Википедија

Hoakim Rodrigez

Hoakim Rodrigez (šp. Joaquim Rodríguez Oliver; 12. maj 1979) je bivši španski profesionalni biciklista od 2001. do 2016. godine. Profesionalnu karijeru je počeo 2001. godine, u timu Once Eroski, a od 2010. do 2016. godine vozio je za ruski profesionalni tim Kaćuša. Najveći uspesi su mu drugo mesto na Điro d’Italiji 2012. godine i na Vuelta a Espanji 2015. godine, kao i treće mesto na Vuelti 2012. i na Tur de Fransu 2013. godine. Bio je nacionalni šampion 2007. godine i dva puta je osvajao medalju na svetskom prvenstvu u drumskoj vožnji, bronzu 2009. i srebro 2013. godine, kada je u sprintu poražen od Portugalca Ruija Koste. Tri puta je bio prvi u individualnom rangiranju u UCI vorld turu (2010, 2012 i 2013.)

Hoakim Rodrigez
Rodrigez na Tur de Fransu 2015.
Lični podaci
Puno imeHoakim Rodrigez Oliver
NadimakПурито
Datum rođenja(1979-05-12)12. maj 1979. (44 god.)
Mesto rođenjaBarselona, Španija
DržavljanstvoŠpanija
Visina1,69 m[1]
Masa57 kg[1]
Timske informacije
Trenutni tim
završio karijeru
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš
Juniorska karijera
1998Ospitalet—vestisport
1999—2000Iberdrola–loina
2000ONCE—Dojč bank (pripravnik)
Profesionalna karijera
2001—2003ONCE—Eroski
2004—2005Sonije duval—prodir
2006—2009Kes d’Eparnj—ils Balears
2010—2016Kaćuša[2][3]
Menadžerska karijera
2017—Bahrein—merida (ambasador)
Uspesi
Điro d’Italija
Klasifikacija po poenima1 (2012)
Vuelta a Espanja
Brdska klasifikacija1 (2005)
Klasifikacija kombinacije
(ukinuta)		1 (2015)
Glavne etapne trke
Vuelta a Katalunja2 (2010, 2014)
Vuelta al Pais Basko1 (2015)
Monumentalni klasici
Điro di Lombardija2 (2012, 2013)
Klasici
Fleš Valon1 (2012)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(drumska trka)		 1 (2007)
Druge trke
Setimana Katalana de čiklisme 1 (2004)
Vuelta a Burgos 1 (2011)
Ostalo
UCI vorld tur3 (2010, 2012, 2013)
Nagrade i medalje
Osvojene medalje
Predstavljajući Španija Španiju
Drumski biciklizam
Svetsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto Mendrizio 2009. drumska trka
Srebrna medalja — drugo mesto Firenca 2013. drumska trka
Ažurirano: 26. novembar 2016.

Karijera uredi

2000—2003 uredi

Rodrigez je započeo profesionalnu karijeru 2001. u timu Once Eroski, 2000. je bio pripravnik u timu. [4] Prva osvojena trka bila mu je trka Monžuik u Barseloni 2001. godine. [5] 2003. godine, osvojio je šestu etapu na trci Pariz—Nica.[6] Takođe, iste godine je pobedio na timskim hronometrima na Vuelta a Katalunji i Vuelta a Espanji.

2004—2005 uredi

2004. godine prešao je u španski Duval tim, gdje se zadržao dve godine, osvojio je trku Katalonski Vikend. 2005. godine osvojio je brdsku klasifikaciju na Vuelta a Espanji i dva druga mesta, na klasiku San Sebastijan i Vuelta a Burgos trci.[7]

2006—2009 uredi

2006. godine prešao je u Kez De Parnj (današnji Movistar), španski profesionalni biciklistički klub. Od značajnijih rezultata, pobedio je na petoj etapi trke Pariz—Nica, a 2007. godine osvojio je nacionalno prvenstvo i klasik Primavera. 2008. godine osvojio je treću etapu na Tireno—Adrijatiku, kada je napao na zadnjem usponu, 1.7 km do cilja. Uspon je imao deonica sa preko 20% nagiba. Nakon Rodrigeza, mnogi biciklisti su trčali noseći bicikla, zbog veoma teškog uspona,[8] završio je osmi na Amstel gold rejsu, Fleš Valonu i Lijež—Bastonj—Liježu i šesti na Vuelta a Espanji. 2009. osvojio je etapu na Tireno—Adrijatiku i na Vuelta a Burgos trci, kao i drugo mesto na Lijež—Bastonj—Liježu. U drugom delu sezone, završio je sedmi na Vuelta a Espanji i osvojio je bronzanu medalju na svetskom prvenstvu u drumskoj vožnji, održanom u Mendiriziju.[9]


2010 uredi

2010. prešao je u ruski profesionalni tim Kaćuša, koji mu je garantovao mesto na Tur de Fransu i ulogu lidera na nekoliko bitnih trka.[9] Sa Kaćušom je ostvario i najbolje rezultate. Osvojio je Vuelta a Katalunju, Trku Migel Indurain (u čast petostrukom osvajaču Tur de Fransa), završio je treći na Vuelta al Pais Vasko trci, uz osvojenu etapu. Na klasik Fleš Valon, došao je kao favorit, ali je ostao drugi, iza Kadela Evansa. Na Tur de Fransu završio je osmi, uz pobedu na etapi do Mendea[10]

Nakon Tura, završio je peti na klasiku San Sebastijan i četvrti na Vuelta a Espanji, gde je osvojio etapu na usponu Penja kabarga.[11] Sezonu je završio na prvom mestu u UCI pro tur rangiranju. [12]

2011 uredi

[[Datoteka:Joaquim Rodriguez.jpg|thumb|left|upright|Rodrigez na Kriterijumu di Dofine 2011. 2011. je počeo osvajanjem Vuelta al Pais Vasko trke, a završio je drugi, iza Filipa Žilbera na Fleš Valonu i Amstel gold rejsu. Na Điro d’Italiji završio je peti, kao i na Kriterijumu di Dofine, mesec kasnije, gde je osvojio dve etape, brdsku i klasifikaciju po poenima. Tur de Frans je preskočio da bi se pripremio za Vuelta a Espanju, gdje je važio za jednog od favorita.[13] U drugom delu sezone završio je četvrti na klasiku San Sebastijan i osvojio je Vuelta Burgos trku. Vueltu je počeo pobedama na etapama Valdopenjas de Žen i San Lorenco de Eskorijal, gde je uzeo i lidersku majicu, ali je posustao i završio je Vueltu na 19 mestu.[14] U finišu sezone, završio je treći na Điro di Lombardiji.

2012 uredi

 
Rodrigez na Điro d’Italiji 2012.

2012. godine osvojio je Fleš Valon na usponu Mur de huj i drugo mesto na Vuelta al Pais Vasko trci. Na Điro d’Italiju je došao kao jedan od favorita, uz Ivana Basa i Mikelea Skarponija. Osvojio je dve etape i uoči poslednje etape, imao je prednost od 31 sekunde u odnosu na Rajdera Hesedala, ali na honometru je izgubio gubi 47 sekundi i izgubio je Điro za 16 sekundi, osvojivši klasifikaciju po poenima, samo 1 poen ispred Marka Kevendiša.[15]

Nakon odličnog Đira, došao je i na Vuelta a Espanju kao pretedent za osvajanje, gdje su mu glavni rivali bili zemljaci, Alberto Kontador i Alehandro Valverde, koji su bili suspendovani dve godine i Kris Frum, koji je na Tur de Fransu osvojio drugo mesto. Na trećoj etapi je bio blizu pobede, ali ga je odsprintao Valverde, Rodrigez je usporio i nije video Valverdea koji ga je prošao sa desne strane i uzeo pobedu i crvenu majicu.[16] Na četvrtoj etapi, Valverde je bio umešan u pad i izgubio je vreme, Rodrigez je preuzeo majicu.[17] Na šestoj etapi, Kris Frum je napao, Rodrigez je jedini mogao da prati i u finišu ga ostavio iza sebe i osvojio je etapu.[18] Isti scenario ponovio je i na etapi 12, nakon napada Alberta Kontadora, Rodrigez je jedini pratio, a zatim mu otišao, uzeo etapnu pobedu i 12 bonus sekundi i povećao prednost.[19] Na etapi 14, Kontador je napao na dva kilometra do cilja, opet je samo Rodrigez pratio i uzeo pobedu u finišu, kada je pojačao i Kontador nije mogao da ga prati.[20] Rodrigez je imao lidersku majicu sve do etape 17, potpuno ravne, na kojoj je Alberto Kontador napao, a Rodrigez nije imao odgovor, kasnije ga je napao i Valverde, te je Rodrigez pao na treće mesto.[21] Iako je bio dominantan u brdskim etapama, nije uspeo da nadoknadi zaostatak za vodećim dvojcem.[22] Na poslednjoj etapi, Rodrigez je izgubio i preostale dve majice koje je imao u svom posedu, majicu za klasifijaciju po poenima i majicu za klasifijaciju kombinacije, obe je osvojio Alehandro Valverde.

Nakon Vuelte, Rodrigez je osvojio Điro di Lombardiju, koja je vožena po jako hladnom vremenu. Rodrigez je napao na zadnjem usponu i pobedio je sa 9 sekundi ispred grupe.[23] Zahvaljujući toj pobedi, završio je prvi u UCI vorld tur rangiranju, ispred pobednika Tur de Fransa, Bredlija Viginsa.

2013 uredi

2013. završio je četvrti na Tur of Oman trci, gde je osvojio jednu etapu. Kasnije je osvojio petu etapu na Tireno—Adrijatiku i završio je peti u generalnom plasmanu, nakon što je pratio napad Petera Sagana i Vinčenca Nibalija na šestoj etapi i uzeo vreme rivalima.[24] Na Vuelta a Katalunji i Lijež—Bastonj—Liježu, osvojio je druga mesta, iza Danijela Martina. Odlučio je da ne vozi Điro d’Italiju, već da se usresredi na Tur de Frans.

Tur nije nije počeo dobro, nakon hronometra na etapi 11, Rodrigez je bio na 11 mestu u generalnom plasmanu, 5 minuta iza lidera, Krisa Fruma. Formu je popravio u zadnjoj nedelji, na etapi 15, na Mon Ventuu završio je četvrti, dan kasnije je završio treći na brdskom hronometru. U top 5 je ušao na etapi 18, Alp du ezu, gde je završio peti, minut ispred Fruma. Na etapi 20, završio je drugi, iza Naira Kintane, ali je uzeo minut ispred dvojca Tinkof—Sakso tima, Alberta Konadora i Romana Krojcigera i uzeo im je treće mesto, čime je uspunio svoj cilj, završio je Tur de Frans na podijumu.[25]

Nakon Tura, uzeo je pauzu i vratio se na Vuelta a Espanju, gde je ciljao još jedan podijum. Pobedio je na etapi 19[26] i završio je četvrti, iza Krisa Hornera, Vinčenca Nibalija i Alehandra Valverdea.[27] Na svetskom prvenstvu u drumskoj vožnji, uspio je da se odvoji sa Ruijem Koštom, ali ne i da ga odsprinta i osvojio je srebro.

Nedelju kasnije, osvojio je Điro di Lombardiju drugu godinu zaredom[28]

2014 uredi

 
Rodrigez na Tur de Fransu 2014.

Prva Rodrigezova trka u 2014. godini, bila je Tur de San Luis, gdje je završio sedmi. Nakon toga, vozio je Dubai Tur i Tur of Oman, gde je osvojio četvrto mesto.[29] Propustio je Tireno—Adrijatiko prvi put nakon četiri godine, da bi se pripremio za Ardenske klasike, gde nije bio baš uspešan. Na Vuelta a Katalunji pobedio je na trećoj etapi i osvojio je trku drugi put u karijeri.[30] Na Điro d’Italiji, doživio je težak pad na šestoj etapi, slomio je rebro i povredio palac, zbog čega je morao da napusti Điro.[31] Nakon neuspeha na Điru, Rodrigez je odlučio da vozi Tur de Frans, da bi se pripremio za Vuelta a Espanju. Tur je završio na 54 mestu, bez etapne pobede i bez osvojene brdske klasifikacije, gdje je ostao osam poena iza Rafala Majke.[32] Na Vuelta a Espanji, još jednom je ostao van podijuma, na četvrom mestu, iza Alberta Kontadora, Krisa Fruma i Alehandra Valverdea.[33]

2015 uredi

2015. godinu, počeo je na Tireno—Adrijatiku, gde je završio na 13 mestu. Prvu pobedu u sezoni, ostvario je na Vuelta al Pais Vasko trci, gde je na trećoj etapi pobedio u sprintu Naira Kintanu i Serhia Enaa nakon spusta u Zumaragi.[34] Narednog dana je ponovio pobedu, na kraljevskoj etapi, u Arateu.[35] Na hronometru, na zadnjoj etapi, osvojio je drugo mesto i osvojio je Vueltu al Pais Vasko.[36] Na Ardenskim klasicima, osvojio je četvrto mesto na Fleš Valonu[37] a zatim je osvojio treće mesto na Lijež—Bastonj—Liježu, gde je izgubio u sprintu od Alehandra Valverdea i Žulijana Alafilipa.[38]

Na Tur de Fransu, Rodrigez je osvojio treću etapu, koja se završavala na usponu Mur de Huj[39] Rodrigez je takođe osvojio i etapu 12, čiji je cilj bio na usponu Plato de belj[40] Tur je završio na 28 mestu u generalnom plasmanu. [41]

Na Vuelta a Espanju je još jednom došao kao pretedent na podijum. Crvenu majicu je imao do hronometra na etapi 17, gde je izgubio mnogo vremena i pao je na treće mesto, iza Toma Dumulina i Fabija Arua.[42] Na etapi 20, Dumulin je imao loš dan, sa prvog je pao na peto mesto, a Rodrigez je dobrom vožnjom odbranio svoju poziciju od Rafala Majke i osvojio je drugo mesto, uz jednu osvojenu etapu i klasifikaciju kombinacije.[43]

2016 uredi

Na početku 2016. nije ostvarivao dobre rezultate zbog bolesti.[44] Oporavio se do početka Vuelte al Pais Vasko, gde je završio peti.[45]

Na Tur de Frans je došao u pokušaju da završi u top 10. Nakon etapa u Pirinejima bio je treći.[46] Na prvom danu odmora na Tur de Fransu, Rodrigez je objavio da će završiti karijeru na kraju sezone.[47] Nakon nekoliko loših dana, a naročito hronometra na etapi 12, Rodrigez je pao na 12 mesto. Vratio se u formu u zadnjoj nedelji, a na zadnjoj brdskoj, etapi 20, do Morzina, Rodrigez je napao i popeo se na sedmo mesto, gde je i završio Tur. Na zadnjoj etapi, Rodrigez je predvodio grupu na ulazu u Jelisejska Polja, da bi obeležio svoje zadnje učešće na Turu.[46]

Nakon Tur de Fransa, vozio je Klasik San Sebastijan i završio ga je na četvrtom mestu i dobio je nagradu za najagresivnijeg vozača na trci, nakon čega je objavio da mu je to bila zadnja trka u Španiji i zadnja za tim, čime je odbacio mogućnost da vozi Vuelta a Espanju.[48]

Na Olimpijskim igrama u Rio de Ženeiru, Rodrigez je u svom prvom i jedinom nastupu osvojio peto mesto, u borbi za četvrto mesto odsprintao ga je Žulijan Alafilip. Nakon Olimpijskih igara, izjavio je da završava karijeru, iako je prvobitno planirao da vozi do kraja sezone.[49] Ipak, u septembru je objavljeno da će Rodrigez morati da vozi za Kaćušu na klasiku Tritiko di Autuno, Lombardiji i na Abu Dabi Turu, jer mu ugovor sa timom ističe 31. decembra 2016.[50]

Nakon Olimpijskih igara, Rodrigez nije trenirao i u lošoj formi je došao na Điro di Lombardiju, koju nije uspio da završi.[51]

Prvobitno je odlučio da ne završi karijeru i potpisao je ugovor sa timom Bahrejn Merida za 2017. sezonu, nakon čega je planirano da ostane u timu kao deo menadžerskog kadra. Izjavio je: Moja odluka da napustim biciklizam je uvek bila tu, ali iz tima Bahrejn Merida su mi predložili veoma zanimljiv projekat i uverili su me da ću se osećati ugodno i motivisano sa njima i odlučio sam da vratim broj na leđa još jednu godinu.[52] Ipak, u decembru 2016. Rodrigez je odlučio da ipak ne vozi 2017. i završio je profesionalnu karijeru, ostavši u timu Bahrejn—Merida kao ambasador tima.[53]

Nadimak uredi

Rodrigez je u profesionalnom biciklizmu poznat kao "Purito", taj nadimak je dobio na početku karijere, u Eroski timu, kada je, na jednom manjem usponu, ostavio svoje timske kolege iza sebe i na vrhu gestikulirao kao da puši cigaru, aludirajući na to da se popeo bez mnogo truda. To se njegovim suvozačima nije svidelo i kasnije tokom večeri, natjerali su ga da puši pravu cigaru. Od tog trenutka, ostao je u karavanu poznat kao Purito - "Mala cigara". [54]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Joaquin Rodriguez Oliver profile”. Arhivirano iz originala 27. 12. 2013. g. Pristupljeno 19. 11. 2020. 
  2. ^ „Rodriguez signs for Katusha”. Cyclingnews.com. 11. 8. 2009. Pristupljeno 19. 11. 2020. 
  3. ^ „Team Katusha (KAT) – RUS”. UCI World Tour. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 2. 1. 2014. g. Pristupljeno 19. 11. 2020. 
  4. ^ „Biografía”. KEC Pro Sport SL. Arhivirano iz originala 28. 04. 2012. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  5. ^ „38th Escalada a Montjuic – Rodriguez ascends to the top in Barcelona”. Cycling News. 21. 10. 2001. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  6. ^ Maloney, Tim (15. 3. 2003). „Rodríguez profits, as Vino maintains Paris-Nice lead”. Cycling News. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  7. ^ „Joaquim Rodríguez, del equipo Saunier Duval, Rey de la Montaña en la Vuelta”. Sonitron.net. 20. 9. 2005. Arhivirano iz originala 27. 11. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  8. ^ Brown, Gregor (14. 3. 2008). „Joaquím Rodríguez howls on Montelupone”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  9. ^ a b „Joaquim Rodríguez ready for fresh start with Katusha”. velonation.com. 2. 1. 2010. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  10. ^ Atkins, Ben (16. 7. 2010). „Tour de France: Joaquin Rodriguez climbs to victory in Mende as Alberto Contador goes on the offensive”. Velo Nation. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  11. ^ „"Purito" Rodríguez ya conocía las mieles del liderato”. EFE. elcorreo.com. 7. 9. 2010. Arhivirano iz originala 05. 06. 2013. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  12. ^ Wynn, Nigel (18. 10. 2010). „Rodriguez tops 2010 World Ranking”. Cycling Weekly. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  13. ^ „Classics, Giro and Vuelta for Rodriguez in 2012”. Cycling News. 2. 11. 2011. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  14. ^ Hood, Andrew (27. 8. 2011). „Joaquim Rodriguez takes stage 8, lead in 2011 Vuelta a España”. Velo News. competitor.com. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  15. ^ Cossins, Pete (27. 5. 2012). „Ryder Hesjedal wins the Giro d'Italia”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  16. ^ Daniel Benson (21. 8. 2012). „Valverde claims photo finish on Eibar”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 03. 11. 2011. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  17. ^ Ben Atkins (21. 8. 2012). „Vuelta a España: Simon Clarke wins in stage four breakaway as Valverde loses to a crash”. Velo Nation. Velo Nation LLC. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  18. ^ „Joaquim Rodriguez defends Vuelta lead with stage-6 victory”. Velo News. 2012 Competitor Group, Inc. 23. 8. 2012. Arhivirano iz originala 03. 10. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  19. ^ Shane Stokes (30. 8. 2012). „Vuelta a España: Rodriguez scoops second stage win with powerful finishing surge”. Velo Nation. Velo Nation LLC. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  20. ^ Shane Stokes (1. 9. 2012). „Vuelta: Devastating surge sees Rodriguez overhaul Contador for another stage win”. Velo Nation. Velo Nation LLC. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  21. ^ Susan Westemeyer (5. 9. 2012). „Contador solos to stage win, Vuelta lead”. Cycling News. Future Publishing Limited. Arhivirano iz originala 08. 09. 2012. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  22. ^ „Menchov prevails on the Bola del Mundo”. Cycling News. Future Publishing Limited. 8. 9. 2012. Arhivirano iz originala 10. 09. 2012. g. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  23. ^ Ben Atkins (29. 9. 2012). „Joaquim Rodríguez solos to a rainy Lombardia victory and grabs WorldTour lead”. CyclingNation. CyclingNation LLC. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  24. ^ „Sagan wins wild Tirreno-Adriatico stage 6”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 11. 3. 2013. Arhivirano iz originala 14. 06. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  25. ^ Andrew Hood (20. 7. 2013). „After late-Tour surge, Joaquim Rodriguez casts one eye toward Vuelta”. VeloNation. VeloNation LLC. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  26. ^ Simon McMichael (13. 9. 2013). „Vuelta Stage 19: Joaquin Rodriguez takes the stage – and Chris Horner snatches race lead”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  27. ^ Daniel Benson (15. 9. 2013). „Vuelta a espana 2013/stage-21/results”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  28. ^ Simon McMichael (6. 10. 2013). „Joaquim Rodriguez doubles up to win il Lombardia for second year running”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  29. ^ Westby, Matt (23. 2. 2014). „Chris Froome retains Tour of Oman title as Andre Greipel triumphs on final stage”. Sky Sports. BSkyB. Pristupljeno 26. 11. 2014. 
  30. ^ „Rodriguez seals second Tour of Catalunya triumph”. Yahoo Eurosport. TF1 Group. Reuters. 30. 3. 2014. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  31. ^ Brown, Gregor (15 maj 2014). „GC contender Rodriguez abandons Giro after stage 6 crash”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 18. 10. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2016.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  32. ^ „Tour de France 2014: stage-21 results”. Cyclingnews.com. Future plc. 14 septembar 2014. Pristupljeno 26. 11. 2016.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  33. ^ „Contador seals overall 2014 Vuelta a España victory”. Cyclingnews.com. 27. 7. 2014. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  34. ^ Stuart Clarke (8. 4. 2015). „Joaquim Rodriguez pips Sergio Henao to win Tour of the Basque Country stage three”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  35. ^ Kirsten Frattini (9. 4. 2015). „Pais Vasco: Rodriguez wins stage 4 in Arrate”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  36. ^ Stephen Puddicombe (11. 4. 2015). „Joaquim Rodriguez wins Tour of the Basque Country”. Cyclingweekly. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  37. ^ „Valverde wins La Fleche Wallonne 2015”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. 4. 2015. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  38. ^ Nigel Wynn (26. 4. 2015). „Alejandro Valverde wins Liege-Bastogne-Liege 2015”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  39. ^ Powlison, Spencer (6. 7. 2015). „Rodriguez wins Tour stage 3, Froome takes yellow jersey”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 06. 06. 2016. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  40. ^ Wynn, Nigel (16. 7. 2015). „Chris Froome safe in Tour de France lead as Joaquim Rodriguez wins stage 12”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  41. ^ „Tour de France 2015: stage 21 rssults”. Cyclingnews.com. Time Inc. UK. 26. 7. 2015. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  42. ^ Patrick Fletcher (9. 9. 2015). „Vuelta a Espana: Dumoulin smashes Burgos time trial, Dutchman powers into race lead but Aru rallies”. Cyclingnews. com. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  43. ^ „Vuelta a Espana: Degenkolb wins final stage in Madrid, Aru celebrates first Grand Tour overall win”. Cyclingnews.com. 13. 9. 2015. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  44. ^ Fotheringham, Alasdair (2. 4. 2016). „Rodriguez warns poor weather could make tough Vuelta al Pais Vasco even harder”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  45. ^ Benson, Daniel (9. 4. 2016). „Contador wins final time trial to secure overall title at Vuelta al Pais Vasco”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  46. ^ a b O'Shea, Sadhbh (25. 7. 2016). „Rodriguez bids emotional goodbye to Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  47. ^ „Joaquim Rodriguez announces that he will retire at the end of 2016”. cyclingnews.com. 11. 7. 2016. Pristupljeno 26. 7. 2016. 
  48. ^ „Purito Rodriguez says 'adios' to Spain at the Clasica San Sebastian”. cyclingnews.com. 31. 7. 2016. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  49. ^ „Rodriguez calls time on his career after Olympic Games debut”. cyclingnews.com. 7. 8. 2016. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  50. ^ Clarke, Stuart (8. 9. 2016). „Joaquim Rodriguez forced to shelve immediate retirement plans”. Cycling Weekly. Pristupljeno 26 novembar 2016.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  51. ^ „Chaves wins WorldTour finale Il Lombardia”. Cyclingnews.com. 1. 10. 2016. Pristupljeno 26 novembar 2016.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  52. ^ „Joaquim Rodriguez delays retirement to race with Bahrain-Merida in 2017”. Cyclingnews.com. 20. 10. 2016. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  53. ^ „Joaquim Rodriguez decides not to race in 2017”. Cyclingnews. com. 9. 12. 2016. Pristupljeno 25. 5. 2017. 
  54. ^ „Rodríguez aims for the top”. letour.fr. 18. 4. 2011. Arhivirano iz originala 10. 11. 2011. g. Pristupljeno 26. 11. 2016. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хоаким_Родригез&oldid=26172348”