Red bul rejsing
| Puno ime | Orakle Red bul rejsing |
|---|---|
| Grb tima | 
|
| Sedište |  Milton Kins, Bakingemšir, Ujedinjeno Kraljevstvo
|
| Šef tima | Kristijan Horner
|
| 2024 | |
| Vozači | 1.  Maks Verstapen 11.  Serhio Perez
|
| Test vozači |  Sebastjen Buemi
|
| Šasija | RB20 |
| Motor | Red bul RBPT002 |
| Statistika | |
| Trke | 343 |
| Prva trka | Velika nagrada Australije 2005. |
| Prva pobeda | Velika nagrada Kine 2009. |
| Poslednja pobeda | Velika nagrada Sjedinjenih Američkih Država 2022. |
| Poslednja trka | Velika nagrada Abu Dabija 2023. |
| Titule konstruktora | 5 (2010, 2011, 2012, 2013, 2022) |
| Titule vozača | 6 (2010, 2011, 2012, 2013, 2021, 2022) |
| Pobede | 88 |
| Pol pozicije | 78 |
| Najbrži krugovi | 84 |
| Podijumi | 227 |
Red bul rejsing je trkački tim Formule 1, koji se takmiči sa automobilom koji pokreće Honda pod austrijskom licencom i sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu. To je jedan od dva tima Formule jedan u vlasništvu kompanije za piće Red bul GmbH, a drugi je Skuderija Alfa Tauri (ranije Skuderija Toro Roso). Timom Red bul rejsing rukovodi Kristijan Horner od njegovog formiranja 2005. godine.[1]
Red bul je imao Kosvortov motore 2005. i Ferari motore 2006. Tim je koristio motore koje je isporučivao Reno između 2007. i 2018. (od 2016. do 2018. motor Reno je ponovo označen kao „TAG Hojer“ nakon raspada odnosa između Red bula i Reno 2015. godine).[2][3] Tokom ovog partnerstva, osvojili su četiri uzastopne titule šampiona vozača i konstruktora od 2010. do 2013. godine, postavši prvi austrijski tim koji je osvojio titulu.[4] Tim je počeo da koristi Honda motore 2019.[5] Partnerstvo sa Hondom kulminiralo je 2021. nakon pobede vozača Red bula Maksa Verstapena u svetskom šampionatu vozača. Honda će nastaviti da isporučuje kompletne motore iz Japana za Red bul i Alfa Tauri do kraja 2025. godine.[6]
Istorija uredi
Poreklo uredi
Trenutni Red bul tim može da prati svoje poreklo od Stjuart grand pri odela koja su debitovali 1997. Džeki Stjuart je prodao svoj tim Ford motor kompani krajem 1999. i Ford je doneo odluku da rebrendira tim Jaguar rejsing sa malo naknadnih uspeha u narednih pet godina.
Konstruktor i trkački tim Jaguar rejsing Formule 1 stavljen je na prodaju u septembru 2004. kada je Ford odlučio da „više ne može da predstavlja ubedljiv poslovni slučaj za bilo koji od njegovih brendova da se takmiči u Formuli 1“.[7] Red bul, kompanija za proizvodnju energetskih pića, dogovorila je kupovinu Jaguar rejsinga poslednjeg dana prodaje, 15. novembra 2004.[8] Bi-Bi-Si sport je izvestio da je Ford tražio od ponuđača simboličan 1 dolar u zamenu za obavezu da uloži 400 miliona dolara u tim tokom tri sezone trkanja.[8] Tim je nastavio da ima pristup motoru Kosvort razvijenom za njihovu šasiju iz 2005. godine, a operacija je nastavljena pod novim naslovom. Kristijan Horner je postavljen kao novi šef tima i postavio je Dejvida Kultarda i Kristijana Klina da voze za tim.
_in_practice_at_USGP_2005.jpg)
Red bul rejsing nije bio početak Red bulovog učešća u Formuli 1, pošto su sponzorisali Zauber od 1995. do 2004. Nakon kupovine sopstvenog tima Formule 1, Red bul je prekinuo svoje dugoročno partnerstvo sa švajcarskim timom. Red bul takođe vodi program za mlade vozače, Red bul junior tim, pri čemu Red bul sponzoriše perspektivne mlade vozače. Vozači visokog profila koji su dobili ovu podršku su Enrike Bernoldi, Kristijan Klin, Patrik Frišer, Vitantonio Liuci i Skot Spid. Red bul takođe sponzoriše mnoge vozače i timove koji se takmiče u šampionatu Formule 2, seriji "hranilica" Formule 1.
Vozači uredi
U sledećoj tabeli su prikazani vozači u timu Red bula po sezonama.[9]
.jpg)
| Godina | Vozači | Poeni | Šk |
|---|---|---|---|
| 2005 | Dejvid Kultard Kristijan Klin Vitantonijo Liuci
|
34 | 7. |
| 2006 | Dejvid Kultard Kristijan Klin Robert Durnboš
|
16 | 7. |
| 2007 | Dejvid Kultard Mark Veber
|
24 | 5. |
| 2008 | Dejvid Kultard Mark Veber
|
29 | 7. |
| 2009 | Mark Veber Sebastijan Fetel
|
153.5 | 2. |
| 2010 | Sebastijan Fetel Mark Veber
|
498 | 1. |
| 2011 | Sebastijan Fetel Mark Veber
|
650 | 1. |
| 2012 | Sebastijan Fetel Mark Veber
|
460 | 1. |
| 2013 | Sebastijan Fetel Mark Veber
|
596 | 1. |
| 2014 | Sebastijan Fetel Danijel Rikardo
|
405 | 2. |
| 2015 | Danijel Rikardo Danil Kvjat
|
187 | 4. |
| 2016 | Danijel Rikardo Danil Kvjat Maks Verstapen
|
468 | 2. |
| 2017 | Danijel Rikardo Maks Verstapen
|
368 | 3. |
| 2018 | Danijel Rikardo Maks Verstapen
|
419 | 3. |
| 2019 | Maks Verstapen
|
417 | 3. |
| 2020 | Maks Verstapen
|
319 | 2. |
| 2021 | Maks Verstapen
|
585.5 | 2. |
| 2022 | Maks Verstapen
|
576 | 1. |
Reference uredi
- ^ „Christian Horner: Team Principal”. Infiniti Red Bull Racing. Arhivirano iz originala 14. 7. 2013. g. Pristupljeno 27. 9. 2013.
- ^ Cooper, Adam. „TAG Heuer extends Red Bull F1 deal despite 2019 Honda engine deal”. Autosport.com.
- ^ „Red Bull extend Renault engine contract to 2016”. BBC Sport. BBC. 9. 9. 2011. Pristupljeno 9. 9. 2011.
- ^ „International Court of Appeal”. FIA. Arhivirano iz originala 17. 11. 2012. g. Pristupljeno 17. 11. 2012.
- ^ Sean Szymkowski. „2019 Red Bull Racing F1 car revealed, fires up Honda engine at Silverstone”. Motorauthority. Pristupljeno 11. 6. 2019.
- ^ Cooper, Adam (28. 1. 2022). „Honda set to extend direct Red Bull supply to 2025”. Motorsport.com. Pristupljeno 28. 1. 2022.
- ^ „Jaguar quits Formula One”. BBC Sport. 17. 9. 2004. Pristupljeno 28. 1. 2007.
- ^ a b „Red Bull snaps up Jaguar F1 team”. BBC Sport. 15. 11. 2004. Pristupljeno 28. 1. 2007.
- ^ „Red Bull – Seasons”. StatsF1. Pristupljeno 29. 10. 2018.