Srpske štamparije u 16. veku
Srpske štamparije u 16. veku predstavljaju razvoj štampane knjige kod Srba. Nakon Gutenbergovog izuma štamparske prese u 15. veku u Majncu, štamparije se veoma brzo razvijaju širom Evrope. Srpsko štamparstvo počinje već krajem 15. veka. U tom periodu Crna Gora je bila jedina država na ovim prostorima koja nije bila pod turskom vlašću, te prva štamparija počinje sa radom 1493. godine pri Cetinjskom manastiru. Bila je to štamparija Crnojevića koju je osnovao Đurađ, sin zetskog vladara Ivana Crnojevića.
U 16. veku pojavljuje se veliki broj štamparija širom Srbije, ali se srpsko štamparstvo razvija i van granica države, posebno u Veneciji. Druga štamparija na Balkanu bila je Goraždanska štamparija. Nastala je na inicijativu Božidara Ljubavića i bila je to prva srpska štamparija pod Turcima. Jedna od srpskih najdugovečnijih štamparija bila je štamparija Božidara Vukovića Podgoričanina, osnovana u Veneciji. Nakon smrti Božidara Vukovića štampariju nasleđuje njegov sin, trgovac Vinćenco Vuković, koji nije bio uspešan u ovom poslu kao njegov otac.
Na teritoriji ovim prostorima u 16. veku štamparije su se osnivale pri manastirima, a neke od značajnijih bile su Rujanska štamparija – štamparija pri manastiru Rujan u selu Vrtuci, i štamparija manastira Mrkšina crkva u Kosjeriću.
Ono što je tipično za najranije srpsko štamparstvo je da su knjige uglavnom bogoslužbenog karaktera, a pismenost je još uvek ograničena samo na sveštenstvo. [1]
Štamparija Crnojevića (1493—1496)
urediĐurađ Crnojević je u poslednjoj deceniji 15. veka na Cetinju osnovao štampariju koja se smatra prvom južnoslovenskom štamparijom. Knjige su objavljene na srpskoslovenskom jeziku i štampane su ćirilicom. Utvrđeno je da je štamparija štampala 5 knjiga: dva Oktoiha, Psaltir, Molitvenik i jedno Četvorojevanđelje. Prva knjiga ove štamparije bila je Oktoih prvoglasnik iz 4. januara 1494. godine i to je ujedno i prva knjiga štampana na srpskoslovenskom jeziku. Oktoih prvoglasnik je i najbolje očuvana knjiga iz štamparije Crnojevića. Ova štamparija prestaje sa radom 1496. godine. [1]
Goraždanska štamparija (1519—1523)
urediDrugu štampariju na ovim prostorima osnovao je trgovac Božidar Ljubavić 1519. godine. On je svoje sinove, sveštenika Đurđa i jeromonaha Teodora poslao u Veneciju da nabave potrebne mašine i izuče štamparski zanat. Oni već u Veneciji započinju štampanje prve knjige, ali se štamparija ubrzo prebacuje u pravoslavnu crkvu Svetog Đorđa u selu Sopotnica, blizu Goražde, te se zato štamparija zove Goraždanska štamparija, a Božidar Ljubović dobija nadimak Goroždanin. Ova štamparija radila je do 1523. i izdala je tri knjige: Liturgija, Psaltir i Molitvenik. U ovoj štampariji knjige su štampane na srpskoslovenskom jeziku, ćiriličnim slovima, osnovni tekst je rađen u crnoj boji, a knjige su se dekorisale zastavicama i inicijalima. Knjiga Liturgija značajna je i zbog toga što je na kraju knjige Teodor štampao svoj autorski tekst Moljenije Đura Ljubavića časnim prezviterima, u kome je ožalio smrt svog brata. Prema mišljenju Đorđa Trifunovića, jednog od najistaknutijih poznavalaca srpske srednjovjekovne književnosti, ovaj tekst se može smatrati našim prvim štampanim književnim delom. [2]
Ipak, štamparija nije potpuno ugašena 1523. godine. Dimitrije Ljubavić, unuk Božidara Goraždanina, je zbog straha od Turaka preneo porodičnu štampariju u Trgovište (današnja Rumunija) gde su štampane nove knjige 1545. i 1547. godine.
Određen broj originalnih primeraka ovih knjiga sačuvan je do današnjih dana, a u okviru projekta Goraždanska štamparija 1519-1523, koji je sproveden u periodu 2003-2008, štampana su fototipska izdanja sve tri knjige Gorždanske štamparije i jedna knjiga naučnih radova o njima. [2]
Štamparija Božidara Vukovića Podgoričanina (1520—1561)
urediOtprilike istovremeno sa Goroždanskom štamparijom počinje sa radom i štamparija Božidara Vukovića Podgoričanina u Veneciji. Ova štamparija bila je jedna od naših najdugovečnijih i radila je skoro 40 godina. Rad u Vukovićevoj štampariji se može podeliti na dva razdoblja: od 1520. do 1521. i od 1536. do 1540. godine. Između ta dva razdoblja knjige nisu štampane iz nepoznatih razloga. U ovoj štampariji su se prvenstveno štampale knjige religioznog sadržaja: Psaltir u dva dela, Liturgijar, Zbornik, Oktoih petoglasnik, Praznični minej, Trebnik. Vuković je u štamparstvu prevazišao svoje prethodnike. Njegove knjige odlikuju se lepotom, ukrašenošću kao i popularnošću. [1] Dve knjige se posebno izdvajaju po svom luksuzu, te se pretpostavlja i da su štampane za neku posebnu namenu: to su Oktoih petoglasnik iz 1537. godine i Praznični minej iz 1538. godine. [3] Štamparska delatnost Božidara Vukovića bila je motivisana patriotskim osećanjima, a jedan od najvećih izazova bilo je slanje knjiga iz Venecije u Srbiju. Glavni distributer knjiga u Srbiji u to vreme bio je manastir Mileševa.
Nakon smrti Božidara Vukovića, štampariju nasleđuje njegov sin, Vićenco Vuković i vodi je sve do 1561. godine. Knjige štampane u vreme Božidara Vukovića su bile toliko popularne, da je njegov sin ponovo štampao knjige rađene u vreme njegovog oca. Međutim, Vićenco nije bio uspešan u štamparstvu kao njegov otac. On se bavio trgovinom, a rad i vođenje štamparije je prepustio drugima. [1]
Rujanska štamparija (1537)
urediRujanska štamparija se nalazila pri manastiru Rujan u selu Vrutci i sa radom je počela 1537. godine. Štampariju je osnovao monah Teodosije, koji je i štampao knjige. U ovoj štampariji štampana je jedna knjiga, Rujansko četvorojevanđelje. Ova knjiga je štampana improvizovanom tehnikom uz pomoć drvenih slova, štampana je u dve boje, imala je 300 strana i sadržala je i zastavice i inicijale. Štampana je na venecijanskom papiru na šta ukazuje vodeni žig. [1] Sačuvano je nekoliko primeraka ove knjige, a jedini u potpunosti sačuvan primerak nalazi se u Nacionalnoj biblioteci u Pragu. Ova štamparija nije dugo opstala jer su Turci, kada su saznali za ovu štampariju, spalili i manastir i štampariju do temelja, kako bi sprečili dalje štampanje knjiga. Rujansko četvorojevanđelje je prva knjiga štampana na teritoriji današnje Srbije, a na to koliko je ovo delo bitno i cenjeno ukazuje i činjenica da ukoliko neko želi da vidi primerak koji se nalazi u Pragu, svoju posetu mora najaviti i do šest meseci ranije. [4]
Štamparija manastira Mrkšina crkva (1562—1566)
urediNakon što je Beogradska štamparija prestala sa radom, jeromonah Mardarije preselio je 1562. godine štampariju iz Beograda u manastir Mrškina crkva u Kosjeriću. Ovde su bile štampane dve knjige: Jevanđelje i Cvetni triod. Ove knjige štampao je jeromonah Mardarije, poslednji veliki štampar starih srpskih štamparija. Štamparija u Mrkšinoj crkvi radila je od 1562. do 1566. godine i od prestanka rada ove štamparije Srbija do 1831. godine nije imala štampariju. I ovu štampariju zadesila je slična sudbina kao i Rujansku – Osmanlije su je srušili zajedno sa manastirom.
Reference
uredi- ^ a b v g d Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije : od kraja XV do sredine XIX veka. OCLC 1040893925.
- ^ a b inbox-online.com. „Goraždanska štamparija (1519—1523)”. Novi Polis (na jeziku: ci). Arhivirano iz originala 30. 05. 2019. g. Pristupljeno 2019-05-30.
- ^ Miodrag, Predrag (1997). Bogoslovlje (PDF). str. 63—66.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Manastir Rujan, postojbina prve srpske štampane knjige iz 16. veka”. www.rts.rs. Pristupljeno 2019-05-30.