Ulica Drotninggatan (Helsingborg)
Drotninggatan (Kraljičina ulica) je jedna od najdužih i najraznovrsnijih ulica Helsingborga. Dužine je 3,5 kilometra, od centralnog gradskog trga (Stortorget) do peščane plaže (Vikingstrand) na severu. Ulica nekoliko puta menja karakter, od užurbanog gradskog bulevara do mirne ulice na plaži.
| Drotninggatan (Drottninggatan - Kraljičina ulica) | |
|---|---|
 Drotninggatan, pored centra | |
| Od | trg Stortorget |
| Do | ulica Sofierovägen |
| Drugo | |
| Poznata po | Gradska kuća, Koncertna dvorana, Gradsko pozorište, |
Trasa ulice uredi
Drotninggatan počinje kao nastavak ulice Järnvägsgatan, kod centralnog i najstarijeg gradskog trga Stortorget i pruža se blizu obale ka severu. Presecaju je mnoge gradske ulice, i pristupni put Hälsovägen, posle čega nastavlja na sever sa samo dve trake. Kod peščane plaže se nastavlja kao ulica Sofierovägen koja vodi do zamka Sofiero.
Izgled ulice uredi
Zbog dužine, izgled ulice se veoma razlikuje duž trase. Na početku ulice na jugu dominiraju velike i velelepne zgrade sa pet ili šest spratova s kraja 19. veka i početka 20. veka, a posebno se ističe Gradska kuća, smeštena na uglu između trga Stortorget i ulice. Ovde je ulica vrlo široka, jer se sastoji od četiri trake. Ulica je ovde sa obe strane ukrašena dvostrukim drvoredima ispod kojih su ucrtane biciklističke staze. Duž ovog centralnog poteza nalazi se nekoliko otvorenih prostora duž ulice, prvi u obliku trga uz Gradsku kuću, na istočnoj strani ulice. Dalje na severu, na zapadnoj strani ulice, nalazi se Sundstorget, koji svojom velikom otvorenošću stvara veliki poremećaj u urbanosti ulice. Sledeći otvoreni prostor je trg gde se nalaze Koncertna dvorana, kao i Gradsko pozorište. Nasuprot Koncertne dvorane nalazi se manja zgrada na dva sprata koja je smeštena između trospratnice i petospratnice i čija je fasada snažno isprepletana u poređenju sa ostalima. Ova zgrada je ostatak starog dela stare ulice (Norra Strandvägens), koji je potom zamenjen ulicom Drotninggatan. Kako zgrada pokazuje istorijski deo ulice, prema Odboru za zaštitu grada Helsingborga smatra se posebno vrednom.[1]
Drotninggatan menja karakter u svom delu ka severu. Zgrade su i dalje u većem obimu od oko pet spratova, ali ulica je znatno uža, sada ima samo dve trake i sa mnogo užim trotoarima, bez biciklističkih staza i bez drveća. Ulica stoga dobija mnogo intimniji karakter. Sledi Hamilton house arhitekte Stena Samuelsona, zgrada dugačka gotovo 200 metara, inspirisana Le Korbizjeovom Unité d'Habitation, na maloj udaljenosti od ulice. Železnički vijadukt prolazi na sever duž ulice na udaljenosti od oko deset metara.
Dalje ulicom na istočnoj strani dominira veći broj vila, sa izuzetkom duge stambene zgrade Langetten, takođe kreacije Stena Samuelsona. Na zapadnoj strani, zgrade su raznovrsnije i sastoje se od nekih vila, ali uglavnom od stambenih zgrada iz 40-ih i 50-ih godina, sa izlazima u ulicu, dok se suprotna fasada otvara prema pogledu na moreuz Eresund.
Istorija uredi
Najstariji deo Drotninggatana je potez oko trga Sankt Jörgens plats. Vodi poreklo od starog seoskog puta. Trenutna ruta uglavnom prati ovaj seoski put. Sadašnji centralni deo ulice još nije bio izgrađen početkom 19. veka, a prema plaži su bila brojna manja ribarska sela i farme.[2] Prvi urbani razvoj u vezi sa budućom ulicom Drotninggatan dogodio se oko 1790. godine u delu severno od Sankt Jörgens plats-a.[3] Dalje na severu, između 1790. i 1860. godine, dodate su brojne druge zgrade duž seoskog puta.
Sredinom 19. veka, počelo je naglo širenje Helsingborga. Grad se razvio u napredan industrijski grad, a sa tim su došle i veće ambicije o izgledu glavnih ulica. U velikom gradskom planu iz 1859. godine, koji je napisao gradski inženjer Georg Gustafson, nacrtane su dve nove ulice Drotninggatan i Järnvägsgatan.[4] Duž ulice, kvart je bio podeljen prema mrežnim obrascima, a ovde su zgrade trebale da gradu daju monumentalnu fasadu okrenutu prema vodi. Blok na zapadnoj strani ulice projektovao je poručnik Vilhelm Gagner 1865. godine, gde je takođe obezbeđen prostor za izgradnju velikog trga Sundstorget.[5] Ulica je završena negde tokom 1870-ih i prvo se zvala Hamngatan, ali kada su se Pålsjövägen i Hamngatan povezale 1876. godine, obe su dobile zajedničko ime Drotninggatan. Iste godine odlučeno je da se u južnom delu ulice zasade dva niza drveća i ovaj deo se naizmenično naziva Šetalište i Esplanada.
Tokom druge polovine 19. veka dodato je više novih zgrada, ali ne tako snažnim tempom, jer je od sredine 1860-ih došlo do recesije u građevinskoj industriji. Veća zgrada koja je podignuta bila je takozvana Palata Lewenhaupt 1868. godine.[6] Severno uz ulicu Drotninggatan bile su neke od najvažnijih znamenitosti Helsingborga, kuća Hamilton (Hamilton House), sagrađena 1852. godine, i Liatorp (Liatorp), izgrađena 1864-65.
1903. godine krenuo je tramvaj u Helsingborgu, što je dugo značilo veliku promenu za Drotninggatan. Glavne linije trasirane su duž ulice. Tridesetih godina prošlog veka počele su da se grade nove kuće duž ulice, na primer, strogo funkcionalna HD-kuća (novinska kuća) sagrađena 1930. godine, zatim koncertna sala Svena Markeliusa, koja je završena 1932. godine.[7]
Tokom kasnog modernizma, duž ulice Drotninggatan izvedeno je mnogo velikih građevinskih projekata. Tokom prelaska na saobraćaj desnom stranom 1967. godine, tramvajska mreža u Helsingborgu je zatvorena, što je značilo da je Drotninggatan od tada namenjen samo za automobilski saobraćaj.
Sadržaji uredi
Najznačajniji objekat u ulici je Gradska kuća (Rådhuset), ceremonijalno inaugurisana 7. januara 1897. godine. Izgrađena je u Novom gotskom stilu. Karakterišu je deset visokih prozora na kojima su prikazani važni istorijski događaji, a na jednom prozoru je prikazano otvaranje Parlamenta u Stokholmu 1897. Projektovao je arhitekta Alfred Helerstrom (1863-1931). Na vrhu kule sa satom su i zvona sa kojih se svakog dana u 12 i 18 časova čuje određena melodija koja se povremeno menja.
Ulica počinje na glavnom gradskom trgu Stortorget, koji je srce grada, kojim dominira statua maršala Magnusa Stenboka, koji je vodio Šveđane u pobedi nad Dancima u bici za Helsingborg 1710.
Dalje u ulici se stiže do trga Sundstorget, trg na kome se nalazi Dunker kulturni centar Dunkers kulturhus, sa oko 3000 m2izložbenog prostora. Na trgu se održavaju mnogobrojne manifestacije i festivali grada. Henri Dunker (1870-1962) je bio švedski poslovni lider i donator.
Na raskrsnici ulice Drotninggatan i pristupnog puta Hälsovägen nalaze se Koncertna sala i Gradsko pozorište, a preko puta ulice je mali trg Sankt Jörgens plats sa fontanom i parkom.
U ulici se nalaze i brojni restorani sa različitim internacionalnim kuhinjama, prodavnice i butici, reprezentativne stambene zgrade i dr.[8]
Galerija uredi
-
Gradska kuća, Helsingborg, Švedska -
Dunker kulturni centar, Helsingborg, Švedska -
Trg Stortorget, Helsingborg, Švedska -
Gradsko pozorište, Helsingborg, Švedska -
Sundstorget, Helsingborg, Švedska -
Sankt Jörgens plats, pogled na ulicu Drotninggatan, Helsingborg, Švedska
Reference uredi
Napomene uredi
- ^ Helsingborgs stadskärna: Bevarandeplan 2002: sid 51
- ^ Helsingborgs stadslexikon: sid 77
- ^ Ranby, H: sid 24
- ^ Ranby, H: sid 31
- ^ Ranby, H: sid 32
- ^ Ranby, H: sid 39
- ^ Ranby, H: sid 274
- ^ The City of Helsingborg. Helsingborg stad/Liljedahl&Co Forlag. 2004. ISBN 91-973607-5-9.
Izvori uredi
- Bevarandeplanskommittén, Helsingborgs stad: Helsingborgs stadskärna - Bevarandeprogram 2002, Bergstens tryckeri, Helsingborg 2003. ISBN 91-631-3664-3
- Ranby, Henrik: Helsingborgs historia, del VII:3: Stadsbild, stadsplanering och arkitektur - Helsingborgs bebyggelseutveckling 1863-1971. Helsingborg 2005, ISBN 91-631-6844-8
- Helsingborgs lokalhistoriska förening: Helsingborgs stadslexikon, Helsingborg 2006. ISBN 91-631-8878-3