SMS Viribus Unitis

SMS Viribus Unitis (SMS Viribus Unitis) bio je austrougarski drednot bojni brod klase Tegetof. Izgrađen je u Trstu (Italija). Bio je baziran u Puli, glavnoj ratnoj luci Austrougarske.

SMS Viribus Unitis SMS Viribus Unitis
Viribus Unitis 1912.
Opšti podaci
Karijera	Austrougarska, kratkotrajno Država SHS
Kobilica postavljena	24. jula 1910.
Porinut	24. juna 1911.
U službi od	5. decembra 1912.
Sudbina	Potopljen 1. novembra 1918.
Glavne karakteristike
Deplasman	20,000
Dužina	152 m
Širina	27.9 m
Gaz	8.7 m
Pogon	4 Parsons parne turbine, sa 4 osovine
Snaga	27.000KS
Brzina	20.4 čvorova (38 km/h)
Doplov	4,200 nautičkih milja (7,800 km) brzinom od 10 čvorova (19 km/h)
Posada	1087
Naoružanje	12 x 305 mm topova u trocevnim kulama 12 x 150 mm topova u jednocevnim kazamatima 18 x 5 kg topova na pojedinačnim postoljima 4 x 21 533 mm torpednih cevi
Oklop	11 inčni (279 mm) brodski oklop

Nakon poraza Austrougarske u Prvom svetskom ratu, postalo je očigledno da će obalna područja postati pod kontrolom države Slovenaca, Hrvata i Srba, austrijska vlada odlučila dati brod, kao i većinu flote, toj novonastaloj državi.

Viribus Unitis i ostatak bivše austrijske flote ubrzo su postale ciljem Italijana. Potopljen je dok je bio usidren kraj Pule 1. novembra 1918. Potopio ga je italijanski ljudski torpedo „manjata“. Ovaj način obezglavljivanja mornarice dao je Italijanima šansu da okupiraju neke obalne delove države Slovenaca, Hrvata i Srba (Trst, Gorica, Istra, Rijeka i Zadar).

U Prvom svetskom ratu

Glavni članak: Prvi svetski rat

Dana 24. maja 1915. Viribus Unitis korišćen je u jendnom od svojih retkih ratnih dejstava bombardujući Ankonu u Italiji. 10. juna 1918. brod je zajedno sa ostalim austrijskim bojnim brodovima napustio luku i krenuo u napad pod zapovedništvom admirala Mikloša Hortija na saveznički otrantski bedem. Napad je opozvan nakon što je italijanski torpedni čamac potopio sestrinski brod Sent Ištvan. Najveći deo rata brod je proveo u luci.

Država SHS preuzima Viribus Unitis i ostatak austrougarske mornarice

Jedno od važnih pitanja nakon osamostaljivanja Države SHS i raspada austrougarske nakon Prvog svetskog rata bilo je i pitanje nasljeđivanja imovine, naročito one vezane uz oružane snage. U središte interesa došlo je i pitanje austrougarske mornarice, koja je ostala u hrvatskim vodama: Za razliku od kopnenog naoružanja, mornaričko nije imalo kuda biti povučeno. Austrijska je strana brzo pristala na predaju mornarice Državi SHS (samo dva dana nakon njenog proglašenja, 31. oktobra 1918), želeći izbeći predaju Italiji. Predaja je obavljena u glavnoj ratnoj luci Puli. Međutim, već drugog dana italijanski su diverzanti minirali admiralski brod Viribus Unitis.

Pripreme za diverziju

U leto 1918, pri kraju Prvog svetskog rata, i nakon višestrukih poraza u borbi sa italijanskom mornaricom, najmoćniji brodovi austrougarske mornarice povlače se u pulsku luku. Ulaz u luku bio je zaštićen barikadama i protivpodmorničkim mrežama. Italijanska mornarica u više je navrata pokušala da napadne austrijsku flotu u Puli, ali nikad nije uspela da probije napredni sistem odbrane.

Poručnik Rafaele Paoluči bio je italijanski mornarički hirurg koji je osmislio plan za infiltraciju u pulsku luku i uništenje najvećih brodova austrijske flote. Iako je neprijateljska flota bila zaštićena od konvencionalnog napada, Paoluči je osmislio plan da se jednostavno dopliva do brodova, noseći eksploziv. U slučaju da ga puste blizu ulaska u luku, rekao je: „plivanje od tri kilometra će mi omogućiti da stignem do cilja“.

U julu 1918. Paoluči se upoznaje sa majorom Rafaeleom Rosetijem. Saznao je da je Roseti razvio i sagradio novu vrstu pomorskog oružja, torpedo kojim se moglo upravljati i koji je savršeno odgovarao za zadatak za koji se Paoluči pripremao.

Koristeći dugi trup neeksplodiralog torpeda koji je našao na obali, Roseti je izgradio plovilo koje je moglo i da roni i da bude jahano kao konj. Torpedo je bio napunjen vazduhom pod pritiskom koji je pokretao dva tiha propelera. Rosetijev prerađeni torpedo je bio dug oko šest metara i težak 1,5 tona i mogao je da prevozi dvojicu ljudi brzinom od 5 km/h. Paoluči i Roseti su dugo vežbali upravljanje tim plovilom u venecijanskoj luci.

Diverzija

U noći 31. oktobra 1918. Paoluči i Roseti i njihovo plovilo dovezeni su kraj ulaska u pulsku luku. Bilo je 10.13 uveče kada su krenuli ka usidrenim brodovima u luci. Iskalkulisali su da im je potrebno oko pet sati da izvrše diverziju i da se vrate ka italijanskom čamcu koji ih je čekao.

Nakon prelaska svih obrambenih sistema, sačinjenih od barikada, žica i patrolnih čamaca, Paouluči i Roseti u 03.00 ujutro stižu do usidrenih ratnih brodova unutar luke. Najveći brod, Viribus Unitis, bio je usidren najbliže obali i izabran je kao primarna meta. Kada su se dva diverzanta približila brodu, njihov torpedo je neočekivano počeo da tone. Uspeva im da poprave kvar na torpedu i Roseti postavlja TNT na oklop broda i nameštava satni mehanitam za eksploziju u 06.30 sati. Kada su počeli da se udaljavaju od broda, spazio ih je stražar na brodu. Za njima je poslat patrolni čamac koji ih je uhvatio. Dovedeni su na Viribus Unitis gde je počelo ispitivanje.

Tek tada su saznali da je tokom noći austrougarska mornarica predala brodovlje Državi SHS i da je brodom sada komandovao hrvatski kontraadmiral Janko Vuković-Podkapelski. Svi austrijski mornari poslati su na obalu i brodom su upravljali lokalni mornari. Italijani su priznali sve i brod je evakuisan. U 06.30, videvši da nije bilo nikakve eksplozije i misleći da je sve što su im diverzanti ispričali laž, posada se vraća na brod. Italijani su poslati na sestrinski brod Tegetof.

U 06.44 sati ujutro eksploziv je detonirao. 21.000-tonski admiralski bojni brod nagnuo se na bok i počeo tonuti zajedno sa 300 mornara i admiralom Podkapelskim. Janko Vuković-Podkapelski, koji je bio komandant mornarice Države SHS samo dvanaeset častova, ostao je na brodu i dočekao smrt.

Četiri dana nakon potapanja, italijanske trupe ulaze u Pulu (Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo dozvolile su Italiji okupiranje velikih delova slovenačke i hrvatske obale Londonskim ugovorom, kao nagradu za učešće u Prvom svetskom ratu na strani Antante).

Dva diverzanta, Rafaele Roseti i Rafaele Paoluči, uspela su da pobegnu usled haosa i vrate se u Italiju kao narodni heroji.

Spoljašnje veze

• Viribus Unitis info.
• Viribus Unitis 3D