Čarls Bridžmen
Čarls Bridžmen (Charles Bridgeman, 1690–1738) je bio engleski vrtni dizajner početka prirodnog, pejzažnog stila. Iako je bio ključna figura u tranziciji engleskog vrtnog dizajna iz anglo-holandskih formalnih partera i avenija ka slobodnijem stilu koji je uključivao, strukturne elemente „divlje“ prirode, Bridžmenova ličnost ostaje nejasna u istoriji pejzažne arhitekture, a njegova reputacija je u senci njegovih naslednika, Vilijama Kenta[1] i Lanselota "Kejpbiliti" Brauna [1].
Čarls Bridžmen | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1690. |
| Mesto rođenja |  Kraljevstvo Engleska |
| Datum smrti | 19. jul 1738. (47/48 god.) |
| Mesto smrti | Kensington, London,  Kraljevstvo Velika Britanija |
Mladost uredi
O ranom životu Čarlsa Bridžmena malo je zabeleženo. Rođen je 1690. godine, a odrastao je u skromnim okolnostima. Njegov otac bio je baštovan, a postoje podaci da je radio u Vimpolu, Kembridž za markiza od Oksforda. Bridžmen mlađi ušao je u profesiju uređenja predela radeći u rasadniku Brompton parka. Godine 1714. je počeo da radi za Henrija Vajza, sa kojim je kasnije delio titulu glavnog baštovan Kraljevskih vrtova [2]. Ženi se Sarom Mist 1717. godine. [2]
Bridžmenov rad uredi
Rani zagovornik manje strukturiranog vrtnog dizajna, Bridžmen je bio pionir pejzažnog trenda koji će se proširiti na celu Evropu u XVIII veku i biti poznat kao engleski vrt (jardin anglais) [3] [4] [1]. Bridžmenov savremenik, Horas Valpol (Horace Walpole), opisujući dizajnerski stil svoga kolege u eseju O modernom vrtlarstvu (On Modern Gardening), napisao je: "iako se i dalje pridržavao pravih staza sa visokim kresanim ogradama, one su bile samo njegove glavne linije, ostalo je preinačivao u prirodnije oblike, i slobodne šumarke hrasta, mada još uvek okružene orezanim živim ogradama" [3]. Bridžmenov pristup uređenju može se sažeti u tri reči: formalno, prelazno i progresivno. Njegovi pejzaži prikazuju formalne elemente kao što su parteri, avenije, geometrijski oblikovana jezera i bazeni i potažeri. Prelazni elementi u njegovom dizajnu uključuju travnjake, amfiteatre, vrtne građevine i statue, krivudave staze kroz šumarke do vidikovaca i korišćenje ha-ha rovova. Ovo su neki od elemenata naprednih ideja kojima je on pomogao da ostvare progres[1].
Bridžmen je postao ime među tadašnjim umetnicima sa svojim često dramatičnim preuređenjima vrtova na imanjima bogatih engleskih plemića. On je izveo ekstravagantni vrt Stouu (Stowe House) lorda Kobama (Lord Cobham), koji sjedinjuje hramove, stubove, fino isklesane kamene statue, letnjikovce i minijaturnu repliku egipatske piramide[3]. Bridžmen je učestvovao u projektovanju vrta Rousam (Rousham House, Oxfordshire) gde je izveo fontane, kaskade, kvadratne bazene, otvoreni teatar i prirodni prostor koji može da se vidi iz glavnog vrta. Mejvis i Lambert (Mavis and Lambert, 1990) pišu o ovom vrtu: "u Rousamu vizure ka spoljnom prirodnom predelu su podjednako važne kao i one ka vrtu." Među ostalim vrtovima imanja u čijem planiranju je učestvovao, uključuju i Klermont (Claremont) [5][6], Kasioberi park (Cassiobury Park), Klajvden (Cliveden), Čizvik haus (Chiswick House), Ričmond (Richmond) [7], Vimpol hol (Wimpole Hall) i možda njegovo najčuvenije delo Stou (Stowe)[8][9]. Engleski esejista i pesnik Aleksandar Poup [10] pisao je o Bridžmenovim kreacijama u Stouu kao o „radu kome se treba diviti“ [4].
Međutim, Bridžmen možda ostaje najpoznatiji po svom mandatu Kraljevskog vrtlara kraljice Ane i princa Džordža od Danske. Na ovaj položaj je unapređen posle penzionisanja Henrija Vajza, svoga mentora 1727, i na njemu ostaje deset godina. Kao Kraljevski vrtlar, Bridžmen teži, u mnogim slučajevima, redizajniranju kraljevskih vrtova kao u Vindzoru, Palati Kensington, Hampton Kortu, Sent Džejms parku i Hajd parku.
Reference uredi
- ^ a b v Jellicoe, Sir Geoffrey, Susan Jellicoe, Patrick Goode and Michael Lancaster (1986): The Oxford Companion to Gardens. New York. Oxford University Press
- ^ Strong, Roy. (1992). Royal Gardens. New York: Pocket Books
- ^ a b Amherst 1896
- ^ Batey, Mavis, David Lambert. (1990). The English Garden Tour. London: John Murray Ltd
Literatura uredi
- Amherst, Alicia (1896). A History of Gardening in England. London: Bernard Quaritch.
Šira literatura uredi
- Garden[11].
- Amherst, Alicia (2006) [1910]. A History of Gardening in England (3rd izd.). Whitefish, Montana: Kessinger Publishing.
- Blomfield, Sir F. Reginald; Thomas, Inigo, Illustrator (1972) [1901]. The Formal Garden in England, 3rd ed. New York: McMillan and Co.
- Clifford, Derek (1967). A History of Garden Design (2nd izd.). New York: Praeger.
- Gothein, Marie-Luise Schröeter (1863—1931); Wright, Walter P. (1864—1940); Archer-Hind, Laura; Collection, Alden Hopkins. History of Garden Art. 2. London & Toronto, New York: J. M. Dent; 1928 Dutton. ISBN 978-3-424-00935-4. 945 pages Publisher: Hacker Art Books; Facsimile edition edition (June 1972). ISBN 978-0-87817-008-1.. 1928. ISBN 978-0-87817-008-1.
- Gothein, Marie. Geschichte der Gartenkunst. München: Diederichs, 198. ISBN 978-3-424-00935-4.
- Hadfield, Miles (1960). Gardening in Britain. Newton, Mass: C. T. Branford.
- Heath, Gerald; White, Kathy, Editor; Heath, Joan. Editor (2000). Hampton Court: The Story of a Village. The Hampton Court Association. ISBN 978-0-9538700-0-4.
- Hussey, Christopher (1967). English Gardens and Landscapes, 1700–1750. Country Life.
- Hyams, Edward S.; Smith, Edwin, photos (1964). The English Garden. New York: H.N. Abrams.
- Thurley, Simon (2003). Hampton Court, A Social and Architectural History. Yale University Press.
- Grbić, M. : Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. . Београд. 2015. ISBN 978-86-7299-227-4.
Spoljašnje veze uredi
- Kraljevska botanička bašta - Kju: Čarls Bridžmen
- Spisak mesta značajnih za rad Bridžmena Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. avgust 2004)
