PointDread

Pozdrav, PointDread. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, PointDread. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! -- Bojan  Razgovor  14:22, 20. мај 2007. (CEST)

Zdravo

Pogledaj stranu za razgovor o Konanu. --loshmi 19:34, 30. август 2007. (CEST)

Konan iz neznane zemlje

Da ne pravim tamo bespotrebnu zbrku na strani za razgovor, pa ću ti odgovoriti ovde. Stvarno mi nije bila namera da unosim emocije u raspravu. To može biti pogubno po zdravlje:) Rasprava je bila zabavna sve do one Maduixine provokacije upućene meni lično. Imao sam do sada sa njom vrlo neprijatne razgovore, pa sam odlučio da raspravu presečem. Pitanje je šta je za nekog ozbiljno. Meni su stripovi smrtno ozbiljna literatura jer ih čitam i skupljam preko 20 godina. Recimo, u Japanu i Francuskoj se stripovi tretiraju sa istim poštovanjem kao i knjige. Enciklopedija ima informativnu a ne edukativnu svrhu. U tome je problem. Moramo da prenesemo stvari onakvima kakve jesu a ne da namećemo svoje mišljenje (Pet stubova Vikipedije, Bez originalnog istraživanja, Proverljivost). Ukoliko neko želi nešto da nauči iz enciklopedije može to da radi samo na osnovu činjenica. Činjenica je da je Konan kod nas u postojećim prevodima poznat kao Simerijanac. Napravio sam članak Simerija. Možemo napraviti podnaslov "Poreklo imena". Onda sakupimo sve postojeće podatke iz relevantnih izvora i referenciramo ih, pa neka na čitaocu ostane da misli šta hoće. Nemamo pravo da sami prepravljamo nešto za šta mislimo da nije dobro prevedeno (a postoji zvaničan prevod), ukoliko time vršimo originalno istraživanje. Inače, nisam uspeo da nađem podatak da je postojala Kimerija, već se samo spominju Kimerijci. Na engleskoj Vikipediji (en:Cimmerians) se kaže da su živeli na obali Crnog mora u VIII i VII veku pre nove ere, ali se ne spominje da su živeli u Kimeriji. Pozdrav! --loshmi 18:17, 2. септембар 2007. (CEST)

Pominje se u pomenutom prevodu Herodota: „U Skitiji postoje još i sada Kimerijske tvrđave, Kimerijske skele, a postoji i jedna čitava pokrajina koja se zove Kimerija, pa ima i takozvani Kimerijski Bospor.“ Ipak, kao što sam rekao, nije mi bitno da li je Herodot u pravu — bitna mi je činjenica da je u engleskom jeziku postojao naziv Cimmeria prije Hauarda, sa svim svojim raznoraznim asocijacijama. Hauard je zapravo imao na misli proto-Kelte (nije ni čudo što njegova Cimmeria obuhvata veći dio Ujedinjenog Kraljevstva), najvjerovatnije na osnovu ideje da su Cimmerians isto što i Cimbri, te da su ovi doselili na teritoriju Britanije, da su ih tamo zvali Cymri i da je od toga nastala Cambria, odnosno Wales pod drugim imenom (ovaj odlomak iz Bulfinča se citira u pomenutoj knjizi o Konanu). --PointDread 19:38, 2. септембар 2007. (CEST)

Ok. To bi onda trebalo ubaciti u članak o Simeriji i navesti reference. Ja bih eventualno u opisu ostavio originalni naziv Cimmeria, kao što si ti uradio u prethodnoj rečenici. Što se tiče enciklopedijskog pristupa bitnije je kako se Conan Cimmerian izgovara na srpskom od toga da li je reč Cimmerian postojala u engleskom pre Hauarda. --loshmi 20:11, 2. септембар 2007. (CEST)

U međuvremenu sam i iščitao dosta članaka na netu vezanih za temu Cimmerianaca i Cimmerije. Čak sam uzeo i da prevedem jedan deo gde se spominju teorije o tome kako je Hauard došao do imena Cimmeria (pominje se i ova koju si ti gore izneo). Pokušao sam da prevedem tako da se držim zvaničnog srpskog prevoda za Konanovu zemlju (Simerija i Simerijanci) i istorijskog (Kimerija i Kimerijci). Na kraju sam uleteo u još veću konfuziju od one koje sam imao pre. To je ispalo otprilike ovako:

Prema pisanju Vejna Vorfilda iz priča o Konanu poznato je da su Simerija (Cimmeria) i Simerijanci (Cimmerians) bili zemlja i narod severno od Hiborejaca (rase koja je zbacila s prestola imperiju Arherona (Archeron), palu imperiju "Zmajevog časa" (The Hour of the Dragon). Ime Arheron (Archeron) verovatno potiče iz grčke mitologije; Kelti (Celts) ili Gaeli (Gaels) vode poreklo iz zemlje po imenu Simerija (Cimmeria). Istorijski, Kimerijci (Cimmerians) (ili Gimirai) bili su nomadi koji su izvršili invaziju na Malu Aziju u VII veku pre nove ere. Ovo ne objašnjava na čemu je Hauard zasnovao svoju "istoriju". Prema L. Sprag de Kampu (L. Sprague de Camp) na umu je imao danas odbačenu teoriju o vezi između naroda Kimmerioi (po pisanju Homera, ljudi koji su živeli na maglovitim zapadnim ostrvima, odnosno Kimerijci) i naroda Cymry odnosno Velšana.

Istraživanje me je na kraju dovelo do foruma na oficijalnom sajtu o Konanu, gde se vodila rasprava da li se Cimmerian izgovara Simerijan ili Kimerijan. Naravno sve je bilo u domenu zanimljivosti pošto se tamo svi uglavnom slažu da može da čita ko kako hoće. Pa je apropo keltskih korena bilo navoda da se u irskoj Keltik izgovara Seltik. Zatim su neki tvrdili da reč treba čitati onako kako se izgovara u originalu na grčkom. Međutim, bilo je i mišljenja da je bitno kako je Hauard izgovarao ovu reč (kažu Simerijan). Smešno mi je bilo što mnogima Kimerijan zvuči mnogo čvršće nego Simerijan, za razliku učesnika sa onog našeg foruma gde je bilo suprotno. Ja zaista više nemam neko mišljenje kako bi ga trebalo zvati i po meni ni jedno od ta dva nije pogrešno. Jer, na kraju krajeva Konan ipak spada u fiktivno delo i dok god se kod nas ne bude pojavio relevantan prevod gde će umesto Simerijanac biti Kimerijac, jednostavno ne možemo tako da ga zovemo jer bi to bilo originalno istraživanje. --loshmi 06:20, 3. septembar 2007. (CEST)

Ne znam da li postoji zvanični izgovor, ali svi rječnici koje sam do sada prelistao koriste varijantu sa 's'. U rječniku Danijela Džounsa vode se dva izgovora: /sɪˈmɪəriən/ kao britanski, i /sɪˈmɪriən/ kao američki. U smislu standardizacije bi pametno bilo koristiti izgovor iz rječnika, jer time olakšavamo konzistentnost (lakše je pogledati riječ u rječniku nego tražiti zvanični izgovor na nekoj posebnoj stranici). Za Vikipediju bi vjerovatno trebalo preslušati igre i slično, i nadati se da su u njima pametno odabrali izgovor. :) --PointDread 19:51, 3. septembar 2007. (CEST)

Citiranje

Dakle nikako nisi u pravu po pitanju citiranja. Osvrni se malo oko sebe i videćeš da maltene ne možeš da nađeš nekoga ko ovde citira gotovo svaku napisanu reč svog sagovornika. To ćeš teško naći i na ozbiljnijim forumima (štaviše, u pravilima foruma se često da videti napomena o suvišnom citiranju).

Pod dva, svojim citiranjem si prekršio glavno pravilo citiranja: niti si naveo ko je autor citiranog teksta, niti vreme kad je napisan. Pretpostavljaš verovatno da je neko već pročitao ono što sam ja ili bilo ko pre tebe napisao pa zna čije reči citiraš. Čemu onda citiranje? Čitalac je već zapoznat sa materijom i tu dolazimo doslovno do onoga što sam rekao - nepreglednost.

Na stranu to, što često svojim odgovorom i ne pokriješ ceo citirani tekst a takođe umeš da odgovoriš i na nešto što nema veze sa citiranim tekstom je posebna priča. Primer: citirao si argument načina na koji svetlosna sablja seče - svim svojim stranama (nema mača koji to može), al' nešto ne vidim odgovor na to.

Uzgred, odgovore drugim korisnicima trebaš da pišeš na njihovim stranama za razgovor. Ne na tvojoj. To je ovde uobičajeno. (opet: osvrni se)--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 16:06, 12. oktobar 2007. (CEST)

---

Odgovor je ovdje na tvojoj stranici. --PointDread 19:09, 12. oktobar 2007. (CEST)

---

Evo sad da ti dam primer potrebnog citiranja:

Mogao sam da počnem pasus rečenicom „Kažeš da nije moguće naći nekoga ko citira svaku napisanu riječ“--PointDread 19:01, 12. oktobar 2007. (CEST)

Upravo u ovome jeste čar Vikipedije. Nije poetna u tome šta ja ili neko drugi kaže, već ono što ti misliš o temi. A to može da se ostvari sa npr. u konkretnom slučaju: „taj i taj citira svaku napisanu reč kao i ja, stoga, molim... bla bla bla“. Zašto uopšte počinjati svoje mišljenje od doslovne kopije tuđeg? Još jedna alternativa je da počneš sa „a ja bih (za razliku) ...“, time nateravši nekoga da čita ono gore.

Mislim, bzvz je i u principu se lako izbegava na više načina. A sad, gde su kule komentara uobičajene me savršeno ne interesuje. Prezentujem ti kako se to ovde radi. Eto, već neko vreme sam ovde, odomaćen sam i kažem: takvo citiranje prosto bode oči.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 19:37, 12. oktobar 2007. (CEST)

---

Ja sintezu argumenata radim u glavi ili na papiru, pa onda pišem komentar i citiram ono što moram. (preporuka) A to za jednosečnost i dvosečnost pogledaj i koristi stranicu za razgovor o dotičnom oružju. Ono šta sam spominjao je ∞-sečnost.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:28, 12. oktobar 2007. (CEST)

Glasanje

Zdravo. Gledam ga, ali sam još neodlučan po pitanju glasa. Jutro je pametnije od večeri.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 23:24, 28. novembar 2007. (CET)

Slika:StarWarsNovelization.jpg

Kada prenosiš slike sa projekata na drugim jezicima, trebaš da preneseš sve podatke o slici, a ne da čitaoca upućuješ tamo negde da bi shvatio o čemu se radi. Trebaš da ostaviš i vezu ka izvoru, ali trebaš da navedeš i sve podatke o slici. Baze podataka Vikipedije na engleskom i na srpskom jeziku se distribuiraju zasebno. --Dzordzm 22:52, 30. novembar 2007. (CET)

Glasanje o članku Zvezdani ratovi (prevod Plave ptice)

Nažalost, bio sam neaktivan na Vikipediji u poslednje vreme, tako da sam propustio glasanje. Ali, ako dođe do nečeg sličnog, slobodno me obavresti. Darth Vader (razgovor) 19:26, 7. decembar 2007. (CET)

Gmejl

Kada sam rekao da je utopija, izdajstvo i primitivno, izgovarati G onako kako ga Englezi izgovaraju, time sam ciljao prvenstveno na one u vrhovima naših akademskih krugova koji to pravilo pokušavaju da provlače, vjerovatno pod uticajem Zapada ili zbog ličnih pretenzija ili zbog nečeg trećeg. Nije ni bitno. Bitno je da to nije bilo upućeno nikome na vikipediji. Dokaz toga je da nisam ni pokušao da vratim Gmejl tamo gdje je postavljeno Džimejl. Ti si, međutim, na kraju dobrog objašnjenja, titulirao moj stav idiotizmom čime si uvredu uputio direktno meni, kao članu vikipedije. A, po mom mišljenju, time si sam sebe svrstao u odgovarajuću kategoriju. Pozdrav. --Darko Maksimović 00:53, 1. mart 2008. (CET)

---

Odgovor je na tvojoj razgovornoj stranici. —PointDread (razgovor) 15:40, 1. mart 2008. (CET)

Reči poput ”idiot”, ”troglobit”, i slično, nisu prihvatljiv način komunikacije na Vikipediji na srpskom jeziku. Administratori imaju na raspolaganju opcije kojima sprečavaju ponavljanje ovakvih epizoda, uključujući i blokiranje korisnika. --Dzordzm (razgovor) 20:25, 5. mart 2008. (CET)

Čestitam, uspeli ste da privučete pažnju administratora na Vikipediji svojim agresivnim nastupom. Smatrajte da će svaka vaša sledeća poruka biti pažljivo pročitana i svaki nagoveštaj da se drugome obraćate agresivno biti tretiran adekvatno. -- JustUser  JustTalk 20:32, 5. mart 2008. (CET)

---

Čitaoce koje zanima kontekst upućujem na izvornu diskusiju. —PointDread (razgovor) 23:28, 5. mart 2008. (CET)

Baš

Zdravo, gledam tvoje izmjene na članku Baš, pa primjećujem da je malo slovo. Nemam sad energije da ulazim u raspravu/istraživanje da li treba malo ili veliko slovo, ali kontam ako je tu malo slovo, onda bi u istom članku trebalo da stoji i malo L u imenu Linuksa? --Darko Maksimović (razg.) 21:32, 15. novembar 2008. (CET)

---

Odgovor. --PointDread (razgovor) 22:52, 15. novembar 2008. (CET)

Kolega, često se s tobom ne slažem oko nekih prevoda, ali si stvarno napisao dosta interesantnih članaka. Pozdrav. -- Loshmi (razgovor) 16:54, 8. maj 2009. (CEST)

Pravopis

...je alfa i omega, i nema Odbor prednost nad njim. Novi Pravopis izlazi skoro, pa ćemo vidjeti šta on kaže. Ako ovaj kaže da treba onaj naziv, onda tako i treba da bude. Ja ne znam da li onaj naziv stoji u Pravopisu, mrsko mi je sada gledati, ali pretpostavljam da stoji, i onda je on prvenstven, a ne neki drugi naziv za koji neki jezikoslovac tvrdi da je pravilan. Prekinite sa mijenjanjem naziva, to prelazi u vandalizme, a oni se sasjecaju. --Željko Todorović (razgovor) 23:16, 30. avgust 2010. (CEST) s. r.

Pravila transkripcije sa engleskog (iz Pravopisa): Vikipedija:Transkripcija sa engleskog jezika--Jakša (razgovor) 23:37, 30. avgust 2010. (CEST)

Hoću, promeniću gde god naiđem na nepravopisne gluposti. Da li ti je amater Prćić neka familija pa se hvataš za njega kao pijan plota? Potpuno mi je jasno zašto njegove ideje nailaze na podršku među slabije obrazovanim Srbima. Oni smatraju da je jezik bolji ukoliko više „liči“ na engleski.

Pravopis je tu jasan: u zaključku se može rehi da praksom stvoreni transkripcioni postupak, gde god se može uočiti sistemnost, treba i dalje poštovati, nimalo ne izbegavajuhi ni odstupanja od izgovora u korist pisma ako su saglasna sa spontano nastalim preovlađujuhim običajem.--Jakša (razgovor) 23:50, 30. avgust 2010. (CEST)

Pravila postoje da bi se poštovala. Saobraćajci poštuju važeća pravila, a ne ona koja smatraju za optimalna. To je toliko jednostavno da bi i Prćić shvatio.--Jakša (razgovor) 00:32, 31. avgust 2010. (CEST)

Birmingem

Dok se ne razreši ovo pitanje, nemoj masovno vršiti izmene u člancima. Oko ovog pitanja postoji spor i dok se on ne razreši stanje treba da ostane kakvo je bilo --Jovan Vuković (r) 00:16, 31. avgust 2010. (CEST)

Omalovažavanje Odbora

Ja svakako ne odobravam da se bilo koji uvaženi lingvista omalovažava ili naziva pogrdnim imenima, ali to nije ni predmet spora. Na stranici za razgovor je potrebno usaglasiti koji je naziv pravilan, i onda taj naziv primijeniti. Do tada stranica je zaključana za premještanje. Ukoliko se Jakša i ti ne možete dogovoriti oko toga, onda je potrebno da se uplete i treća strana, pa odlučujte kako ćete. --Željko Todorović (razgovor) 14:00, 31. avgust 2010. (CEST) s. r.

Pravopis ne gubi silu dok ne izađe novi. Razumno je to što ti tvrdiš, zašto bi ako znamo već kako će biti, ali jednostavno onaj ko hoće da bude po sadašnjem Pravopisu, on je više u pravu. Uostalom, niko ne zna šta će novi Pravopis predvidjeti. Novi Pravopis treba da izađe u skorije vrijeme, i do god on ne izađe, ne može se smatrati da je stari utratio silu. Ako se ne možete vas dvojica dogovoriti, svako drži svoju stranu, onda trebate upitati na Trgu/Pravopisna pitanja šta misle drugi korisnici po tom pitanju. Ali, ako trenutni Pravopis predviđa nešto, ja lično smatram da je gubljenje vremena dokazivati suprotno, jer je Pravopis uvijek u pravu, i ima prednost na pravopisnim priručnicima, uputstvima i tome sl. Dakle, stari Pravopis važi dok ne izađe novi, a poslije njega će naravno nastati prekrajanje imena, ako on to bude predvidjeo. Ne treba srljati, sve će doći na svoje mjesto u svoje vrijeme. --Željko Todorović (razgovor) 20:17, 1. septembar 2010. (CEST) s. r.

Nigdje ne vodi to premještanje, rekao sam ti, nema jednostranih akcija. Ako tvrdiš nešto drugo, pitaj na Trgu, i vidi da li još neko podržava tvoje viđenje. Svjestan si, da ako premjestiš nešto ili promijeniš, da će biti vraćeno, tako da je to Sizifov posao. --Željko Todorović (razgovor) 20:23, 1. septembar 2010. (CEST) s. r.

To može biti djelimično tačno, ali onaj ko slijedi Pravopis je, po pravilu, uvijek više u pravu. Klajnov Rečnik je uvijek dobrodošao, ali kada se spori s Pravopisom, i tada može doći do razmimoilaženja. Ja ti govorim ovo savjetodavno, pravopisna uputstva ne mogu pobijediti Pravopis, barem nisu do sada, koliko ja znam. Ukoliko imaš argumentaciju, ne moraš to meni govoriti, obrati se Trgu, i vidi šta će drugi reći na to. Objasni gdje se tvoj oblik sreće, u kojim pravopisnim priručnicima itd. Ako imaš novi Pravopisni rečnik dr Šipke, pogledaj i tamo koji oblik stoji (ako ga ima) pa to sve u globalu možeš predstaviti Trgu. Mislim da znaš da konstantni ratovi izmjena vode ka blokiranju korisnika, a mislim da ne želiš da budeš bespotrebno blokiran, a i ja lično smatram veoma glupo da se korisnici blokiraju zbog spora oko pravopisa. Sakupi literaturu i predstavi to Trgu, ne meni, ja ne želim da ulazim u srž rasprave. --Željko Todorović (razgovor) 20:37, 1. septembar 2010. (CEST) s. r.

Izvini što ću ti možda smetati svojom porukom, ali pišem je u najboljoj nameri. Vidim da postoji sukob između tebe i drugog korisnika u vezi uređivanja pojedinih članaka po pitanju pravopisa. Pošto nažalost nemamo na ovoj vikipediji ustanovljeno posredničko veće (nažalost, to nije jedina stvar koju nemamo na vikipediji) predlažem ti da pokušaš da prevaziđeš te sukobe time što ćeš za početak napraviti pauzu. Ja sam zaključio da mi je tri dana dovoljno da izbacim negativnu hemiju iz sebe i posle najstresnijih sukoba. Probaj i ti. Neće se svet srušiti ukoliko neko slovo ne bude tamo gde treba da bude. A u međuvremenu će ti se možda u međuvremenu neko rešenje ili ubedljiviji argument iskristalisati u glavi. Ili ti više sve to i ne bude toliko važno. Meni se čak desilo da posle takve pauze prihvatim i argumentaciju druge strane (mada retko, da budem iskren :)). Izvini ako sam te uznemirio ovom porukom, ali napisao sam je iz najbolje namere. --Antidiskriminator (razgovor) 20:37, 1. septembar 2010. (CEST)

Od Prćića sam obrazovaniji znatno, a od tebe beskrajno.--Jakša (razgovor) 20:33, 2. septembar 2010. (CEST)

Ja kao administrator sam postupio onako kako jesam, a nisam stao ni na čiju stranu. Rekao sam već da ne želim da ulazim u srž rasprave, mada i ja imam svoje poglede prema tome. Pošto je to pitanje otvoreno na Trg/Pravopisna pitanja, očekujem da će se još neko javiti i podržati tvoje mišljenje. Tada se može premjestiti na tvoju verziju. Ja se apsolutno ne slažem s vrijeđanjem nosilaca magistarskih ili doktorskih titula, ali ne možemo nekome zabraniti kako će komentarisati, osim u slučaju da to ne predstavlja teško kršenje načina razgovora. Rekao sam ti već zašto je na staroj verziji, zato što tako stoji već duže vrijeme, i nikome nije smetalo. E sada, onaj ko hoće da to promijeni mora imati snažnu argumentaciju. Ja sam svjestan da je Pravopis u nekim dijelovima zastarjeo i da nije savršen. Odbor za standardizaciju je osnovan u neku ruku da osavremeni pravopisne norme, koje se očito u nekim dijelovima razlikuju od Pravopisa. Ja lično podržavam sve odluke Odbora, nisam konkretno upoznat s odlukama u vezi transkripcije engleskog jezika, ali smatram da odluke Odbora moraju biti prihvatane. To se odnosi i kada su neke odluke u suprotnosti s Pravopisom, jer Odbor ipak daje savremenu normu, a njegovi članovi dolaze iz reda Matice srpske, SANU, ANURS itd. odnosno „najpametnijih“ srpskih ustanova. Dakle, sačekajmo još neko vrijeme i vidimo šta će drugi reći, pa onda možemo pristupati zadržavanju/mijenjanju naslova. --Željko Todorović (razgovor) 03:08, 3. septembar 2010. (CEST) s. r.

Bermingam

Ijao, čekaj samo da te vidi Jakša! Obro si bostan, da znaš...

Nego, ne znam da li je zaista potrebno pisati ono u zagradi, jer onaj u Americi ima H u izgovoru: Bermingham (Alabama). Ja nešto ne volim te zagrade, a to slovo bi ih lepo razlikovalo... --Jagoda ispeci pa reci 22:27, 4. septembar 2010. (CEST)

Mislim da je Željko sad obrisao preusmerenje (Bermingam) i da se sad može prebaciti. --Jagoda ispeci pa reci 22:41, 4. septembar 2010. (CEST)

Da, vidla sam sad :) Sad još ostaje da čekamo Jakšu... :P --Jagoda ispeci pa reci 22:42, 4. septembar 2010. (CEST)

3RR

Vaša nedavna istorija uređivanja pokazuje da ste trenutno uključeni u uređivački rat; to znači da ste više puta vratili sadržaj na stanje koje Vi smatrate da treba da bude, iako ste videli da se drugi urednici ne slažu sa Vama. Kako bi rešili spor oko sadržaja, molim Vas da ne vraćate izmene ili menjate sadržaj izmena drugih korisnika, ukoliko Vaše izmene budu vraćene. Umesto vraćanja izmena, molim Vas koristite stranicu za razgovor kako biste radili na izradi verziji koja predstavlja konsenzus među korisnicima. Najbolja praksa u ovom trenutku je rasprava, a ne uređivački rat. Pogledajte BRD kako biste se informisali o tome kako da to uradite. Ako rasprava ne urodi plodom, u tom slučaju možete zatražiti pomoć na relevantnim oglasnim tablama ili pokušajte da zatražite rešavanje sukoba. U nekim slučajevima, možete da zatražite privremenu zaštitu stranice od uređivanja.

Ako ste uključeni u uređivački rat, to može da dovede do blokiranja tj. sprečavanja daljeg uređivanja — posebno ako prekršite pravilo o tri vraćanja, koje glasi da uređivač ne sme da izvrši više od tri vraćanja na jedinstvenoj stranici u toku perioda od 24 sata. Poništavanje rada drugog korisnika — bilo delimično ili u celini, bilo da obuhvata istovetan ili različit sadržaj u svakom od slučajeva — definisano je kao vraćanje. Takođe, zapamtite da ako prekršite pravilo o tri vraćanja u najvećem broju slučajeva možete biti blokirani, i dalje možete da budete blokirani zbog uređivačkog rata — čak i ako ne prekršite pravilo o tri vraćanja — ako bi Vaše ponašanje ukazivalo na to da nameravate da dalje nastavite sa vraćanjem.mickiτ 14:29, 5. septembar 2010. (CEST)

Odgovor

Odgovorio sam Deliji na strani za razgovor. --Kale ^{↙info/talk↗} 14:21, 15. septembar 2010. (CEST)

Poziv

Skoro smo napravili novi sajt i forum vezan za srpski jezik. Pošto vidim da ti je Pravopis draga knjiga, pozivam te da dođeš i vidiš šta mi to radimo, i da nam se, ako ti se dopadne, i priključiš u diskusijama na forumu i na sajtu. --Jagoda ispeci pa reci 12:12, 12. oktobar 2010. (CEST)

Cao, treba mi referenca za transkripciju kroum. Hvala.--Sič (Cosa dici?) 11:45, 3. novembar 2010. (CET)

Rajić

Bi li mi naveo tačno šta je napisao Rajić, kao i šta si ti njemu pisao, da zabeležimo ovde, čisto radi evidencije. I da naravno, to unesemo u pravila na sajtu. Da se ne zaturi i zaboravi. --Jagoda ispeci pa reci 22:59, 6. septembar 2011. (CEST)

Džers(z)i

Deder, objasni ti meni ovo: [1], [2], ne razumem. Gde je ta str. 3? Kod mene u P10 na strani 2 stoji sadržaj. Osim toga, pravopisni rečnik (onaj uz P10 što ide, ne Šiškin), lepo kaže Džersi. U čemu je fazon i što si stavio preimenovanje Novog Džersija na Džerzi?--Jagoda ispeci pa reci 21:34, 6. novembar 2011. (CET)

Hm, vidi stvarno. Ma ne, ovaj P je tako fuserski odradjen... Ne znam. A sta cemo s time sto u recniku pise sa S? --Jagoda ispeci pa reci 23:42, 6. novembar 2011. (CET)

Pada mi na pamet jedno moguće objašnjenje: da je greška u rečniku. Na SJA smo već utvrdili više puta da je rečnik samo prepisan i da nije usklađen sa novim pravilima i izmenama, pogotovu ne u delu transkripcije sa engleskog. --Jagoda ispeci pa reci 09:01, 7. novembar 2011. (CET)

Trebao si članak Crvena reka (Azija), a ne Red river da preimenuješ u Crvena reka! --ALukić ^{(konverzacija)} 22:22, 7. novembar 2011. (CET)

Klajn je jasno naznačio da s'obzirom da je ovaj hidrografski objekat ne baš toliko značaj u zagradi treba da stoji i transkribovan oblik. Ukoliko ne veruješ meni, a očito je da to ne radiš, izvoli pitaj Jagodu, ona ima taj tekst kod sebe! I kad već menjate, trebalo bi da to Crvena reka stoji u višeznačnoj odrednici jer već sada imamo tri reke sa istim imenom, a garantujem ti da ih ima još desetak širom anglofonog sveta. A ova bi trebalo da kad se već ubiste za prevođenjem u zagradi ima odrednicu i gde se nalazi, a američko je kanadska reka.--NikolaB (razgovor) 22:28, 7. novembar 2011. (CET)

Klajn je naveo "U ovom slučaju ja bih dao izvesnu prednost prevodu Crvena reka, s tim da se mora pomenuti, makar u zagradi, i izvorni oblik Red river. Imam u vidu i Red River Valley (poznato kao naslov popularne kaubojske pesme iz 19. veka), što bismo najbolje preveli kao Dolina Crvene reke. "

A izvorni oblik definitivno nije i originalan naziv napisan na pismu određenog naroda --NikolaB (razgovor) 22:37, 7. novembar 2011. (CET)

Bogme jesam i to istog momenta i prenesoh ti šta mi je odgovorio. I u pravu je jer ne može se stavljati samo izvorni naziv na izvornom jeziku jer prosto ne zna svako da to čita. --NikolaB (razgovor) 22:53, 7. novembar 2011. (CET)

Finski

Helou, dobio sam preporuku da tebe pitam za transkripciju finskog, tj. da mi malo bolje pojasniš neka pravila. Da ne dužim, samo ću ti iskopirati poruku sa Jagodine strane za razgovor. Unapred hvala.

Npr. Empu Vuorinen ostaje Vuorinen, jer nema određenog pravila, jel. Onda i Juka Nevalainen ostaje Nevalainen, jer se poziciono J ne umeće se u samoglasničke sledove AI, EI, OI, UI. Kako je onda Heikki Kovalainen, Kovalajnen, a ne Kovalainen? E, da, i Jyrki Katainen je Katajnen. --Pavlica talk 11:37, 8. novembar 2011. (CET)

Vanja i Tanja

S obzirom na tačku 214, paragraf 3 Pravopisa, ovo i ovo bi trebalo da bude Tanja i Vanja. Šta misliš?

--Sly-ah (razgovor) 19:47, 9. novembar 2011. (CET)

Nju Džerzi

Latinicom je pa ga zato nisam našao na pretrazi. Ne znam, ovaj dio se ne odnosi na transkripciju već na nešto drugo i moguće da je napisano iz glave nekoga ko nije stručnjak za transkripciju. Tu je Nju Džerzi dat kao primjer, a sam rječnik se bavi kako je ispravno, a tamo na dva mjesta piše Nju Džersi. Ne vidim kako bi se moglo desiti da naprave duplu grešku. Meni isto ovo nije jasno. Uglavnom nije to ni bitno, jedno slovo je u pitanju. Napravi se preusmjerenje.--Nagrakaži/laži 21:23, 9. novembar 2011. (CET)

Prestani

Najozbiljnije ti kažem, mani se ćorava posla. Članak neće biti preimenovan jer je to konsenzus velike većine učesnika rasprave. Ukoliko se usudiš da ideš protiv konsenzusa, sigurno nećeš postići ništa dobro.--V i k i v i n dR 10:16, 19. novembar 2011. (CET)

Dobro, može ona stajati otvorena, ali neće biti zatvorena onako kako ti priželjkuješ da bude--V i k i v i n dR 10:34, 19. novembar 2011. (CET)

Svaka ti čast na strpljenju i upornosti. Zaslužio si jednu crvenu spomenicu. Al baš. --Jagoda ispeci pa reci 23:10, 19. novembar 2011. (CET)

Ruski prevod znači isto ono što i engleski prevod, odnosno isto ono kako sam ja naveo. I ja mislim da je Jagodin predlog najbolje rešenje jer odgovara suštini samog članka i uopšte nakbolje opisujesamo priznanje o kome se govori.--NikolaB (razgovor) 22:51, 30. novembar 2011. (CET)

Point, samo napred. Imaš moju podršku. Čuj njih, konsenzus o pravopisu. Koji likovi.

--Sly-ah (razgovor) 22:55, 30. novembar 2011. (CET)

Renolds

Zar nije Rejnolds po novom Pravopisu? --Nagrakaži/laži 19:32, 6. decembar 2011. (CET)

Mi uređujemo Viki na srpskom jeziku, a ne Viki na Prćićevom jeziku. :) Dakle ili se držimo Pravopisa srpskog jezika ili ne, nema fifti-fifti kako nama odgovara. Ako je Prćić vodeći autoritet zašto veliki broj njegovih preporuka nije usvojen u P10? Očigledno da tu nešto ne štima. --Nagrakaži/laži 17:29, 8. decembar 2011. (CET)

Nova glasanja za smernice i pravila

Otvorena su nova glasanja za više smernica i pravila. Molimo vas, dođite i glasajte.

• Vikipedija:Glasanje/Nove smernice i pravila (2)
• Vikipedija:Glasanje/Seminarski radovi--Jagoda ispeci pa reci 15:11, 28. decembar 2011. (CET)

BPL neuron

Zdravo. Ako budeš imao vremena pogledaj stranicu za razgovor ovog članka. Postoje nesuglasice oko toga kako članak nasloviti, pa bi još jedno mišljenje svakako bilo korisno. Hvala puno i srećni praznici. mickit 15:35, 31. decembar 2011. (CET)

Re(j)nolds

Hm, ja se izvinjavam ali u Prćićevom transkripcionom rečniku iz 1992. piše da je Rejnolds ukorenjeno iako bi trebalo Renolds, inače meni je od ranije poznato kako se izgovara to ime. Takođe zanima me i Če(j)mberlen jer u istom tom rečniku piše da je Čemberlen ukorenjeno. Izdanje iz 1998. nisam video, e sad možda je on revidirao stavove u odnosu na prvo izdanje. Samardžija (razgovor) 23:16, 17. januar 2012. (CET)

Razgovor

Zdravo. Primjetio sam da si ispravio ono što sam napisao na trgu. Hvala. Tek sada sam skontao da nije „uvrijeda“ nego je „uvreda“. Međutim imam jednu sugestiju i molbu, a to je da ne mijenjaš ni moje ni bilo čije komentare na stranicama za razgovor iza kojih stoji potpis. Idući put mi slobodno sugeriši na grešku i ja ću sam da prepravim moj tekst. Pozdrav --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:16, 9. februar 2012. (CET)

Pozivnica za tebe

Ponosno Vam javljamo da je korisnik pod imenom Vladimir Nimčević najzad smogao hrabrosti i predložio članak Konstancije I Hlor za dobar članak. Pozivamo Vas da iznesete svoje zamerke u vezi sa sintaksom i sličnim. Pri iznošenju zamerki imajte obzira: korisnik je zvanično i dalje potresen zbog neostvarenih planova. P. S. Obilić je veličina – Sulejman je samo slina!

--Vladimir Nimčević (razgovor) 04:42, 9. maj 2012. (CEST)

Farska ostrva

Na osnovu čega ti promeni ime članka u Ferjarska ostrva? Imena država i auttonomnih jedinica se nikada nisu izvodila transkripcijama sa lokalnih jezika, posebno ne kada su u pitanju evropski lokaliteti. Ovde nije reč o zabačenom ostrvu usred Pacifika već o teritoriji u Evropi --NikolaB (razgovor) 14:54, 2. avgust 2012. (CEST)

Prijatelju stani malo. Nigde nije rečeno da naziv Farska ostrva nije ispravan, nego da je bolje Ferjarska ostrva (rečnik u pravopisu). Znači narodski nije šija nego vrat, ali je bolje vrat. Što se tiče tekstova o sportu molio bi da ih ne diraš. Svi sportski savezi se takmiče sa Fraskim ostrvima. Fudbalska reprezentacija je sa njima igrala 7 puta. Ako ništa drugo preko milion fudbalskih navijača i ljudi koji prate sport je zovu tako, pa ako to nije ustaljeni oblik na ovim prostorima šta je. Zato bi zamolio da mi ne praviš posao da to sve ponovo preimenujem na Farska ostrva, a to ne neminovno u sportskim tekstovima, a verovatno i drugim oblastima.--Drazetad (razgovor) 19:32, 3. avgust 2012. (CEST)

Ja pišem o sportu i ne mogu da raspravljam kao geograf. Zato nemoj ništa dirati i sve će biti jednobrazno.--Drazetad (razgovor) 20:17, 3. avgust 2012. (CEST)

Poziv na diskusiju o promjenama imena njem. mjesta

Prije nego nastaviš svoju praksu nasumičnog preimenovanja njem. mjesta svrati na Razgovor:Štajnau an der Štrase i obrazloži svoje stavove povodom toga. Poz, --Kašter (razgovor) 11:14, 13. avgust 2012. (CEST)

Rikardo Patino

Zamolio bih te da mi pomogneš PointDread, kako je tačno prezime ovog političara, Patino ili Patinjo? Pitao bih i Jagodu ali je blokirana, Pavlica nije tu a Slaja ne uređuje više. Bolje da se konsultujem sa tobom nego sa nekim koji očigledno ne znaju transkripciju. Pozdrav.--Soundwaweserb (razgovor) 16:47, 19. avgust 2012. (CEST)

Transkripcije, preimenovanja i sl.

Ponovo bih te zamolio da prekineš nekolegijalnu praksu i prije nego preimenuješ članke sačekaš konačno rješenje svih jez. nedoumica i zaključak diskusije na pravopisnom trgu. Poz, --Kašter (razgovor) 01:02, 20. avgust 2012. (CEST)

Žao mi je, što ne uvažavaš kolegijalnu praksu i praksu saradnju među urednicima. Pošto na više apela (1, 2) ne reaguješ i nastavljaš nedogovorena preimenovanja, moraću svako tvoje preimenovanje (njem. opština) od sada da vraćam, dok se ne uobliči konsenzus za transkripcije sa njem. jezika na Vikipediji. Poz, --Kašter (razgovor) 09:54, 24. avgust 2012. (CEST)

Kao i svaka druga i ova diskusija se otegla i po mom mmišljenju je imala prilično malo učesnika. Baš zbog toga mislim da bi trebalo sačekati. Vrijeme je godišnjih odmora i trebalo bi pružiti priliku i onima koji nisu tu da daju svoje mišljenje o datom problemu. Da sam na tvom mjestu, sačekao bih još 2 sedmice, nakon toga na trgu najavio šta ću da radim i ako ne bude protivljenja, nakon tri-četiri dana tek počeo sa promjenama. (Osim toga, te promjene se mogu uraditi i botovski i nije potrebno ići ručno, posebno zbog toga što ne mijenjaš i šablone u kojima se mjesta spominju, a to može bot da odradi). Poz, --Kašter (razgovor) 15:44, 24. avgust 2012. (CEST)

U kom Prćićevom rečniku piše da je Sent Luša bolje od Sveta Lucija? Ne nađoh nigde. Usput, mislim da se ne bi trebali igrati sa imenima država, jer će onda Azerbejdžan postati Azerbajdžan, Švedska Sverije, itd. Mislim da treba da ostane Sveta Lucija. --Pavlica pričaj 14:02, 2. septembar 2012. (CEST)

Mislio sam da misliš na Transkripcioni rečnik. Sad mi laknulo. Bajdvej, jel imaš taj Englesko-srpski rečnik geografskih imena kao PDF? --Pavlica pričaj 14:16, 2. septembar 2012. (CEST)

Aman čoveče o čemu ti? Ti u napomenu stavljaš rečenicu "vikipedijanci se nislu složili". Koji je tvoj problem, šta ja imam da se slažem sa nečim ili ne. Kakve veze ima moj stav. Stručna literatura koja je osnova za pisanje članaka ne spominje to ime nigde, onog momenta kad se ta verzija koju je profesor skontao u svom rečniku koliko vidim još pre 14 godina pojavi u zvaničnim izvorima tada će se i preimenovati. Uostalom kao i svi ostali članci. I tačka. Kakvi vikipedijanci, kakva zajednica. Ja sam mislio da si ti malo taktičniji i ozbiljniji. Inače idi na sajt ministarstva spoljnih poslova Srbije, sajt OKS, prošetaj do nekog fakulteta pa pričaj malo sa profesorima pa se lično uveri. Kako god ti napišeš kao obrazloženje TP tako ću i ja da pišem obrazloženje Struka. Usput kako vidim ni Pavlica ne nađe to što si ti naveo d postoji --NikolaB (razgovor) 23:46, 6. septembar 2012. (CEST)

Slučajno sam pogrešio slovo, ja ne znam zašto svi mislite da neko ima nešto protiv tog profesora. Koja je korist da ja tebi ovde navodim literaturu i broj stranice kad je nemaš kod sebe. Otiđi u bilo koju biblioteku i uzmi bilo šta što ima veze sa Karibima. Kako vi neshvatate da je ovde reč o imenu međunarodno priznate države, i kod promene imena država u jednom jeziku mora se konsultovati i usaglasiti cela zajednica, ne može to uraditi jedna osoba. --NikolaB (razgovor) 00:55, 7. septembar 2012. (CEST)

Transkripcija

Da li imaš vremena i da li želiš pomoći u transkripciji imena gradova u Kaliforniji? Više informacija možeš dobiti na mojoj stranici za razgovor--V i k i v i n d 19:14, 10. septembar 2012. (CEST)

Zašto brišeš ruske nazive gradova po Belorusiji? Kao što znaš službeni jezik u toj zemlji je pored beloruskog i ruski, štaviše rusko je broj 1 --NikolaB (razgovor) 17:59, 17. februar 2013. (CET)

Konkretno nisam mislio na transkripciju nego na izvorno ime grada u članku na ruskom jeziku. A što se transkripcije tiče nastojim da većina naziva bude transkribovana sa beloruskog a da na ruskom ostanu ona baš ustaljena (Minsk, Brest), ali uvek ostavljam i preusmerenja za obe verzije --NikolaB (razgovor) 18:45, 17. februar 2013. (CET)

Zamolio bih te da ne brišeš izvorne nazive gradova u Belorusiji. Ruski jezik je zvaničan koliko i beloruski. Transkripcija u naslovu može da se izvrši samo sa jednog jezika ali to nema nikakve veze sa sadržajem članka. Posebno nikakav izgovor za brisanje nije "Ako nisu poznata u ruskom obliku" jer da nisu poznata onda ih ne bi ni bilo u članku i ne bi imao šta da brišeš.--Avala (razgovor) 13:12, 18. februar 2013. (CET)

Da ali ti si brisao konkretno izvorne nazive na ruskom. Molim te nemoj to da radiš. Hvala.--Avala (razgovor) 15:31, 18. februar 2013. (CET)

Sveta Lucija

Vjeruj mi da je ovo ,,po sistemu Sent Luša" još više zbunjujeće. Kod nas je problem što neki autori misle da neki geografski pojmovi nastaju tek sa njihovim pravopisom ili logikom za pravopis, a onda se ukorijenjeni nazivi mjenjaju zarad transkipcije.--CarRadovan (razgovor) 20:12, 7. mart 2013. (CET)

Slaja

Daj mi link izmene gde neko direktno vređa slaju. Možda sam prevideo nešto. Inače ja se skažem sa tobom po pitanju pape. Ali onakav rečnik nije za enciklopediju. A Slaja je nakon toga poslao mejl, vrlo lepe sadržine... Samo potvrdivši da je sa razlogom blokiran. Ovo mu je bila opomena, sledeći ovakav ispad će biti mnogo strože sankcionisan. Naravno ukoliko se bilo ko bude ovako ponašao, isti kriterijum važi --Jovan Vuković (r) 14:43, 18. mart 2013. (CET)

Vikipedija:Trg/Pravopisna pitanja

Pogledajte pitanje Džon Bekus ili Džon Bakus. --Đorđe Stakić (r) 11:21, 14. april 2013. (CEST)