Википедија

Sveruska nacija

термин из руског националног дискурса

Sveruska nacija (rus. триединый русский народ) ili Trojedini ruski narod (rus. общерусский народ), takođe nazvana panruska nacija, je termin za carsku rusku i kasniju iredentističku ideologiju[1][2] koja vidi rusku naciju kao „trojstvo“ podnacija:[3][4][5] Velika Rusija, Mala Rusija i Bela Rusija.[6] Odnosno, ove podnacije su kontekstualno identifikovane sa Rusima, Ukrajincima (obično uključujući Rusine[7][8]) i Belorusima. Iznad svega, osnova ideologije koja podržava inkluzivni ruski identitet je usredsređena na podvođenje svih istočnih Slovena pod svoje okrilje.[9][10]

Alegorija „trojedne ruske nacije“ na plakatu iz Ruske imperije (1905)

Imperijalna dogma usredsređena na izgradnju nacije postala je popularna u Ruskom carstvu i Ruskom carstvu, gde je konsolidovana kao zvanična državna ideologija; Osećaj trojedinstvenog „sve-ruskog“ naroda bio je prihvaćen od strane mnogih imperijalnih podanika, uključujući Jevreje i Nemce, i na kraju je poslužio kao temelj Ruske imperije.[11][12][13]

Naučni radovi na engleskom jeziku pominju ovaj koncept kao velikoruski, Sveruski,[14][15] [16][17][18][19][20] sveruski[15][19][20][21][22][23][24] ili trojedini ruski narod.[14][16][25][26][27]

Na ruskom se pominje kao Triyedinyi russkii narod (rus. Триединый русский народ). U 19. veku, ideja je takođe pominjana kao obshcherusskii (jedno-ruska ili zajedničko-ruska) nacionalnost.[28]

Na ukrajinskom se pominje kao Tryiedynyi rosiiskyi narod (ukr. Триєдиний російський народ)[29][30][31][32][33] ili pan-ruskyi narod (ukr. пан-руський народ).[34]

Na beloruskom se pominje kao Tryadziny ruski narod (blr. Трыадзіны рускі народ).

Imajte na umu da u ovom kontekstu tri istočnoslovenska jezika koriste reč narod, što se prevodi kao „narod“.[35][36] Narod („ljudi“) na ovim jezicima izražava smisao „etno-kulturne aglomeracije nižeg nivoa“, dok se na engleskom reč „nacija“ (kako je koriste naučnici) takođe odnosi na veliku grupu ljudi koji dele zajednički jezik, kultura, etnička pripadnost, poreklo ili istorija.

Kneževine Kijevske Rusije, 1054–1132

Ankete uredi

Anketa širom zemlje sprovedena u martu 2000. u Belorusiji pokazala je da je 42,6% ispitanika reklo da Beloruse smatra ogrankom trojedne ruske nacije.[37]

Anketa koju je u julu 2021. sproveo ukrajinski anketar „Rating“ pokazala je da se 55% ukrajinskih ispitanika (ne računajući Krim koji su anektirali Rusiji i teritorije pod kontrolom separatista) nije složilo sa nedavnim Putinovim izjavama da su „Rusi i Ukrajinci jedan narod koji pripada istom istorijskom i duhovni prostor“, dok se 41% složilo. U istočnoj Ukrajini se 65% složilo sa izjavama, dok se 30% ne slaže, u južnoj Ukrajini se slaže 56% dok se 40% ne slaže, u centralnoj Ukrajini 36% se slaže, dok se 60% ne slaže, a u zapadnoj Ukrajini 22% se slaže dok 75% ne slaže.[38][39]

Religija uredi

Titula „Sverusa'", koju su oduvek koristili ruski vladari, još uvek je u upotrebi od strane pravoslavnih patrijarha u Rusiji i Ukrajini. U ovom slučaju ruski patrijarh koristi titulu „patrijarh moskovski i cele Rusije" dok je ukrajinski patrijarh Ukrajinske pravoslavne crkve – Kijevske patrijaršije'" što implicira suprotstavljene pretenzije na duhovno vođstvo. pravoslavnog naroda na celoj teritoriji bivše Kijevske Rusije.

Inicijativa spoljne politike Kremlja i Ruske pravoslavne crkve je koncept „ ruskog sveta “ (russkiй mir), viđeno kao „ponovno ujedinjenje“ trojedinog ruskog naroda, a ponekad i kao glavni zadatak za 21. vek.[40] Ova inicijativa je promovisana u saradnji sa ruskom vladom u njenoj spoljnoj politici kako bi konsolidovala svoju poziciju na postsovjetskom prostoru,[41] jer Moskvu stavlja „u centar pravoslavne civilizacije srodnih suseda: Rusije, Belorusije i Ukrajina“.[42][43]

Status Rusina uredi

Sveruska ideologija je imala tendenciju da uključi govornike četvrtog i jedinog drugog istočnoslovenskog jezika, Rusine Karpatske Rutenije, kao deo Malorusa (Ukrajinaca).[7][8] Neki savremeni rusinski autori u Sjedinjenim Američkih Država radije su smatrali Rusine sopstvenom podgrupom unutar veće ruske nacije.[44] Ipak, među Rusinima nikada nije poricana činjenica da su Rusini bili u najbližem srodstvu sa Malorusima. Rusini, sledbenici sveruskog koncepta, bili su poznati kao „rusofili“.[45]

Reference uredi

  1. ^ Cusumano, Eugenio; Corbe, Marian (2018). A civil-military response to hybrid threats. Cham, Switzerland. str. 30. ISBN 9783319607986. 
  2. ^ Restructuring post-Communist Russia. Cambridge: Cambridge University Press. 2004. str. 178. ISBN 9780511509995. 
  3. ^ Miller, A. I. (2003). The Ukrainian question : the Russian Empire and nationalism in the nineteenth century. Budapest: Central European University Press. str. 21. ISBN 9789639241602. 
  4. ^ Suslov, Mikhail (2020). Geopolitical imagination : ideology and utopia in post-Soviet Russia. Stuttgart. str. 191. ISBN 9783838213613. 
  5. ^ Plokhy, Serhii (2007). Ukraine and Russia : representations of the past. Toronto: University of Toronto Press. str. 139. ISBN 9780802093271. 
  6. ^ Yas, O. Small Ruthenia (MALA RUSЬ). Encyclopedia of History of Ukraine.
  7. ^ a b The Polish Quarterly of International Affairs, Volume 1. p. 100.
  8. ^ a b Minorities in politics : cultural and languages rights: Bratislava Symposium, November 13-16, 1991. p. 222.
  9. ^ Ilnytzkyj, Oleh S. (1996). „Culture and the Demise of the Russian Empire”. Ur.: Zezulka-Mailloux, Gabrielle Eva Marie; Gifford, James. Culture + the State: Nationalisms. CRC. str. 127. ISBN 9781551951492. 
  10. ^ Magocsi, Paul Robert (2010). A History of Ukraine: A Land and Its Peoples. Toronto: University of Toronto Press. str. 11. ISBN 9781442640856. 
  11. ^ Ilnytzkyj, Oleh S. (1996). „Culture and the Demise of the Russian Empire”. Ur.: Zezulka-Mailloux, Gabrielle Eva Marie; Gifford, James. Culture + the State: Nationalisms. CRC. str. 127. ISBN 9781551951492. „Since the second-half of the nineteenth century the state sponsored all-Russian national identity was embraced by many imperial subjects (Jews, Germans, Ukrainians) and served as the bedrock of the Empire. By the early twentieth century the idea of a triune Russian nation was deeply entrenched among ethnic Russians.” 
  12. ^ Maxwell, Alexander (2022-12-01). „Popular and Scholarly Primordialism: The Politics of Ukrainian History during Russia's 2022 Invasion of Ukraine”. Journal of Nationalism, Memory & Language Politics (na jeziku: engleski). 16 (2): 152—171. doi:10.2478/jnmlp-2022-0008. 
  13. ^ Kuzio, Taras (2022-01-26). Russian Nationalism and the Russian-Ukrainian War (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-000-53408-5. 
  14. ^ a b Bringhurst, Robert (1996). The Elements of Typographic Style. CRC. str. 127. ISBN 9781551951492. 
  15. ^ a b Shkandrij, Myroslav (2001). Russia and Ukraine: Literature and the Discourse of Empire from Napoleonic to Postcolonial Times. McGill-Queen's Press. str. 7—9. ISBN 9780773522343. 
  16. ^ a b Krawchenko, Bohdan (1987). Social Change and National Consciousness in Twentieth-century Ukraine. CIUS Press. str. 31—32. ISBN 9780920862469. 
  17. ^ Miller, Alexei I. (2003). The Ukrainian Question: The Russian Empire and Nationalism in the Nineteenth Century. Central European University Press. str. 29. ISBN 9789639241602. 
  18. ^ Miller, Alexei (2003). A Testament of the All-Russian Idea. Central European University Press. str. 234—235. ISBN 9789639241367. 
  19. ^ a b Plokhy, Serhii (2008). Ukraine and Russia . Toronto: University of Toronto Press. str. 139–141. ISBN 9780802093271. „pan-russian.” 
  20. ^ a b Plokhy, Serhii (2005). Unmaking Imperial Russia. Toronto: University of Toronto Press. str. 161—162. ISBN 9780802039378. 
  21. ^ Bugajski, Janusz (2004). Cold Peace: Russia's New Imperialism. Greenwood Publishing Group. str. 53. ISBN 9780275983628. 
  22. ^ Ambrosi, Thomas (2013). Authoritarian Backlash: Russian Resistance to Democratization in the Former Soviet Union. Ashgate Publishing, Ltd. str. 134. ISBN 9781409498896. 
  23. ^ Timothy Baycroft, Mark Hewitson (2006). What Is a Nation? : Europe 1789-1914: Europe 1789-1914. Oxford University Press. str. 301. ISBN 9780191516283. 
  24. ^ Åslund, Anders (1999). Russia after communism. Carnegie Endowment for International Peace. str. 82. ISBN 9780870031519. 
  25. ^ Hosking, Geoffrey A. (2006). Rulers and Victims: The Russians in the Soviet Union . Harvard University Press. str. 233. ISBN 9780674021785. „triune russian nation.” 
  26. ^ Western Ukraine in conflict with Poland and Bolshevism, 1918-1923. Canadian Institute of Ukrainian Studies Press. 2009. str. 8. ISBN 9781894865128. 
  27. ^ Rancour-Laferriere, Daniel (2000). The Russian Nationalism from an Interdisciplinary Perspective: Imagining Russia. Edwin Mellen Press. str. 10. ISBN 9780773476714. 
  28. ^ Magocsi, Paul Robert (2010). A History of Ukraine: A Land and Its Peoples. Toronto: University of Toronto Press. str. 469. ISBN 9781442640856. 
  29. ^ Nat͡sionalni interesy, Volumes 2-7. 1999. str. 36. 
  30. ^ Ukraïna XX st., kulʹtura, ideolohii͡a, polityka, Volume 8. Ukrainian Institute of History. 2005. str. 9—10. 
  31. ^ Ukraïna dyplomatychna, Volume 4. Diplomatic and Consular Service of Ukraine. 2004. str. 502. 
  32. ^ Shtets, Mykola (1969). Literaturna mova ukraïntsiv Zakarpatti︠a︡ i Skhidnoï Slovachchyny: pisli︠a︡ 1918. str. 70. 
  33. ^ Idzьo, Vіktor Svяtoslavovič (2002). Ukraїnsьka diaspora v Rosії. str. 166. 
  34. ^ Яkovenko Mikola. kurs pіdgotovki do zovnіšnьogo nezaležnogo ocіnюvannя, Kraїna mrій, 2008
  35. ^ http://en.bab.la/dictionary/russian-english/народ
  36. ^ http://www.babla.ru/русский-английский/люди
  37. ^ Nelly Bekus Struggle Over Identity: The Official and the Alternative "Belarusianness".
  38. ^ „SUSPІLЬNO-POLІTIČNІ NASTROЇ NASELENNЯ (23–25 LIPNЯ 2021)”. ratinggroup.ua. 27. 7. 2021. 
  39. ^ „Suspіlьno-polіtičnі nastroї naselennя” (PDF). ratinggroup.ua. 
  40. ^ Krutov, A. N. Vossoedinenie dolžno statь klюčevыm slovom našeй deяtelьnosti Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2013) (rus.) // Stranы SNG. Russkie i russkoяzыčnыe v novom zarubežьe. : informacionno-analitičeskiй bюlletenь. — Moskva: Institut stran SNG, Institut diasporы i integracii, 2008, 8 dekabrя. — V. 210. — S. 25.
  41. ^ „Russian-Ukrainian tensions with the anniversary of the Christianisation of Kyivan Rus in the background”. OSW. 7. 8. 2013. Pristupljeno 18. 12. 2013. 
  42. ^ Jensen, Donald N. (13. 8. 2013). „Why Putin Needs Ukraine”. Institute of Modern Russia. Arhivirano iz originala 19. 12. 2013. g. Pristupljeno 18. 12. 2013. 
  43. ^ „The 1,025th anniversary of the baptism of Kyivan Rus”. The Economist. 30. 7. 2013. Pristupljeno 18. 12. 2013. 
  44. ^ The Greenwood Encyclopedia of Multiethnic American Literature: A - C. p. 393.
  45. ^ Religion and Nationality in Western Ukraine: The Greek Catholic Church and the Ruthenian National Movement in Galicia, 1870-1900. p. 10–11.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сверуска_нација&oldid=27000491”