Smrt

Smrt je prestanak života, konačno i bespovratno prekidanje svih životnih aktivnosti koje održavaju živi organizam. Ona može nastupiti prirodnim sledom unutrašnjih procesa organizma ili usled dejstva spoljnih faktora. Fenomeni koji obično uzrokuju smrt obuhvataju starenje, predacija, neuhranjenost, bolest, samoubistvo, ubistvo, gladovanje, dehidracija, i udesi ili velike povrede koje rezultiraju u terminalnoj povredi. U većini slučajeva, telo živog organizma počne da se raspada ubrzo nakon smrti.

Vrt smrti (Kuoleman puutarha), Hugo Simberg (1906)

Statua smrti, personifikovana ljudskim skeletonom obučenim u plašt koji drži kosu, iz katedrale u Triru, Nemačka

Predstava smrti kao kosača

Smrt — a posebno smrt ljudi — obično se smatra tužnim ili neprijatnim događajem, usled naklonosti prema osobom koja je umrla, i zbog prekida socijalnih i porodičnih veza sa preminulom osobom. Ostale zabrinutosti obuhvataju strah od smrti, nekrofobiju, strepnju, tugu, žalost, emocioni bol, depresiju, simpatiju, saosećanje, usamljenost. Fenomen smrti je vekovima tumačen na različite načine u filozofiji, religiji, nauci i umetnosti. Vernici mnogih religija veruju da smrt nije kraj i da duša nastavlja da živi zagrobnim životom. Ateisti uglavnom smatraju da posle smrti nema ničega.

Medicinski aspekti

Rembrantov prikaz autopsije

Uprkos brojnim pokušajima da se ustanovi sveobuhvatna i precizna definicija smrti, zbog kompleksnosti vitalnih funkcija organizma, ovo se čini ne u potpunosti izvodljivim. U prošlosti je apsolutni znak smrti bio prestanak rada srca, mada se razvitkom tehnika oživljavanja ovo pokazalo neadekvatnim. S druge strane, prestanak moždane aktivnosti vegetativnih centara organizama se čini izvesnim pokazateljem invijabilnosti daljih životnih procesa, međutim, upotreba aparata za održavanje u životu koji omogućavaju disanje i rad srca, kao i ishrana intravenoznim putem može da produži život organizma u vegetativnom stanju.

U nekim zemljama klinička praksa obavezuje medicinske radnike da pokušaju oživljavanje i u odsustvu svih vitalnih funkcija, izuzev u slučajevima kada je već prisutna mrtvačka ukočenost, mrtvačke pege, raspadanje, masivna kritična šteta integumentarnog sistema, parcijalna ili potpuna dekapitacija, teške povrede produžene moždine i/ili maligna oboljenja (metastaze). Međutim, ukoliko je mozak bio lišen kiseonika dovoljno dugo, smrt nervnih centara u kori velikog mozga koja nastupa čini dalje pokušaje izlišnim.

Religijska verovanja

Bog posmatra kako se anđeli i demoni otimaju oko duše umrlog (15. vek).

Glavni članci: Reinkarnacija, Vaskrsenje i Zombi

Pripadnici nekih religija, (hrišćanstvo, islam, itd.) veruju da smrt nije kraj i da nakon smrti duša odlazi u raj ili pakao. Jedan od stožera hrišćanstva je vera u predstojeće i konačno vaskrsenje svih ljudi u novom, preobraženom telu prilikom drugog Hristovog dolaska. Stari narodi su verovali da smrću odlaze u zagrobni život (npr. večna lovišta, Jelisejska polja, Valhalu, itd.) i zato su svoje mrtve pokopavali sa nakitom, oruđem i oružjem, potrebnim za taj novi život. Za vladare se često smatralo da smrću dolaze do Apoteoze, to jest da postaju Božanstva.

Postoje i religije, poput budizma, koje ne propovedaju onostrani život.

Filozofska shvatanja

Kada je atinski filozof Sokrat 399. godine p. n. e. osuđen na smrt zbog „bezbožništva” i „kvarenja omladine”, pred sudijama je održao svoju čuvenu besedu o smrti:

„ Jer bojati se smrti, ljudi, nije drugo nego misliti da si mudar, a nisi. To znači misliti da znaš ono što ne znaš. Ta niko ne zna da li nije smrt upravo najveće od svih dobara za čoveka, a opet je se boje, kao da sigurno znaju da je najveće zlo. I zar to nije neznanje, i to ono najviše prekora vredno, kad neko misli da zna ono što ne zna? A ja, ljudi, baš se u tome i time razlikujem od većine ljudi, pa ako bih zaista rekao da sam u čemu mudriji nego drugi, rekao bih da sam u tome što, kako ne znam ništa o prilikama u Hadu, i ne mislim da šta znam ... Dakle, namesto onoga zla za koje znam da je zlo, nikad se neću bojati i kloniti onoga o čemu ne znam nije li baš dobro... Vreme je, sudije, da ja pođem u smrt, a vi u život. A ko od nas ide boljoj sudbini, to niko ne zna. ” — Sokrat

Iako su ga prijatelji posećivali u tamnici i nagovarali na bekstvo (nakon što su podmitili čuvare), on odbija, smatrajući da ne treba dug i častan život uprljati nečasnom smrću.

Platon je, na osnovu svojeg idealističkog ontološkog stava, tvrdio da je smrt samo odeljivanje duše od tela. Njegovo shvatanje kulminira u stavu da je smrt najviše dobro jer se upravo pomoću nje duša može potpuno uzdignuti do čiste vrline.

Cvet, lobanja i peščanik, predstave života, smrti i vremena

Epikur je zastupao materijalističku tezu da fizička smrt znači ujedno i prestanak svih psihičkih funkcija i da zbog toga prema njoj možemo biti potpuno ravnodušni.

„ Jer dok postojimo mi, nema smrti, a kad dođe smrt, tada više nema nas. ” — Epikur

Rano hrišćanstvo smrt tumači kao kaznu, posledicu praroditeljskog greha (Tertulijan, Avgustin, itd.). Kasniji zapadni hrišćanski teolozi (Toma Akvinski, Duns Skot) više ističu da je smrt povratak tela tvari iz koje je stvoreno, a duše u život večni.

Lajbnic smatra kako smrt nije ništa drugo do postepena involucija tela. Fihte smrt dijalektički povezuje s rađanjem i tvrdi da je ona samo korelativni pojam prema životu, tj. „negativna strana života”. Po Hegelu, smrt je najviša opštost do koje dopire pojedinac. Fenomenom smrti ukinuta je poslednja spoljašnjost prirode, te je „samo po sebi bivstvujući pojam postao time za sebe”. Za Šopenhauera je smrt samo „površni fenomen”, kojim se ne rešavamo metafizičkog zla, jer njime nije uopšte pogođena jedinstvena, nadindividualna volja, izvan prostora i vremena. Smrt i rođenje samo su „vibracije” večno žive ideje, pa „kad umre čovek, propada, doduše, jedan svet, ali samo onaj koji on nosi u glavi”.

Sve je taština

Georg Zimel (1858—1918), nemački filozof idealističkog pravca, ističe da bi "umesto svojevrsnog suprotstavljanja života i smrti trebalo istaći kako postoji jedinstvena beskonačna egzistencija u kojoj se smrt i život prepliću kao prsteni „jednog lanca”. Fridrih Niče smatra da sam akt umiranja nije uopšte toliko važan koliko mu to filozofija i teologija pripisuju, i tvrdi da „ne postoji banalnija stvar od smrti”. U delu Tako je govorio Zaratustra izriče svoj poznati kredo: „Umri u pravi čas!”

„ Mnogo ih umire prekasno, a poneki umire i prerano. Još uvek je svetu strano učenje: Umri u pravi čas! Dakako, onaj ko nikad ne živi u pravi čas, kako bi ikako mogao umreti u pravi čas... Mnogome ne uspeva život: otrovni mu crv nagriza srce. Neka barem nastoji da mu utoliko bolje uspe smrt... Morali bi doći propovednici brze smrti. ” — Fridrih Niče

Filozofija egzistencije od Kjerkegora do Hajdegera i Kamija, smatra fenomen smrti jednim od centralnih problema celokupne filozofije, čak „jedinim pravim problemom filozofije”, a zabrinutost, strah i „bolest na smrt” postaju bitne preokupacije zapadnoevropskog filozofiranja.

„ Smrt nije izlaz nekuda napolje nego prolom u dubinu sebe. ” — Konstantin Ostrovski

Starenje

Mrtva svraka

Biološko starenje se odnosi na scenario kad živo biće ima sposobnost da preživi sve nesreće, ali na kraju umire zbog uzroka koji se odnose na starost. Životinjske i biljne ćelije se obično reprodukuju i funkcionišu tokom čitavog perioda prirodnog postojanja. Proces starenja proističe iz pogoršanja ćelijske aktivnosti i rušenja regularnog funkcionisanja. Sklonost ćelija ka postepenom pogoršanju i smrtnosti znači da su ćelije prirodno osuđene na stabilan i dugotrajan gubitak životnih sposobnosti, čak i pored kontinuiranih metaboličkih reakcija i održivosti. Na primer, u Ujedinjenom Kraljevstvu, devet desetina od svih smrtnih slučajeva koji se svakodnevno javljaju, odnosi se na starenje, dok u svetu to čini oko dve trećine. (Hayflick & Moody, 2003).

Skoro sve životinje koje prežive spoljašnje opasnosti njihovim biološkom funkcionisanju konačno umru od biološkog starenja, poznatog u naukama o životi kao „senescencija”. Neki organizmi doživljavaju zanemarljivo starenje, i čak ispoljavaju biološku besmrtnost. Među njima su meduza Turritopsis dohrnii, hidra, i planari. Neki od neprirodnih uzroka smrti su samoubistvo i homicid. Od svih uzroka, oko 150.000 ljudi umre širom sveta svakog dana.

Fiziološka smrt se u današnje vreme posmatra kao proces, pre nego kao događaj: uslovi koji se nekad smatrali indikacijom smrti sada su reverzibilni. Gde se u procesu stavlja linija razdvajanja između života i smrti zavisi od faktora koji su izvan prisustva ili odsustva vitalnih znakova. Generalno, klinička smrt nije neophodna niti dovoljna za determinaciju zakonske smrti. Pacijent kome rade srce i pluća, a za koga je utvrđeno da je moždano mrtav, može da bude proglašen zakonski mrtvim mada nije došlo do kliničke smrti. Sa napretkom naučnog znanja i medicine, formulisanje precizne medicinske definicije smrti postaje sve teže.

Uzroci

Vidi još: Spisak uzroka smrti po stopi i Spisak sprečivih uzroka smrti

Najčešći uzroci smrti	procenat
Akutni infrakt miokarda	38,7%
Infekcije	19,0%
Kancer	12,2%
Povrede	8,9%
Plućne bolesti	6,3%
Smrt po rođenju	4,4%
Bolesti organa za varenje	3,5%
Ostalo	7,0%

Vodeći uzrok ljudske smrti u zemljama u razvoju su infektivne bolesti. Vodeći uzroci u razvijenim zemljama su ateroskleroza (bolest srca i moždani udar), kancer, i druge bolesti vezane za gojaznost i starenje. Sa izuzetno širokom marginom, najveći ujedinjavajući uzrok smrti u razvijenom svetu je biološko starenje, koje dovodi do raznih komplikacija poznatih kao bolesti vezane za starenje. Ovi uslovi uzrokuju gubitak homeostaze, što dovodi do srčanog zastoja, uzrokuje gubitak kiseonika i snabdevanja nutrijentima, uzrokuje nepovratnu deterioraciju mozga i drugih tkiva. Od oko 150.000 ljudi koji umru svakog dana širom sveta, oko dve trećine umre od uzroka vezanih za starost. U industrijalizovanim nacijama, proporcija je znatno veća, približava se nivou od 90 %. Sa poboljšanom medicinskim mogućnostima, umiranje je postalo stanje kojim je u znatnoj meri moguće upravljati. Kućne smrti, nekad uobičajene, sada su retke u razvijenom svetu.

Pušenje u Americi 1910. godine. Procenjuje se da je pušenje duvana uzrokovalo oko 100 miliona smrtnih slučajeva u 20. veku.

U zemljama u razvoju, inferiorni sanitarni uslovi i nedovoljni pristup modernoj medicinskoj tehnologiji čini smrt usled infektivnih bolesti češćom nego u razvijenima zemljama. Jedna takva bolest je tuberkuloza, bakterijska bolest koja je usmrtila 1,8 miliona ljudi 2015. godine. Malarija uzrokuje oko 400—900 miliona slučajeva groznice i 1—3 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Broj preminulih usled side u Africi će verovatno doseći 90—100 miliona do 2025. godine.

Prema Žanu Cigleru (specijalnom reporteru Ujedinjenih nacija o Pravu na hranu, 2000 — Mar 2008), mortalitet usled neuhranjenosti iznosio je 58 % ukupnog mortaliteta 2006. godine. Cigler navodi da je širom sveta oko 62 miliona ljudi umrlo od svih uzroka i da je od toga 36 miliona umrlo od gladi ili bolesti uzrokovanih manjkom mikronutrijenata.

Pušenje duvana je usmrtilo oko 100 miliona ljudi širom sveta tokom 20. veka i moguće je da će ubiti 1 milijardu ljudi tokom 21. veka, upozorava izveštaj Svetske zdravstvene organizacije.

Mnogi vodeći uzroci smrti razvijenog sveta mogu biti odloženi putem adekvatne ishrane i fizičke aktivnosti, mada povećana učestalost bolesti sa uzrastom još uvek nameće ograničenja na ljudsku dugovečnost. Evolucioni uzroci starenja u najboljem slučaju samo tek počinju da budu razjašnjeni. Predloženo je da direktna intervencija u proces starenja može sada biti najefikasnija intervencija protiv glavnih uzroka smrti.

Selje je predložio ujedinjeni nespecifični pristup mnogim uzrocima smrti. On je demonstrirao da stres smanjuje prilagodljivost organizma i predložio je da se adaptibilnost opiše kao poseban resurs, adaptaciona energija. Životinja umire kad se taj resurs iscrpi. Selje je pretpostavio da prilagodljivost ima konačne zalihe, manifestovane pri rođenju. Kasnije je Goldston predložio koncept produkcije ili sticanja adaptacione energije koja može biti uskladištena (do neke mere), kao kapitalna rezerva adaptacije. U nedavnim radovima, adaptaciona energija se smatra unutrašnjom koordinatom na „dominantnom putu” u modelu adaptacije. Pokazano je da oscilacije blagostanja nastaju kada je rezerva prilagodljivosti gotovo iscrpljena.

Godine 2012. je samoubistvo premašilo saobraćajne udese kao vodeći uzrok ljudske smrtnosti u SAD, čemu slede trovanje, padovi i ubistva. Uzroci smrti su različiti u različitim delovima sveta. U zemljama sa visokim i srednjim prihodima skoro polovina do više od dve trećine svih ljudi živi više od 70 godina i uglavnom umire od hroničnih bolesti. U zemljama sa niskim prihodima, gde manje od jednog u pet od svih ljudi dostiže 70 godina starosti, a više od trećine svih smrtnih slučajeva je među decom mlađom od 15 godina, ljudi pretežno umiru od zaraznih bolesti.

Vidi još

• Smrt (personifikacija)
• Sahrana
• Besmrtnost
• Samoubistvo
• Spisak reči sa nastavkom -cid
• Tanatologija
• Eutanazija

Literatura

• Artishevsky, Alexander (2010). Life Death Whatever. Createspace. ISBN 978-1-4495-9420-6. ASIN 1449594204. 
• Heath, Pamela Rae; Klimo, Jon (2010). Handbook to the Afterlife. North Atlantic Books. str. 18. ISBN 978-1-55643-869-1. Pristupljeno 12. 4. 2012. 
• Bondeson, Jan (2001). Buried Alive: the Terrifying History of our Most Primal Fear. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-04906-0. 
• Mullin, Glenn H. (2008) [1998]. Living in the Face of Death: The Tibetan Tradition. Ithaca, New York: Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-310-2. 
• Best, Ben. „Causes of Death”. BenBest.com. Pristupljeno 10. 6. 2016. 
• Marques Susana Moreira (2015). Now and At the Hour of Our Death (na jeziku: engleski). Sanches, Julia. And Other Stories. ISBN 978-1-908276-62-9. 
• Rosenberg David Rosenberg (17. 8. 2014). „How One Photographer Overcame His Fear of Death by Photographing It (Walter Schels' Life Before Death)”. Slate. 
• Sachs Jessica Snyder (2001). Corpse: Nature, Forensics, and the Struggle to Pinpoint Time of Death (270 pages). Perseus Publishing. ISBN 978-0-7382-0336-2. 
• Schels Walter (Photographer) & Lakotta, Beate (Interviewer). „Before and After Death”. LensCulture.com. Arhivirano iz originala 11. 10. 2014. g. Pristupljeno 19. 9. 2016.  Interviews with people dying in hospices, and portraits of them before, and shortly after, death.
• „The Odds of dying from various injuries or accidents”. National Safety Council. United States. 2001. 
• U.S. Census. „Causes of Death 1916”. AntiqueBooks.net. Arhivirano iz originala 18. 9. 2004. g. Pristupljeno 19. 9. 2016.  How the medical profession categorized causes of death
• Wald, George. „The Origin of Death”. ElijahWald.com.  A biologist explains life and death in different kinds of organisms, in relation to evolution.

Spoljašnje veze

• Smrt na sajtu Curlie
• „Death”. Stanford Encyclopedia of Philosophy.