odlične ideje, mnogo znanja i rešenje za svaki problem (bar koji sam ja do sada napravila, premda... poznajući sebe i svoje problem-kapacitete..hehehe)!!! Ako imaš još neke podatke o onoj knjižici, kaži, pa da probam da je negde iskopam! Pozdrav, S.sanja (разговор) 21:12, 6. мај 2008. (CEST)

Ма није опасно. У крајњој линији, то пра- (које је несумњиво славенски и изворно српски префикс) и јесте превод од грч. προ или лат. prae из риjечи προϊστορία односно praehistoria. Можда је претјерано за ту напомену у загради да се посебно наглашава да је у питању превод префикса, иако се овако како стоји може стећи погрешан утисак да пра- потиче од грч. προ или лат. prae. За књигу знам да је издата у Београду. Вјероватно се може наћи на Филолошком факултету. У сваком случају, хвала, Сања, што си ми продрмусала Разговорстраницу :). ВВВладимир (разговор) 01:02, 7. мај 2008. (CEST)

Jaooo, pa ne znam kako da formulišem...a da ne bude još opširnije.. Kad nešto krenem da objašnjavam, ona više niko ništa ne razume (treba me obuzdati u objašnjavanjima ). A što se tiče drmusanja Razgovorstranice - i drugi put (hehe - moraćeš da praviš i arhivu, ako se upustim u kuknjavu i objašnjavanje svega i svačega)!!!--S.sanja (разговор) 14:40, 7. мај 2008. (CEST)

Мој приједлог је да се то овако формулише:

Праисторија (од грч. προϊστορία: προ - пре, ιστορία - прича; односно лат. praehistoria: prae - предходни, historia - латинизована реч ιστορία)

Јесте мало опширније, али је потпуније и избјегава се она нејасноћа око пра-. ВВВладимир (разговор) 20:42, 7. мај 2008. (CEST)

, za ideju! Virni sad! --S.sanja (разговор) 23:29, 7. мај 2008. (CEST)

Мени то изгледа много боље. Пољубац и теби, Сања :) ВВВладимир (разговор) 23:38, 7. мај 2008. (CEST)

Ходање

Ћао Владо. Извини што ти се мешам у посао, али морам да ти кажем једну примедбу која, веруј ми, није злонамерна. У чланцима у којима пишеш о манастирима, дајеш одреднице да се тај и тај манастир налази на око пола сата хода од већ чега. Знаш ми природњаци смо прилично егзактни, а та мерна јединица дефинитивно то није. Можда је за нас двојицу то пола сата, али за моју бабу Јулијану то је много, много више. Какав ход? Брз, спор, брзо трчање... (Имам две колегинице које ходају, не можеш да замислиш, дакле два корака, па се сите испричају, па опет два корака, страва...) Разумеш шта хоћу да кажем. Можда је боље да кажеш, ако већ не знаш тачну или најприближнију вредност у километрима, само да је то и то насељено место најближе или да тај манастир припада том и том реону/општини/планини или шта ли већ. Ништа не фали да се каже да се манастир Велика Ремета налази на Фрушкој гори. И то је прилично одређено. Извини на сметњи и мешању у твоја посла, ако сам те сморио, слободно реци, нећу се љутим. :) Поздрав!--Metodicar (разговор) 19:36, 14. мај 2008. (CEST)

Е да, заборавих да честитам на Јовану Владимиру. Опасни сте ви друштвењаци. :)--Metodicar (разговор) 19:36, 14. мај 2008. (CEST)

Ок, Владо, прихватам аргумент и извињавам се још једном што сам се мешао. Драго ми је да се ниси наљутио, а заправо сам те и контактирао што ми је твој рад привукао пажњу, јер је објективно пажње вредан. Поздрав.--Metodicar (разговор) 17:56, 15. мај 2008. (CEST)

Срећна Нова година и све најбоље.--Методичар � 18:51, 1. јануар 2009. (CET)

Здраво Владимире, видим да сте ставили чланак на расправу за сјајан чланак. По обиму, броју измена, броју референци и спољашњих веза, мислим да би боље било да се кандидује за добар. На последњим изабраним сјајним чланцима је рађено месецима (Историја Срба пре Немањића), на некима је радила група аутора (Ниш уз који је написано 20-так пропратних чланака), затим (рецимо Авион Рафал) са око 2000 измена по чланку, док је обимност сваког од последњих изабраних отприлике на око 40 куцаних страна (150.000 - 250.000 бајтова). Мислим да су код нас критеријуми за избор чланка у групу сјајних јако високи, па предлажем да буде кандидат за добар. То је само мој предлог (нисам прочитао чланак), а ви сами одлучите. Иначе прочитаћу га и изнети коментаре, свакако, чиме ће бити испуњени услови за излазак на гласање. Поздрав. SmirnofLeary (разговор) 21:01, 7. март 2010. (CET)

Здраво Владимире, прочитао сам синоћ чланак и морам да признам да ме је изненадио што практично нема грешки с обзиром да је чланак написан са мало измена. Претпостављам да сте радили на свом рачунару па сте готов текст пребацивали овде? Видим да је текст у потпуности писан ијекавицом, што је одлична ствар. Требали би да имамо један сјајан чланак писан ијекавицом због очувања говора, као и очувања обичаја који се наводе у тексту. Текст је свакако аутентичан, а то је можда и најбитинији фактор који се захтева код сјајних чланака. Синоћ сам замолио и Мирослава да прочита чланак, а видим да је он то учинио и да је и Златко (Sly-ah) исто прочитао чланак. Што се тиче примедби (нема их пуно), изнећу их на страни за разговор, да би се испунили услови за излазак члнка на гласање (услов је: Да је поред аутора/предлагача у расправи учествовао бар један корисник.) Поздрав. SmirnofLeary (разговор) 18:44, 9. март 2010. (CET)

Хм, читао сам тај чланак раније. Да, одлично, да их буде што више. Наилазио сам и добре чланке писане ијекавицом, али нису међу изабранима. За чланак Бадњак сам управо изнео сугестије на основу свог првог читања. Прочитаћу га још једном и највероватније нећу имати више примедби. Надам се да ће се још корисника укључити у расправу, мада мислим да је већ ово сада довољно да чланак изађе на гласање. То је била и замисао (при промени система са верификацијом на овај нов са расправом), да чланак пре гласања прочита пар корисника изврше преправке и изнесу сугестије. Чланак има моју подршку на гласању, а што се тиче овог чланка Јован Владимир, видим да пријављује неку грешку са референцом 27. Требало би поправити тај део. SmirnofLeary (разговор) 19:08, 9. март 2010. (CET)

Нема на чему Владимире. То ми је запало за око кад сам отворио чланак, ал нисам сам хтео да уклоним извор. SmirnofLeary (разговор) 20:15, 9. март 2010. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Бадњак да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 14. марта 2010 — 21. марта 2010 у 20:00ч --SmirnofLeary (разговор) 20:12, 14. март 2010. (CET)

Слажем се у потпуности да по правилнику, сјајан чланак не мора да има ниједну слику. То не би требао да буде разлог за глас против, мада је то била и моја главна замерка на расправи (слике), али сам ипак гласао ЗА јер је чланак квалитетан. Слике ћемо надам се додати до године, лично ћу се потрудити да усликам паљење бадњака испред цркве, а ако неко има прилику/могућност да направи пар слика обичаја то би било фантастично. Сигуран сам да тада не би било никаквих проблема да се чланак изабере за сјајан. (Не би било гласова против). Поздрав. SmirnofLeary (разговор) 17:07, 15. март 2010. (CET)

Владимире, погледај на страни за гласање коментаре. Изгледа да је Бојан нашао слободне и добре слике Бадњака. SmirnofLeary (разговор) 13:11, 16. март 2010. (CET)

Владимир, Свети Јован

ВВВладимире, не може се фаворизовати тако једно застарело виђење, поготово у ова времена послије толико много истраживачког рада и обрађеног штива међу врелом историјских извора. Није неутрално представљати неупућеноме читаоцу искривљена слика, као да у историјској науци нема никаквог спора око датовања настанка такозванога Љетописа попа Дукљанина. Тако наочито представљање XII стољећа, не би било ништа друкчије од прихватања теорије да је ЉПД настао у XV.

А друго, како би било да се у чланак убаце и ставови Живковићеве школе (поготово када се он већ користи као литература за његову садржину)? Издвојио сам селективно одабрани цитат на страници за разговор. --Полковник (разговор) 18:34, 25. март 2010. (CET)

Проблем уопште није у недостатку Живковићеве тезе, која је исувише свјежа и још увијек критички необрађена од стране других историчара и процијењена од стране шире научне заједнице (домаће, а поготово стране). Проблем је у прихватање једне тезе само зато што је лаички да кажем широко распрострањена. У суштини, у литератури стручној која се бавила ЉДП-ом нема концензуса, зато што су сви смјештали у друга времена. Није ни "уобичајено" смјештана у 12. вијек, већ то спада у оне грешке што се учестало понављају, већ то ради само један од стручњака који су се бавили Љетописом Попа Дукљанина. Све хипотезе обухватају период од средине XII стољећа, па све до чак, вјеровали или не, почетка XV стољећа.

Чланак је углавном Ваше дјело, па сам зато хтио оставити на Вама да унесете то. Што се тиче контрадикторности између тврдњи Живковићеве школе и историјских извора, шта је конкретно у питању ако смијем упитати? --Полковник (разговор) 22:14, 28. март 2010. (CEST)

Мала исправка: у питању је стручна литература, а не историјски извори. С обзиром да је Живковић одавно промијенио своје мишљење и сврстао своје раније ставове у преписивачку школу, коју покушава у српској историографији истјерати, мислим да се просто не може користити као извор за нешто што он више не тврди.

Не разумијем. Драгимир се наводи као травуњски и хумски владар, да. Гдје је контрадикторност?

И да расчистим на крају - потребно је разликовати изворе од литературе, барем када тако говоримо конкретно о историјским изворима у намјери да одржимо одређени ниво стручног приступа, умјесто општелаичкога (који је дошао на српску википедију ипак првенствено простим превођењем ријечи source, која у том језику, барем у научним круговима, нема исто значење као код нас). --Полковник (разговор) 23:00, 11. април 2010. (CEST)

Zanimljivo...

To sto rece za grah i kruh. Ali, ne bih se slozila s tobom kad kazes...

Тако се може рећи да су бар ове двије ријечи неоправдано изгубљене у корист Хрвата.

Niko Srbe nije terao da se odreknu te dve reci, a ponajmanje Hrvati. Jednostavno su tako sami odlucili. Glupa odluka, ako mene pitas, i na istom nivou subnormalnih zahteva srBskih rodoljuba da se ukine latinica i jednacenje po zvucnosti, kao i to da se poizbacvuje sve sto iole lici na zapadnu varijantu. No, takve su okolnosti bile, sta da se radi... Nadajmo se samo da to nadri-lingvisticko ciscenje srpskog jezika nece uzeti veceg maha, jer umesto da bogatimo jezik novim recima, mi ga siromasimo jer gledamo u krvna zrnca svakoj reci e da se ne bi slucajno provukla neka sa viskom hrvatskih gena. Od toga mi se kosa dize na glavi.--Јагода испеци па реци 20:49, 9. април 2010. (CEST)

Slazem se, nije sto su moji, ali Srbi, tj. stav srpskih lingvista je daleko od onih suludih puristickih umobolija nasih nam dragih suseda. Ono sto se sad naziva iskljucivo srpskim jezikom zadrzalo je uglavnom sve sto je u tom jeziku postojalo i kad je on bio srpskohrvatski, izbacene su samo one reci koje zaista nikako ne idu u istocnu varijantu (neke si ti pomenuo), a takvih reci je zaista prilicno malo. Zanimljivo je i to sto narod hrvatski, i pored svih suludih pokusaja njihovih lingvista da ubace gomilu nekih izmisljenih reci, ili reci koje su iskopali iz neke davne proslosti, nekako i dalje govori kako je i do sad govorio, i nekako ne prihvata savete svojih lingvista, pa tako i dalje kazu i ekonomija, i helikopter i avion i aerodrom itd... Nego, htedoh te pitati, kako to da je hleb gotskog (!) porekla, a pasulj romanskog? --Јагода испеци па реци 21:05, 9. април 2010. (CEST)

Случај Рачак

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Случај Рачак да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 16. маја 2010. — 23. маја 2010. --Alexmilt (разговор) 22:22, 16. мај 2010. (CEST)

Здухаћ

Чланак је веома добар, не знам зашто си га кандидовао за добар, кад може б ити мирне душе и сјајан. Једна ситница ми је ушала у око: ја бих, уместо крај, користила реч завичај, јер се ради заправо о завичају, крај је мало жаргонски израз, барем моје језичко осећање то тако види. Нпр. Здухаћи су људи чији су духови бранили свој завичај, не крај... Остало је прилично добро одрађено. Референце, наводи референци су врло професионално урађени, текст детаљан, смислен, писмен, а и сама тема је занимљива... Ја бих га кандидовала за сјајан, зашраво, не знам да ли му нешто фали да би могао бити сјајан, јер се у конкретну тему не разумем... --Јагода испеци па реци 12:46, 19. децембар 2010. (CET)

Сад видех наш разговор од раније, па рекох, ово би те вероватно занимало да прочиташ... http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-185X0864153K&redirect=ft

--Јагода испеци па реци 12:50, 19. децембар 2010. (CET)

A zašto ti ne glasaš da ovaj članak postane dobar? --Helios13 (разговор) 18:41, 19. децембар 2010. (CET)

Браво Владимире поштен однос, а са њим си само на добитку и ти и википедија. Честитам на избору идемо даље.-- Сахараразговор 18:24, 20. децембар 2010. (CET)

Ен-црта

У енглеској ортографији је тачно да се распони (датума и сл.) деле ен-цртом, међутим правопис српског препознаје само цртицу и црту. Како на жалост српска ортографија не даје прецизну дефиницију црте (барем мени није познато), за разлику од енглеске где су дужине различитих црта тачно дефинисане, за црту се мора изабрати ен- или ем-црта (а ни Уникод не дефинише неке посебне „локалне“ варијанте тих знакова, опет колико сам ја успео да ишчачкам). На ср.вики је за црту практично изабрана ем-црта, па сам због тога био изменио. EOF; [sabate]$ talk; 17:54, 20. децембар 2010. (CET)

Zduhać

Odlično. Potrudiću se da pogledam ovih dana izmene koje si uneo, i da glasam, svakako... --Јагода испеци па реци 19:13, 26. децембар 2010. (CET)

Моје искрене честитке.-- Сахараразговор 14:35, 11. јануар 2011. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Војна болница Ниш да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 12. јануар 2011. — 19. фебруар 2011. ----Алекс (разговор) 18:49, 7. фебруар 2011. (CET)

Прихваћен је твој предлог и у поглављу "Војна болница Ниш#Називи болнице" наведено је од кад до кад је који назив био у употреби и референциран. Хвала на конструктивном предлогу. --Mile MD (разговор) 09:31, 19. фебруар 2011. (CET)

Нема на чему, и други пут :) ВВВладимир (разговор) 16:49, 19. фебруар 2011. (CET)

Књига о Бару

Јел знаш можда постоји ли онлајн издање Књиге о Бару, ја сам гледао по библиотекама у Београду али нема, мене особито интересују подаци о култу Јована Владимира и Владимировом крсту. Унапред хвала, --Војвода разговор 14:11, 6. март 2011. (CET)

Hvala na informaciji. --Војвода разговор 17:11, 24. март 2011. (CET)

Сандра

Здраво!

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Сандра Булок да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 29. март 2011. — 5. април 2011. ---- Boleyn (разговор) 22:42, 31. март 2011. (CEST) (CEST)

Јован Владимир

Видим да сте ажурирали чланак о Јовану Владимиру па бих вам скенуо пажњу на јенду ствар: термин Македонско царство за Самуилову државу је историографски анахронизам, изворно нигде посведочен а чак ни као технички историографски термин није оправдан; препоручујем као најадекватнију ознаку Самуилова држава/царство јер сам склон (иако многи истраживачи нису) да то царство издвојим из Првог бугарског царства као посебну целину, иако се оно идејно и идентитетски на њега наслања (термин Бугарско царство такође је потпуно адекватан). Не знам да ли сте имали прилике да прочитате чланак који сам на сајту Историјска библиотека написао о Владимиру: Јован Владимир. Део о историјском Владимиру је потпуно заокружен, док део о традицији планирам да овог месеца разгранам на посебне одељке и проширим. Верујем да вам може бити интересантан за нека тумачења и појединачне пдоатке који би се могли инкорпорирати у текст који сте ви писали. Поздрав,--Војвода разговор 11:10, 21. септембар 2011. (CEST)

Naravno da nema kontradikcija jer su oba članka pažljivo pisana na osnovu relevantne literature, tvoj je više koncentrisan na razvoj kulta a moj na opšte političke prilike u kojima je Vladimir delovao. Što se tiče Makedonskog carstva kod znamenitog vizantologa Georgija Ostrogorskg u prvim izdanjima njegovog dela Istorija Vizantije (o čemu smo u više navrata pisali na njiki ja i ClaudiusGothicus) koristi se termin Bugarsko carstvo da bi se u potonjim srpskohrvatskim prevodima (a iz ideoloških razloga kako bi se uspostavila nekakva istorijska ravnoteža naroda i narodnosti) upotrebljavao novi termin Makedonsko carstvo (istina prisutan i u međuratnom periodu u projugoslovenskoj literaturi, takođe unošen iz političkih razloga). Što se tiče tog famoznog poslanstva mi samo znamo da je ono bilo i pretpostavljamo (verovatno osnovano) da je došlo iz Duklje i t radi sklapanja saveza (jer su obe strane bile ugrožene od Samuila). Pre je u članku stajalo da je Vizantija insistirala na savezu sa Dukljom ali mislim da za to nema izvorne potvrde, niti se uklapa u odnos politčkih snaga s obzirom da Vasilijeva ekspanzija ugrožava ozbiljno Samuila a Duklja je samo jedan od brojnih igrača na tom podneblju (računajući i vizantijske gradove na dalmatinskoj obali koji se često zanemaruju). Rečju kako Samuilovo carsvo počinje da slabi te periferne oblasti postaju moguća pretnja, odnosno postoji mogućnost da se udruže sa Vizantijm i verovatno zbog toga dolazi do Vladimirovog smaknuća jer se samuilov naslednik Ivan Vladislav hteo obezbediti (takođe verovatno tokom ratovanja u okolini Drača). To bi bile opšte okolnosti Vladimirove vladavine, koji nije bio znatniji politički i vojni lider, ali je važno kako su se bugarski i vizantijski uticaji preplitali na ovom prostoru. Delu o tradiciji nisam se posebno bavio, što nameravam u skorije vreme, nego sam samo u prerađenom obliku inkorporirao pregled koji postoji kod Tibora Živkovića. Ti si to daleko temeljnije obradio. Jedino što smo možda, na oba projekta propustili je pronalaženje takozvane sinajske ikone svetog Vladimira koja bi mogla biti prvorazredna ilustracija. Ipak, ni pored svih nastojanja nisam uspeo da je pronađem.--Војвода разговор 18:56, 21. септембар 2011. (CEST)

Радује ме што чланак има прилику да се уврсти међу најбоље на ен.вики, заита је доста труда уложено у његов настанак. Погледаћу ових дана и ставићу свакако коментар уз подршку за избор. ако имаш времена баци мало поглед и на мог Владимира, можда има неких делова који могу да инспиришу на допуњавање (можда би се могао направити један кратак извод из оног дела о изворима и онда на основу њега написати један кратак одељак на почетку Владимира на ен.њики али који не даје детаљну анализу као историографски текст већ сумира најосновније ствари). Поздрав,--Војвода разговор 09:13, 5. новембар 2011. (CET)

Занимљиво је било писати о Јовану Владимиру. Мислим да чланак испуњава критерије за сјајни, а „уложени труд“ и не игра неку улогу у тој процјени :) О главним изворима (ХПД и Скилица) се укратко говори у трећем параграфу биографског поглавља, а нешто детаљније о ХПД у поглављу о житију и иконографији. Не бих ја ту нешто проширивао. Ако имаш неки конкретан приједлог текста, радо ћу га погледати. ВВВладимир (разговор) 12:05, 6. новембар 2011. (CET)

Nažalost, ovih dana sam rektko pri kompjuteru i retko imam priliku da nešto ozbiljnje uradim. Nisam siguran šta konkretno zameraju navodima koje si koristio?--Војвода разговор 21:48, 19. новембар 2011. (CET)

Што се мене тиче ја могу дословце да пренеем то што предлажеш, јер и сам довољно познајем тематику да не сумњам у квалитет употребљених извора и њихову правилну интерпретацију. Нисам само сигуран да моје мишљење има довољну тежину с обзиром да слабо учествујем у раду ен.вики и нисам имао неки знатнији списатељски подухват.--Војвода разговор 23:47, 20. новембар 2011. (CET)

Скренуо бих пажњу о једном проблему код Летописа попа Дукљанина на шта је и Полковник горе скренуо пажњу. То што је Живковић у јендом новијем раду предложио позније датовање ЛПД (средина 14. века) уместо слободно могу да кажем уобичајног (с обзиром да више истраживача као што су Фердо Шишић и Никола Банешевић смештају извор у ово доба) не значи да се помера и датовање Владимировог житија, напротив и Живковић децидирано прихвата рани датум настанка овог списа а супротно Шишићу коју заговара раније датовање целог Летописа. Шишић је наиме сматрао да у Дукљи није тако рано могло настати једно књижевно дело које би потом било инкорпорирано у Летопис а супротно гледиште заузели су Новаковић, Банашевић и Живковић као и још неколицина аутора који су се бавили овим списом. Мислим да стога можемо да сматрамо да у историографији постоји широки консензус када је у питању датовање Владимировог житија чак иако постоји неслагање око датовања, места настанка и начина настанка самог Летописа. ако је потребно неко разјашњење из комплекса ових проблема радо ћу помоћи, мада мислим да у самом чланку не треба претерано дужити о томе. У евентуалном чланку о Летопису попа Дукљанина или о Владимировом житију (не бих искључио и ту могућност) може детаљно да се изложи овај књижевноисторијски проблем.--Војвода разговор 23:55, 20. новембар 2011. (CET)

Такође бих препоручио две ствари: да искључиш из пописа коришћене литературе Качића-Миошића и да оставиш само одредницу у Хрватском биографском лексикону и Фајнову књигу која се односи на позни средњи век (мислим да у том тому тешко да има материјала који се односи на Владимирово доба). Такође бих препоручио да се остави само превод Историје Византије од Острогорског, мислим да је непотребно да се на тај начин дуплирају референце а може бити и контрапродуктивно ако неко злонамерно протумачи (а разних закерала вазда има). Надам се да сам бар мало помогао да се чланак промовише, поздрав и срећно на избору (јави ми молим те крајњи исход),--Војвода разговор 00:00, 21. новембар 2011. (CET)

Има још једна ситница којима би се додатно зачинио рад о Владимиру: пронаћи синајску икону светог Владимира, ја сам покушавао на више страна али ми није пошто за руком. Ако не успемо у овох подухвату добро би било погледати одакле су она икона и фреска којима су илустровани чланци и на српској и на енгелској Википедији, тих неколико ситних података може да учврсти одлук да чланак буде увршћен међу сјајне.--Војвода разговор 00:08, 21. новембар 2011. (CET)

ОК за Качића, мада би се то можда могло издвојити у Примарне изворе јер је изворни текст у питању, мада је и овако сасвим добро распоређено. Ја сам видео синасјску икону у оквиру сабраних дела Георгија Острогорског али црно белу :(. Не верујем да би такав приакз био довољни илустративан; погледаћу у неким монографијама које се односе на Синајске манастире, нашим и руским, да видим да нису игром случаја репродуковали ту икону, али то ћу стићи тек током децембра. Ако нађем убацићу на Историјску библиотеку и послаћу ти поруку па слободно можеш да искористиш, мислим да би та икона била врло интересантан прилошчић. Не видим ниједан разлог да чланак не буде увршћен међу сјајне текстове, обиман је (прко десет страница А4 формата ако се не варам), добро је илустрован, референциран и темељно покрива тему; виђао сам међу сјајнима мање квалитетне чланке (на енгелској Википедији) док о добрим да ни не говорим (далеко, далеко слабији су увршћени у овај списак привилегованих чланака).--Војвода разговор 21:25, 21. новембар 2011. (CET)

Čestitam! Raduje me što je jedan srpska tema dosegla tako visok kvalitet obrade da je i na najvećoj vikipediji među najboljim člancima. Nadam se da sam barem za jedan korak doprineo ubrzavanju tog procesa. --Војвода разговор 08:04, 26. новембар 2011. (CET)

Исправљено, хвала на обавештењу.--Војвода разговор 16:34, 18. јануар 2012. (CET)

Probaću da pronađem. U kom se radu referiše na tu knjigu? Dobro bi bilo pribaviti je s obzirom da se nijedan rad od citiranih ne odnosi specifično na kult i ikonografiju, već to dotiče samo kao periferne teme.--Војвода разговор 19:21, 19. јануар 2012. (CET)