Razgovor s korisnikom:Sahara/Arhiva 4

Ostava

Samo da te obavestim da ću da počnem sa premeštanjem tvojih crteža na Ostavu. To neće nikako da utiče na njihovo korišćenje u člancima gde se već koriste. Obaveštavam te da se ne bi začudio ako bi video da brišem tvoje slike sa Vikipedije. Naravno tamo će pisati da si ti autor. Pozdrav-- Обрадовић Горан (разговор) 15:14, 9. januar 2009. (CET)

Nisam siguran da razumem šta si podrazumevao pod međusobno prave klonovi. Ako imaš jedan objekat, i hoćeš da ga umnožiš, obeleži taj objekat, pritisni ctrl-c (copy) i onda ctrl-v (paste). Vodi računa da tastatura mora da ti bude latinična (ovo važi samo u Inkskejpu, u svim drugim programima radi i sa ćiriličnom tastaturom). Drugi način je da obeležiš objekat, onda desni klik na objekat i izabereš umnoži, pa onda desni klik bilo gde na crtež i izabereš ubaci.

Kaži da li je to bilo ono šta si pitao, i da li ti je razrešen problem. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:06, 9. januar 2009. (CET)

U gornjem redu sličica 7. i 8. gledano od kraja: grupisanje izabranih objekata i rasturanje izabrane grupe. Prvo ću da premeštam crteže sa članka aerodinamika. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:26, 9. januar 2009. (CET)

Aha, okej, prestajem onda sa tim. Samo sam ovaj jedan već okačio, pa ću njega da zamenim, a više ne diram :) -- Обрадовић Горан (разговор) 19:32, 9. januar 2009. (CET)

Na žalost nemam skener :( (niti fotoaparat), pa ne mogu ništa da skeniram. Zaista bih morao da nabavim skener uskoro. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:05, 11. januar 2009. (CET)

Ko su Rašković ili Radosavljević? Bojim se da ne razumem. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:18, 11. januar 2009. (CET)

Treba da arhiviraš stranu za razgovor. Uradiću ti to ja ako ti je problem. Samo reci. Pozdrav!--VLADA ® 18:21, 12. januar 2009. (CET)

Reč je o tome da ti je strana za razgovor skoro 7 puta duža od dozvoljenog. Zato kad ti neko ostavlja poruku treba mu duže vremena da očita stranicu. Vidiš kako kod mene postoje arhive.--VLADA ® 19:29, 12. januar 2009. (CET)

Stoji evo počinjem--VLADA ® 20:58, 12. januar 2009. (CET)

Odrađeno.--VLADA ® 21:07, 12. januar 2009. (CET)

Nema na čemu. Hoćeš li možda još nešto (da imaš ovako belu pozadinu kao ja, ono ostavite mi poruku... ili bilo šta drugo, samo reci).--VLADA ® 22:02, 12. januar 2009. (CET)

Nema na čemu, još jednom.--VLADA ® 22:11, 12. januar 2009. (CET)

Spomenica

Dodelio sam Vam spomenicu za rad na člancima o avionima. Zaslužili ste :)--BanE ¿?¿ 13:51, 13. januar 2009. (CET)

Glasanje

	Letnje spremanje
U toku je letnje sređivanje članaka. Uključi se i doprinesi da njikipedija bude kvalitetnija. Predviđene su i specijalne spomenice!--Metodičar zgovor2a 18:55, 15. jul 2009. (CEST)

Zanimljivo

Ćao Savo. Pogledaj ovu stranicu diskusije na forumu AIR SERBIA na temu Lasta. Inače, ovo je jedan od najboljih domaćih sajtova koji se bave avijacijom. Pozdrav, --Kraljević Marko (razgovor) 17:43, 14. januar 2009. (CET)

JPG u SVG

E, prvo da ti se izvinim što nisam odgovorio ono za mehaniku, smetnuo sam sa uma. Uglavnom nemam ništa od literature (fizika koju imam nije trenutno kod mene, a i to što imam nije bog zna šta). Inače ona priča o profesorima me je vrlo zabavila.

Primetio sam da zamenjuješ slike, a i to da su nove mnogo lepše, čestitam :). To sa konverzijom jpg u svg, baš i ne ide tako lako. Razlog tome se poklapa sa razlogom zašto toliko volimo svg.. tj kod .svg sličica, računar razume šta se nalazi na slici, dok kod jpg sličica on nema nikakvo znanje o tome, već je slika za njega samo skup šarenih tačkica. Postoje naravno razni algoritmi za prepoznavanje teksta sa slika ili lica i slično, ali to je načelno težak problem. Sad ne znam kakvu sliku želiš da pretvoriš u svg, ako je neki crtež onda još i može da ispadne pristojno, ali ako je nešta iole komplikovanije, nema šanse. Ja sam recimo nedavno vektorizovao (pretvorio iz .png u .svg fajl) političku mapu okruga Srbije, ali to je spada u vrlo jednostavne crteže. Koristio sam upravo Inkskejp, ali kako sam to tačno uradio, ne mogu ti reći, jer sam nabadao i išao putem pokušaja i pogrešaka dok nisam uspeo :R Ako se dobro sećam, išao sam na opciju kriva->precrtaj sliku. Ali sam i pre i posle uradio ponešta a ne sećam se šta. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:30, 14. januar 2009. (CET)

Na strani Vikipedija:Dobri članci/Glasanje je pokrenuto glasanje za članak Pop Ćira i pop Spira da postane dobar članak. Glasanje traje od 25. marta 2009. do 1. aprila. 2009.--VLADA ®

I sad ja kažem isto što i svaki put kažem... :( -- Обрадовић Горан (разговор) 22:53, 19. januar 2009. (CET)

Hvala na podršci za I-16

Služimo narodu. Na stranici Spisak aviona u Drugom svetskom ratu se mogu naći avioni iz tog perioda koji nedostaju. Nedostaje ih puuuno... Srpski ili jugoslavenski su izgleda svi pokriveni osim SIM-14.

Također izgleda da nemamo članke o eksperimentalnim prototipovima Milana Bešlina (?) kao 451, 451M itd. Ja imam neke slike istih što sam napravio ljetos u muzeju, ali nemam drugih podataka. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:24, 20. januar 2009. (CET)

Fudbal i fizika

Mislim da ovaj deo oko felša kod slobodnjaka i ostalih udaraca u kojima se pominje fizika nije baš „fudbalski“, pi bih vam predlošio da otvorite podnaslov Veze fudbala i fizike ili tako nešto. Deluje zanimljivo. Hvala unapred!--BanE ¿?¿ 18:00, 20. januar 2009. (CET)

Mislim na deo u kome se pominju Bora Kostić, Siniša i Jašin i gde se nalazi slika sa vektorima koja objašnjava putanju lopte nakon šuta. Da li ste shvatili?--BanE ¿?¿ 18:15, 20. januar 2009. (CET)

Ma ništa nije sporno, čak mislim i da je zanimljivo za čitaoce, originalno je (mislim da ni jedna vikipedija nema sličan tekst) samo mislim da bi trebao novi podnaslov za ovaj deo, nešto kao veze fudbala i fizike ili fudbal i nauka. Da li je sad OK?--BanE ¿?¿ 18:33, 20. januar 2009. (CET)

Možda bi trebalo spomenuti i „novu školu“ Žuninja, Pirla, Džerarda itd.--BanE ¿?¿ 18:47, 20. januar 2009. (CET)

Svenska, znači sv.--BanE ¿?¿ 19:22, 20. januar 2009. (CET)

Urađeno!--VLADA ® 21:28, 20. januar 2009. (CET)

Nema na čemu...

Ne trebaš shvatati lično priču oko naslova u jednini i zamjerke. Postoje različita shvatanja mnogih stvari na Vikipediji, među različitim korisnicima. Nekada neka mišljenja imaju osnove a drugi put pak nemaju kao i svugdje. :) Inače, referenca ka članku na engleskoj Vikipediji, ne ide u članke na našoj Vikipediji, jer je to samo Vikipedija na drugom jeziku. Reference se postavljaju na kompetetnu literaturu iz oblasti. Na primjer, za konkretan slučaj vjerovatno neka konkretna stranica knjiga koje si naveo u odjeljku literatura ili može i neka kompetentna veb stranica gdje se govori o konkretnoj temi. Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:28, 21. januar 2009. (CET)

Pa naravno, kompetentna literatura tih institucija je itekako relevantna. Tako da ne trebaš da brineš o tome. Ono što je praksa na Vikipediji je da se postavljaju reference sa tvrdnji koji bi možda neko poželio da provjeri, ali bez da čita cijelu knjigu. Pa onda kažemo tvrdnja ta i ta se može naći u knjizi toj i toj na stranici toj i toj. Ili link ka veb stranici neke od institucija koje si naveo prema nekom stručnim radu na temu koji su oni objavili na Internetu. Dakle, cilj je da korisnici koji čitaju članak, mogu da provjere to što piše. To je praksa sa svim člancima na Vikipediji bez obzira ko ih je napisao. Ako treba da pomognem u tom poslu traženjem radova koji se bave aerotunelima na sajtovima tih institucija, javi. Poz. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:55, 21. januar 2009. (CET)

Dakle, umjesto onog linka na englesku Vikipediju, ako nađemo link na jedan rad iz ruske ili američke institucije iz oblasti, stavimo taj link jer su to kompetentne institucije. I tako ispunimo referencama po tom principu, sva veća poglavlja u članku na našoj Vikipediji, te onda ako nekog želi da provjeri nešto klikne i čita, provjerava ili štaveć želi... :) Reference mogu biti i na konkretna poglavlja u nekoj knjizi... Poglavlje to i to na stranici/ili stranicama br. H. Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:04, 21. januar 2009. (CET)

OK, večeras kad stignem kući pogledaću te sajtove, pošto se sad javljam s posla... Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:36, 21. januar 2009. (CET)

Da, zaboravih. Našao sam jedan zanimljiv sajt istorije razvoja aerotunela i postavio ga u spoljašnje veze. [1] ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:45, 21. januar 2009. (CET)

U pravu je baka, treba i prošetati. :-) Ja ću malo kasnije, negdje oko pola devet, kad pođem kući... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:04, 21. januar 2009. (CET)

Eto slučajno nabasah na taj video. :) Nađoh i neke koji se koriste u današnjoj autoindustriji... Volvo tunel i ovdje [2]... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 09:02, 22. januar 2009. (CET)

Reference

Nisam rekao da su reference na staklenim nogama. Naprotiv, one su vrlo temeljne, iznad nivoa koji zahtevamo na Vikipediji. Problem je u zadovoljenju pravila proverljivosti. Čitalac bi morao da bude u stanju da proveri svaku tvrdnju iznetu u članku. (To ne moraju da budu onlanj izvori - knjige i časopisi su potpuno prihvatljivi.) I, istina, i sa ovakvim vidom referenciranja, on može sve izrečeno da proveri. Recimo da želi da proveri neku formulu u sred članka. Pa, nema problema, samo treba da prvo nabavi svih 20-30, što debelih knjiga, što naučnih članaka, a zatim da ih sve lepo pročita od korice do korice. „Tu negde“, među tih $1000 koje potroši na kupovinu i par godina koje potroši na čitanje, naći će i referencu za tu jednu jedinu formulu koja njega zanima. Nadam se da razumeš zašto je to problem.

Mi generalno ne insistiramo na inlajn referenciranju (znači ono <ref>Књига АБВ, страна 152</ref>), ali svako drugo referenciranje znači klimavu proverljivost, ma koliko da su izvori sami po sebi pouzdani, jer čitalac naprosto ne zna gde da pogleda. Zato je inlajn referenciranje očekivani standard za izabrane članke. Referenciranje na gomilu je (za sada) prihvatljivo za dobre članke. Ne bih se upuštao u to zašto to drugim korisnicima ne smeta na ovom glasanju. Znam sigurno da bi to pitanje oborilo mnoge druge kandidature za sjajne članke. Pretpostavljam da se ovde naprosto oslanjamo na tvoju stručnost, koja naravno uopšte nije pod znakom pitanja niti ja dovodim u pitanje istinitost bilo čega navedenog u članku. Ali, neko ko ne gleda u ovu Vikipediju svaki dan, nego recimo na guglu potraži nešto o aerotunelima i tako naleti na ovaj članak, verovatno neće znati ko ga je pisao. A onda će se zapitati: „zašto da im verujem“? Ovo je izvor zahteva za proverljivošću i ovo je razlog zašto članak ne može dobiti moj glas. Iako izgleda da mu nije neophodan, preporučio bih da za buduće ambiciozne članke koristiš inlajn reference. Malo je zametnije prilikom pisanja, ali daje neuporedivo korisniji rezultat. --Dzordzm (razgovor) 09:08, 22. januar 2009. (CET)

Gripen

Imam nešto materijala o JAS-39, pa ću ga večeras kad dođem kući nabacati u članak u dijelove koji nedostaju. Inače zadnjih 2 dana sam nešto pisao iz vaše oblasti, kratko i više školski - pulzo-mlazni motor i bezventilni pulzo-mlazni motor.

Pa kad vas neko bude kritikovao oko članaka ubuduće, samo ga pošaljite na te članke. Onda će shvatiti da je ipak bolje da stručljaci pišu materiju, a ne elektrotehničari :)

Šalu na stranu, vaš članak o aerotunelima je odličan. Prosto mi dođe da napravim aerotunel i sam. Braća Rajt su napravili prvi tunel i prije svog prvog leta.--Miroslav Ćika (razgovor) 17:45, 22. januar 2009. (CET)

Nešto sam dodao u Gripen članak što sam imao. Tek poslije sam primjetio da je naoružanje već napisano. Ups... --Miroslav Ćika (razgovor) 01:25, 23. januar 2009. (CET)

Samo naprijed. Što je dobro upotrijebite, što ne valja zbrišite, i prepravite članak tako da liči na nešto. Ijekavicu promijenite u ekavicu (ekavični dio teksta je duži (ili biće duži)).

Po mom mišljenju, ako članak stoji nezavršen više od nekoliko dana, a nema oznaku -radovi u toku-, slobodan je za uređivanje. Tada je očito da je originalni autor izgubio volju za rad (ili nema vremena da dovrši članak). Ja sam odlučio da ništa ne diram već samo da stavim nešto materijala koji se može upotrijebiti da se popune već predviđene sekcije. Tako da imate slobodne ruke u potpunosti.

Što se tiče spoljašnjih veza, ja ih obično samo kopiram sa eng. ili rus. vikipedije i promijenim opis veze u srpski.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:37, 23. januar 2009. (CET)

Slika:Izgled kabine.jpg

Ne možeš tek tako sliku da preuzmeš iz referenci i pošalješ na Vikipediju, a posebno ne da je predaš u javno vlasništvo. Takva slika je gotovo jamačno zaštićena autorskim pravom.

Na Vikipediji možemo da koristimo jedino sledeće slike:

• slike u javnom vlasništvu, bilo da je ono isteklo, ili delo po svojoj prirodi ne može biti predmet AP, ili je eksplicitno predato u JV, i sl.
• slike dostupne pod slobodnim licencama, poput GLSD ili CC-BAJ-SA, koje moraju dozvoljavati upotrebu u bilo koju svrhu uključujući i komercijalno kao i neograničenu redistribuciju,
• u veoma ograničenom skupu slučajeva dela zaštićena autorskim pravom, ukoliko su zadovoljeni uslovi u Vikipedija:Politika doktrine izuzeća. --Dzordzm (razgovor) 09:19, 25. januar 2009. (CET)

P.S. Isto važi i za Slika:Gripenov_top.jpg, Slika:Motor Gripena.jpg, Slika:Kontejner Gripena.jpg, Slika:Radar Gripena.jpg, Slika:Kabina Gribena.jpg. Pošto je ovo postojeći avion koji može da se slika i da se ta slika preda pod slobodnu licencu (odnosno može se napraviti slobodan ekvivalent), ove slike padaju kriterijum nezamenljivosti iz Politike doktrine izuzeća, te ću ih obrisati za nekoliko dana osim ako ukažeš kako ove slike prolaze PDI ili su eventualno slobodne. Skeniranje ne konsitutiše autorsko pravo - sken je izvedeno delo i autorski sadržaj je sadržan u originalu. --Dzordzm (razgovor) 09:29, 25. januar 2009. (CET)

Pogledaću...

Bilo je haotično u Barsi ovih dana drveće i komadi sa zgrada u izgradnji su letili na sve strane a bilo je i žrtava. Srušio se jedan sportski centar sa klincima unutra (10-14. godina...), vrlo malo ih se spasilo... :( Ja sam ovih dana ostao čitav, ne brini. :) Ako nabasam na neke slike na temu javiću ti. Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:17, 25. januar 2009. (CET)

Slika:Sve tri brzine.PNG

Za ovu sliku piše da si je „snimio“ neke godine. U pitanju je crtež. Autorsko pravo nad ovim crtežom pripada onome ko ga je nacrtao, a ne onome ko je taj crtež slikao, dodao legendu, i slično. Ako je crtež iz nekakve knjige, onda je autorsko pravo nad njime zaštićeno i mi je ovde ne možemo koristiti, osim ako si ti autor knjige ili ovog konkretnog crteža. Ovu sliku ne možemo koristiti ni pod PDI jer se njen slobodan ekvivalent sačiniti uz nešto truda. --Dzordzm (razgovor) 23:20, 25. januar 2009. (CET)

Ovo nije ništa lično. Članak u kojem se ova slika pojavljuje će uskoro biti proglašen za izabran i dobiti značajnu vidljivost kada se pojavi na naslovnoj strani. Stoga posebno vodimo računa o statusu autorskog prava nad slikama koje se pojavljuju u takvim člancima. Kontrola ovog tipa je uobičajena procedura za članke koji prolaze kroz glasanje o statusu izabranih/sjajnih. --Dzordzm (razgovor) 23:20, 25. januar 2009. (CET)

Pa u članku Aerotuneli. Ako klikneš na ovaj podnaslov iznad (gde piše Slika:Sve tri brzine.PNG), stići ćeš na ono što mi zovemo strana slike. Svaka slika ima svoju stranu slike. Na dnu svake strane slike, postoji odeljak „Upotreba slike“ u kojem možeš da vidiš u kojim člancima se trenutno koristi. (Ovaj odeljak se automatski generiše, tako da ako bi neko ubacio sliku u neki drugi članak, onda bi se i taj članak pojavio u ovom odeljku.) No kako bilo. Autorsko pravo nad ovom konkretnom slikom je problematično nezavisno od toga u kojim člancima se pojavljuje. Činjenica da se pojavljuje u članku koji se sprema za status izabranog je samo bio razlog da se te slike detaljnije pogledaju - inače mi redovno kontrolišemo sve novopristigle slike i upozoravamo korisnike na problematične slike. To možda do sada nisi primetio, jer si za većinu slika koje si do sada poslao ti bio autor, što znači da možeš bez problema da ih šalješ ovde. --Dzordzm (razgovor) 23:44, 25. januar 2009. (CET)

451M i ostalo

Hvala na ponudi. Ako bude nešto trebalo gnjaviću vas obavezno. Trenutno to radim sa mojim roditeljima, koji žive kod Grocke.

Što se tiče materijala za 451 i slične avione SFRJ, po meni je to značajan istorijski materijal. Najbolje bi bilo da se to uobliči u članak, ili članke, već ovisno o količini dostupnog materijala. Na taj način će moja radoznalost biti udovoljena, ali i svih onih koje ta materija zanima, što je nemali broj po mom mišljenju.

Imam dobru vijest. Kopajući po internetu našao sam skeniranu knjigu „JRV 1942.-1992.“, i u njemu ima podataka o tim pokusnim avionima, dovoljno da započnem neke (prerađene) članke. Međutim, ne smijemo kopirati slike iz te knjige jer su zaštićene autorskim pravima. Tako da bi bilo dobro da skenirate neke slike koje ste lično napravili tih godina i stavite ih u javno vlasništvo ili pod GNU licencu za slobodnu dokumentaciju - ako ih imate.

Ako ne, ja sam napravio dosta slika ljetos i mislim da ima nekoliko i tih pokusnih aviona. Uglovi snimanja su bili čudni zbog nedostatka mjesta u muzeju, ali bolje išta nego ništa.

Da skratim priču - počeću članke sa materijalom koji sam iskopao, pa kad to bude na nešto ličilo, javiću vam da to pregledate i ispravite greške i očite izmišljotine autora :))) --Miroslav Ćika (razgovor) 20:08, 26. januar 2009. (CET)

Stavio sam slike koje sam snimio u muzeju na internet, i to ovdje: Bešlinovi avioni. Planiram da ih pošaljem na Ostavu, kao priprema za članke o tim avionima, ali trebam vašu pomoć oko identifikacije. Koliko ja mogu da zaključim:

• Slika1 - 232 ili 451 ?
• Slika2 - 232 ili 451 ?
• Slika3 - 451M ?
• Slika4 - ?
• Slika5 - isto kao 4
• Slika6 - isto kao 4

Kad to razjasnimo, poslaću slike na Ostavu. To ćemo isto uraditi sa vašima kada budu spremne. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:39, 27. januar 2009. (CET)

CrniBombarder mi je poslao link ka članku na eng. vikipediji [3]. To će mi pomoći pri identifikaciji. Ali sad smo zbunjeni sa ovim Razgovor:Dragoljub Bešlin. Koje mu je pravo ime, Dragoljub, Milan, Dragutin ili Lala :) ? Hvala. --Miroslav Ćika (razgovor) 18:05, 28. januar 2009. (CET)

E dobro za Ikarus. Dakle službeno ime je bilo „Avion 451“ pretpostavljam. Ali što se tiče Dragutina imamo problem. U Vojnoj enciklopediji iz 1970. on se vodi pod Dragoljub. I nema nikakvog drugog Bešlina. Pa sam malo u nedoumici.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:08, 28. januar 2009. (CET)

Hvala na identifikaciji. Nešto sam zaposlen danas, ali do ponoći su uspjeti da pošaljem slike na ostavu. Ponovo sam provjerio Vojnu enc. - piše Dragoljub. Da ga nisu Hrvati prekrstili u Dragutina :) Dragoljub = Draža, a to baš nije kod njih omiljeno :) --Miroslav Ćika (razgovor) 18:57, 29. januar 2009. (CET)

Moj drugar je na odmoru te ne mogu dobiti željenu informaciju, do dadaljnjeg. Pre će biti da je Dragomir. Pozdrav--Sahara (razgovor) 22:06, 30. januar 2009. (CET)

Ono što sam mogao pronaći, stavio sam u članak Avion 451. Ako budemo imali mnogo više podataka, to bi se eventualno moglo razlomiti u više članaka. Zasad je ovako.

Kad budete imali vremena bacite pogled i korigirajte šta ne valja. Grešaka ima sigurno, pogotovo mi se čini da je oznaka nekih aviona bila Š-451 a ne S-451 kako je u stranoj literaturi i u članku zasad. Uz to, nedostaju letni podaci za skoro sve tipove.

Slike sam stavio dvije u članak koje valjaju. Slike su na opštoj Ostavi za sve razne jezične projekte. --Miroslav Ćika (razgovor) 01:30, 1. februar 2009. (CET)

Aerotuneli

Čestitam!--BrAnIsLaV 032 20:08, 26. januar 2009. (CET)

Ne znam zašto. Moguće je da će to botovi vremenom popraviti, ali ima oznaka na kraju članka i u gornjem desnom uglu.--BrAnIsLaV 032 20:33, 26. januar 2009. (CET)

Čestitam na izboru članka. Dodao sam ga za pojavljivanje na naslovnoj strani od 30.1. do 3.2.2009. (pet dana je period koji trenutno koristimo). Članak se na drugim Vikipedijama pojavljuje kao izabran na spisku međuviki poveznica sa leve strane tako što se iznad međuviki odeljka doda veza {{Link FA|sr}}. To mora da se odradi ručno tj. zvezdica se neće nekako magično sama prebaciti. Ovde možeš videti kako sam to sada uradio za članak Aerotuneli. Koliko vidim na en:Aerodynamics se srpski članak takođe uredno pojavljuje sa malom zvezdicom pored. Dobri članci se ne prikazuju u međuviki odeljku. --Dzordzm (razgovor) 20:39, 26. januar 2009. (CET)

Gripen (kontejner)

Savo, video sam da tražiš licenciranu sliku za kontejner u članku Gripen. Malo sam surfovao po netu, ispravi me ako grešim, pa sam zaključio da je u pitanju krstareća raketa Taurus, proizvod nemačko-švedske kooperacije. O njoj postoji članak na Vikipediji na engleskom jeziku Taurus, a na ostavi postoje četiri fotografije koje možeš da upotrebiš. Pozdrav, --Kraljević Marko (razgovor) 23:31, 26. januar 2009. (CET)

Nije sporna upotreba fotografije, sporno je njeno licenciranje kao javno vlasništvo. U situacijama u kojima nije moguće na ostavi naći fotografiju pod slobodnom licencom, članak je moguće ilustrovati i na način koji si ti primenio. Međutim, skenirana fotografija mora da bude postavljena na Vikipediju pod oznakom poštena upotreba i mora biti tačno naveden izvor fotografije (npr. ako je u pitanju Aero magazin, potrebno je navesti broj i godinu, a po mogućstvu i ime fotografa). Sa poštenom upotrebom ne treba preterivati jer uvek postoji mogućnost da će ove fotografije naknadno biti obrisane po zahtevu autora ili nosioca autorskih prava. O upotrebi slika u skladu sa doktrinom poštene upotrebe možeš pročitati na ovoj strani Vikipedija: Nalepnice za autorsko pravo nad slikama. Pozdrav, --Kraljević Marko (razgovor) 11:15, 27. januar 2009. (CET)

:-)

Hvala! A što se tiče pčelice, to je zasluženo! :) --geologicharka piši mi 15:07, 27. januar 2009. (CET)

Postovani, želim da ostavim odgovor na poruku koja mi je stigla od Dzordzm, ali sad vidim da mi se pojavljuje nick Sahara, pa ne znam da li će proruka stići na pravu adresu. Imala sam nekoliko pitanja za vas, pošto sam početnik na Vikipediji i nikako ne uspevam da se snađem sa slanjem poruka. Poruka od Dzordzm se pojavila na mojoj stranici za razgovor, te ako ste je vi poslali, bila bih zahvalna da mi to potvrdite, kako bih vam postavila neka pitanja. Ne bih da vas opterećujem ako sam kojim slučajem pogrešila. Oprostite ako nešto nisam uradila kako treba, ili ako ovo šaljem pogrešnoj osobi. U svakom slučaju, šaljem vam veliki pozdrav!

Journalism

Morate kliknuti na predposlednju kockicu (iznad pisanog dela), to je potpis. Bez toga Vam ne mogu odgovoriti. Nadam se da ćete možda to ovde pročitati i ispraviti grešku.--Sahara (razgovor) 22:03, 30. januar 2009. (CET)

Hvala za glas.--BrAnIsLaV 032 12:07, 2. februar 2009. (CET)

Prijevod-Prevod

Even at very small Reynolds numbers, the geometries which can be analyzed using the full NS equations are quite simple and it currently does not make sense to consider solving these equations for realistic aircraft configurations.

Čak i pri veoma malim Rejnoldsovim brojevima, geometrije koje se mogu analizirati uz pomoć punih Navier-Stokes jednačina su prilično jednostavne i trenutno nema smisla rješavati ove jednačine za realistične konfiguracije aviona.

One reason that this is the case is that many of the approximate equations work quite well in such cases and are much more easily solved.

Jedan od razloga za ovo jest da su mnoge od približnih jednačina dovoljno dobre u tim slučajevima i imaju prednost lakšeg rješavanja.

When the time averaged Navier-Stokes equations are not a sufficient description of the problem, one may resort to "large eddy simulations".

Kada vremenski poravnate (vremenski prosek, prosjek) Navier-Stokes jednačine nisu dovoljno dobar opis problema, možemo koristiti "velike vrtložne simulacije".

This is a numerical solution of the time-dependent Navier-Stokes equations, with only the smaller scales of turbulence modeled in an averaged way.

Ovo je numeričko rješenje vremenski-ovisnih Navier-Stokes jednačina, kod kojeg su samo manje turbulencije modelirane metodom poravnavanja (proseka, prosjeka).

Larger scale turbulent motion can be included in this way.

Veća turbulentna kretanja se mogu uključiti na ovaj način.

While this is faster than solving the full equations, it is still very slow.

Iako je ovo brže od rješavanja punih jednačina, i dalje je veoma sporo.

The figure below shows results from a large eddy simulation of the flow over a 2D circular cylinder. Each simulation required approximately 300 CPU hours and about 10 megawords of core memory on the Cray C-90.

Slika ispod pokazuje rezultate velike vrtložne simulacije strujanja preko dvodimenzionalnog kružnog cilindra. Za svaku simulaciju je bilo potrebno oko 300 procesorskih sati i oko 10 miliona riječi memorije na računaru Krej C-90. Slika iz NASE, autor Parvic Moin.

Služimo narodu. Nadam se da prijevod ima smisla. Ovdje je veza ka članku o Navije-Stoks jednačinama na eng. vikipediji: [4]--Miroslav Ćika (razgovor) 20:09, 3. februar 2009. (CET)

Nema na čemu. Ako treba još samo dajte. Što se zime tiče, sad je dosta dobro, oko -4. Ali već duže od mjesec drži ispod nule, i do -22. Zanimljivo je da ovdje drveće olista tek u maju, iako smo isto udaljeni od ekvatora kao i Srbija.--Miroslav Ćika (razgovor) 21:13, 3. februar 2009. (CET)

Sve slike NASE su u javnom vlasništvu, jer su napravljene za vrijeme rada u državnoj službi SAD (njihov zakon). Primjer je ova slika recimo Mars ili SR-71 avion. Ispod slike pišu objašnjenja javnog vlasništva, kako sam već naveo.

Za sliku koja vas zanima piše da je napravljena u nekom NASINOM istraživačkom centru. Dakle - javno vlasništvo i može da se koristi.

NASA izgleda jedino traži da se navede kao izvor slike. To je njihov jedini bitni zahtjev.--Miroslav Ćika (razgovor) 03:47, 4. februar 2009. (CET)

Sve što sam napisao o Gripenu je iz ove knjige: The Encyclopedia of Modern Warplanes, Prospero Books, ISBN 0-88665-362-2, koja je navedena kao referenca u članku.--Miroslav Ćika (razgovor) 19:16, 5. februar 2009. (CET)

Sliku kabine ne možemo nažalost samo ukrasti odnekle... Pošto ja nemam pristupa nikakvim slobodnim slikama Gripena, mislim da nam preostaje samo Ostava. Skeniranje iz moje knjige ne dolazi u obzir pošto je zaštićena autorskim pravima - a i nema slika kabine. Pogledaću na ostavi možda ima nešto, i vaš Gripen članak da vidim šta je problem. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:53, 5. februar 2009. (CET)

Ovako. Na ostavi nema slika kabine, kao što vjerovatno i sami znate. Stavio sam kopirajt tekst na stranu sa opisom slike kabine, pa se nadam da će sad biti prihvatljiva administratorima - pošto SAAB dozvoljava nekomercijalnu upotrebu ako se navede izvor slike. To nije dobro za Ostavu, ali bi trebalo biti dovoljno dobro za našu lokalnu Vikipediju.

Što se tiče slika iz časopisa, tu vam ne mogu pomoći. Jedino možete tražiti dozvolu od izdavača. Mada nešto sumnjam da i oni imaju dozvolu od SAAB-a za tako nešto. Šta ćete - nešto što može proći u časopisu, ne može ovdje jer nas svi posmatraju, a srpska stranica JAS-39 je povezana sa engleskom. Nije potrebno puno da neki stranac pogleda našu stranu - i puf - naši Admini dobijaju poruku o kršenju prava, istresaju se na nama i .... Zato moramo oprezno sa slikama. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:10, 6. februar 2009. (CET)

Gripenov top.jpg

Molim te da razmisliš o stavljanju druge licence na ovu sliku ukoliko nameravaš da je koristiš. To što si sliku skenirao iz nekog časopisa te svakako ne čini nosiocem autorskih prava i svakako ne možeš da je predaš u javno vlasništvo. Ukoliko si sliku poslao greškom ili nemaš uopšte nameru da je koristiš, molim te da mi javiš da je obrišem. Pozdrav --micki ^talk 23:16, 5. februar 2009. (CET)

Isto se odnosi i na ovu sliku. --micki ^talk 23:19, 5. februar 2009. (CET)

Opet ja Nisi mi odgovorio šta je sa ovom slikom, jer si i to skenirao iz časopisa (bez navođenja preciznijeg izvora) i pogrešno licencirao. Da i to obrišem? Ima još jedan problem o kome bih hteo da prodiskutujemo. Primetio sam da ima popriličan broj slika koje si ti poslao i koje se ne koriste. Pri tome sam primetio da ima dosta gotovo identičnih slika (kao na primer ovo: primer1, primer2, primer3). Pretpostavljam da su to bile radne verzije, ali nisam hteo da ih obrišem dok ne vidim sa tobom. S obzirom na veliku sličnost između tih slika, slobodno bi se mogle nazvati i duplikatima a takve slike se brišu. Zbog toga bih te zamolio da pogledaš sve slike koje si poslao (imaš ih ovde i ovde) i da one slike koje su bile radne verzije, koje su za brisanje i koje nećeš koristiti označiš šablonom {{брзо брисање}}. Slike koje se ne koriste su označene kao „orphan“ (siročići). Mogu ja, na osnovu sopstvenog mišljenja, da uradim brisanje ali se bojim da ne obrišem nešto što će ti eventualno trebati. Pozdrav --micki ^talk 14:10, 6. februar 2009. (CET)

Znači, dobro sam pretpostavio da su to radne verzije. Ne znam da li ti je poznato ovo, ali da te ipak podsetim. Kada otvoriš neku sliku (bilo koju), u donjem delu imaš opciju „Pošaljite noviju verziju ove datoteke“ i to služi upravo da šalješ nove verzije neke slike PREKO postojeće verzije. Dakle, ako si neku sliku dorađivao, ne moraš da je šalješ pod novim imenom (što je i dovelo do nepotrebnog gomilanja slika koje se ne koriste) već klikneš da pomenutu opciju i preko postojeće slike pošalješ novu. Ona će imati isto ime koje je imala prethodna verzija. Što se tiče slike sa druge Vikipedije za koju si me pitao, ona nije postavljena na Ostavi već na toj konkretnoj Vikipediji. Ako želiš da je koristiš kod nas, onda bi trebalo da je snimiš na svoj računar i pošalješ na našu Vikipediju (kao što to inače radiš), stim da navedeš odakle je slika preuzeta i da staviš potrebnu licencu. To je sve. Ako ti označavanje slika za brisanje oduzima previše vremena, mogu ja da obrišem slike koje su očigledno radne verzije i koje se ne koriste (reko' da ti uštedim vreme). Imam za tebe još jedan (neobavezan) predlog. Možeš ukoliko želiš da slike čiji si ti autor šalješ na Ostavu, jer će to omogućiti i korisnicima sa drugih Vikipedija da te slike koriste bez problema (a za prikazivanje u našim člancima neće biti nikave razlike). Na Ostavu ne mogu samo da se šalju slike pod neslobodnim licencama (poštena upotreba, snimak ekrana itd). Srećan rad --micki ^talk 15:04, 6. februar 2009. (CET)

Uvek slobodno pitaj sve što ti nije jasno. Za sebe znam sigurno da sam na početku brljavio sa slikama i da su meni drugi objašnjavali kako stvari funkcionišu. Siguran sam da je dobra većina sada iskusnih Vikipedijanaca takođe kroz to prošla. Ali vremenom sve stvari dođu na svoje mesto, tako da sam siguran da ćeš i ti kroz neko vreme deliti savete drugim korisnicima u vezi slika Slike koje su višak ću polako brisati (kako budem imao vremena), a ako se tebi učini da sam obrisao neku sliku koja ti treba samo mi javi i ja ću je vratiti. Sve najbolje. micki ^talk 17:46, 6. februar 2009. (CET)

Slika

Iskreno, ni ja nisam siguran u vezi te slike. Ukoliko postoji (makar i teoretska) mogućnost da se napravi slobodan ekvivalent te fotografije (snimak kabine), onda će slika najverovatnije morati da se obriše. Znači, u tom slučaju ne bi važila poštena upotreba. Ako iz bilo kog razloga to nije moguće, onda moraš objasniti njenu poštenu upotrebu. Ja ti savetujem da pokušaš naći slobodan ekvivalent ili da eventualno pošalješ poruku na taj sajt i zatražiš dozvolu za upotrebu slike na Vikipediji. Uvek je lepo imati neku ilustrativnu fotografiju, ali se ponekad moramo odreći fotografija koje su postavljene na Vikipediji protivno pravilima. I moje neke slike su takođe obrisane. Šta da se radi --micki ^talk 18:30, 6. februar 2009. (CET)

Ueeeeee, krenuo si da koristiš opciju ponovnog slanja. Rekoh ti da nije teško --micki ^talk 22:33, 6. februar 2009. (CET)

To što se ponekad ne vidi odmah nova verzija slike, nije tvoja greška. To je nešto do servera, ne razumem se ni ja u tu problematiku. U svakom slučaju, kad se to desi potrebno je samo da prođe malo vremena i nova verzija slike se pojavi. Znači, sve je OK. micki ^talk 22:44, 6. februar 2009. (CET)

Godine :)

U svakom slučaju, svaka tebi čast na ovim crtežima i na člancima uopšte. Evo ja brišem višak slika, a pošto brzo kontaš stvari verujem da će ovi problemi oko slika ubrzo nestati --micki ^talk 23:13, 6. februar 2009. (CET)

Ha. Pogodio si. Odrastao sam u Mrkonjić Gradu, ali od '95. živim u Srbiji. micki ^talk 23:19, 6. februar 2009. (CET)

Ti si imao neki čin u vojsci, ako se ne varam. Ja sam od marta vojnik, pa ću još morati i da ti salutiram Šalim se malo, prijavio sam se za civilno služenje, da ne bih prekidao fakultet. Obrisao sam dosta onih slika koje su bile višak. Ako primetiš još nešto što je za brisanje, samo ga označi sa {{brzo brisanje}}. Pozdrav micki ^talk 22:24, 8. februar 2009. (CET)

Tri Hil

Postavio sam članak Tri Hil za glasanje za dobar članak, pa kad budeš imao vremena oceni da li taj epitet stvarno i zaslužuje.Pozz!! --Strahinja (razgovor) 21:20, 15. februar 2009. (CET)

- { } -

Ove zagrade -{ }- se stavljaju kada imamo latiničnu reč u ćiriličnom članku ili ćiriličnu reč u latiničnom članku koje ne želimo da menjaju pismo kada se preslovljavaju. Znači, to se koristi ovako

Дужина фудбалског игралишта је 100 -{m}-, što treba da da: Dužina fudbalskog igrališta je 100 m (oznaka za metar će uvek biti na latinici. Ne smeju se te zagrade stavljati na reči za koje se ne treba preslovljavanje. To je pravilo VP:SRPSKI, tačka 8. Pozdrav. -- Bojan  Razgovor  06:14, 25. фебруар 2009. (CET)

Pa zato što ne vidim značaj te slike u članku o selu, tj direktnu povezanost te slike i Banatskog Karađorđeva. -- Bojan  Razgovor  08:37, 25. фебруар 2009. (CET)

A da li su oni uopšte videli tu sliku? -- Bojan  Razgovor  08:56, 25. фебруар 2009. (CET)

Čuli od drugog, došli samoinicijativno, videli neki drugi poster... Nije bitno. Nema jasne povezanosti ovog plakata i istorije Banatskog Karađorđeva. A plakat svakako nije o mobilizaciji, već o slanju humanitarne pomoći. Za članke o selima trebaju nam slike crkava, ulica, trgova, škola, domova zdravlja... -- Bojan  Razgovor  09:14, 25. фебруар 2009. (CET)

Nisam antiprotian jer mi se hoće, već pokušavam da članci imaju nekog smisla i da se poštuju pravila i smernice. Praksa je da se članci ne zatrpvaju slikama čiji je značaj za temu mali jer se stranice sporije učitavaju kod korisnika koji idu preko modema ili više skidaju. Nisu svi koji su došli u selo videli taj plakat i to nije direktan razlog postojanju sela. -- Bojan  Razgovor  09:48, 25. februar 2009. (CET)

Bezdimenzioni brojevi

Nema ispita trenutno.. biće uskoro :) Da li misliš na neki šablon koji će da napravi tabelu na dnu članka, ili na neku drugu vrstu šablona? Koliko ja znam nemamo ni jedno ni drugo, ali možda može da se napravi. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:55, 25. februar 2009. (CET)

Preneo sam šablon sa engleske Vikipedije. Možeš ga naći ovde. Nisam sva imena preveo jer nisam bio siguran kako. To treba dovršiti. A onda se šablon uključuje tako što se u članak ubaci {{бездимензиони бројеви}} (bez onog nowiki u kodu). -- Обрадовић Горан (разговор) 20:42, 25. februar 2009. (CET)

Pa upravo sam i mislio na gde ja stadoh, ti produži varijantu :) Nije ništa komplikovano, samo klikneš na uredi i zameniš engleska imena srpskim. Pogledaću još i kod Bošnjaka, al kažem nije to ništa komplikovano, a ponegde je bolje neko ko zna kako se to tačno zove kod nas nego ja da nabadam. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:08, 26. februar 2009. (CET)

Hvala ti što si glasao ZA za članak šuma, samo se potpiši.--VLADA ® 21:01, 1. mart 2009. (CET)

Zašto stavljaš unutrašnje veze ka engleskoj Vikipediji. To ranije nisi radio. Odakle si došao na tu ideju. To nije dobro.--VLADA ® 08:51, 4. mart 2009. (CET)

Mrka kapa :( Lateh je sjajan za zapisivanje matematičkih formula, ali ne podržava nelatinična pisma. Vrlo moguće da postoje neka proširanja lateha koja to omogućavaju, ali u svakom slučaju ne verujem da je to na Vikipediji omogućeno (sećam se da je i mene nerviralo i da sam pokušavao, ali nisam uspeo). -- Обрадовић Горан (разговор) 11:17, 4. mart 2009. (CET)

Jedno rešenje može da bude da staviš dva simbola: A/B, gde A predstavlja inercijalne sile a B.. Naravno, može se reći i skroz rečima: odnos inercijalnih i viskoznih sila ili je direktno proporcionalno inercijalnim a obrnuto proporcionalno viskoznim silama. Mada ove druge varijante kao što si rekao prilično gube na jasnoći. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:27, 4. mart 2009. (CET)

Dobro je rešenje, sviđa mi se. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:23, 4. mart 2009. (CET)

Avioni 451

Samo naprijed, mijenjajte, brišite i pišite kako je stvarno bilo. Ja sam te podatke prikupio od kojekuda, najviše od one knjige što skinoh sa interneta, ali nemam nikakva znanja o tome da li su informacije istinite ili ne. To je sve ionako bilo za privremeno, dok se neko stručan ne prihvati teme, tek da imamo članak sa nešto informacija. Slobodno izbacite svaki ili sav tekst koji vam ne odgovara.

Kako možemo vidjeti, ipak je korisno pisati o svemu - jer to uzrokuje reakciju ljudi koji se razumiju u temu da promijene članak. Za nekoga ko prvi put uređuje puno je lakše da izmjeni par riječi nego da počinje nov članak. Tako sam i sam počeo.

Što se tiče pisanja, samo polako. Nismo na robiji već ovo radimo dobrovoljno. Ako se budemo previše natezali izgubićemo volju prije reda :) Usput budi rečeno, kako se kreću cijene pansiona na Tari za recimo 7 dana boravka? --Miroslav Ćika (razgovor) 04:23, 5. mart 2009. (CET)

Još da dodam ovo: nešto sam brljao i o: Avion B-12. Nadam se da mi opraštate što sam ukrao vaše riječi sa stranice o VTI-u. Uz to, članak o Avionu 452 nemamo nikako. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:28, 5. mart 2009. (CET)

Već pri prijavljivanju na Vikipediju piše nešto kao: ako imate probleme u vezi toga da neko drugi nemilosrdno prepravlja i uređuje tekst koji ste započeli, nemojte ništa ni pisati :). Mislim da to sve govori. Izliječio sam se od manije da niko ne smije da pipne „moje tekstove“ odavno.

U stvari jedini način da dođemo do puno visokokvalitetnih članaka jest da što više ljudi piše, briše, ispravlja, prepravlja. Svi ljudi znaju sve.

Ja sam ponešto fasciniran periodom od 1945 do možda 1980 u Jugoslaviji. Mnogo se htjelo, mnogo započelo, ali mnogo se i postiglo. Kamo sreće da smo takav elan imali u srpskoj državi makar u zadnjih 10 godina. Izgleda da se naš narod definitvno promijenio, i to ne nužno na bolje. Ono što je mene lično najviše pogodilo je bio pad Krajine 1995. - dok je vojska Srbije stajala po strani... Strašno. To se Srbiji iz 1895. nikad ne bi desilo.

Ali da ne ulazim u mračne teme. Istorija treba da se sačuva, a ko će to bolje nego vi, koji ste u stvaranju tog segmenta i učestvovali. Nadam se da imate neke podatke i slike od koristi, pa da se to ubaci u članke. Ja recimo nisam nigdje našao podatke o letnim osobinama, brzinama, dimenzijama i sl. za sve osim jednog prototipa 451 čini mi se.

Ako vam treba pomoć u nečemu samo recite.--Miroslav Ćika (razgovor) 04:07, 6. mart 2009. (CET)

Gledao sam komentare glasanja, i malo sam proletio kroz članak. Izgleda mi dobar, a nisam glasao zato što rijetko provjeravam strane za glasanje. U stvari, od preko 200 članaka što sam počeo, nijedan nisam postavio na glasanje, dijelom zbog ovakvih pojava.

Elem, slike 451 serije bi bilo dobro skenirati. Da bi izbjegli probleme sa autorskim pravima, možda bi bilo dobro da postavljate samo slike kojih ste vi autor. Crni Bombarder je nešto predlagao da se stave pod javnu upotrebu kao proizvodi SFRJ, ali ja ne znam da li je to baš moguće za tuđe slike.

S druge strane, pretpostavljam da je JNA smatrala te slike kao vojnu tajnu. Pa imamo još jedan problem onda. Našao sam i neke slike na netu, ali ne smijemo ih samo ukrasti. Šmrc... :) Možda pitam na Trgu. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:40, 6. mart 2009. (CET)

spomenica

Nema na čemu vidim da se trudiš u svako slučaju više od većinu koje poznajem ovde ;) Samo napred!!!--VuXman Razgovor 15:10, 5. mart 2009. (CET)

Verovatno je samo štucnuo server. Dešava se s vremena na vreme. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:03, 6. mart 2009. (CET)

Rejnoldsov broj

Prijevod slijedi. Gadno je prevoditi nešto za šta nisi stručnjak, ali ovo je mojih 5 centi :)))

The quantity: r V l / m is called the Reynolds number.

Odnos r V l / m se zove Rejnoldsov broj.

r is the fluid density, V is the speed, m is the fluid viscosity, and l is some characteristic length. This length is, like the areas in the definition of dimensionless force coefficients, agreed on as a standard by whoever is using it. So, we have chord Reynolds numbers which are based on wing chord lengths or Reynolds numbers based on the diameter of a sphere, or any other characteristic length that can be devised.

r je gustina fluida, V je brzina, m je viskoznost fluida, a l neka karakteristična dužina. Ova dužina je, kao i površine u definiciji bezdimenzionalnih koeficijenata sile, podešena kao standardna od onoga ko je koristi. Tako, imamo tetivne Rejnoldsove brojeve koji su bazirani na dužini tetive krila, Rejnoldove brojeve bazirane na prečniku (dijametru) sfere, ili bazirane na nekoj drugoj dužini.

The Reynolds number is one of the most important and strange dimensionless numbers. It varies over many orders of magnitude and expresses the importance of viscosity: high Reynolds numbers can be achieved by decreasing the viscosity or making the length or speed very large.

Rejnoldsov broj je jedan od najvažnijih i najčudnijih bezdimenzionalnih brojeva. Mijenja se preko nekoliko veličina magnitude i iskazuje važnost viskoznosti: visoki Rejnoldsovi brojevi se mogu postići sa - smanjenjem viskoznosti ili korištenjem vrlo velike dužine ili brzine.

The Reynolds number, in a sense, represents a ratio of pressure to shear forces:

r V l / m = r V2 / m (V/l)

r V2 is related to the pressure while m V/l is related to m dU/dy, the shear stress.

Rejnoldsov broj, u nekom pogledu, predstavlja odnos pritiska i tangencijalnog stresa (mislim da se ovo zove smak na srpskom, op.prev.):

r V l / m = r V2 / m (V/l)

Član r V2 se odnosi na pritisak dok je član m V/l povezan sa m dU/dy, tangencijalnim stresom (smakom).

• Slika 1.
• flow - tok
• sea level conditions - uslovi na nivou mora
• speed - brzina

The range of Reynolds number -- from McMasters.

Dijapazon Rejnoldsovog broja - od Mekmastersa.

Viscosity, and hence Reynolds number, strongly affects the performance of wings and airfoils, making it an important parameter to match in wind tunnel tests. It is often not possible to match these dimensionless parameters precisely.

Viskoznost, i stoga Rejnoldsov broj, jako utiču na letne osobine krila i aeroprofila, čineći to važnim parametrom pri ispitivanjima u aerotunelu. Često nije moguće precizno podesiti te bezdimenzione parametre.

The plot below shows the effect of Reynolds number on maximum lift to drag ratio for two dimensional airfoil sections. Note the plight of insects.

Slika 2 pokazuje efekat Rejnoldsovog broja na najveći odnos uzgona/otpora vazduha za dvodimenzionalne sekcije aeroprofila. Treba primjetiti probleme insekata.

• Slika 2.
• Fruit fly - voćna mušica
• Locust - skakavac
• flat plate - ravna ploča
• smooth airfoils - glatki aeroprofili
• rough airfoils - hrapavi aeroprofili
• max. section lift-drag ratio - najveći odnos uzgon/otpor vazduha

The plot here shows the effect of Reynolds number on the maximum section lift coefficient of a few typical airfoil sections. Note that these are not necessarily the best sections for high lift, though.

Slika 3 pokazuje efekt Rejnoldsovog broja na na najveći sekcioni koeficijent uzgona za neke tipične aeroprofile. Ipak, treba primjetiti da to nisu nužno najbolje sekcije za visoki uzgon.

Recent studies have shown that substantial changes in CLmax are seen even at quite high Reynolds numbers, making it difficult to extrapolate data on small wind tunnel models.

Nedavna istraživanja su pokazala da se znatne promjene u CLmax mogu vidjeti čak i pri relativno visokim Rejnoldsovim brojevima. To stvara teškoće pri ekstrapolaciji podataka sa malim modelima u aerotunelima.

• Slika 3.
• max. section lift coefficient - najveći koeficijent uzgona sekcije

Ako treba nešto da se pojasni ili još prevede recite.--Miroslav Ćika (razgovor) 21:49, 6. mart 2009. (CET)

U principu uopšte nije bitno, jer se problem rešio sam od sebe, ali eto čisto kad sam već pogledao.. u dnevniku zaključavanja nema podataka o tome da je ta stranica bila zaključana (poslednje zaključavanje (bilo koje stranice) je sprovedeno 1. marta). Log možeš videti ovde. Sad ne znam šta je moglo da napravi takav problem, ali nije ni previše bitno. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:05, 6. mart 2009. (CET)

Što se tiče aviona nisam imao sreće, našao sam ovo na Ostavi - slab izbor. Slika čamaca ima malo više, na primer ova ili ova, ili ova kategorija. Ovo su sve slobodne slike i ne moraš da ih šalješ na Vikipediju, već je dovoljno da ih pozoveš po imenu kao da si ih već poslao, i biće prikazane. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:42, 10. mart 2009. (CET)

Jesi, međutim za ovu sliku u članku Frudov broj nisam siguran da je upotrebljena na pravi način. U opisu slike kod nas u članku stoji Hidrokanal, za hidrodinamička merenja s modelima plovila, a u opisu slike na engleskom se pominje da je to irigacioni kanal u nekom parku u Tokiju. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:50, 12. mart 2009. (CET)

Vidim, međutim ne uspevam da razaberem ni malo švedskog. Jedino mogu da vidim da mi ti kanali ne liče na unutrašnjost nekog instituta, i da je neko bacio kišobran u kanal :) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:04, 12. mart 2009. (CET)

Vodeni talasi..

..plitkih voda. Shallow water je plitka voda. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:11, 13. mart 2009. (CET)

"Planiranje" i Frudov broj

Riječ planiranje sam izmislio, jer ne znam pravi stručni termin na srpskom. Planiranje se inače koristi za vazd. jedrilice. Ostatak sam preveo kako mislim da treba, uključujući i uvod članka Planing (sailing) sa eng. viki, da i sam razumijem o čemu se radi.

Planing describes the state in which the hull of a waterborne craft is lifting up higher up to the point where it merely skims across the water, rather than moving through it. It describes a craft which is predominantly supported by hydrodynamic lift, rather than hydrostatic lift (buoyancy). This happens due to the relative motion of the passing water pushing the hull up, it rises up with dynamic lift. As the hull rises up the wetted surface becomes smaller, thus reducing hydrodynamic drag and making higher speeds achievable.

---

Planiranje opisuje stanje u kojemu se trup broda podiže do te mjere da samo dodiruje površinu vode, nasuprot normalnom kretanju kroz vodu. Planiranje je stanje u kojem je brod uglavnom podržan hidrodinamičkim uzgonom, a ne hidrostatičkim uzgonom. Ovo se dešava zbog relativnog kretanja vode (u stvari broda kroz vodu) koje podiže trup broda naviše, obezbjeđujući dinamički uzgon. Kako se trup broda diže iz vode, smanjuje se hidrodinamički otpor, i veće brzine postaju moguće.

---

For a ship, the Froude number is defined as:

$\mathrm {Fr} ={\frac {V}{\sqrt {gL}}},$

where V is the velocity of the ship, g is the acceleration due to gravity, and L is the length of the ship.

The ship generates waves, the longest of which have a length of about the ship's length L, and an associated propagation velocity of about

$c_{\text{wave}}={\sqrt {\frac {gL}{2\pi }}}$.

For a velocity V above c_wave, the boat will start planing: the boat overtakes its own generated surface wave, similar to supersonic flight where a plane travels faster than the speed of sound waves. The associated critical Froude number is:

$\mathrm {Fr} _{\text{critical}}={\frac {1}{\sqrt {2\pi }}}\approx 0.4,$

above which there is a strong decrease in wave making resistance.

---

Za brod, Frodov broje je definisan kao:

$\mathrm {Fr} ={\frac {V}{\sqrt {gL}}},$

gdje je V brzina broda, g je ubrzanje Zemljine sile teže, i L je dužina broda.

Brod stvara talase, od kojih najduži imaju dužine otprilike kao dužina broda L, i pridruženu brzinu širenja od otprilike

$c_{\text{wave}}={\sqrt {\frac {gL}{2\pi }}}$.

Za brzinu V iznad c_wave, prod će početi da planira: brod postaje brži od svog vlastitog generisanog površinskog talasa, slično supersoničnom letu gdje avion putuje brže od brzine zvučnih talasa. Pridruženi kritični Frodov broj jest:

$\mathrm {Fr} _{\text{critical}}={\frac {1}{\sqrt {2\pi }}}\approx 0.4,$

iznad kojega dolazi do jakog smanjenja u otporu stvaranja talasa (tip otpora vode kretanju). --Miroslav Ćika (razgovor) 22:02, 16. mart 2009. (CET)

Potpis sređen. Da glisiranje mi zvuči puno bolje, nije dvosmisleno. Što se tiče naslova, ja lično bih za Bešlinove avione stavio opaske na njegovoj biografskoj strani Dragoljub Bešlin, a posebne avione obradio u zasebnim člancima. Ali ko pije a ne plaća, ne može da traži šampanjac :) - pa to prepuštam vama. Glavno da postoji tekst, može se uvijek dodati preusmjerenje.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:02, 16. mart 2009. (CET)

Da, mislim da ste u pravu. Njegovu biografiju ostaviti, i tamo staviti vezu za novi članak koji namjeravate da počnete. To radi lakšeg nalaženja. Na taj način će svi avioni i njihov razvoj biti pokriveni u jednom.

Nego da vas upitam: da li se mogu ljudi iz Muzeja Jug. Vazd. probuditi da počnu da skeniraju slike i dokumentaciju i postavljaju je na svoj sajt ili Vikipediju? Čini mi se da se mi ovdje borimo protiv oluje, dok se drugdje spava... Koliko ima ljudi tamo i čime se zanimaju? Znam da materijali noviji od 70 godina podliježu aut. pravima ali ima ih i brdo starijih tamo (dokumentacija, ne mislim na ljude :)). Recimo nemamo skoro ništa o vazd. Srbije u Prvom svjetskom ratu ovdje a oni imaju. Malo o Vazd. Kralj. Jug. (ovo sam ja prilagodio iz V. enc.) a oni imaju... Itd. Ako poznajete nekog tamo, valjalo bi im pomenuti naš projekt.--Miroslav Ćika (razgovor) 14:52, 17. mart 2009. (CET)

Pripreme za Bešlina

Ovo sam (s)mislio. Biografiju Dragoljub Bešlin manje-više ostaviti ili dopuniti sa raspoloživim podacima. Vi počnete članak Bešlinovi avioni ili Avioni konstruktorske grupe Bešlin ili tako nešto (po želji), i u tom članku navedete sve njegove avione, kako ste ranije predložili.

Materijal sa stranice Avion 451 i drugih prebaciti na tu novu stranu (šta valja). Onda, strane Avion 451, Avion 452, Avion B-12 i druge bi samo preusmjerivale na tu novu stranu.

Druga opcija je da imamo Bešlinovi avioni stranu pa onda sa nje veze na posebne članke. Zbog njihove povezanosti, posebno serije 451, to možda nije dobro.

U vezi posjete muzeju - Hvala Vam. Vidim samo jednu opasnost: ako kopirate materijale ne znamo kakvo je vlasništvo istih, pa ćemo imati probleme ovdje. Molim vas pitajte vašeg druga, pa da se to stavi u javno vlasništvo ili pod GNU licencu ako može. Sigurno imaju neka pravila u vezi toga u muzeju.

Što se tiče informatičara, tako sam nešto i mislio. Mi smo Srbi sami sebi najveći neprijatelji :( --Miroslav Ćika (razgovor) 18:51, 17. mart 2009. (CET)

Šta je da je, bolje je nego ništa, i ja Vam se zahvaljujem. Odlično je što ste dobili dozvolu za korištenje, pogotovo ako je napismena. Takve dozvole smo izgleda dobili i od Vojske Srbije (vidi ovdje), pa to treba skenirati i poslati administratorima, ili ih upozoriti na Trg/Autorsko pravo.

Dakle dozvolu treba skenirati prvo. Ako trebate pomoć u pokretanju pitanja ovlašćenja, to mogu ja da uradim potom.

Kad je to sređeno, onda slike i materijale samo šaljete bez problema s oznakom (uz dozvolu Muzeja...).--Miroslav Ćika (razgovor) 17:27, 19. mart 2009. (CET)

Pokušavao sam, al se stvarno u pisanje formula ne razumem. Ne pišem članke u toj oblasti pa ne znam. Pitaj nekog drugog. Pozdrav--VLADA ® 17:12, 24. mart 2009. (CET)

Da. Treba o čovjeku poseban članak (koji već i postoji), a iz njega veze ka avionima njegove konstrukt. grupe. Pošto je Avion 451 manje više sve evolucija jednog modela, to bi trebalo u jedan članak, kako je i sad. Ostale, kao što je Avion 452 i drugi bi možda trebalo posebno.

Ali ništa vas ne sprečava da sve avione stavite i u jedan članak - Bešlinovi avioni ili tako nešto. Radite kako smatrate najbolje, ja se neću buniti - jer se uvijek imena aviona mogu navesti kao članci preusmjerenja. Tako možemo imati članak Avion 451M - preusmjeri Bešlinovi avioni, članak 451MM - preusmjeri Bešlinovi avioni itd.

Ako treba kakva pomoć recite. Znao sam da nećete iznevjeriti u vezi toga što ste naveli. Ja sam se zadnjih dana bacio na članke o elektronici i elektrotehnici, a otkrio sam i razne stranice za rasprave pa sam i tu „korisno“ trošio vrijeme :). Usput sam završio velike dopune na odjeljku istorija članka Kosovo i Metohija od početka istorije do kraja Drugog SR.

Uskoro ću početi sa preradama članaka vezanim za tužnije teme - Genocid nad Srbima u Drugom svjetskom ratu i Hronologija genocida nad Srbima u Drugom svjetskom ratu, koje sam napravio prošle godine. Ali za avione sam uvijek spreman da pomognem, pa me slobodno potežite za prijevode ili nešto drugo što treba.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:06, 3. april 2009. (CEST)

Formula

Ispravio sam (bilo mi je zanimljivo da lovim grešku :) ). Problem je bio u tome što minus dole u imeniocu nije bio razdvojen razmacima od okolnih simbola. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:44, 24. mart 2009. (CET)

Pozdrav. Izvini što se mešam, ali slučajno sam naletio na tvoj razgovor sa Branislavom u vezi analize sila koje deluju na loptu kod slobodnog udarca koji je sklonjen iz teksta fudbal. Tekst nije obrisan nego je prebačen u tekst ovde.--Drazetad (razgovor) 20:53, 24. mart 2009. (CET)

Da se razumemo, nema šanse da bih uspeo da uočim grešku gledajući u onu kobasicu od formule :) Primenio sam metod seckanja.. sekao sam komad po komad formule dok neželjeni simbol nije nestao. Tako sam lokalizovao kvar :) -- Обрадовић Горан (разговор) 20:54, 24. mart 2009. (CET)

...

Nema na čemu. Kad god stignem ja ću priskočiti da pomognem ako negdje treba, mada sam u posljednje vrijeme prezauzet tako da sam slabo prisutan na Viki. Pozdrav sa Sredozemlja. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:25, 30. mart 2009. (CEST)

Na strani Vikipedija:Dobri članci/Glasanje je pokrenuto glasanje za članak Pop Ćira i pop Spira da postane dobar članak. Glasanje traje od 25. marta 2009. do 1. aprila. 2009.--VLADA ®

Ne moraš. A zašto?--VLADA ^talk 09:17, 31. mart 2009. (CEST)

Veberov broj

Ovdje već slabo razumijem o čemu se radi a formule nedostaju. Ako prijevod nema smisla recite gdje je originalni tekst, možda nešto shvatim iz njega.

• Finally, we note that other frequently arising dimensionless group may be formed from the product of B, Re and Fr:

Na kraju, primjećujemo da se druga bezdimenzionalna grupa koja se često pojavljuje može formirati iz proizvoda (produkta) B, Re i Fr:

We = U2a

= INERTIA (inercija) CURVATURE (zakrivljenost) = Weber number . (8) (Veberov broj) Ca = U

= VISCOUS CURVATURE (viskozna zakrivljenost) = Capillary number . (9) (kapilarni broj)

• The Weber number indicates the relative magnitudes of inertial and curvature forces within a

fluid, and the capillary number those of viscous and curvature forces. Finally, we note that if the flow is marked by a Marangoni stress of characteristic magnitude /L, then an additional dimensionless group arises that characterizes the relative magnitude of Marangoni and curvature stresses: a/(L).

Veberov broj daje relativne magnitude inercijalnih sila i sila zakrivljenosti u tekućini, a kapilarni broj relativne magnitude viskoznih sila i sila zakrivljenosti. Na kraju, primjećujemo da ako je tok karakteriziran Marangonijevim stresom karakteristčne magnitude /L, tada se pojavljuje dodatna bezdimenziona grupa koja karakterizira relativnu zakrivljenost Marangoni stresa i stresa zakrivljenosti.

• We now demonstrate how these dimensionless groups arising naturally from the nondimensionalization

of Navier-Stokes equations and the surface boundary conditions. We first introduce a dynamic pressure: pd = p − g · x, so that gravity appears only in the boundary conditions. We consider the special case of high Reynolds number flow, for which the characteristic dynamic pressure is U2. We define dimensionless primed variables according to:

Sad ćemo pokazati kako se te bezdimenzione grupe pojavljuju prirodno iz ne-dimenzionalizacije Navijer-Stoksovih jednačina i uslova površinskog graničnog sloja. Prvo uvodimo dinamički pritisak: pd = p − g · x, tako da se gravitacija pojavljuje samo u graničnim uslovima. Razmotrićemo posebni slučaj toka pri visokom Rejnoldsovom broju, za koji je karakteristični dinamički pritisak U2. Definiraćemo bezdimenzione promjenjive prema:

u = Uu0 , pd = U2p0d , x = ax0 , t = a U t0 . (10)

• Nondimensionalizing the Navier-Stokes equations and appropriate boundary conditions yields the following system:

Ne-dimenzioniranje Navije-Stoksovih jednačina i odgovorajućih graničnih uslova daje sistem:

@u0 @t0 + u0 · r0u0 = − rp0d + 1 Rer02u0 , r0 · u0 = 0. (11) 3

• The normal stress condition assumes the dimensionless form:

Normalno stresno stanje dobija bezdimenzionu formu:

−p0d + 1 Fr z0 + 2 Re n · E0 · n = 1 We r0 · n (12)

• The importance of surface tension relative to gravity and viscous stresses is prescribed by the

relative magnitudes of the Weber, Froude and Reynolds numbers. In the high Re limit of interest, the normal force balance requires that the dynamic pressure be balanced by either gravitational or curvature stresses, the relative magnitudes of which are prescibed by the Bond number.

Važnost površinske napetosti relativno prema gravitaciji i viskoznim stresovima je određeno prema relativnim magnitudama Veberovog, Froudovog i Rejnoldsovog broja. Pri visokim Re brojevima od interesa, normalna ravnoteža sila zahtijeva da dinamički pritisak bude balansiran ili sa gravitacionim stresom ili stresom zakrivljenosti, čije su relativne nagnitude određene Bondovim brojem.

• The nondimensionalization scheme will depend on the physical system of interest. Our purpose

here was simply to illustrate the manner in which the dimensionless groups arise in the theoretical formulation of the problem. Moreover, we see that those involving surface tension enter exclusively through the boundary conditions.

Ovaj sistem ne-dimenzionalizacije će ovisiti o fizičkom sistemu koji ispitujemo. Nađa namjera ovdje je bila jednostavno da ilustriramo način na koji se bezdimenzione grupe pojavljuju u teoretskoj formulaciji problema. Uz to, vidimo da one koje uključuju površinsku napetost ulaze isključivo kroz granične uslove.

Kraj. Ako nešto nema smisla javite.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:13, 5. april 2009. (CEST)

Ako sam u ranijim prijevodima nešto i razumio, ovdje to nije slučaj. Ne-dimenzioniranje, stres zakrivljenosti i slično me bacaju u očaj :))) Ako vama prijevod zvuči dobro, to je jedino mjerodavno. Ja ovo ništa ne razumijem, pa neću da pametujem.--Miroslav Ćika (razgovor) 18:42, 6. april 2009. (CEST)

„Zakrivljeni stres je površinski napon kod tečnosti.“ Ja sam se pitao zašto govore o curvature stress („stres zakrivljenosti“) ako misle na surface tension (površinski napon)? Pisac ovog engleskog članka se ne izražava jasno kao oni u prethodnim člancima, stalno nešto muti i plete :)))--Miroslav Ćika (razgovor) 19:07, 6. april 2009. (CEST)

Molba

Imam jednu molbu za tebe. Treba mi, kad budeš imao vremena, da na člancima Jak-40, An-2, An-26 dodaš kutijicu za avione, i popuniš je na osnovu teksta iz podnaslova karakteristike, a kasnije da ukloniš podnaslov. Tekst iz podnaslova koji ti ne stane u kutijicu stavi negde drugde. I zamolio bih te da napraviš kratak uvod u ove članke. Podatke koje nisi našao u podnaslovu karakteristike, slobodno ako hoćeš nađi negde drugde i stavi ih. Ove članke sam napravio na početku svog rada na Vikipediji, pa su nesređeni. Pitam te ovo jer znam da si ti profi za članke o avionima. Pozdrav.--VLADA ^talk 16:38, 6. april 2009. (CEST)

Hvala ti! Da mislim na taj šablon. Nigde nisam ni pominjao rok. Reko sam kad budeš imao vremena. Važno mi je samo da se sredi, a kad će to biti, to mi apsolutno nije važno.--VLADA ^talk 16:54, 6. april 2009. (CEST)

Uradio sam novi šablon, ali isto se zove.--VLADA ^talk 13:35, 7. april 2009. (CEST)

Nema na čemu.--VLADA ^talk 14:42, 7. april 2009. (CEST)

Problem je u tome što je to do šablona. Mogu ja to da promenim, ali će onda doći do problema, jer će na svim člancim o mlaznim avonima pisati KW umesto kN.--VLADA ^talk 19:21, 7. april 2009. (CEST)

Hvala

Vidim. Hvala ti puno. Uradio si i mnogo više od dogovorenog. Ja sam mislio samo da dodaš kutijicu i napišeš uvod, a ti si napravio skoro pa dobar članak. Stvrno ne znam kako da ti zahvalim, jedino da ti dodelim spomenicu pomoćnik.--VLADA ^talk 19:13, 16. april 2009. (CEST)

Na strani Vikipedija:Zahtevi za administriranje je pokrenuto glasanje za korisnika Flot da postane administrator. Glasanje traje od 17. aprila 2009. 24. aprila 2009.--VLADA ®

Iskreno da ti kažem nemam pojma. Pitaj nekog drugog.--VLADA ^talk 18:11, 18. april 2009. (CEST)

Zdravo. O Krajini ima nešto pod Operacija Oluja. Sve je to još svježe pa nema navedene literature. Jednog lijepog dana kad budemo prešli 100000 članaka možda ću se pozabaviti time i sam. Zasad nisam psihički spreman za tako nešto.

Što se tiče Bešlina i 451 niko nije rekao da članak mora biti savršen. Naprotiv, svi članci ovdje su podložni promjenama i dodacima, pa i sjajni. Tako da je dovoljno ubaciti šta imate sad, pa nastaviti kad bude još podataka i tako. Svako nešto doda i ispravi i biće sve dobro. Ja često tako radim, vidjeli ste članke koje sam započinjao. Donekle mi je ideja da što prije dođemo do 100000 a potom se tempo može usporiti i zauzeti malo ozbiljniji pristup.--Miroslav Ćika (razgovor) 17:26, 20. april 2009. (CEST)

Čitao sam malo hrv. članak o An-2 i naš. Naš je bolji :) Što se tiče njihovog hvalisanja, tu nemam šta da dodam. Kako kažu kod nas: čega se pametan stidi, budala se s tim ponosi.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:54, 21. april 2009. (CEST)

Flapsovi-krilca

Imam par pitanja za vas. Koji je stručni naziv za flapsove (zakrilca?) na srpskom. Krilca su pretpostavljam na krajevima krila (za rotaciju aviona po uzdužnoj osi), a zakrilca su flapsovi za povećanje uzgona. Drugo pitanje je koji je naziv za odnos raspona prema širini krila (eng. aspect ratio). Hvala.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:23, 24. april 2009. (CEST)

Hvala. Jel imamo mi to negdje već napisano na vikipediji? Ako ne, to bi bilo dobro zapisati, možda u (očajan) članak avion. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:40, 24. april 2009. (CEST)

Neka vrsta udžbenika sa kratkim definicajama pojmova bi bila sjajna, ali je veeeliki posao. Ovdje ima dobrih knjiga (na eng.) o tome, ali srpsku terminologiju je jako teško naći, osim na vikipediji. Pogledaću pod aerodinamika da se podsjetim (kao da sam to ikada i znao :))--Miroslav Ćika (razgovor) 16:00, 24. april 2009. (CEST)

Neću se ljutiti :) Jel imamo mi taj raspored zapisan negdje u smjernicama? Ja sam samo bio mišljenja da je onako preglednije. Gledao sam juče članak aerodinamika ali nisam primjetio crtež aviona sa označenim kontrolnim površinama. Moguće je da sam bio nepažljiv.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:58, 25. april 2009. (CEST)

Samo naprijed s lovačkim avionom. Ja ne planiram da proširujem članak u bliže vrijeme, mada imam brdo materijala iz Vojne enc. Njihov članak se proteže na jedno 10 strana. Moja ideja je samo da navedem nešto u najkraćim crtama, pa idem dalje. Dakle ruke su vam odriješene.--Miroslav Ćika (razgovor) 20:08, 28. april 2009. (CEST)

:)

Rako' samo da te pozdravim Nekako se uvek mimoilazimo na Vikipediji. --micki ^talk 10:03, 25. april 2009. (CEST)

Heh, a hteo sam reći „rekoh da te pozdravim“. Lapsus Šta ćeš, ostarilo se pa ne znam više šta pišem --micki ^talk 21:26, 25. april 2009. (CEST)

Izvini još jednom za ono „Rako'“, ta reč je trebala glasiti „Reko'“. Članke ću pogledati i prodiskutovati, naravno. A sliku sam sklonio iz članka jer je u međuvremenu obrisana. A obrisana je jer su njenim postavljanjem na Vikipediju prekršena autorska prava. Naime, sliku si preuzeo sa ove adrese, a na glavnoj stranici tog sajta piše „Copyright © 1996-2005 by Desktop Aeronautics, Inc.“ što znači da je sav sadržaj na njemu zaštićen i ne sme se preuzimati bez dozvole. Čak imamo i pravilo da u sjajnim člancima ne bi trebalo da stoje slike sa spornim statusom autorskih prava, bez odgovarajuće licence i sl. --micki ^talk 21:49, 25. april 2009. (CEST)

Da, slike iz NASA-e su slobodne, ali onda pokušaj da sliku pronađeš na njihovom sajtu. Ovako je status AP ipak sporan. Mogli su (hipotetički govoreći) da greškom stave pogrešan natpis ispod slike ili da to učine namerno itd. Zato mi ostavljamo link ka stranici odakle je neka slika preuzeta, jer se onda takve stvari mogu lako proveriti. micki ^talk 21:59, 25. april 2009. (CEST)

Pa, naravno. Uvek pitaj slobodno za pomoć, savet i sl. --micki ^talk 22:45, 25. april 2009. (CEST)

Vidim da si završio članak An-2 Hvala ti puno!--VLADA ^talk 09:40, 26. april 2009. (CEST)

Vidim. Super. Nego je planiraš da možda An-2 kandidujemo/ješ (autor članka si velikom većinom ti, pa bi ti svakako ako želiš mogao da ga kandiduješ) za dobar članak?--VLADA ^talk 09:47, 26. april 2009. (CEST)

Ti znaš da će da se menja sistem glasanja? Tako će postojati verifikatori, a po svemu sudeći, kako stojim sa glasovima, verovatno ću postati jedan od njih. Pa tako ti mene npr. možeš da pitaš dal može An-2 na glasanje, onda ja (ukoliko je vredan glasanja, a jeste) kažem može i predložiš ga (ako nećeš ti onda mogu i ja). Naravno ne bi bilo u redu da ovako radimo sa An-2, jer smo obojica autori članka, ali za ostale može ovako da ide. A što se tiče An-2 konsultovao bi se s nekim drugim.--VLADA ^talk 10:06, 26. april 2009. (CEST)

Šabloni

Šablona ima raznih, neki su manje a neki više komplikovani. Neki su pak prilično jednostavni Šablon se pravi kao i svaki drugi članak, ali njegov naziv treba da glasi npr. „Šablon:Blablatruć“. Kada si napravio takav šablon, onda u članak staviš samo {{Блаблатрућ}} i to je to. Što se tiče onoga što je u šablonu, odnosno toga kako se piše njegov kod, o tome možeš pročitati na ovoj stranici. Spisak šablona se nalazi ovde. Meni je kao početmiku bilo najjednostavnije da otvorim neki postojeći šablon, prekopiram njegov kod na neku moju stranicu i onda polako eksperimentišem sa njegovim parametrima. U početku to deluje komplikovano, ali šabloni mogu značajno da olakšaju rad i vremenom ti pravljenje šablona postane rutina kao i pisanje članaka. --micki ^talk 21:27, 26. april 2009. (CEST)

Nisam te baš najbolje razumeo koji šablon ti je potreban. Možda neki od ova dva: ovaj ili ovaj? Kod oba u gornjem delu klikni na karticu „uredi“ i videćeš kod šablona. Prekopiraj ga na neku svoju stranicu i eksperimentiši. Ako ne uspeš, ja ću ti sutra pomoći oko toga. --micki ^talk 21:48, 26. april 2009. (CEST)

Druže, izvini što se javljam sa malim zakašnjenjem. Jednostavno ne stižem sve da postignem od silnih obaveza Pogledao sam tvoj šablon i moram priznati da si dobro napredovao za ovo kratko vreme. Nisam hteo da diram tvoj šablon, već sam napravio jednu izmenjenu varijantu na mojoj test stranici (pri dnu). Pogledaj i vidi da li ti se sviđa i da li treba još nešto da se menja. Inače, svi parametri su promenjivi (veličina slova, njihova boja, boja pozadine itd). Koristio sam nešto drugačiji kod od tvog šablona, jer mi je ovako lakše da manipulišem parametrima. Pre izvesnog vremena sam pravio šablon za muskulaturu glave, pa sam ga samo prilagodio za tvoje potrebe. Što se tiče boja za pozadine, spisak svih boja imaš na ovoj stranici (a šifra za neku boju je npr. #560319 za prvu boju na toj stranici). Ja radije koristim istu stranicu na Vikipediji na engleskom jeziku, jer tamo ima više boja. Ako ti moj šablon odgovara, jednostavno otvori moju stranicu i iskopiaj kod šablona. Pozdrav --micki ^talk 18:01, 27. april 2009. (CEST)

Evo ga. Nadam se da ćeš ga sada videti. --micki ^talk 18:14, 27. april 2009. (CEST)

Evo još jedne varijente sa opcijom sakrivanja sadržaja. Možda će ti to više odgovarati. Sve najbolje --micki ^talk 18:41, 27. april 2009. (CEST)

Je si nešto hteo da mi kažeš, pošto vidim da si mi poslao poruku u kojoj stoji samo slovo d.--VLADA ^talk 22:26, 27. april 2009. (CEST)

Vojna i priključenija

Slažem se da skraćeno pisanje nije adekvatno pokrivanje teme. Ali bolje ikakva informacija nego nikakva. S druge strane, želim da dostignemo 100000 članaka što prije, pa zato i radim te skraćene verzije. Članci se onda za 2-3 godine mogu proširiti kako spada, a do tad bih uspio da pokrijem sve važnije (i mnoge nevažnije) teme s ovim skraćenim člancima.

Isto tako, neko ko je početnik će radije početi brljati po nekom skraćenom članku kojem fali materijal nego da odjednom nauči sve što treba i napiše savršen članak. Kriva učenja je vrlo strma ovdje. Međutim ako vidi da nemamo ni lovački avion, teško da će biti motiviran da piše o ratnim dejstvima MiG-15 u Koreji. Ovo sve kažem jer sami ja počeo sa sitnim ispravkama postojećih članaka, i isto tako sam bio obeshrabren sa nedostatkom osnovnih klica.

Vjetrenjače, moja ljubav isto :) Imamo članke o tome, nešto sam i ja brljao, i disciplina sama za sebe. Nažalost s tim ne mogu da se igram jer živim u gradu, ali za par godina planiram da kupim ili sagradim nešto u prirodi, vikendicu ili kuću. Onda ću da uživam u radionic praveći razne budalaste izume, jedrilice, CNC mašine, vjetrenjače itd. :=)--Miroslav Ćika (razgovor) 15:43, 29. april 2009. (CEST)

---

Da, i ja volim da posjetim članke koje sam dobro napisao, ali baš ne one druge :). Ima dosta vremena za ispravljanje u mom slučaju. Jedino što sam primjetio da mi za dobar-sjajan članak treba oko 5-7 dana, za koje vrijeme proizvodim 10-30 običnih :) I to obični su često znatno bolji od nabacanih na drugim vikipedijama. Nedavno sam napisao i Tupoljev TB-3. Usporedite ga s poljskim ili italijanskim člankom iste teme. Poljaci imaju 500000+ članaka, ali kakvih :) Na takve primjere nalijećem često.

Nisam baš razumio vaše pitanje u vezi Vojne enc. Ja volim da je čitam u slobodno vrijeme, više od romana i fikcije. Naučim ponešto i površnim listanjem stranica. To mi je uvijek predstavljalo zadovoljstvo.

Svaka čast na računarskom napretku. Ja sam počeo 1994., a zanimanje prvih 10 godina su mi bile uglavnom igre. Naučio sam da programiram sam u Bejsiku, a kasnije u Pajtonu, ali nisam baš neki stručnjak. To je i moj generalni problem - znam pomalo o svemu, a stručnjak sam za ništa :)--Miroslav Ćika (razgovor) 16:23, 29. april 2009. (CEST)

Mislio sam na poljski članak Tupoljev TB-3. Jedino Slovenci imaju članak o VE koliko vidim.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:50, 29. april 2009. (CEST)

Hm. To je zanimljivo. Da li se to dešava samo s poljskom ili recimo i s češkom, ruskom i nekim drugima? Kod mene ne rade jedino japanska i kineska dobro (znakovi se ponekad prikazuju kao kutije). Juče sam gledao finsku i albansku, a često švrljam po ruskoj, njemačkoj i francuskoj.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:59, 29. april 2009. (CEST)

Evo urađeno.--VLADA ^talk 08:37, 30. april 2009. (CEST)

Bolji je strari šablon za avione OKB Antonova, ovaj je preveliki (prevelika slova).--VLADA ^talk 08:41, 30. april 2009. (CEST)

Uradio sam. Onaj tvoj šablon se meša sa drugim šablonima, tako da mislim da je bolje da vratimo na staro.--VLADA ^talk 09:14, 30. april 2009. (CEST)

Meša se pogledaj članak An-26.--VLADA ^talk 09:17, 30. april 2009. (CEST)

Ne vredi. Moram da vratim na staro. Ne treba mi da se prilagođavamo šablonu. Šablon, ako je dobar, možeš da staviš gde hoćeš.--VLADA ^talk 21:51, 30. april 2009. (CEST)

Autobot je stavljao razmake iza tacke ili zareza ili uklinjao suvisna prazna mesta. Zato se to ne moze videti u razlici. -- Bojan  Razgovor  12:05, 6. maj 2009. (CEST)

P-47

Naši ga pominju i kao P i kao F, zato što su Ameri promijenili oznaku 1948.:

The P-47 served with the Army Air Forces (United States Air Force after 1947) until 1949, and with the Air National Guard until 1953, receiving the designation F-47 in 1948.

Pošto smi ih mi dobili tek oko 1950. mislim, F-47 je vjerovatno korištena oznaka, i ispravna poslije 1948.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:29, 6. maj 2009. (CEST)

Šablon

Hoću, samo ne odmah. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 09:35, 7. maj 2009. (CEST)

Gotovo. Nego objasni ti meni nešto, pošto bi verovatno trebalo dodati još jednu stavku. Kod nekih aviona daju dve brzine. Jedna je maksimalna brzina u niskom letu, a druga na određenoj visini. Verujem da znaš o čemu govorim. Kako ovo treba da izgleda u šablonu? 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 10:33, 7. maj 2009. (CEST)

Aha, vidim. A koliko vrsta se istovremeno može naći na jednom avionu? Imaš li neki konkretan predlog? 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 16:26, 7. maj 2009. (CEST)

Ima dve varijante:

• Urade se 4 potpune opcije za sva četri tipa. Ovim bi se postiglo da u samom nazivu stavke ne piše prvo „motor = taj i taj“, pa „tip = turbomlazni“, već „turbomlazni motor = taj i taj“
• Urade se 2 univerzalne stavke za najviše dva tipa motora (npr. motor, tip, snaga/potisak, motor2, tip2, snaga2/potisak2), kod kojih se posebno navodi tip. Pa ide (kao gore) prva stavka „motor = taj i taj“, pa „tip = turbomlazni“.

Sad, ti reci koja od ove dve varijante je ustaljenija u literaturi. Obe su izvodljive. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 17:58, 7. maj 2009. (CEST)

---

Sad izgleda ovako. Mislim da bi trebalo napomenuti da ime promenljive i prikazan tekst ne moraju da budu isti. Tako nema problema da stoje skraćenice poput TMM, za one koji znaju šta pišu u šablon, dok se čitaocima pokazuje Turbo-mlazni motor. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:45, 7. maj 2009. (CEST)

Problemi

Jedino što znam je da vikipedija štuca. Dešava se. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 00:07, 13. maj 2009. (CEST)

Savo, ako kliknete iznad članka Jak-9 opciju istorija onda ćete videti sve ranije revizije i izmene članka, iz kojih se vidi da ste jedino vi uređivali i niko više se nije mešao, vidi se i da ste vi oduzeli bili (možda nenamerno) jedan deo teksta, verovatno nehotično. Pozdrav!--Grofazzo (razgovor) 08:45, 13. maj 2009. (CEST)

An-2

Ja ti verujem da je to što si napisao tačno (pročitao sam, šta da kažem osim strašno), ali mislim da bi bilo bolje da navedeš izvor jer on neće imati mira dok ne istera na svoje. On je u početku, skoro posle svake četvrte reči stavljao šablone traži se izvor, pa sam ja to mako i stavio samo na kraj pasusa.--VLADA ^talk 20:16, 14. maj 2009. (CEST)

Nije da baš ništa ne znam (znam mnogo više od mojih drugova iz škole). Ali neću da se upuštam u te raspave, jer sam ja rođen posle Operacije Oluja, a imao sam četiri i po godine za vreme NATO bombardovanja, i ipak dosta toga ne znam. I kao drugo uvek će neko imati argument kako sam isuviše mlad da bi se uplito u to. „Klinci kao ja“ kad se upuste u ove rasprave, a ne znaju gotovo ništa, obično samo prosipaju nacionalizam i uvek izvuku deblji kraj, tako da bi radije zaobišo te rasprave. Čito sam već razgovor An-2, i svi tvoji argumenti su na mestu, ali i njegov da nemamo referencu je isto na mestu. Najbolje je da pitaš nekog admina hladne glave da rasudi.--VLADA ^talk 20:56, 14. maj 2009. (CEST)

Kad sam pominjao argumente da sam mlad, nisam mislio na tebe. Mislio sam na to da će svaki treći (možda čak i drugi) čovek izneti to kao argument, i niko me ozbiljno neće shvatiti, već samo kao klinca koji se pravi da je pametan.--VLADA ^talk 21:16, 14. maj 2009. (CEST)

Spomenica

Dodelio sam vam spomenicu za poboljšanje članka Su 24 ali to samo jer sam ova poboljšanja najlakše primetio jer su izvedena na članku koji sam započeo. Spomenica se naravno odnosi i na druge odlične članke iz oblasti avijacije.--Vojvoda razgovor 22:02, 15. maj 2009. (CEST)

Ja sam mislio da je limit 5. Možda je korisnik nov i neobaviješten. Ili nešto drugo... Moguće je i da je rok od 3 dana istekao (od kad je oznaka postavljena). Javite nekom administratoru ako je ovo slučaj.--Miroslav Ćika (razgovor) 19:40, 16. maj 2009. (CEST)

Mjasičev, Suhoj, Mikojan, Tupoljev, Kamov

Pozdrav, vidim pišeš o ruskim avionima. Ja sam postio gorblje gore pomenutih konstruktora. Da ubacim slike na net pa ih ti ulimaj dalje ? --Mile (razgovor) 21:18, 16. maj 2009. (CEST)

Pa mogu ih staviti gore i ulimati ti link pa id podesi kako god, neke stranice verovatno i treba napraviti. --Mile (razgovor) 21:36, 16. maj 2009. (CEST)

Ja ču neke slike staviti pa kako god. O konstruktorima ne pišeš ? --Mile (razgovor) 21:52, 16. maj 2009. (CEST)

An-2

Ne razumem koji ti tačno deo mog objašnjenja nije jasan? Na Vikipediji se ne bavimo originalnim istraživanjem. Sve što se unosi u Vikipediju mora biti proverljivo, i sve tvrdnje za koje nije naveden pouzdan izvor se uklanjaju. Teret navođenja izvora je na onima koji teže uključivanju informacija, a nikada ne na onima koji teže njihovom uklanjanju.

Ako ti hrvatski izvori ne zvuče pouzdano iz nekog razloga, onda ih nemoj uključivati. Ali da bi uključio neku informaciju, moraš da navedeš pouzdan izvor.

Zakljčivanje po principu „evo Hrvati kažu ovako, ali to nije moguće tehnološki, prema tome mora da je bilo onako“ jeste originalno istraživanje, bez obzira na to koliko ispravno zvuči, i nema mesta na Vikipediji. --Dzordzm (razgovor) 18:01, 17. maj 2009. (CEST)