Trihineloza
Trihineloza (ili trihinoza) je parazitarno oboljenje koje izaziva Trichinella spiralis. Larve trihina žive inkapsulirane u mišićima, a odrasli paraziti u crevima čoveka i raznih životinja (najčešće svinja, pacova, pasa, lisica, jazavaca, medveda i mačaka).[1]
| Trihineloza | |
|---|---|
| Latinski | Trichinella spiralis |
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | infektologija |
| MKB-10 | B75 |
| MKB-9-CM | 124 |
| MedlinePlus | 000631 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Trichinellosis Trichinellosis Trihineloza] |
| MeSH | D014235 |
Tok zaraze uredi
Trichinella spiralis je mali crv. Ženka je dugačka 0.3 do 0,4 centimetara, a mužjak nešto kraći. Pošto je jedan deo života parazita u mišićima (kao larva), a drugi deo u crevima (kao odrasli parazit) istog domaćina, to se razlikuje mišićna i crevna trihineloza.[2]
Ljudi se zaraze konsumiranjem sirovog ili nedovoljno termički obrađenog trihineloznog svinjskog mesa. Kapsule mišićnih trihinela se rastvaraju u želudačnoj kiselini čoveka. Larve se oslobode i već posle 3 do 4 dana postaju polno zrele. Ove crevne trihine se zakače za sluzokožu creva i tu se pare. Posle parenja mužjak ugine, a ženka se zavlači duboko u sluzokožu. Ženke ostaju u životu 5 do 6, a nekada i 12 nedelja. Svaka ženka rađa oko 1500 (nekada i 10000) larvi. Larve su dugačke oko 0,10 milimetara. Larve prodiru u sluzokožu creva i putem krvi raznose se po celom telu domaćina. Zadržavaju se uglavnom u mišićima i tu mogu da se razvijaju samo u onim mišićnim vlaknima koje imaju sarkolemu. Larve se najčešće nalaze u mesnatom korenu dijafragme, kao i u ostalim delovima dijafragme, zatim u mišićima grkljana, jezika, trbuha i interkostalnim mišićima. Tri nedelje posle infestacije završen je rast mišićne trihinele, koje dostignu dužinu od oko 0,8 do 1,0 milimetara. Posle toga se savijaju i zauzimaju spiralan oblik. U toku drugog meseca od infestacije oko trihine počinje da se stvara kapsula. Kapsula je u početku prozirna. Posle 6 meseci počinje zakrečavanje kapsule koje završava za 15 do 16 meseci. Zakrečena kapsula je neprozirna. Trihinela u zakrečenoj kapsuli ostaje obično nepovređena. U ovom latentnom stanju trihinela može da provede i preko 20 godina.[2]
Manifestacija zaraze uredi
Mišićne trihinele se uništavaju zagrevanjem pri 62 do 70 °C. Pri -15 °C uništavaju se za 20 dana, pri -30 za 24 časa, a pri -37 °C za 2 minuta. Dimljenje, soljenje i salamurenje deluje na njih nepovoljno, ali ih ne uništava.[2]
Glavni prenosnici trihinela su pacovi, od kojih se zaraze svinje, a preko svinjskog mesa čovek. Kod čoveka se prvi znaci bolesti pojave najčešće 5 do 8 dana posle uzimanja zaraženog mesa (pri jakoj invaziji već posle 24 časa). Poremećaji prvo nastaju u crevnom traktu, naročito pri zavlačenju ženki u crevnu sluzokožu. Bolest se u ovoj fazi manifestuje u sledećem:
- Zapaljenje sluzokože creva
- Bolovi u trbuhu
- Odsustvo apetita
- Proliv
- Nemoć
- Povraćanje
- Nesvestica i sl.[2]
Pri invaziji trihina u mišiće javljaju se drugi znaci bolesti:
- Visoka temperatura (40 do 41 °C)
- Otoci očnih kapaka
- Otok lica i nogu
- Bolovi u mišićima
- Bolovi u zglobovima
- Promuklost
- Otežano žvakanje i gutanje.[2]
Trihinelozne svinje obično ne pokazuju nikakve znakove bolesti, zbog toga se svinjsko meso obavezno ispituje na trihine laboratorijski (mikroskopski i to najčešće pomoću tzv. trihinoskopa). Za trihinoskopski pregled svinjskog mesa uzima se uzorak dijafragme i to od svake polovine svinje po jedan komad veličine lešnika. Prilikom pregleda mesa, trihinoskop se povećava 70 do 80 puta, a prečnik vidnog polja mora da iznosi najmanje 110 do 115 milimetara. Za trihinoskopski pregled obično se ne koriste mikroskopska stakla već tzv. komproseri. To su dve staklene ploče koje se pomoću šrafova priljubljuju jedna uz drugu. Jedna od ovih staklenih ploča je podeljena na više jednakih polja (obično dva reda po 14 polja), a na svako od polja stavlja se po jedan delić uzorkovanog mesa.
Reference uredi
Literatura uredi
- Karan-Đurđić, Sonja (1890). Poznavanje i obrada mesa. Beograd: Univerzitet u Beogradu- Poljoprivredni fakultet. str. 243.
- Karan-Đurđić, Sonja (1980). Poznavanje i obrada mesa. Beograd: Univerzitet u Beogradu- Poljoprivredni fakultet. str. 242.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
