Отворите главни мени

Светско друмско првенство UCI — друмска трка за мушкарце

Светско друмско првенство UCI (енгл. UCI Road World Championships), често познато као Светско првенство у бициклизму (енгл. World Cycling Championships), за мушкарце је подељено у две дисциплине: друмску трку и хронометар. Светско првенство у друмској вожњи први пут је одржано 1927. и од тада се одржава сваке године, осим за време Другог светског рата. Победник овог првенства добија мајицу дугиних боја и носи је на свим друмским тркама на којима учествује до следећег Светског првенства у бициклизму.[1]

Светско друмско првенство UCI — друмска трка за мушкарце
[[2018.]]
Jersey rainbow.svg
Мајица дугиних боја за светског шампиона
Датум одржавањана крају сезоне
Локални назив(и)енгл. UCI Road World Championships
Други назив(и)Светско првенство у бициклизму
(енгл. World Cycling Championships)
Дисциплинадрумска трка
ТакмичењеСветска турнеја UCI
Типједнодневна трка
ОрганизаторUCI
Прво одржавање(1927{{month}}{{{day}}})1927.(91/92 год.)
Број одржавања86 (до 2019)
Први победникИталија Алфредо Бинда
Највише победа
Тренутни победникШпанија Алехандро Валверде (2018)

Рекордери су Алфредо Бинда, Еди Меркс, Рик ван Стенберген, Оскар Фреире и Петер Саган са по три победе. Петер Саган је једини возач који је првенство освојио три године заредом: 2015, 2016 и 2017.[2] Јоп Зутемелк је најстарији победник, освојио је првенство 1985. са 38 година и 303 дана, док је најмлађи победник Ленс Армстронг, који је 1993. освојио са 22 године и 14 дана.[3] Највећа разлика остварена је 1928 године, када је Белгијанац Жорж Ронс освојио првенство 19 минута испред Немца Херберта Небеа.[4]

Најуспјешнији возач је Шпанац Алехандро Валверде, који је освојио седам медаља, једну златну, двије сребрне и четири бронзане.[5] Прву медаљу освојио је 2003, док је након 15 година и шест медаља, освојио мајицу дугиних боја 2018. године.

Садржај

ИсторијаУреди

Прво Светско првенство у бициклизму одржано је 21. јула 1927. године на стази Нирбугринг, у данашњој Немачкој. Стартовало је 55 возача, од чега су 33 били аматери; аматери и професионалци су возили заједно.[6] Победио је Италијан Алфредо Бинда, а подијум су употпунили Италијани — Костанте Ђирарденго и Доменико Пјемонтези.[6] Од аматера, Белгијанац Жан Арт завршио је трку на петом месту и проглашен је за аматерског светског шампиона.[6] Године 1928 првенство је освојио Белгијанац Жорж Ронс, 19 минута испред Немца Херберта Небеа.[4] То је било првенство са најмање учесника у историји — укупно 16, а завршило га је само осам возача.[4] Ронс је првенство освојио и 1929, одспринтавши Николаса Франца.[7] Године 1930, Алфредо Бинда је у спринту победио Леарка Гверу и Ронса.[8] Италијани су славили и наредне две године; Гвера 1931,[9] а затим поново Бинда 1932.[10] Бинда је тако постао први возач са три победе. Прву победу Француској донео је Жорж Спеше, који је тријумфовао испред другог Француза — Антонена Мања.[11]

Године 1934 првенство је одржано у Лајпцигу; тријумфовао је Карел Карс, који је одспринтао Гверу.[12] Од 15 возача колико је завршило трку, њих 14 завршило је у групном спринту, док је Васко Бергамаски завршио минут и 45 секунди иза.[12] Жан Арт је победом на првенству 1935 обједнио титуле у аматерској и професионалној конкуенцији.[13]

Последњих година, првенство се одржава на крају сезоне у Европи, након Вуелта а Еспање. Поред првенства за професионалце, раније је било организовано и Светско првенство у бициклизму за аматере.

Светско првенство у друмској вожњи уз Тур де Франс и Ђиро д’Италију чини ’троструку круну бициклизма’ — највеће достигнуће у свету бициклизма. Триплу круну у сезони успели су да освоје само Еди Меркс (1974) и Стивен Роуч (1987).[14]

Петер Саган је освојио првенство три године заредом (2015, 2016 и 2017), док су петорица бициклиста освојили првенство две године заредом: Жорж Ронс (1928, 1929), Рик Ван Стенберген (1956, 1957), Рик Ван Лој (1960, 1961), Ђани Буњо (1991, 1992) и Паоло Бетини (2006, 2007). Шпанац Алехандро Валверде има највише освојених медаља, али ниједном није освојио првенство; има две сребрне медаље (2003, 2005) и четири бронзане (2006, 2012, 2013, 2014).

Аустралија је добила светског првака 2009. када је Кадел Еванс освојио Светско првенство у бициклизму и постао једини победник ван граница Европе и САД, док је први неевропски победник био Грег Лемонд 1983. године.

Освајачи медаљаУреди

Првенства Злато Сребро Бронза
Нирбугринг 1927.   Алфредо Бинда   Константе Ђирарденго   Доменико Пјемонтези
Будимпешта 1928.   Жорж Ронс   Херберт Небе   Бруно Волке
Цирих 1929.   Жорж Ронс   Николас Франц   Алфредо Бинда
Лијеж 1930.   Алфредо Бинда   Леарко Гвера   Жорж Ронс
Копенхаген 1931.   Леарко Гвера   Фердинанд ле Дрого   Алберт Бихи
Рим 1932.   Алфредо Бинда   Ремо Бертони   Николас Франц
Монлери 1933.   Жорж Спеше   Антонен Мањ   Маринус Валентајн
Лајпциг 1934.   Карел Карс   Леарко Гвера   Гистав Данел
Флореф 1935.   Жан Арт   Лусиано Монтеро   Гистав Данел
Берн 1936.   Антонен Мањ   Алдо Бани   Тео Миделкам
Копенхаген 1937.   Елои Меленбер   Емил Кијевски   Пол Егл
Валкенбург 1938.   Маркел Кинт   Пол Егл   Лео Амберг
Цирих 1946.   Ханз Кнехт   Маркел Кинт   Рик ван Стенберген
Ремс 1947.   Тео Миделкам   Алберт Серцу   Шеф Јансен
Валкенбург 1948.   Брик Схот   Апо Лазаридес   Лисјен Тесер
Копенхаген 1949.   Рик ван Стенберген   Фердинанд Киблер   Фаусто Копи
Морследе 1950.   Брик Схот   Тео Миделкам   Фердинанд Киблер
Варезе 1951.   Фердинанд Киблер   Фјоренцо Мањи   Антонио Бевилаква
Луксембург 1952.   Хајнц Милер   Готфрид Вајлерман млађи   Лудвиг Херман
Лугано 1953.   Фаусто Копи   Гермајн Дерајке   Стан Окерс
Золинген 1954.   Лујсон Бобе   Фриц Шер   Шарли Гол
Фраскоти 1955.   Стан Окерс   Жан Пол Шмиц   Гермајн Дерајке
Копенхаген 1956.   Рик ван Стенберген   Рик ван Лој   Герит Схулт
Варегем 1957.   Рик ван Стенберген   Лујсон Бобе   Андре Даригад
Ремс 1958.   Ерколе Балдини   Лујсон Бобе   Андре Даригад
Зондворт 1959.   Андре Даригад   Микеле Ђизмонди   Нул Форе
Сахсенрин 1960.   Рик ван Лој   Андре Даригад   Пино Серами
Берн 1961.   Рик ван Лој   Нино Дефилипис   Ремон Пулидор
Сало 1962.   Жан Стабленски   Симус Елиот   Јос Хувенерс
Ронс 1963.   Бенони Бехајт   Рик ван Лој   Јо де Хан
Саланшес 1964.   Јан Јансен   Виторио Адоми   Ремон Пулидор
Сан Себастијан 1965.   Том Симпсон   Руди Алтиг   Рогер Сверт
Нирбугринг 1966.   Руди Алтиг   Жак Анкетил   Ремон Пулидор
Херлен 1967.   Еди Меркс   Јан Јансен   Рамон Саез
Имола 1968.   Виторио Адоми   Херман ван Спрингел   Микеле Данчели
Хезден-Золдер 1969.   Харм Отенброс   Јулин Стивенс   Микеле Данчели
Лестер 1970.   Жан Пјер Монсер   Лејф Мортенсен   Феличе Ђимонди
Мендризио 1971.   Еди Меркс   Феличе Ђимонди   Сирил Гимар
Гап 1972.   Марино Басо   Франко Битоси   Сирил Гимар
Барселона 1973.   Феличе Ђимонди   Фреди Мартенс   Луис Окања
Монтреал 1974.   Еди Меркс   Ремон Пулидор   Маријано Мартинез
Ивуар 1975.   Хени Којпер   Рогер де Фламинк   Жан Пјер Дангијом
Остуни 1976.   Фреди Мартенс   Франческо Мозер   Тино Конти
Сан Кристобал 1977.   Франческо Мозер   Дитрих Турау   Франко Битоси
Нирбугринг 1978.   Гери Кнетеман   Франческо Мозер   Јерген Маркусен
Валкенбург 1979.   Јан Рас   Дитрих Турау   Жан Рене Бернодо
Саланшес 1980.   Бернар Ино   Ђанбатиста Баронкели   Хуан Фернандез
Брно 1981.   Фреди Мартенс   Ђузепе Сарони   Бернар Ино
Гудвуд стаза 1982.   Ђузепе Сарони   Грег Лемонд   Шон Кели
Тал 1983.   Грег Лемонд   Адри ван дер Пул   Стивен Роуч
Барселона 1984.   Клод Крикјелион   Клаудио Корти   Стив Бауер
Ђавера дел Монтело 1985.   Јоп Зутемелк   Грег Лемонд   Морено Арђентин
Колорадо Спрингс 1986.   Морено Арђентин   Шарли Моте   Ђузепе Сарони
Филах 1987.   Стивен Роуч   Морено Арђентин   Хуан Фернандез
Ронс 1988.   Маурицио Фондијест   Мартиал Гајан   Хуан Фернандез
Шамбери 1989.   Грег Лемонд   Дмитриј Коњишев   Шон Кели
Уцуномија 1990.   Руди Доненс   Дирк де Волф   Ђани Буњо
Штутгарт 1991.   Ђани Буњо   Стивен Рокс   Мигел Индураин
Бенидорм 1992.   Ђани Буњо   Лоран Жалабер   Дмитриј Коњишев
Осло 1993.   Ленс Армстронг   Мигел Индураин   Олаф Лудвиг
Агриђенто 1994.   Лик Лебланк   Клаудио Кјапучи   Ришар Виренк
Дуитама 1995.   Абрахам Олано   Мигел Индураин   Марко Пантани
Лугано 1996.   Јохан Мусеув   Мауро Ђанети   Микеле Бартоли
Сан Себастијан 1997.   Лоран Брошар   Бо Хамбург   Леон ван Бон
Валкенбург 1998.   Оскар Каменцин   Петер ван Петегем   Микеле Бартоли
Верона 1999.   Оскар Фреире   Маркус Цберг   Жан Сирил Робин
Плуе 2000.   Романс Вајнштејнс   Збигњев Спрух   Оскар Фреире
Лисабон 2001.   Оскар Фреире   Паоло Бетини   Андреј Хауптман
Лимбург 2002.   Марио Чиполини   Роби Макјуен   Ерик Цабел
Хамилтон 2003.   Игор Астарлоа   Алехандро Валверде   Петер ван Петегем
Верона 2004.   Оскар Фреире   Ерик Цабел   Лука Паолини
Мадрид 2005.   Том Бонен   Алехандро Валверде   Антони Геслин
Салцбург 2006.   Паоло Бетини   Ерик Цабел   Алехандро Валверде
Штутгарт 2007.   Паоло Бетини   Александар Колобнев   Стефан Шумахер
Варезе 2008.   Алесандро Балан   Дамијано Кунего   Мати Брешел
Мендризио 2009.   Кадел Еванс   Александар Колобнев   Хоаким Родригез
Гилонг 2010.   Тор Хусховд   Мати Брешел   Алан Дејвис
Копенхаген 2011.   Марк Кевендиш   Метју Гос   Андре Грајпел
Валкенбург 2012.   Филип Жилбер   Едвалд Босон Хаген   Алехандро Валверде
Фиренца 2013.   Руи Коста   Хоаким Родригез   Алехандро Валверде
Понферада 2014.   Михал Квјатковски   Сајмон Геранс   Алехандро Валверде
Ричмонд 2015.   Петер Саган   Мајкл Метјуз   Рамунас Навардаускас
Доха 2016.   Петер Саган   Марк Кевендиш   Том Бонен
Берген 2017.   Петер Саган   Александер Кристоф   Мајкл Метјуз
Инзбрук 2018.   Алехандро Валверде   Ромен Барде   Мајкл Вудс

СтатистикаУреди

Вишеструки победнициУреди

Укупан број победа
Бициклиста Врој победа
  Алфредо Бинда 3
  Еди Меркс 3
  Рик ван Стенберген 3
  Оскар Фреире 3
  Петер Саган 3
  Грег Лемонд 2
  Фреди Мартенс 2
  Рик ван Лој 2
  Паоло Бетини 2
  Ђани Буњо 2
  Жорж Ронс 2
  Брик Схот 2

Медаље по државамаУреди

 Ранг  Држава   Злато   Сребро   Бронза Укупно
1   Белгија 26 11 12 49
2   Италија 19 20 16 55
3   Француска 8 12 15 35
4   Холандија 7 4 6 17
5   Шпанија 6 6 12 24
6   Швајцарска 3 6 4 13
7   САД 3 2 0 5
8   Словачка 3 0 0 3
9   Немачка* 2 7 6 15
10   УК 2 1 0 3
11   Аустралија 1 4 2 7
12   Норвешка 1 2 0 3
13   Ирска 1 1 3 5
14   Пољска 1 1 0 2
15   Летонија 1 0 0 1
  Португалија 1 0 0 1
17   Данска 0 3 2 5
18   Русија** 0 3 1 4
19   Луксембург 0 2 2 4
20   Канада 0 0 2 2
  Словенија 0 0 1 1
  Литванија 0 0 1 1

* укључујући:   Западна Немачка

** укључујући:   СССР

РеференцеУреди

  1. ^ „UCI Road World Championships – The magical rainbow jersey”. Union Cycliste Internationale (UCI). 9. септембар 2015. Приступљено 25. септембар 2017. 
  2. ^ „Peter Sagan: Slovak wins record third successive world title in Norway”. bbc.com. 24. септембар 2017. Приступљено 25. септембар 2017. 
  3. ^ „World Championships - Road Race (WC)”. Pro Cycling Stats. Приступљено 25. септембар 2017. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „1928 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  5. ^ „World Championships - Road Race (WC): Most top-10s”. Pro Cycling Stats. Приступљено 25. септембар 2017. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „1927 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  7. ^ „1929 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  8. ^ „1930 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  9. ^ „1931 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  10. ^ „1932 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  11. ^ „1933 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  12. 12,0 12,1 „1934 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  13. ^ „1935 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 25. септембар 2017. 
  14. ^ „An interview with Stephen Roche, August 8, 2007 — Taking the triple”. Cyclingnews. 8. август 2008. Приступљено 25. септембар 2017. 

Спољашње везеУреди