Википедија

Риђа спрутка

Riđa sprutka (lat. Calidris ferruginea) ptica je selica iz reda šljukarica. Naziv roda Calidris potiče od starogrčke reči kalidris ili skalidris, koja se u vreme Aristotela upotrebljavala za sivu pticu koja se sreće u blizini vode. Reč ferruginea potiče od latinske reči ferrugo, ferruginis što znači rđa i upućuje na boju perja ove ptice tokom gnezdeće sezone.

Riđa sprutka
Riđa sprutka leti
Riđa sprutka zimi
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Charadriiformes
Porodica: Scolopacidae
Rod: Calidris
Vrsta:
C. ferruginea
Binomno ime
Calidris ferruginea
(Pontoppidan, 1763)
Sinonimi

Erolia ferruginea (Vieillot, 1816)

Opis uredi

Dužina tela od vrha repa do vrha kljuna je 19-23cm, a raspon krila je 38-46cm. Masa ptice je od 44 do 117 grama. Malo je veća od crnotrbe sprutke, sa dužim i ravnomerno zakrivljenim kljunom. Dug vrat i noge je čine elegantnom. U letu joj se primećuje beli nadrepak koji je izdvaja od ostalih Evroazijskih sprutki. Odrasle jedinke tokom gnezdeće sezone imaju boju opeke, a zimi im izrasta sivo pokrovno perje. Mužjak je uniformno jarko riđ, dok ženka na sebi ima retke bele i smeđe šare. Mlade riđe sprutke se od mladih crnotrbih razlikuju po belom stomaku, izraženijoj obrvi i po bledo narandžastoj boji na grudima. Riđa sprutka se od ostalih sprutki najlakše razlikuje po oglašavanju. [2][3]

Rasprostranjenje i stanište uredi

 
Na zimovalištu u Južnoafričkoj republici

Gnezdeći areal obuhvata tundre krajnjeg severa Sibira, od Urala do Čukotke. Seli se preko Evrope i Azije, a zimuje na obalama Afrike i Australije, na Bliskom istoku i u Jugoistočnoj Aziji. Populacije zapadnog Palearktika migriraju trima velikim rutama. Prva polazi sa obala zapadne Evrope i završava se na obali Gvinejskog zaliva. Druga ruta obuhvata ptice iz istočne Evrope koje se sele preko Crnog mora i Tunisa. Treća ruta obuhvata jedinke koje sa priobalja Crnog mora i Kaspijskog jezera kreću na Bliski istok, odmaraju na velikim jezerima u istočnoj Africi i putovanje završavaju na dalekom jugu Afrike. Istočne populacije preleću Sibir, stižu do Indije i Šri Lanke, gde zimuje većina jedinki. Neka jata nastavljaju seobu, sve do Indokine i obala Australije.

Istraživanja su pokazala da joj tokom gnezdeće sezone odgovaraju otvorena, nizijska, vlažna staništa uz obalu Severnog ledenog okeana, bogata plitkim baricama nastalih topljenjem snega i leda. Na seobi i zimovanju se viđa na različitim vlažnim staništima kao što su braktične močvare, ušća, peščani i šljunčani sprudovi, lagune i muljeviti rečni nanosi. Takođe se sreće u zoni plime i oseke, na solanama, plavnim zonama reka i u blizini kanala za navodnjavanje. [4]

Biologija uredi

Ishranu, tokom gnezdećeg perioda, najviše čine adultni i larvalni oblici insekata iz reda Diptera, larve iz porodice Dytiscidae i pijavice koje svojim zakrivljenim kljunom lako pronalazi u mulju. Zimi se hrani mnogočekinjastim crvima, mekušcima, račićima iz redova Amphipoda, Copepoda i Anostraca, ali povremeno jede alge i semenje biljaka. Gnezdo se nalazi na obodu humke od treseta ili je sakriveno u vegetaciji koja je uglavnom sačinjena od biljaka roda Polygonum. Ženka u gnezdo polaže 4 jaja na kojima leži 20 dana. Mužjak ne učestvuje u odgajanju mladunaca. Nije redak slučaj da se nekoliko ženki gnezde u neposrednoj blizini, kako bi mladunce zajedno čuvale od grabljivica. Tokom prve nedelje ptići prate majku ka mestima gde je hrana dostupnija. Zanimljivo je to da brojnost riđe sprutke zavisi od populacije leminga čija brojnost varira od godine do godine. Ukoliko godina nije povoljna za leminge, njihovi prirodni neprijatelji, veliki pomornik i polarna lisica, će češće loviti nespretne mladunce riđih sprutki. Svetska populacija je procenjena da broji od 1 085 000 do 1 285 000 jedinki, od kojih u Evropi zimuje između 1000 i 1800 jedinki, dok je u zapadnoj Africi taj broj mnogo veći od 350 000 do 450 000. Smatra se da joj brojnost u svetu opada.[5][6][7]

Ugroženost uredi

Ključna pretnja po ovu vrstu se nalazi na istoku Azije. Naime, vlažna staništa, u Kini i Južnoj Koreji, na kojima se ove ptice odmaraju tokom seobe su u velikoj meri degradirana. Uništavaju se plavne zone i zagađuje se priobalje reka. Prikupljanje sedimenta i faune bentosa sa obala dveju velikih reka, Hoangho i Jangcekjang, je neodrživo i nekontrolisano. Procenjuje se da je više od 65% obale Žutog mora u zoni plime i oseke izgubljeno u prethodnih pet decenija. U priobalnom pojasu jugoistočne Indije riđu sprutku love zamkama, uništavaju joj staništa na kojima se hrani i odmara tokom zime. U zalivu Valvis u Namibiji razvoj turizma, primorskog saobraćaja i promena vodnog režima jednako utiču na brojnost ove severne vrste. Sklona je ptičjem gripu i botulizmu, pa je veće epizootije mogu ugroziti.[5][4]

Riđa sprutka u Srbiji uredi

Prvi put je u zabeležena još u 17. veku u Podunavlju. Od tada, pa do sredine 20. veka je nalažena u okolini Horgoša, Ečke, Sremske Mitrovice i Knjaževca. U naučnim radovima nakon 1950. piše da je redovna prolaznica, pogotovo na slanim jezerima. Početkom 21. veka je nalažena u malom broju na prolazu, uglavnom u Bačkoj i Banatu tokom seobe i zimi. Vrlo retko je viđana južno od Save i Dunava. Najveća jata su brojala do 100 jedinki, ali je obično posmatrana u grupama do 10 ptica. Pojavljuje se u priobalju različitih plitkih vodenih staništa prirodnog ili veštačkog porekla. Na zimovanju nije nađena od 1950. godine. [8]

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ BirdLife International (2017). „Calidris ferruginea”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  2. ^ Curlew Sandpiper (Calidris ferruginea) | HBW Alive
  3. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 
  4. ^ a b Curlew Sandpiper (Calidris ferruginea) - BirdLife species factsheet
  5. ^ a b IUCN Red List of Threatened Species
  6. ^ „Curlew sandpiper video - Calidris ferruginea - 09b (Arkive)”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2018. g. Pristupljeno 18. 10. 2018. 
  7. ^ „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2018. g. Pristupljeno 18. 10. 2018. 
  8. ^ Šćiban, M., Rajković, D., Radišić, D., Vasić, V. i Pantović, U. (2015):Ptice Srbije - kritički spisak vrsta. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad.

Literatura uredi

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 
  • Šćiban, Marko; Rajković, Draženko; Radišić, Dimitrije; Vasić, Voislav; Pantović, Uroš (2015). Ptice Srbije - kritički spisak vrsta (prvo izd.). Novi Sad: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 

Spoljašnje veze uredi

 
Riđa sprutka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Риђа_спрутка&oldid=26992130”