Toktamiš

Toktamiš Kan (1342—1406) je bio kan Zlatne horde od 1380. godine do 1395. godine. Vladao je iz grada Saraja na donjoj Volgi, tj. na reci Athuba.

Toktamiš
Toktamiš pod Moskvom
Lični podaci
Datum rođenja	14. vek
Datum smrti	1406.
Mesto smrti	Tjumenj,
Porodica
Potomstvo	Jalal al-Din Khan ibn Tokhtamysh, Yeremferden, Kerimberdi, Kibak Khan, Kadirberdi, Tjekre Khan
Dinastija	Dinastija Boridžigin
Kan Zlatne horde
Period	1380—1395.
Prethodnik	Mamaj (de facto), Arapša (de iure)
Naslednik	Timur Kutlug-kan

Život su mu obeležile bitke i ratovi.

Najpoznatiji je po tome što je serijom bitaka ujedinio Plavu i Belu hordu, zatim po decenijskom ratu sa čuvenim emirom Tamerlanom, i po pljački i krvavom masakru Moskve 1382. godine koji je on lično predvodio.

Dolazak na presto

Toktamiš je 1376. godine zatražio pomoć od čuvenog tatarskog emira Tamerlana, u svojoj nameri da ujedini Plavu i Belu hordu. Tamerlan ga je opskrbio vojskom, konjima i naoružanjem, i nakon nekoliko bitaka porazio Urus-Kana, koji je vladao Belom hordom. Uspešno je ratovao protiv Urus Kana, oduzveši mu gradove Signak i Sabran nakon opsada. Zatim je u bici dobio Timur Malika, sina od Urus Kana. Nakon toga, sledili su Kutlug- Buga i Toktakija, još dva Urus Kanova sina, koje je Toktamiš- uz veliku Tamerlanovu pomoć, porazio. Ratovao je još godinu dana sa Timur Malikom, porazivši ga, čime je zauzeo Belu Hordu. Nakon toga, meta mu je bila Plava horda na čijem čelu je bio Mamaj. Dok je Mamaj na severu ratovao sa Rusima, Toktamiš je izvršio opsadu Saraja, prestonice Zlatne Horde, i zauzeo grad. Nakon toga je se susreo sa Mamajem i njegovom vojskom koju je pobedio u bici na reci Kalka 1381. godine, takođe uz veliku Tamerlanovu pomoć. Toktamiš je prvi kan koji je uspeo da ujedini Plavu i Belu Hordu, stvorivši ogromnu imperiju kojom je vladao.

Pravio je učestale pljačkaške ekspedicije na oblast Razanj.

Godine 1380. (defakto) kan Plave horde, beglerbeg i general Mamaj je do nogu potučen u bici sa Rusima, na Kulikovom polju . Toktamiš se koristio ovim porazom i, kasnije, ubistvom Mamaja, da bi preuzeo vlast u Plavoj hordi i da bi stvorio Zlatnu hordu. U tom trenutku Toktamiš je zavladao:

• Komanijom,
• Alanijom,
• Lakom,
• Mengiarom,
• Cikom,
• Gutijom,
• Gacarijom .

Pljačka Moskve

Nakon toga, udruživši Plavu i Belu Hordu, Toktamiš je izvršio veliku opsadu Moskve 1382. u kojoj je ubijeno preko 20.000 stanovnika Moskve, kuće su opljačkane, žene silovane i stanovništvo masakrirano.

Toktamiš se spremao za rat 1382. Nameravajući da iznenadi svog neprijatelja, počeo je tako što je naredio hapšenje i pljačku ruskih trgovaca na Volgi i konfiskaciju njihovih čamaca. Prešavši reku sa celom svojom vojskom, pokušao je da tajno napreduje, ali je privukao veliku pažnju. Nastojeći da se dodvori kanu, veliki knez rjazanjski Oleg Ivanovič se stavio na raspolaganje hanu, ukazujući na brodove preko reke Oke; Veliki knez Dmitrij Konstantinovič iz Nižnjeg Novgoroda se takođe spremno potčinio i poslao svoje sinove Vasilija i Semena da se pridruže Toktamiševom pohodu kao vodiče. Moskovski veliki knez Dmitrij se nije pokorio, već je ostavio jak garnizon u svojoj prestonici pod litvanskim knezom Ostejem i tražio veću sigurnost Kostrome, odakle se nadao da će prikupiti veće snage. Nakon što su zauzele Serpuhov, Tohtamiševe snage su stigle i opsedale Moskvu 23. avgusta 1382. Tri dana kasnije, Vasilij i Semen iz Nižnjeg Novgoroda su na prevaru naveli građane da se predaju, a Toktamiševe trupe su uletele u grad, poklale, opljačkale i konačno uništile grad.

Ostali gradovi koje su Toktamiševi Mongoli zauzeli tokom kampanje su Vladimir, Zvenigorod, Jurjev, Pereslavlj Zaleski, Dmitrov, Kolomna i Možajsk. Na povratku, Toktamiš je takođe opljačkao Rjazanj.

Nakon Moskve, na meti mu je bila Kneževina Litvanija, koju je porazio u bici na reci Poltava 1382. godine

Dalje jačanje Moskovske kneževine

Moskva je pod knezom Vasilijem I Dmitrijevičem početkom 1390-ih uvećala svoju teritoriju prisajedinjujući Murom sa njegovim oblastima Suzdaljom, Gorodcem, Taruzom, Borovskim i Nižnjim Novgorodom . Moskva je pod Vasilijem održavala dobre odnose sa Toktamišom i on joj je pomogao da osvoji Murom i celu kneževinu Nižnjeg Novgoroda sa samim gradom .

Prisajedinjenje Nižnjeg Novgoroda omogućilo je Moskvi da zakorači u oblast srednje Volge. U isto doba njen veći uticaj oseća se u izvesnim krajevima potčinjenim republici Velikom Novgorodu. Zaista, bojari iz oblasti Dvine priznali su vlast Moskve, koju ona vrši neko vreme; ali Novgorod ubrzo savlađuje pobunjenike i uspostavlja svoja suverena prava u toj oblasti. Ovaj događaj nagoveštava neizbežni sukob koji će kasnije izbiti između Novgorodske republike i Moskve.

Prisajedinjujući jednu za drugom granične kneževine i šireći se postepeno po čitavoj teritoriji na kojoj stanuju Velikorusi, Moskva, ta nekadašnja mala kneževina utonula u šumama, približava se etničkim granicama Rusije i izlaže se napadima svojih suseda. Moskovska država postaje kao neki utvrđeni logor koji neprekidno opsedaju neprijatelji što dolaze sa istoka i juga — Tatari, ili sa zapada — Litvanci , a posebno su bili za nju opasni ovi drugi . Zbog toga je odbrana zemlje njen glavni zadatak, i to joj daje naročito obeležje.

Pad s vlasti i smrt

Toktamiš se, osetivši se moćno, usmerio na svog nekadašnjeg saradnika i čoveka koji mu je omogućio da dostigne svoju moć- Tamerlana. 1386. napao je i opustošio Tabriz, grad koji je tad bio u Tamerlanovom posedništvu, što je pokrenulo rat između dvojice vladara. Pustošio je Tabriz, sela i utvrđenja u okolini 10 dana. I Pored Tabriza, Toktamiš je napao gradove u srcu Timurove imperije, Traksokaniji i Harezmu, gde je se udružio sa lokalnim emirom Sulejmanom Sufijem. Takođe, napao je provinciju Sarvan, gde je izvršio opsadu grada Jaši i opustošio ga. Sarvan je takođe bio pod Timurovom kontrolom. Drugi deo Toktamišovih snaga je istovremeno opsedao Buharu, i pljačkao sela po Traksokaniji. Takođe, u ekspanziji na Timura imao je podršku i pomoć gruzijskog kralja Bagrata. Dobio je Timuride u bici kod Juklika 1387. ubivši Timurovog dugogodišnjeg generala i prijatelja Abas Bahadura. Pokušavao je da stvori koalilciju protiv Timura sa Bagratom, mamelučkim sultanom Barkukom i Kamarudinom iz Mogulistana. Toktamiša će napad na Timura skupo koštati.

Godine 1395. nakon 9 godina ratovanja, velikog Toktamišovog poraza 1391.na reci Kondurča, i zatim još većeg Toktamišovog poraza u bici na reci Terek, Tamerlan je poveo pohod na Kipčak i u tom pohodu je spalio grad Saraj, prestolnicu Horde i srušio Toktamiša s vlasti. Pored Saraja, Spalio je i Azov, i još nekoliko većih gradova Zlatne horde.

Tamerlan tada na čelo horde stavlja svoje vazalne vladare, Edigua i Timura-Kutluga, dok Toktamiš beži od odmazde u kneževinu Litvaniju, gde stupa u vazalne odnose sa tamošnjnim vladarom Vitoldom Velikim. Toktamiš je 1399. učestvovao kao glavni Vitoldov general u velikoj bici na reci Vorskla protiv Zlatne horde, svoje nekadašnje imperije. Učestvovao je u još par bitaka kao general kneževine Litvanije, potčinjen Vitoldu Velikom. Zadnje godine života provodi kao lutalica po Sibiru, krijući se i od Timura i od novih vladara Zlatne horde, ali ipak uspeva da sakupi manji garnizon vojske oko sebe. Rat Edigua i Toktamiša u Sibiru je trajao od 1400te do 1406. godine. Ediguove trupe je u bitkama predvodio snalažljivi general Šadi Beg. Zatim, se, oko 1403. opet u bici susreće sa Ediguom, koja se završava bez određenog ishoda. Ovoj bici su sledovalo još ukupno šesnaest ovakvih bitaka, dok Toktamiš Kan konačno prilikom jedne od njih nije poražen i ubijen mačem prilikom pada s konja, 1406. godine. Ubio ga je Šadi Beg.

Edigu je ubijen 1419, od strane Toktamišovog sina, u znak odmazde za ovo ubistvo.

Literatura

• Milion putovanja Marka Pola, 2012. Beograd
• Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Pavela Miljukova, koja je u javnom vlasništvu.
• Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Alekseja Jelačića, koja je u javnom vlasništvu.