Википедија

Religija u Azerbejdžanu

Azerbejdžan je pretežno muslimanska zemlja. Većina su pristalice šiitskog islama (otprilike 85% [1]), pri čemu je manjina (15%) sunitska; razlike nisu oštro definisane[2] [1]. Većina šiita su sledbenici ortodoksne škole Itna Ašari u šiitskom islamu. Posle više decenija sovjetske ateističke politike, verska pripadnost je u Azerbejdžanu nominalna i muslimanski identitet se više zasniva na kulturi i etničkoj pripadnosti nego na religiji. Tradicionalno, sela oko Bakua i regiona Lenkorana smatraju se uporištem šiizma. U nekim severnim regionima, naseljenim dagestanskim narodom, dominantan je sunitski islam. Narodni islam se široko praktikuje, ali malo je dokaza o organizovanom sufijskom pokretu.

Religije Azerbejdžana

  Islam (94%)
  Hrišćanstvo (3%)
  Bez religije (2%)
  Druge religije (1%)

Ostatak stanovništva se drži drugih vera ili nije religiozan, iako nisu zvanično zastupljeni. Druge tradicionalne religije ili verovanja koja prate mnogi u zemlji su Armenska apostolska crkva (u Nagorno-Karabahu), Ruska pravoslavna crkva i razne druge hrišćanske denominacije.

Kao i sve druge postsovjetske države koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza, Azerbejdžan je sekularna država; član 48 Ustava garantuje slobodu bogosluženja, da građanin bira bilo koju veru, ili da ne praktikuje bilo koju religiju i da izrazi svoje viđenje religije. Zakon Republike Azerbejdžan (1992) "O slobodi vere" osigurava pravo svakog čoveka da odredi i izrazi svoje viđenje religije i da izvrši ovo pravo. Međutim, zakon iz 1996. navodi da stranci imaju slobodu savesti, ali im se uskraćuje pravo da "provode versku propagandu", tj. Da propovedaju, pod pretnjom novčane kazne ili deportacije[3]. Prema stavovima 1-3 člana 18 Ustava religija deluje odvojeno od vlade, svaka religija je jednaka pred zakonom i zabranjena je propaganda religija, ublažavanje ljudske ličnosti i suprotstavljanje načelima humanizma. Istovremeno, državni sistem obrazovanja je takođe sekularan.

Islam

uredi

Donedavno je islam u Azerbejdžanu bio relativno nominalan. Iako se velika većina Azerbejdžana izjasnila kao muslimani, ankete u kasnom sovjetskom i ranom postsovjetskom vremenu generalno su ustanovile da manje od četvrtine onih koji se smatraju muslimanima "imaju čak osnovno razumevanje stubova islama", prema istraživačima Emil Souleimanova i Maje Ehrman[4]. Prema istraživanju sprovedenom 2000. godine, manje od 7% ispitanika smatralo se "čvrstim vernicima", dok je samo 18% priznalo poštovanje namaza (ritualna molitva, jedan od stubova islama)[5]. Stoga, za mnoge Azerbejdžane, islam je težio ka više etničkom i nacionalističkom identitetu nego čisto religioznom.

 
Bibi Hejbat džamija u Bakuu

Procenjuje se da su četiri petine muslimana u Azerbejdžanu šijati od dvanaestorice. Ostatak su suniti koji pripadaju grani Hanafi i naseljavaju prvenstveno severne i zapadne oblasti republike[4]. Narodni islam se široko praktikuje, ali malo je dokaza o organizovanom sufijskom pokretu.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza sve verske organizacije su se podelile na delove, dok je verska organizacija muslimana na Zapadu na čelu s ahunom Alahšukurom Pašazadom 1980. godine pojačala svoj rad i pokušala širiti svoj uticaj na celi Kavkaz pod imenom Kavkaska muslimanska grupa.

Kroz godine nezavisnosti u Azerbejdžanu je ojačano obožavanje svetinja, a nova sveta mesta su postavljena zajedno sa starim.

Odnosi državne religije regulisani su od strane Državnog komiteta za rad sa verskim udruženjima Azerbejdžana, koji je uspostavljen dekretom predsednika Hajdara Alijeva 2001. godine.

U skorije vreme, neki mladi Azerbejdžani su sve više privučeni islamu. Pored toga, neke mlade žene u Azerbejdžanu su odlučile da se obuku u islamsku odeću, uprkos rizicima kao što su zabrane nošenja hidžaba na univerzitetima.

Bahai vera

uredi

Bahai vera u Azerbejdžanu je prešla složenu istoriju regionalnih promena. Pre 1850. godine u [[Nahčivan (republika)|Nahčivanu su sledbenici osnovali veru prethodnika babizma [6]. Početkom 20. veka, Bahai zajednica, sada centrirana u Bakuu, brojala je možda 2000 pojedinaca, a nekoliko Bahai lokalnih duhovnih skupština[7] imalo je povoljnu pažnju lokalnih, regionalnih[8] i međunarodnih vođa misli kao i dugogodišnjih vodećih ličnosti u religiji[9]. Međutim, pod sovjetskom vladavinom Bahai zajednica je skoro ugašena[10] iako je odmah ponovo aktivirana kako je perestrojka oslobodila kontrolu nad religijama i ponovo izabrala svoju Nacionalnu duhovnu skupštinu 1992. [11] Moderno bahijsko stanovništvo Azerbejdžana, sa središtem u Bakuu, je povratilo svoj vrhunac od ugnjetavanja sovjetskog perioda od oko 2000 ljudi a danas imaju više od 80% preobraćenika[12] iako je zajednica u Načhivanu, gde je sve počelo[13].

Hrišćanstvo

uredi
Glavni članak: Hrišćanstvo u Azerbejdžanu

Hrišćanska religija se u Azerbejdžanu počela širiti Kavkaskom Albanijom u prvim godinama nove ere u vreme Hristovih apostola[14]. Hrišćanstvo je predstavljeno pravoslavljem, katolicizmom i protestantizmom, kao i brojnim manjinskim zajednicama u Azerbejdžanu.

 
Luteranska crkva Spasitelja u Bakuu

Hrišćani, za koje se procenjuje da ih ima između 280,000-450,000 (3,1% -4,8%) [15], su uglavnom iz ruske i gruzijske i jermenske crkve. Postoji i mala etnička azerbejdžanska protestantska zajednica, koja broji oko 5.000, uglavnom su muslimanskog porekla[16] [17].

Pravoslavlje je trenutno u Azerbejdžanu zastupljeno od strane ruske i gruzijske pravoslavne crkve. Ruske pravoslavne crkve su grupisane u Bakuu i Kaspijskoj regiji.

Azerbejdžan ima i jedanaest molokanskih zajednica koje se odnose na stare rituale pravoslavlja. Ove zajednice nemaju crkve; njihove dogme su fiksirane u posebnoj knjizi rituala. Oni se protive crkvenoj hijerarhiji koja ima posebnu moć.

Crkva Svetog Grgura Iluminatora[18] (azerbejdžanski: Müqəddəs Qriqori kilsəsi, jermenski: Սուրբ Գրիգոր Լուսաւորիչի Եկեղեցի) izgrađena je 1871.[14] Godine 1869, vojni guverner Bakua Mihail Petrovič Kolubakin dodelio je zemljište za izgradnju crkve. Zgradu je dizajnirao Karl Gipius. Prvi rad Karla Gipiusa bio je crkva Sv. Karla u Talinu, a druga Crkva Svetog Grgura iluminatora u Bakuu. Veći deo svog života posvetio je izgradnji crkava. Godine 1903, u dvorištu crkve izgrađena je biblioteka i škola. Preživela je sovjetsku državnu ateističku politiku dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kada su uništene sve osim jedne jermenske crkve u Bakuu[traži se izvor]. 2002. crkva je prebačena u Predsedničku biblioteku, koja se nalazi u blizini a sada nalazi svoju arhivu[19].

U Bakuu i okolini postoji mala katolička zajednica sa manje od hiljadu članova. Vatikanski ministar inostranih poslova Đovani Lajolo posetio je Baku 19. maja 2006. Tokom posete koja je trajala do 25. maja, on se sastao sa predsednikom Ilhamom Alijevim i predsednikom Kavkaske kancelarije, šejhom Alahšukurom Pašazadom, da razgovaraju o vezama između Azerbejdžana i Vatikana[20].

Đovani Lajolo je izjavio sledeće: "Zadovoljni smo nivoom prijateljskih komunikacija između Azerbejdžana i Vatikana". "Azerbejdžan je zaista mesto spajanja religija i kultura. Mi veoma procenjujemo toleranciju koja postoji ovde. I veoma smo zadovoljni intenzivnim razvojem Azerbejdžana. Vatikan je zainteresovan za proširenje odnosa sa Azerbejdžanom, a svrha moje posete Bakuu je u svrsi razmeni mišljenja o daljem razvoju naših veza[21].

Katolička crkva u Bakuu srušena je u doba Staljina, ali je nova, započeta u septembru 2005. godine, otvorena u leto 2007. godine.

Zoroastrizam

uredi

Istorija zoroastrizma u Azerbejdžanu seže do prvog milenijuma pre nove ere. Zajedno sa drugim teritorijama Persijskog carstva, Azerbejdžan je ostao pretežno zoroastrijska država sve do arapske invazije u 7. veku. Ime Azerbejdžan znači "Zemlja Večne Vatre" u Srednjem Persijskom, ime za koje se kaže da ima direktnu vezu sa Zoroastrizmom[22]. Danas je religija, kultura i tradicija zoroastrizma i dalje veoma poštovana u Azerbejdžanu, a Novruz je i dalje glavni praznik u zemlji. Zoroastrizam je ostavio dubok trag u istoriji Azerbejdžana. Tragovi religije su i dalje vidljivi u Ramani, Kinaliju i Ianaru Dagu.

 
Atešgah hram u Azerbejdžanu za zoroastrijance

Zoroastrizam u Azerbejdžanu nije vezan za opstanak drevne religije u tom području, već za nedavni dolazak Parsi Zoroastrijanaca koji dolaze iz britanske Indije, kao što su iz Sinda i grada Punjabi Multana u vreme otkrića nafte u Bakuu i potreba za stručnim radom 1880-ih godina. Vatreni hram Baku je izgrađen za njihovu upotrebu na mestu drevnog hramskog ognjišta koristeći prirodni gas i ulje na zemlji.

Judaizam

uredi

Postoje tri odvojene zajednice Jevreja (planinski Jevreji, Jevreji Aškenazi i gruzijski Jevreji) u Azerbejdžanu, koji zajedno čine skoro 16.000 ljudi. Od njih 11.000 su planinski Jevreji, sa koncentracijom od 6.000 u Bakuu i 4.000 u Kubi, 4.300 su aškenazi Jevreji, od kojih većina živi u Bakuu i Sumkaitu, a 700 su gruzijski Jevreji. Postoje tri sinagoge u Bakuu i nekoliko u provincijama.

 
Hram jevrejske zajednice u Azerbejdžanu

Multikulturalizam u Azerbejdžanu

uredi

Postoji više od 20 javnih mesta za Ukrajince, Turke, Tatare, Lakove, Ruse, Lezgine, Slovene, Gruzijce, Kurde, Avare, Evropljane i Jevreje, Gruzijskih Jevreje, Nemce i Grke samo u Bakuu. Prema podacima Državnog komiteta za rad s verskim organizacijama Azerbejdžanske Republike, u Azerbejdžanu postoje 1802 džamije, 5 pravoslavnih crkava, 1 katolička, 4 gruzijskih katoličkih crkava, 6 sinagoga i druga bogomolja. Stanovništvo se sastoji od 96% muslimana, 4% hrišćana i predstavnika drugih religija.

Vlada garantuje za jednakost prava i slobodu za svakoga, bez obzira na rasu, nacionalnost, veru, jezik, pol, poreklo, finansijski položaj, okupaciju, političko uverenje, članstvo u političkim strankama, sindikatima i drugim javnim organizacijama na teritoriji Azerbejdžana (Član 25, 44)[23].

Multinacionalni, multikulturni i verski poslovi državnih savetodavnih službi Azerbejdžana su stvoreni u februaru 2014. godine. Alijev je izjavio da se 2016. godina naziva "Godina multikulturalizma" na osnovu dekreta iz 2016.[24]

Sloboda religije

uredi

Ustav Azerbejdžana predviđa slobodu veroispovesti a zakon ne dozvoljava ometanje religijskih aktivnosti ukoliko ne ugrožavaju javni red. Slučajevi antisemitizma u Azerbejdžanu su retki.

Izveštaj o ljudskim pravima u Azerbejdžanu iz američkog odeljenja za 2004. godinu zabeležio je neke slučajeve u kojima je kršena sloboda veroispovesti, kao što je mešanje u džamiju Džuma zbog političkog aktivizma njegovog imama. Od svih religioznih organizacija se traži da se registruju kod vlade, a grupama kao što su baptisti, Jehovini svedoci i članovi Božjih skupština i dalje se uskraćuje verska registracija[25]. Službena veb stranica Jehovinih svedoka dokumentovala je niz dela verske netrpeljivosti koju je izvršila azerbejdžanska vlada protiv članova Jehovinih svedoka[26].

 
Paganski hram u Bakuu

Kao rezultat rata u Nagorno-Karabahu, džamije u regionu Nagorno-Karabaha su napuštene a jermenske crkve u Azerbejdžanu su takođe bile neaktivne ili oštećene u borbama[27].

Stav vladinih vlasti prema islamu je kontroverzan. Ljudi koji uzgajaju brade više nego normalno, vlasti često gledaju sa sumnjom zbog straha od propagiranja vahabizma. Uprkos poricanju azerbejdžanska policija je izazvala kritike od strane advokata zbog kršenja prava tokom posmatranja muslimana[28].

Međutim, Zakon o religiji iz 2009. zahtevao je obaveznu ponovnu registraciju svih verskih grupa[29]. Ogromna većina verskih grupa kojima je odobrena ponovna registracija su Muslimani. Stotine drugih još uvek čeka da čuje od vlasti povratne informacije[29].

Reference

uredi
  1. ^ a b http://files.preslib.az/projects/remz/pdf_en/atr_din.pdf
  2. ^ „Middle East :: Azerbaijan — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. Arhivirano iz originala 09. 07. 2016. g. Pristupljeno 21. 05. 2019. 
  3. ^ Forum 18: AZERBAIJAN: Selective obstruction of foreign religious workers - 1 November 2005
  4. ^ a b „The Rise of Militant Salafism in Azerbaijan and Its Regional Implications | Middle East Policy Council”. Arhivirano iz originala 09. 11. 2019. g. Pristupljeno 21. 05. 2019. 
  5. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 25. 05. 2015. g. Pristupljeno 21. 05. 2019. 
  6. ^ The Baha’is of the Caucasus: From Russian Tolerance to Soviet Repression {2/3} - CAUCAZ.COM
  7. ^ The Baha'i Community of Azerbaijan - Baha'i Faith History in Azerbaijan
  8. ^ Leo Tolstoy and the Bahá'í Faith
  9. ^ The Bahá'í World
  10. ^ Notes on the Babi and Bahá'í Religions in Russia and its territories
  11. ^ National Spiritual Assemblies
  12. ^ caucaz.com -&nbspThis website is for sale! -&nbspcaucaz Resources and Information
  13. ^ State.gov Website Modernization - United States Department of State
  14. ^ a b „Azerbaijan”. Arhivirano iz originala 28. 04. 2019. g. Pristupljeno 21. 05. 2019. 
  15. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 07. 2014. g. Pristupljeno 21. 05. 2019. 
  16. ^ 5 tыsяč azerbaйdžancev prinяli hristianstvo
  17. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 02. 2014. g. Pristupljeno 21. 05. 2019. 
  18. ^ https://www.lonelyplanet.com/azerbaijan/baku/attractions/armenian-church-of-st-gregory-the-illuminator/a/poi-sig/444213/358673
  19. ^ Fountains Square: Looking Back in History - Baku - Visions of Azerbaijan Magazine
  20. ^ AssA-Irada news agency
  21. ^ Today.Az - MM Speaker meets State Secretary of Vatican
  22. ^ Azerbaijan Cultural Week Hits South Korea
  23. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 10. 2011. g. Pristupljeno 21. 05. 2019. 
  24. ^ Azerbaijani Multiculturalism
  25. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2012. g. Pristupljeno 21. 05. 2019. 
  26. ^ Highlights of the Past Year — Watchtower ONLINE LIBRARY
  27. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2012. g. Pristupljeno 21. 05. 2019. 
  28. ^ Resources – Center for Security Studies | ETH Zurich
  29. ^ a b Forum 18: AZERBAIJAN: Communities to be forced to begin re-registration again? - 8 June 2011

Spoljašnje veze

uredi
 
Religija u Azerbejdžanu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Религија_у_Азербејџану&oldid=28385343”