Википедија

Reprezentacija Švedske u hokeju na ledu

Hokejaška reprezentacija Švedske je hokejaški tim Švedske i pod kontrolom je Hokejaškog saveza Švedske. Reprezentacija se međunarodno takmiči od 1920. godine.

Švedska
Nadimak Krune
Savez Hokejaški savez Švedske
Selektor Švedska Per Morts
Najviše nastupa Jergen Jenson (285)
Najviše poena Sven Tumba (186)
IIHF šifra SWE
IIHF rang 7. (2024)
Najviši IIHF rang 1. (2006)
Najniži IIHF rang 7. (2021)
Prva međunarodna utakmica
Švedska 8:0 Belgija
(Antverpen, Belgija; 23. april 1920)
Najveća pobeda
Švedska 24:1 Belgija
(Prag, Čehoslovačka; 16. februar 1947)
Najveći poraz
Kanada 22:0 Švedska
(Šamoni Mon Blan, Francuska; 29. januar 1924)
Svetsko prvenstvo
Učešća 72 (prvi put 1920)
Najbolji rezultat 1. (1953,1957,1962,
1987,1991,1992,1998,
2006,2013,2017,2018)
Olimpijske igre
Učešća 23 (prvi put 1920)
Najbolji rezultat 1. (1994,2006)
Osvojene medalje
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto 1928. Sent Moric
Bronzana medalja — treće mesto 1952. Oslo
Srebrna medalja — drugo mesto 1964. Insbruk
Bronzana medalja — treće mesto 1980. Lejk Plesid
Bronzana medalja — treće mesto 1984. Sarajevo
Bronzana medalja — treće mesto 1988. Kalgari
Zlatna medalja — prvo mesto 1994. Lilehamer
Zlatna medalja — prvo mesto 2006. Torino
Srebrna medalja — drugo mesto 2014. Soči
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 1953. Švajcarska
Zlatna medalja — prvo mesto 1957. SSSR
Zlatna medalja — prvo mesto 1962. SAD
Zlatna medalja — prvo mesto 1987. Austrija
Zlatna medalja — prvo mesto 1991. Finska
Zlatna medalja — prvo mesto 1992. Ćehoslovačka
Zlatna medalja — prvo mesto 1998. Švajcarska
Zlatna medalja — prvo mesto 2006. Letonija
Zlatna medalja — prvo mesto 2013. Švedska/Finska
Zlatna medalja — prvo mesto 2017. Nemačka/Francuska
Zlatna medalja — prvo mesto 2018. Danska
Srebrna medalja — drugo mesto 1947. Čehoslovačka
Srebrna medalja — drugo mesto 1951. Francuska
Srebrna medalja — drugo mesto 1963. Švedska
Srebrna medalja — drugo mesto 1967. Austrija
Srebrna medalja — drugo mesto 1969. Švedska
Srebrna medalja — drugo mesto 1970. Švedska
Srebrna medalja — drugo mesto 1973. SSSR
Srebrna medalja — drugo mesto 1977. Austrija
Srebrna medalja — drugo mesto 1981. Švedska
Srebrna medalja — drugo mesto 1986. SSSR
Srebrna medalja — drugo mesto 1990. Švajcarska
Srebrna medalja — drugo mesto 1993. Nemačka
Srebrna medalja — drugo mesto 1995. Švedska
Srebrna medalja — drugo mesto 1997. Finska
Srebrna medalja — drugo mesto 2003. Finska
Srebrna medalja — drugo mesto 2004. Češka
Srebrna medalja — drugo mesto 2011. Slovačka
Bronzana medalja — treće mesto 1954. Švedska
Bronzana medalja — treće mesto 1958. Norveška
Bronzana medalja — treće mesto 1965. Finska
Bronzana medalja — treće mesto 1971. Švajcarska
Bronzana medalja — treće mesto 1972. Čehoslovačka
Bronzana medalja — treće mesto 1974. Finska
Bronzana medalja — treće mesto 1975.Nemačka
Bronzana medalja — treće mesto 1976. Poljska
Bronzana medalja — treće mesto 1979. SSSR
Bronzana medalja — treće mesto 1994. Italija
Bronzana medalja — treće mesto 1999. Norveška
Bronzana medalja — treće mesto 2001. Nemačka
Bronzana medalja — treće mesto 2002. Švedska
Bronzana medalja — treće mesto 2009. Švajcarska
Bronzana medalja — treće mesto 2010. Nemačka
Bronzana medalja — treće mesto 2014. Belorusija
Bronzana medalja — treće mesto 2024. Češka

Hokejaška reprezentacija Švedske je osam puta bila svetski prvak. Prvenstvo je osvajala 1953, 1957, 1962, 1987, 1991, 1992, 1998, 2006, 2013, 2017 i 2018. godine.

Sa Olimpijskih igara imaju osvojena dva zlata 1994. i 2006. godine, dva srebra 1928. i 1964. godine i četiri bronzane medalje 1952, 1980, 1984. i 1988. godine.

Istorijat

uredi

Švedska je debitovala na igrama 1920. godine i osvojila je 4. mesto. Na igrama 1928. u švajcarskom Sankt Moricu ekipa Kanade koja se u takmičenje uključila tek u finalnoj rundi ponovo je ubedljivo došla do zlatne medalje uz gol razliku od 38:0 (u tri odigrane utakmice).[1] Srebro je osvojila selekcija Švedske, a bronzu Švajcarska i bile su to ujedno njihove prve olimpijske hokejaške medalje.[2]

Svetsko prvenstvo 1953. igralo se uz učešće samo tri zemlje – Švedske, Švajcarske i Zapadne Nemačke. Bilo je to prvo, i jedino, svetsko prvenstvo na kom su učestvovale isključivo evropske reprezentacije, prvenstvo su pratili brojni otkazi učešća. Amaterska hokejaška asocijacija Kanade odbila je učešće na turniru zbog neslaganja sa stavovima Međunarodne hokejaške federacije, a nastupe na prvenstvu otkazale su i selekcije Sjedinjenih Država, Norveške i Poljske. Iako je bilo planirano da na ovom prvenstvu debituje i selekcija Sovjetskog Saveza do toga na kraju ipak nije došlo, a Sovjeti su na svetskoj sceni zaigrali godinu dana kasnije, na SP u Švedskoj. Čehoslovački tim je napustio takmičenje nakon tri odigrana kola, a njihovi rezultati su poništeni. Naime, po nalogu čehoslovačkog Ministarstva omladine i sporta zbog ozbiljnog zdravstvenog stanja tadašnjeg predsednika te zemlje Klementa Gotvalda tim je bio prinuđen da se vrati u zemlju, a predsednik Gotvald je preminuo dan kasnije, 14. marta 1953. godine. Titulu svetskog prvaka po prvi put je osvojila selekcija Švedske koja je ostvarila maksimalne 4 pobede. Srebrnu medalju osvojila je reprezentacija Zapadne Nemačke, dok je bronza pripala selekciji domaćina Švajcarske.[3]

Svetsko prvenstvo 1957. održano je prvi put u Moskvi u Sovjetskom Savezu. Zbog sovjetske invazije na Mađarsku čak 6 najboljih svetskih reprezentacija je bojkotovalo ovo prvenstvo (Kanada, Sjedinjene Države, Zapadna Nemačka, Italija, Švajcarska i Norveška). Titulu svetskog prvaka, svoju drugu po redu, osvojila je selekcija Švedske, srebro je osvojila selekcija domaćina Sovjetskog Saveza, dok je bronzanu medalju osvojila Čehoslovačka. Poslednje dve utakmice u kojima je igrao Sovjetski Savez odigrane su na fudbalskom stadionu. Na pretposlednjem meču protiv Čehoslovačke prisustvovalo je 30.000 gledalaca, a u poslednjoj utakmici protiv Švedske prisustvovalo je oko 50.000 gledalaca. Utakmica je završena nerešenim rezultatom 4:4, a Švedskoj je to bilo dovoljno za zlatnu medalju.[4]

Svetsko prvenstvo 1962. prvi put je održano u Sjedinjenim Američkim Državama. Utakmice su se igrale u dvoranama u Kolorado Springsu i Denveru. Američke vlasti iz političkih razloga nisu dozvolile igračima Istočne Nemačke ulazak u zemlju (zbog gradnje Berlinskog zida), a u znak solidarnosti sa Istočnim Nemcima prvenstvo su bojkotovali Sovjetski Savez, Čehoslovačka i Rumunija. Titulu svetskog prvaka, svoju 3. po redu, osvojila je selekcija Švedske. Reprezentacija Kanade za koju su na ovom prvenstvu igrali igrači amaterske ekipe Galt terijersi iz Kembridža osvojila je srebrnu medalju, dok je bronza pripala domaćinima turnira Sjedinjenim Državama.[3]

Svetsko prvenstvo u Beču 1987. obeležilo je nekoliko kontroverzi. Na početku turnira, na spisku zapadnonemačke reprezentacije bio je Miroslav Sikora, poljsko-nemački napadač koji je 1977. godine igrao za Poljsku na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina. Sikora je postao naturalizovani državljanin Zapadne Nemačke i igrao je u prva tri meča, postigavši gol u meču protiv Finske koji je Zapadna Nemačka pobedila sa 3:1. Nakon meča, Finska je tražila da se poništi rezultat. U to vreme igračima nije bilo dozvoljeno da menjaju nacionalnost ni pod kojim okolnostima, a IIHF je pristao da poništi rezultat i dodeli dva boda Finskoj. To je razbesnelo nemačkog zvaničnika, koji je podneo protest austrijskom sudu. Sud je usvojio žalbu, poništio odluku IIHF i vratio bodove Zapadnoj Nemačkoj. To je direktno uticalo na konačan plasman jer da je odluka IIHF-a važila, Finska bi prošla u rundu za medalju umesto Švedske. Švedska je to iskoristila i osvojila svoju prvu zlatnu medalju.[5] Format turnira je takođe postao kontroverzan pošto je Sovjetski Savez završio neporažen, ali je Švedska koja je izgubila tri utakmice u regularnoj sezoni, postala svetski šampion zahvaljujući boljoj gol-razlici u finalnoj rundi i to najviše zbog pobede nad Kanadom od 9:0.[6]

Švedski napadač Mats Sundin (prvi evropski igrač koji je izabran kao najbolji u NHL ligi) doveo je svoj tim do zlatne medalje na Svetskom prvenstvu 1991.[7] Na Svetskom prvenstvu 1992. Švedska je drugi put zaredom osvojila zlato, dok je finska osvojila srebrnu medalju.

Svoju prvu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama Šveđani su isvojili 1994. godine u Lilehameru. U finalnoj utakmici između Kanade i Švedske posle 2:2 u regularnom delu, i nakon 0:0 u produžetku, pobednika su odlučili penali (po prvi put u olimpijskim finalima).[8] Nakon prve serije od po tri šuta, obe ekipe su po dva puta uspevale da pogode protivničku mrežu, i takmičenje se nastavilo do zlatnog gola (odnosno do prve prednosti jedne od ekipa). Odlučujući pogodak Petera Forsberga kojim je Švedska došla do prve zlatne olimpijske medalje u istoriji proglašen je za jedan od najboljih hokejaških pogodaka ikada. Forsberg je uspeo da „nadmudri“ kanadskog golmana Korija Hirša lažnim forhendom, da bi nakon njegove reakcije laganim jednoručnim bekhendom uputio pak u mrežu Kanađana.[9][10][11]

Na Svetskom prvenstvu 2003. Švedska je načinila istorijski preokret od 1:5 do konačnih 6:5 u četvrtfinalu protiv Finske.[12] Utakmica za zlatnu medalju između Kanade i Švedske otišla je u produžetke. Kanađanin Anson Karter postigao je pobednički gol u 13. minutu produžetka, ali je gol pre toga morao da se pregleda deset minuta da bi se utvrdilo da li je pak prešao liniju.[13]

Sistem takmičenja za olimpijski turnir 2006. u Torinu je promenjen, sve ekipe su podeljene u dve grupe sa po 6 timova, a nakon grupne faze po 4 najbolje plasirane ekipe iz obe grupe takmičenje su nastavljale u plejofu. Pauza u NHL ligi trajala je tokom celog olimpijskog turnira, tako da su sve reprezentacije bile u mogućnosti da nastupe u najjačim postavama.[14][15] Pobedom nad Finskom od 3:2 u finalu, selekcija Švedske dolazi do svoje druge zlatne medalje, dok bronzu osvaja Češka Republika. Švedska je nekoliko meseci kasnije osvojila i titulu svetskih prvaka i tako postala prva reprezentacija koja je objedinila te dve titule u jednoj godini.[16]

Švajcarska je 2013. završila preliminarni krug bez poraza pre nego što je izgubila utakmicu za zlatnu medalju rezultatom 5:1 od Švedske. Srebrna medalja Švajcarske bila je prva za naciju od 1953. godine. Zlato Švedske učinilo ih je prvim timom koji je osvojio turnir na domaćem terenu još od Sovjetskog Saveza 1986. godine.[17]

Svetsko prvenstvo 2017. održano je u Kelnu i Parizu. Titulu svetskog prvaka, desetu po redu, osvojila je selekcija Švedske koja je u finalnoj utakmici pobedila branioca titule, reprezentaciju Kanade, nakon boljeg izvođenja penala. Švedska je titulu odbranila 2018. godine na prvenstvu u Danskoj. U finalnom meču nakon boljeg izvođenja penala savladala je reprezentaciju Švajcarske.

Na Svetskom prvenstvu 2024. godine, Švedska je završila grupnu fazu sa svih sedam pobeda, a zatim su u četvrtfinalu pobedili Finsku 2:1 nakon produžetaka. U polufinalu su poraženi od domaćina Češke sa 3:7, da bi u utakmici za bronzanu medalju savladali Kanadu 4:2.[18]

Olimpijske igre

uredi

Svetsko prvenstvo

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „1928 – Winter Olympics II (St. Moritz, Switzerland)”. The Sports Network. Arhivirano iz originala 03. 09. 2009. g. Pristupljeno 7. 1. 2014. 
  2. ^ Comité Olympique Suisse (1928). Rapport Général du Comité Exécutif des IImes Jeux Olympiques d'hiver (PDF) (na jeziku: French). Lausanne: Imprimerie du Léman. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 02. 2012. g. Pristupljeno 7. 1. 2014. 
  3. ^ a b Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #57–Tre Kronor's win over Canada becomes sports lore in Sweden”. International Ice Hockey Federation. Arhivirano iz originala 14. 5. 2014. g. Pristupljeno 10. 3. 2009. 
  4. ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #71–Worlds final in front of 50,000 fans at soccer stadiuma”. International Ice Hockey Federation. Arhivirano iz originala 6. 6. 2014. g. Pristupljeno 10. 3. 2009. 
  5. ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #29–"Sikora case" – Vienna court decides the 1987 Worlds medal race”. Arhivirano iz originala 14. 4. 2014. g. Pristupljeno 10. 3. 2009. 
  6. ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #44–Amid turmoil, Sweden wins first gold in a quarter of a century”. Arhivirano iz originala 14. 4. 2014. g. Pristupljeno 10. 3. 2009. 
  7. ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #32–Sundin's marvellous goal ends Soviet Union's hockey era”. Arhivirano iz originala 13. 12. 2014. g. Pristupljeno 10. 3. 2009. 
  8. ^ Judd 2008, str. 121.
  9. ^ O'Connor, Joe (28. 2. 2009). „Owning the moment”. National Post. International Ice Hockey Federation. Arhivirano iz originala 19. 11. 2011. g. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  10. ^ Howard, Johnette (28. 2. 1994). „Sweden Wins on Forsberg's Shot in Shootout”. The Washington Post. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  11. ^ Simmons, Steve (2006). „Medal for Mats”. Toronto Sun. Arhivirano iz originala 20. 07. 2012. g. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  12. ^ „As good as it gets”. Sports Illustrated. Associated Press. 9. 5. 2003. Arhivirano iz originala 29. 6. 2011. g. 
  13. ^ „Canada clinch world title”. BBC Sports. 11. 5. 2003. Arhivirano iz originala 21. 4. 2019. g. Pristupljeno 11. 3. 2009. 
  14. ^ Jones, Terry (3. 2. 2006). „Five games to go”. Edmonton Sun. Canadian Online Explorer. Arhivirano iz originala 14. 07. 2012. g. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  15. ^ „Ice Hockey at the 2006 Torino Winter Games: Men's Ice Hockey”. sports-reference.com. Arhivirano iz originala 27. 03. 2009. g. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  16. ^ Podnieks and Szemberg 2008, Story #8–Sweden's unique double, Olympics & Worlds.
  17. ^ „Sweden defeats Switzerland to win Worlds Gold at Home”. The Sports Network. 19. 5. 2013. Arhivirano iz originala 8. 6. 2013. g. Pristupljeno 19. 5. 2013. 
  18. ^ „Češka prvak sveta u hokeju na ledu!”. sportske.net. Pristupljeno 26. 5. 2024. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Репрезентација_Шведске_у_хокеју_на_леду&oldid=27843134”