Википедија

Saparmurat Nijazov

1. председник Туркменистана (1991—2006)
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Turkmenbaši (grad).

Saparmurat Atajevič Nijazov (turkm. Saparmyrat Ataýewiç Nyýazow; 19. februar 1940 — 21. decembar 2006) bio je doživotni predsednik i najmoćnija ličnost u Turkmenistanu od 1985. do smrti 2006. Oslovljavao se sa Serdar Saparmurat Turkmenbaši, Veliki, ili samo Turkmenbaši. Na zapadu je kritikovan kao jedan od najautoritarnijih diktatora na svetu, i kao čovek koji ima reputaciju da nameće svoje lične ekscentričnosti svojoj naciji, mada su ga u Turkmenistanu mnogi smatrali „velikim vođom Turkmena“ (značenje njegove titule - Turkmenbaši).

Saparmurat Atajevič Nijazov
1998
Lični podaci
Datum rođenja(1940-02-19)19. februar 1940.
Mesto rođenjaKipčak, SSSR
Datum smrti21. decembar 2006.(2006-12-21) (66 god.)
Mesto smrtiAšhabad,  Turkmenistan
NarodnostTurkmen
Religijasunitski islam
UniverzitetLenjingradski politehnički univerzitet
Profesijainženjer energetike
Politička karijera
Politička
stranka		Demokratstka partija Turkmenistana
1. Predsednik Turkmenistana
16. decembar 1991 — 21. decembar 2006.
Prethodnikfunkcija uspostavljena
NaslednikKurbankuli Berdimuhamedov

Turkmenski mediji su ga oslovljavali koristeći naslov „Njegova ekselencija Saparmurat Turkmenbasi, predsednik Turkmenistana i šef kabineta ministara.”[1] Titula koju je sam sebi dodelio Türkmenbaşy, sa značenjem vođa Turkmena, odnosila se na njegovu poziciju osnivača i predsednika Udruženja Turkmena sveta.[2] Skupština Turkmenistana je 1999. godine proglasila Nijazova doživotnim predsednikom Turkmenistana.

U svoje vreme bio je jedan od najtotalitarnijih, despotskih i represivnih diktatora na svetu. On je nametnuo svoju ličnu ekscentričnost zemlji, kao što je preimenovanje turkmenskih naziva meseci i dana u nedelji da ukazuju na njegovu autobiografiju Ruhnama.[3] On je učinio mandatornim čitanje Ruhname u školama, univerzitetima i vladinim organizacijama, novi službenici u vladi su testirani na sadržaju te knjige na intervjuima za posao i ispit o njegovim učenjima bio je deo vozačkog ispita u Turkmenistanu. Godine 2005. zatvorio je sve seoske biblioteke i bolnice izvan glavnog grada Ašhabada, u zemlji u kojoj je u to vreme više od polovine stanovništva živelo u ruralnim područjima.[4] Jednom je izjavilo da, „ako su ljudi bolesni, oni mogu da odu u Ašhabad.”[5] Pod njegovom vlašću, Turkmenistan je imao najnižu očekivanu dužinu života u Centralnoj Aziji. Globalni svedok, organizacija za ljudska prava sa sedištem u Londonu, izvestila je da finansijska sredstva pod kontrolom Nijazova koja su deponovana u inostranstvu verovatno premašuju 3 milijarde dolara, od čega je 1,8 do 2,6 milijardi dolara navodno locirano u Deviznom rezervnom fondu Dojče banke u Nemačkoj.[6]

Pozadina uredi

Nijazov je kao dete postao siroče, jer mu je otac poginuo u borbi sa Nemcima u Drugom svetskom ratu a ostatak porodice mu je poginuo u velikom zemljotresu koji je sravnio Ašhabad 1948. Odrastao je u sovjetskom sirotištu pre nego što su ga odveli u dom dalekih rođaka. 1962, Nijazov je stupio u komunističku partiju, gde se brzo uzdizao, postavši šef Komunističke partije Turkmenske SSR (kasnije poznate pod imenom Demokratska partija Turkmenistana) 1985. godine, nakon što je prethodnog vođu, Muhamada Gapusova, uklonio sovjetski vođa, Mihail Gorbačov usled korupcionaškog skandala vezanog za pamuk. Nijazov je, kao vođa Turkmenske SSR, podržao pokušaj puča protiv Gorbačova, 1991, i zadržao je kontrolu nad zemljom nakon pada Sovjetskog Saveza. Postao je prvi i jedini predsednik Turkmenistana.

Dana 22. oktobra, 1993, je nadenuo sebi ime Turkmenbaši, što znači „vođa svih Turkmena", u stilu Kemala Ataturka, „oca Turaka." 29. decembra, 1999. je proglašen doživotnim predsednikom.

Kult ličnosti uredi

Nijazov je bio autoritarni vođa, dobro poznat na zapadu po svom kultu ličnosti. Verujući da Turkmenistanu nedostaje nacionalni identitet, pokušao je da preuredi državu po svojoj viziji. Preimenovao je grad Krasnovodsk, na obali Kaspijskog mora u Turkmenbaši, po sebi. Osim toga je preimenovao nekoliko škola, aerodroma, čak i jedan meteorit po sebi i članovima najuže porodice. Nijazovljevo lice se nalazi na svim banknotama manata (valuta Turkmenistana), a njegovi veliki portreti su istaknuti po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue Nijazova i njegove majke su prisutne po celoj zemlji, uključujući i središte pustinje Karakum, kao i pozlaćenu statuu na vrhu najveće zgrade u Ašhabadu, koja se rotira, tako da je lice uvek okrenuto ka suncu, i baca odbljesak na prestonicu. Data mu je nagrada heroja Turkmenistana pet puta. Nijazov je rekao „Ja sam lično protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama - ali to je ono šta narod želi."

Obrazovni sistem je učio mlade Turkmene da vole Nijazova. Njegova dela i govori čine veći deo školskih udžbenika. Glavni tekst je nacionalni ep, (koji je napisao Nijazov), Runama ili Knjiga duše. Ova knjiga predstavlja mešavinu revizionističke istorije i moralnih smernica, i osmišljena je kao „duhovni vodič naciji“, i osnova umetnosti i literature Turkmenistana. Knjige iz sovjetske ere su zabranjene, bez zamene novim izdanjima, tako da se u bibliotekama u Turkmenistanu teško može naći knjiga čiji autor nije Nijazov. 2004, Nijazov je naredio zatvaranje svih biblioteka u ruralnim mestima, na osnovu svog stava da turkmenski seljaci ne čitaju. U njegovom rodnom selu, Kipčak, izgrađen je kompleks kao memorijal njegovoj majci, uključujući džamiju (procenjenu na 100 miliona dolara). Zidovi ovog ovog zdanja prikazuju učenja iz Runame uz sure iz Kurana.

Unutrašnja politika uredi

Kultura uredi

Osim što je postavio sebe u središte turkmenske kulture, Nijazov je težio da promoviše turkmensku kulturu u svetu, i očisti je od ruskih uticaja. Uveo je novo turkmensko pismo, bazirano na latinici kako bi zamenio ćirilično pismo. Nijazov je predložio izgradnju novih svetskih čuda u Turkmenistanu; među idejama su ledena palata (avgust 2004), i veliki zoološki vrt (septembar 2005), ali nijedan od ovih projekata nije ostvaren.

Bezbednost uredi

Nakon navodnog pokušaja atentata na njega, 25. novembra, 2002, turkmenske vlasti su počele da hapse veliki broj osumnjičenih zaverenika, i članove njihovih porodica. Neki kritičari tvrde da je pokušaj atentata isceniran kako bi se našao povod da se slomi rastuća politička opozicija u zemlji, i van nje.

Leta 2004. je organizovana kampanja putem letaka u Ašhabadu, kojom se pozivalo na svrgavanje i suđenje Nijazovu. Vlasti nisu uspele da zaustave kampanju, pa je Nijazov reagovao tako što je otpustio ministra unutrašnjih poslova i direktora policijske akademije, preko nacionalne televizije. Optužio je ministra da je nesposoban, i rekao „Ne mogu reći da si imao ikakvu veliku zaslugu, ili da si mnogo uradio na borbi protiv kriminala“.

Javno zdravstvo uredi

2004, Nijazov je otpustio 15.000 medicinskih radnika, zamenivši ih vojnim regrutima. Ovu akciju je nastavio 1. marta, 2005. naredivši zatvaranje svih bolnica izvan Ašhabada. 28. februara 2005, je izjavio: „Zašto bismo traćili dobre medicinske specijaliste na sela, kad bi oni trebalo da rade u prestonici?"

Spoljna politika uredi

Nijazov je glavni pobornik ustavne neutralnosti Turkmenistana. Po ovoj politici, Turkmenistan ne učestvuje ni u jednom vojnom savezu, niti u posmatračkim snagama Ujedinjenih nacija.

Godine 2005, Nijazov je objavio da će njegova zemlja da smanji veze sa Zajednicom nezavisnih država, labavim savezom post-sovjetskih zemalja; osim toga je obećao slobodne i fer izbore do 2010, što je iznenadilo zapadne posmatrače.

Godine 2006, Evropska komisija i međunarodna trgovinska komisija Evropskog parlamenta su izglasali da se Turkmenistanu dodeli zvanje „najpovlašćenije države“, u trgovinskom odnosu sa Evropskom unijom, za šta se smatra da je motivisano interesom za prirodni gas, a nakon što je Nijazov izjavio da će ući u „dijalog o ljudskim pravima“ sa EU.

Predsednički dekreti uredi

Kao doživotni predsednik, Nijazov je izdao mnoge neobične dekrete, od kojih su neki:

  • Zabrana spikerima na vestima da nose šminku, jer je Nijazov imao poteškoća da razlikuje muškarce i žene
  • Zabrana pevanja na plejbek
  • Decembra, 1999, dekret da svaki učenik u školi, student, vojnik, ili oficir u Turkmenistanu dobije za novu godinu sat sa likom predsednika Saparmurata Nijazova
  • Aprila, 2001, zabranjeni balet i opera, jer kako je rečeno „nisu deo turkmenske kulture“
  • 2001, zabranjeno mladim muškarcima da nose duge kose ili brade
  • Juna 2001, obaveza da stranci koji žele da se ožene turkmenskom državljankom moraju da plate 50.000 dolara.
  • 2002, preimenovanje reči hleb sa chorek, tradicionalnog turkmenskog izraza u Gurbansoltan edzhe po majci Saparmurata Nijazova
  • Avgusta 2002, redefinisanje životnih doba, sa adolescencijom produženom do 25 godina, i starim dobom koje počinje sa 85 godina (više detalja niže u tekstu)
  • 2004, insistiranje da svi vozači sa dozvolom prođu test moralnosti
  • Marta 2004, otpuštanje 15.000 radnika u javnom zdravstvu [2]
  • Aprila 2004, podsticanje mladih ljudi da ne ugrađuju zlatne zube, i predlog da umesto toga žvaću kosti kako bi očuvali svoje zube [3]
  • Februara 2005, naredba da se zatvore sve bolnice van Ašhabada, uz obrazloženje da ako su ljudi bolesni, mogu da dođu u prestonicu; takođe zatvaranje svih biblioteka u ruralnim oblastima, uz obrazloženje da obični Turkmeni ionako ne čitaju knjige [4]
  • Novembra 2005, naredba da lekari polažu zakletvu Saparmuratu Nijazovu umesto Hipokratove zakletve
  • Decembra 2005, zabrana video-igara, uz napomenu da su isuviše nasilne da bi ih mladi Turkmeni igrali
  • Januara 2006, ruski mediji su javili da je Nijazov naredio da se prekine isplata penzija za 1/3 (više od 100.000) starih ljudi u Turkmenistanu, i da penzije koje su dobili u protekle dve godine vrate državi. Ovo je navodno dovelo do ogromnog broja smrti starih ljudi, kojima su penzije (od 10 do 90 dolara) bile jedini prihodi. Ministarstvo spoljnih poslova Turkmenistana je oštro odbacilo [5] ove navode, optuživši medije da šire lažne informacije o ovom pitanju.

Smrt uredi

Dana 21. decembra 2006. državna televizija (druga televizija osim državne ne postoji) javila je da je predsednik Nijazov iznenada umro od srčanog udara. Neki opozicioni izvori u Turkmenistanu tvrde da je Nijazov umro nekoliko dana ranije.

Stadijumi u životu prema Nijazovu uredi

  • Deca: od 0 do 12 godina
  • Adolescenti: 13 do 24
  • Omladina: 25 do 35
  • Zreli ljudi: 36 do 48
  • Proročki: 49 do 60
  • Inspirativni: 61 do 72
  • Mudri: 73 do 84
  • Stari: 85 do 96
  • Nalik Oguzkanu: 97 i više

Oguzkan, se smatra osnivačem turkmenske nacije, živeo je 109 godina.

Spomenici Nijazovu uredi

Najnovije vesti uredi

  • 2005. je u parlamentu proglašena godinom Runame (nacionalni ep koji je napisao Nijazov).
  • Oktobra 2005, štampano je 100.000 primeraka nove Nijazovljeve knjige. U knjizi se nalazi lirska poezija i kratke priče.
  • Nijazov je naredio da se zgrada novog univerziteta nazove po Runami. Izgradnja univerziteta se planira za 2010. godinu.

Reference uredi

  1. ^ The Telegraph, "A date with destiny for Turkmen leader", 09 August, 2002
  2. ^ „Turkmenistan Fact Sheet, Government & Politics-President”. Embassy of Turkmenistan. Arhivirano iz originala 13. 8. 2002. g. Pristupljeno 22. 12. 2006. 
  3. ^ BBC News, "Turkmen go back to old calendar", 24 April 2008.
  4. ^ „Rural population (% of total population): Turkmenistan”. World Bank. 
  5. ^ BBC News, "Turkmen leader closes hospitals", 1 March, 2005.
  6. ^ „It's a Gas: Funny Business in the Turkmen-Ukraine Gas Trade” (PDF). Global Witness Limited. april 2006. Pristupljeno 9. 12. 2010. 

Reference uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Saparmurat Nijazov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сапармурат_Нијазов&oldid=27799558”