Википедија

Civilne žrtve u NATO bombardovanju SRJ

Broj civilnih žrtava u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije još uvek nije precizno utvrđen, a dosadašnje procene variraju u zavisnosti od izvora. Prema srpskim izvorima od posledica NATO bombardovanja poginulo je između 1200 i 4000 civila (najčešće se navodi oko 2500)[1][2] Prema tvrdnjama Hjuman Rajts Voč-a poginulo je između 489 i 528 civila.[3] Ove su cifre prilično nepouzdane, jer država Srbija do danas nije objavila zvaničan spisak svojih poginulih građana, niti se iz ovih objava može zaključiti koliko je poginulo Srba, a koliko Albanaca. Fond za humanitarno pravo je objavio poimenični spisak[4] stradalih tokom bombardovanja, prema kome je poginulo 754 osobe od NATO bombardovanja (zbirno civili i vojnici, Srbi, Albanci i ostali); 6.601 albanski civil ubijen od strane srpskih oružanih snaga, 464 nealbanska civila su ubijena od strane OVK; a u vojnim sukobima OVK i snaga Srbije stradalo je 1.204 pripadnika OVK i 559 pripadnika srpske vojske i policije.[5] Među poginulim civilima bilo je najmanje 81 dete.[6]

Zgrada RTS-a u Beogradu, nakon bombardovanja

Od posledica bombardovanja je teže i lakše je povređeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.[traži se izvor]

Napadi sa najviše poginulih uredi

Najviše poginulih civila bilo je u napadima na kolone albanskih izbeglica kod Đakovice[7] 14. aprila (75) i u Koriši kod Prizrena[8] 14. maja (87), zatim u napadu na autobus kod mesta Lužane[9] 1. maja (60), u Surdulici 27. aprila (20) i 31. maja (20)[10], u bombardovanju zgrade RTS-a u Beogradu[11] 23. aprila (16), u Nišu tokom bombardovanja kasetnim bombama[12] 7. maja (16), u napadu na putnički voz u Grdeličkoj klisuri[7] 12. aprila (13), u Aleksincu 5. aprila[13] (12), u Novom Pazaru 31. maja (11)[14] i u Varvarinu 30. maja[15] (10).

Posledice nakon bombardovanja uredi

Od završetka NATO bombardovanja do 2006. na teritoriji Srbije i Crne Gore je od kasetnih bombi poginulo 6 osoba, dok je 12 ranjeno.[16] Avgusta 2012. na Kopaoniku su poginuli podoficiri Vojske Srbije Slaviša Marković i Nebojša Milić, koji su kod Pančićevog vrha čistili teren od eksplozivnih naprava zaostalih iz NATO bombardovanja.[17] Nepune dve sedmice nakon toga, na istom mestu poginuo je i deminer Rade Alimpijević.[18]

U Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva raka, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika.[19]. 2015. godine objavljeno je da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora. Prof. dr Slobodan Čikarić, onkolog i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka smatra da je porast broja obolelih i umrlih od raka posledica NATO bombardovanja, tokom kojeg je na Srbiju bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma.[20] Četiri lokacije na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije, gde je broj lokacija znatno veći) su kontaminirane osiromašenim uranom nakon NATO bombardovanja 1999, a dekontaminirane su tek 2007. U Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva kancera, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika, što se jednim delom može povezati i sa kontaminacijom nakon bombardovanja [21][22][23] [24][25]

 
Lokacije na Kosovu i jugu Centralne Srbije na kojima je NATO avijacija koristila zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom tokom bombardovanja 1999. godine

Prof. dr Slobodan Čikarić, onkolog i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, u istraživanju objavljenom u tekstu „Zločini u ratu – genocid u miru“ čiji je bio koautor, objavljenom u decembru 2012. godine iznosi zabrinjavajuće podatke o zdravstvenim posledicama NATO bombardovanja Srbije;

Reakcije uredi

Mnoge međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava osuđivale su NATO zbog napada na civile u toku bombardovanja SR Jugoslavije. Amnesti internašonal je naročito osuđivao bombardovanje putničkog voza na mostu u Grdeličkoj klisuri kao i bombardovanje zgrade RTS-a, koje je okarakterisao kao ratni zločin.[26] Prema izveštaju Hjuman Rajts Voč-a, u toku NATO bombardovanja SR Jugoslavije desilo se „devedeset odvojenih incidenata“ u kojima je došlo do pogibija civila.

Novinska agencija Tanjug je 5. juna 1999. objavila hronologiju stradanja civila u NATO bombardovanju SR Jugoslavije pod nazivom „Hronologija zločina i beščašća NATO“.[27]

Ministarstvo spoljnih poslova SR Jugoslavije, objavilo je jula 1999. „Belu knjigu NATO zločina u Jugoslaviji“ sa dokumentima i dokazima o civilnim žrtvama u toku NATO bombardovanja.[28]

Odgovornost uredi

Iako je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju uspostavio u maju 1999. godine komitet sa ciljem određivanja da li je bilo prekršaja međunarodnog zakona tokom NATO bombardovanja, ovo nije rezultovalo ozbiljnom istragom koja bi utvrdila odgovornost NATO-a.[29]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Šesnaesta godišnjica NATO bombardovanja“, RTS, 24. mart 2015.
  2. ^ Politika: Devet godina od bombardovanja, pristupljeno 29. januar 2012
  3. ^ Izveštaj Hjuman Rajts Voča
  4. ^ „Ljudski gubici u NATO bombardovanju (Srbija, Kosovo i Crna Gora)”. www.hlc-rdc.org. Pristupljeno 2022-03-02. 
  5. ^ „754 žrtve NATO bombardovanja - Fond za humanitarno pravo/Humanitarian Law Center/Fondi për të Drejtën Humanitare | Fond za humanitarno pravo/Humanitarian Law Center/Fondi për të Drejtën Humanitare”. www.hlc-rdc.org. Pristupljeno 2022-03-02. 
  6. ^ „Bili su samo deca”, Jutarnji program RTS-a, 24. mart 2023.
  7. ^ a b „Na licu mesta: Grdelica”. Vreme.com. Arhivirano iz originala 04. 04. 2013. g. Pristupljeno 27. 4. 2011. 
  8. ^ „U napadu NATO na kolonu kosovskih Albanaca kod sela Koriša 14. maja 1999. ubijeno 87 civila“ (NSPM, 14. maj 2014).
  9. ^ „Vreme, arhiva”. Arhivirano iz originala 05. 05. 2011. g. Pristupljeno 11. 02. 2016. 
  10. ^ „Surdulica, deset godina kasnije“, RTS (27. april 2009)
  11. ^ „Godišnjica bombardovanja RTS“, Večernje novosti, 23. april 2013.
  12. ^ „Suze za 16 žrtava kasetnih bombi“ Novosti 7. maj 2015.
  13. ^ „Aleksinac ne zaboravlja žrtve“, Politika, 6. april 2008.
  14. ^ „Novi Pazar, sećanje na žrtve NATO bombardovanja”, RTS, 31. maj 2015.
  15. ^ „Sećanje na žrtve bombardovanja varvarinskog mosta“, Radio televizija Kruševac, 29. maj 2013.
  16. ^ „Blic Online | Ostala bez noge, dobila stan na 14 spratu”. Blic.rs. Arhivirano iz originala 20. 07. 2012. g. Pristupljeno 27. 4. 2011. 
  17. ^ „Poginula dva vojnika na Kopaoniku“, (B92, 1. avgust 2012)
  18. ^ „Bomba ubila deminera i upalila vrh Kopaonika!“, Večernje novosti (13. avgust 2012)
  19. ^ „St. Sava Serbian Orthodox Church of Boston - Archives”. Stsavaboston.org. Pristupljeno 27. 4. 2011. 
  20. ^ „Srbija prva u Evropi po stopi smrtnosti od raka “ RTS, (25. mart 2015)
  21. ^ (jezik: srpski) PODSEĆANjE NA NATO BOMBARDOVANjE SRJ 24. MART 1999 - 24. MART 2007. GODINE [1], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  22. ^ Ivančenko A., Kravčuk M. Uranovыe hitrosti. Podarok NATO dlя Balkan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. mart 2013)/
  23. ^ „Osiromašeni uranijum: izvori, uticaj i posledice za zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija. 2001.” (PDF). Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  24. ^ „Nato bombe uzrok raka”. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  25. ^ „Otrovi rađaju tumore”. Pristupljeno 24. 4. 2013. 
  26. ^ NATO/Federal Republic of Yugoslavia: "Collateral damage" or unlawful killings", 7 May 2000.
  27. ^ „Hronologija zločina i beščašća NATO“, Tanjug
  28. ^ „Bela knjiga NATO zločina u Jugoslaviji“
  29. ^ "Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia, International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 13 June 2000.

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цивилне_жртве_у_НАТО_бомбардовању_СРЈ&oldid=27709853”