Uroš Šušterič
Uroš Šušterič (sloven. Uroš Šušterič; Ljubljana, 24. septembar 1924 — Ljubljana, 8. februar 2018) bio je slovenački oficir, kapetan Jugoslovenske vojske u otadžbini i četnički vojvoda.
| Uroš Šušterič | |
|---|---|
 Uroš Šušterič | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. septembar 1924. |
| Mesto rođenja | Ljubljana, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca |
| Datum smrti | 8. februar 2018. (93 god.) |
| Mesto smrti | Ljubljana, Slovenija |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1941—1945. |
| Vojska |  Jugoslovenska vojska u otadžbini |
| Čin | kapetan / četnički vojvoda |
Biografija uredi
Poreklo i mladost uredi
Porodica Šušterič je poticala iz gradića Žalec kod Celja, gde je živela od 18. veka. Franc Šušterič (Urošev deda) je bio zagovornik jugoslovenstva i panslavizma, poverenik Jugoslovenskog odbora. Josip Šušterič (Urošev otac) je bio dobrovoljac u Srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata i učesnik proboja Solunskog fronta, za šta je odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordenom Belog orla sa mačevima i Spomenicom za rat oslobođenja i ujedinjenja 1914—1918. godine. Iz rata je izašao sa činom rezervnog pešadijskog kapetana.
Josip Šušterič se sprijateljio sa pukovnikom Dragoljubom Mihailovićem uoči Drugog svetskog rata, dok je ovaj bio na položajima načelnika štaba Dravske divizijske oblasti u Ljubljani i komandanta 39. pešadijskog puka u Celju.
Uroš je rođen 24. septembra 1924. godine u Ljubljani, kao najmlađe dete. Kao mladić, pripadao je nacionalnom društvu Soko Kraljevine Jugoslavije, koje je okupljalo mlade i vaspitavalo ih u duhu jugoslovenstva. Njegov stariji brat Slobodan Bojan Šušterič je završio 64. klasu Vojne akademije u Beogradu i bio oficir Jugoslovenske vojske. Imao je i sestre Tatjanu i Irenu.
Drugi svetski rat uredi
Uoči Aprilskog rata 1941. godine, Josip Šušterič je reaktiviran kao rezervni oficir i postavljen za komandanta bataljona, a Slobodan je već bio na dužnosti. Uroš se tada prijavio kao dobrovoljac i raspoređen je u grad Radeče. Uhapšen je 14. aprila od strane Gestapoa i zatvoren u Celju. Tu je sa ocem proveo dva meseca, da bi potom bili deportovani za Maribor, zajedno sa ostalim članovima porodice. Zajedno sa drugim slovenačkim porodicama su proterani za Srbiju. Kod Višegrada su čuli borbu, na šta im je otac rekao[1]:
Sinovi, šta sam vam rekao? Srbin se ne predaje!
— Josip Šušterič
Privremeno su bili smešteni u Aranđelovcu, da bi kasnije bili raspoređeni u Paraćin. Iako je bio protiv komunizma, protivio se odluci da jedna partizanska grupa bude predata nemačkim vlastima.[1]
Josip Šušterič se priključio Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, a potom je postao predsednik Vojnog suda Ivankovačkog korpusa i predsednik Ravnogorskog odbora u opštini Popovac. Slobodan Šušterič se najpre pridružio četnicima vojvode Koste Pećanca, ali čim je shvatio da se radi o kolaboracionistima, povezao se i prešao kod ljudi odanih pukovniku Mihailoviću. Uroš je prvo pripadao Paraćinskom, pa potom Resavskom korpusu. Budući da je govorio nemački i engleski jezik, pomagao je u radu sa savezničkim misijama koje su vodili kapetan Bil Hadson i Džasper Rutem.
Od 1944. godine je pohađao prvu klasu Ravnogorsku Vojnu akademiju na planini Deli Jovan i dobio čin narednik-đak.[2] Zatim je raspoređen u Resavsku brigadu, sa kojom se borio protiv partizana kod Bukovika, gde je ranjen. Prošao je i diverzantsku obuku kod Aleksandera Bejta.
Poslednji put je video oca u septembru 1944. godine, pred polazak na povlačenje kroz Bosansku golgotu. Novembra 1944. godine, zarobljen je Slobodan Šušterič i ubijen januara naredne godine. Zarobljen je 5. januara 1945. godine od strane nemačkih snaga, a dan ranije je njegova nevenčana supruga Nada rodila njihovog prvog sina u Popovcu. Šušterič nije znao za rođenje sina do 1947. godine.
Dana 9. januara 1945. godine, OZNA je uhapsila Josipa Šušteriča zato što je bio predsednik mesnog Ravnogorskog odbora. Preki sud u Jagodini ga je osudio na smrt i streljao u aprilu na nepoznatoj lokaciji.
Uroš je nakon zarobljavanja odveden u Grac, pa u okolinu Mauthauzena. Pobegao je iz logora i došao u Ljubljanu, gde se sastao sa Leonom Štukeljem, olimpijcem i poverenikom JVuO.[1] Agenti OZNE su ga uhapsili 10. juna 1945. godine.
Život posle rata uredi
Oženio se Nadom tek 1948. godine.
Do kraja života je ostao veran ideji i tradiciji Jugoslovenske vojske u otadžbini, odanosti dinastiji Karađorđević i ideji slovenačko-srpskog bratstva. Vodio je društvo „Ravnogorsko gibanje” u Sloveniji.[3] Prilikom povratka ratnog saborca kapetana Radomira Petrovića Kenta iz emigracije 2001. godine, Šušterič ga je sa Miloslavom Samardžićem sačekao na aerodromu u Beogradu.
Za vojvodu triglavskog ga je imenovao Milo Rakočević, 17. marta 2007. godine u crkvi Svetog Save u Parizu.[4]
Umro je 8. februara 2018. godine u Ljubljani.
Knjige uredi
Reference uredi
- ^ a b v „Zapisi iz Ravnogorskog pokreta: Uroš Šušterič”.
- ^ „Umro je četnički vojvoda Uroš Šušterič, iz jedne od najuglednijih slovenačkih porodica”. Jadovno 1941. 14. februar 2018.
- ^ „In memoriam Uroš Šušterič, 1924-2018”. Arhivirano iz originala 05. 12. 2021. g. Pristupljeno 28. 02. 2021.
- ^ „Poslednji slovenački četnik postao vojvoda”. Politika. 14. 05. 2007.
