Supa ili juha je tečno jelo, koje se spravlja prokuvavanjem sastojaka. Od sastojaka u supu se stavljaju meso i povrće.[1] Meso može biti piletina (bilo koji deo pileta) i junetina ili govedina (obično se stavljaju rebra ili grudi, ređe vrat). Od teletine, kao i od bilo kog drugog mesa, pravi se uglavnom čorba. U supu se od povrća stavlja najpre koren od šargarepe i peršuna, i to može biti sasvim dovoljno. Može se staviti bilo koje povrće, što ga je više, to je supa ukusnija. Takođe, supa je ukusnija, i kvalitetnija ako se stave i 2-3 vrste mesa. U juneću i goveđu supu, osim šargarepe i peršuna, stavlja se i glavica crnog luka, prepečenog na ringli. Od začina, osim soli, stavlja se začin C (bio začin), i po želji biber. Zakuvava se sa rezancima, ili knedlama od griza.

Rumunska supa od kropmira.

U tradicionalnoj francuskoj kuhinji, supe su klasifikovane u dve glavne grupe: bistre supe i guste supe. Uvrežene francuske klasifikacije bistrih supa su bujon[2][3] i konzome.[4][5][6] Guste supe se klasifikuju u zavisnosti od vrste korišćenog sredstva za zgušnjavanje: pire su supe od povrća zgusnute skrobom; biskiji se prave od pasiranih školjki ili povrća zgusnutog kremom; krem supe se mogu zgusnuti bešamel sosom; a velute se zgušnjavaju jajima, puterom i kremom. Ostali sastojci koji se obično koriste za zgušnjavanje supa i bujona uključuju pirinač, sočivo, brašno i žitarice; mnoge popularne supe takođe uključuju bundevu, šargarepu, krompir, svinjske papke i ptičja gnezda.[7]

Istorija

uredi
 
Supa (Vilijam-Adolf Bugoo, 1865)

Najraniji dokazi pravljenja supe u ljudskoj kulinarskoj praksi datiraju iz perioda gornjeg paleolita kada su termički izmenjene stene postale uobičajena pojava u arheološkim zapisima.[8][9] Na gravetskom lokalitetu Pavlov VI prisutne su male jame za ključanje.[10] Kamenje se zagreva na ognjištu, a zatim stavlja u vodu da proključa. Međutim, drevnost supe je veoma sporna. Na osnovu etnografskih dokaza, neki arheolozi pretpostavljaju da su rani ljudi koristili kože i vodonepropusne korpe da prokuvaju vodu.[11]

Gotove supe

uredi

Razni proizvođači proizvode tzv. gotove supe, pakovane u kesice ili kompresovana pakovanja (tzv. „kocke“) koje je dovoljno prokuvati u vodi i dobiti kompletnu supu. Tu spadaju goveđe, pileće, i razne druge vrste supa u zavisnosti od proizvođača.

Konzervirane supe

uredi

Supa iz konzerve se može kondenzovati, u kom slučaju se priprema dodavanjem vode (ili ponekad mleka) ili može biti „gotova za jelo“, što znači da nije potrebna dodatna tečnost pre jela. Kondenzovana supa (koju je 1897. godine izumeo Džon T. Dorans, hemičar iz kompanije Kampbel Soup[12][13]) omogućava da se supa pakuje u manju konzervu i prodaje po nižoj ceni od ostalih supa u konzervi. Zapremina supe se obično udvostruči dodavanjem „pune konzerve” vode ili mleka, oko 10 US fl oz (300 ml). Varijanta „spremno za jelo“ se može pripremiti jednostavnim zagrevanjem sadržaja konzerve na kuhinjskom šporetu ili u mikrotalasnoj rerni, umesto da se bilo šta kuva. Takve supe se mogu koristiti kao osnova za domaće supe, pri čemu potrošač dodaje bilo šta od nekoliko formi povrća do jaja, mesa, kajmaka ili testenina.

Od 1990-ih, tržište konzerviranih supa je poraslo, sa nekondenzovanim supama koje se prodaju kao „spremne za jelo“, tako da im nije potrebna dodatna tečnost za pripremu. Činije za mikrotalasnu pećnicu još više su proširile tržište konzerviranih supa „gotovih za jelo“, nudeći praktičnost (posebno na radnim mestima) i čineći popularne namirnice za ručak. Kao odgovor na zabrinutost zbog negativnih efekata prekomernog unosa soli na zdravlje, neki proizvođači supa su uveli verzije popularnih supa sa smanjenim sadržajem soli.[14]

Danas su Kembelov paradajz (uveden 1897), krem od pečuraka i pileći rezanci (uvedeni 1934) tri najpopularnije supe u Americi. Amerikanci konzumiraju otprilike 2,5 milijardi činija samo ove tri supe svake godine.[12] Druge popularne marke supa uključuju Progreso.

Osušene supe

uredi

Suve mešavine supe prodaju mnogi proizvođači i rekonstituišu se toplom vodom; zatim se mogu dodati drugi sveži sastojci. Prva sušena supa bile su bujonske kocke; raniji ekstrakt mesa nije zahtevao hlađenje, već je bio viskozna tečnost. Instant supe sa rezancima u istočnoazijskom stilu uključuju ramen i začine, i prodaju se kao zgodan i jeftin instant obrok, koji zahteva samo toplu vodu za pripremu.[15]

Galerija

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Goltz, Eileen (9. 11. 2008). „Soup vs. stew: Difference in details”. The Journal Gazette (Fort Wayne, Indiana). Arhivirano iz originala 11. 8. 2011. g. Pristupljeno 6. 3. 2010. 
  2. ^ Rombauer, Irma S.; Marion Rombauer Becker; Ethan Becker (1997). Joy of Cooking . New York: Scribner. str. 42. ISBN 0-684-81870-1. 
  3. ^ Wayne Gisslen (2015). Essentials of Professional Cooking. Wiley. str. 192. ISBN 9781118998700. 
  4. ^ „How to Clarify Cloudy Chicken Stock”. localkitchenblog.com. 22. 4. 2009. Pristupljeno 2. 12. 2014. 
  5. ^ „consommé”. pronunciation of consommé by Macmillan Dictionary. Pristupljeno 2020-06-13. 
  6. ^ „CONSOMMÉ | Pronunciation in English”. dictionary.cambridge.org. 
  7. ^ „5 Ways to Thicken Soup to Achieve the Perfect Consistency”. Better Homes & Gardens (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-31. 
  8. ^ Wu, X.; Zhang, C.; Goldberg, P.; Cohen, D.; Pan, Y.; Arpin, T.; Bar-Yosef, O. (2012). „Early Pottery at 20,000 Years Ago in Xianrendong Cave, China”. Science. 336 (6089): 1696—1700. Bibcode:2012Sci...336.1696W. PMID 22745428. S2CID 37666548. doi:10.1126/science.1218643. 
  9. ^ John D. Speth (2015). „When Did Humans Learn to Boil?” (PDF). PaleoAnthropology: 54−67. doi:10.4207/PA.2015.ART96. 
  10. ^ Svoboda, Jiří A. (2007-12-30). „The Gravettian on the Middle Danube”. PALEO. Revue d'archéologie préhistorique (na jeziku: engleski) (19): 203—220. ISSN 1145-3370. doi:10.4000/paleo.607. 
  11. ^ Nelson, Kit (2010-06-01). „Environment, cooking strategies and containers”. Journal of Anthropological Archaeology (na jeziku: engleski). 29 (2): 238—247. ISSN 0278-4165. doi:10.1016/j.jaa.2010.02.004. 
  12. ^ a b „Campbell's: Our Company, History”. Campbellsoupcompany.com. 2005. Arhivirano iz originala 6. 3. 2008. g. Pristupljeno 2. 5. 2013. 
  13. ^ Peter Genovese (2006). New Jersey Curiosities: Quirky Characters, Roadside Oddities and Other Offbeat Stuff. Globe Pequot Press. str. 174. ISBN 978-0-7627-4112-0. 
  14. ^ „Soups: The Middle Ground”. 1998-01-24. Arhivirano iz originala 24. 1. 1998. g. Pristupljeno 2023-01-31. 
  15. ^ Nissin (2023-01-30). „Nissin | About Us - Momofuku Ando's Dream”. Nissin (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 01. 2023. g. Pristupljeno 2023-01-31. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
  •   Mediji vezani za članak Supa na Vikimedijinoj ostavi