Rafal Majka (polj. Rafał Majka; 12. septembar 1989) poljski je profesionalni biciklista od 2011. godine, koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim UAE tim emirejts. Dvostruki je pobjednik brdske klasifikacije na Tur de Fransu, a osvojio je bronzanu medalju u drumskoj trci na Olimpijskim igrama. Po jednom je osvojio Tur de Polonje, Tur of Sloveniju i nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji, dok je Vuelta a Espanju završio na trećem mjestu.

Rafal Majka
Rafal Majka na kupu Japana 2012. godine
Lični podaci
Puno imeRafal Majka
Datum rođenja(1989-09-12)12. septembar 1989.(35 god.).
Mesto rođenjaZegatovice, Poljska
DržavljanstvoPoljska
Visina1,73 m[1]
Masa62 kg[1]
Timske informacije
Trenutni tim
UAE tim emirejts
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš
Juniorska karijera
2008—2009Granjano
2009Kros—sele Italija
2010Petroli Firence
Profesionalna karijera
2011—2016Sakso bank—sungard[2]
2017—2020Bora—hanzgro[3]
2021—UAE tim emirejts[4]
Uspesi
Tur de Frans
Brdska klasifikacija2 (2014, 2016)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(drumska trka)
1 (2016)
Druge trke
Tur de Polonje 1 (2014)
Tur of Slovenija 1 (2017)
Nagrade i medalje
Osvojene medalje
Predstavljajući Poljska Poljsku
Drumski biciklizam
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto Rio de Žaneiro 2016. Drumska trka
Ažurirano: 29. jul 2021.

Profesionalnu karijeru počeo je 2011. u timu Sakso bank—sungard. Tokom prve dvije sezone nije ostvario zapažene rezultate, a 2013. završio je Milano—Torino na drugom mjestu i Điro di Lombardiju na trećem. Godine 2014. završio je Điro d’Italiju na šestom mjestu, a zatim je osvojio Tur de Polonje i brdsku klasifikaciju na Tur de Fransu, uz dvije etapne pobjede, nakon što je lider tima — Alberto Kontador, zbog pada morao da napusti trku. Godine 2015. ostvario je jednu etapnu pobjedu na Tur de Fransu, nakon čega je završio Vuelta a Espanju na trećem mjestu i Milano—Torino na drugom.

Godine 2016. završio je Điro d’Italiju na petom, nakon čega je osvojio nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji, brdsku klasifikaciju na Tur de Fransu i bronzanu medalju u drumskoj trci na Olimpijskim igrama. Godine 2017. prešao je u Boru—hanzgro, a iste godine, osvojio je Tur of Sloveniju, nakon čega je Tur of Kaliforniju i Tur de Polonje završio na drugom mjestu i ostvario je etapnu pobjedu na Vuelta a Espanji. Godine 2018. završio je Abu Dabi Tur na petom i Điro di Lombardiju na sedmom mjestu, dok je 2019. završio Điro d’Italiju i Vuelta a Espanju na šestom mjestu. Godine 2020. završio je Tireno—Adrijatiko na trećem mjestu, Tur de Polonje na četvrtom i UAE Tur na petom mjestu.

Godine 2021. prešao je u UAE tim emirejts, gdje je uglavnom radio za Tadeja Pogačara, a prve godine, završio je Tur of Sloveniju na četvrtom mjestu.

Juniorska karijera

uredi

Majka je juniorsku karijeru počeo 2007. godine i prve sezone je ostvario pobedu na trci u Češkoj za juniore. 2008. godine je osvojio trku Toskane, a 2009. godine, trku Firenca—Mare.

2010. godine je osvojio treće mesto na trci u Bolonji i treće mesto na trci Điro Romanja. Jedinu pobedu ostvario je na trci Karpačija u Poljskoj.

Profesionalna karijera

uredi

Početak karijere

uredi

Profesionalnu karijeru počeo je 2011. u, tada Danskom, timu Sakso—Bank. Prve godine, završio je na 24 mestu na Turu Poljske, a vozio je i svoj prvi grand tur, Vuelta a Espanju. Majka nije imao mnogo uspeha na Vuelti i povukao se tokom etape 16. Do kraja sezone, završio je na 26 mestu na Điro di Lombardiji i na 15 mestu na kupu Japana.

Ni 2012. godine nije uspio da ostvari nijednu pobedu. Završio je klasik San Sebastijan na 15 mestu i Vuelta a Espanju na 32 mestu. Do kraja sezone je osvojio sedmo mesto na Turu Pekinga i treće na kupu Japana.

2013. godine je vozio po prvi put Điro d’Italiju, gde je pokazao dobru formu i do kraja se borio za belu majicu, za najboljeg mladog vozača, ali u ključnim etapama je izgubio vreme i majicu je osvojio Kolumbijac Karlos Betankur. Na kraju, završio je Điro na sedmom mestu, osam minuta iza pobednika Vinčenca Nibalija. Nakon Đira, učestvovao je na Turu Poljske, gde je završio na četvrtom mestu i osvojio je klasifikaciju po poenima. Na Vuelta a Espanji je završio na 19 mestu, a u finišu sezone, osvojio je drugo mesto na klasiku Milano—Torino i treće na Điro di Lombardiji.

Na početku 2014. osvojio je četvrto mesto na Kriterijumu International. Nakon dobrog rezultata prošle sezone, Majka je opet bio lider Tinkofa na Điro d’Italiji. Nije ostvario pobedu, ali je završio na šestom mestu u generalnom plasmanu i na trećem mestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača. Nakon Đira, vozio je Tur de Frans po prvi put. Majka je na Tur upao u zadnjem momentu, nakon što šje Roman Krojciger bio privremeno suspendovan. Na Turu, Majka je trebalo da bude prvi pomoćnik Alberta Kontadora pa je gubio vreme na početnin etapama. Međutim, Kontador je doživio pad zbog kojeg je morao da se povuče sa Tura i Majka je dobio dozvolu da se bori za etapne pobede i tačkastu majicu. Na etapi 14. zabeležio je svoju prvu grand tur pobedu, a zatim je pobedio i na etapi 17. Dobrim vožnjama, Majka je osvojio tačkastu majicu, za najboljeg u brdskoj klasifikaciji, ispred Vinčenca Nibalija i Hoakima Rodrigeza. Nakon Tura, osvojio je Kriterijum Rozelar i Tur Poljske, uz dve etapne pobede. Majka je tako postao prvi Poljak koji je osvojio trku kroz Poljsku otkad je ta trka deo UCI kalendara.

Na kraju sezone osvojio je četvrto mesto na USA pro čelendž trci.

Sezonu 2015. počeo je na Tur of Oman trci, gde je osvojio četvrto mesto. Vuelta al Pais Vasko trku je završio na 15 mestu, Tur de Romandi na sedmom, a Tur de Svis na desetom. Propustio je Điro da bi pomogao Kontadoru da osvoji Tur de Frans. Majka je pobedio na etapi 11, ali Kontador je završio na petom mestu.

Nakon Tura, Majka je vozio Vuelta a Espanju, gde mu je cilj pre početka bio da završi u top 5. Tokom cele trke je vozio dobro, a na etapi 20, zadnjoj brdskoj, uspio je da se popne na treće mesto, nakon kraha Toma Dumulina koji je sa prvog pao na peto mesto. U finišu sezone, osvojio je opet drugo mesto na klasiku Milano—Torino.

Sezonu 2016. počeo je na Tur de San Luis trci u Argentini, gde je završio na sedmom mestu. Na Điro d’Italiji, Majka je opet bio lider tima i napredovao je za jedno mesto, osvojio je peto mesto, četiri minuta iza pobednika Vinčenca Nibalija. Majka se popeo na četvrto mesto nakon što je Ilnur Zakarin morao da se povuče zbog povrede.

Nakon Đira, Majka je opet bio pomoćnik Kontadora na Tur de Fransu, ali Kontador je pao već na prvoj etapi i u narednim etapama je gubio vreme i, nakon novog pada, povukao se sa Tura i Majka je opet vozio za brdsku klasifikaciju i uspio je da je osvoji ubedljivo. Bio je i blizu četvrte etapne pobede na Turu, ali ga je na etapi 15 odsprintao Harlinson Pantano. Nakon Tura, osvojio je treće mesto na Kriterijumu Rozelar. Majka je ušao u sastav Poljskog tima za Olimpijske igre 2016. u Rio de Ženeiru i osvojio je bronzanu medalju. Majka je pratio napad Vinčenca Nibalija i Serhija Enaa. Izgledalo je da će oni podeliti medalje između sebe, ali su Nibali i Enao pali na spustu, na 11 kilometara do cilja i Majka je nastavio sam. Ipak, nije uspio da se odbrani, uhvatili su ga Greg van Avermat i Jakob Fuglsang i taj trio je došao zajedno na cilj. Majka je bio iscrpljen i nije učestvovao u završnom sprintu, zadovoljio se trećim mestom. Zlato je osvojio Greg van Avermat.

Prvi put pobedi na Turu po Sloveniji, koji je imao četiri etape, sa završnom etapom 18. juna 2017.[5]

Reference

uredi
  1. ^ a b „Rafal Majka”. eurosport.com. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  2. ^ Stokes, Shane (13. 9. 2012). „Majka renews contract with Saxo Bank-Tinkoff Bank”. VeloNation. VeloNation LLC. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  3. ^ „With Christoph Pfingsten, BORA – hansgrohe completes its roster for 2019”. bora-hansgrohe.com. Denk Pro Cycling GmbH & Co. KG. 12. 10. 2018. Arhivirano iz originala 23. 04. 2019. g. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  4. ^ Ryan, Barry (28. 12. 2019). „2020 Team Preview: Bora-Hansgrohe”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  5. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 18. 06. 2017. g. Pristupljeno 18. 06. 2017. 

Spoljašnje veze

uredi