Šesti krstaški rat

Šesti krstaški rat
	Deo Krstaških ratova
	; Susred el Kamila i Fridriha II
Vreme	1228-1229
Mesto	Kipar, Bliski istok
Ishod	Mir u Jafi; diplomatska pobeda krstaša
Sukobljene strane
Sveto rimsko carstvo; Tevtonci	Egipatski Ajubidi
Komandanti i vođe
Fridrih II; Herman for Salca	Malik el Kamil

Šesti krstaški rat je vođen u periodu od 1228. do 1229. godine. Poveo ga je svetorimski car Fridrih II u dogovoru sa egipatskim sultanom Malik el Kamilom koji je bio u ratu sa svojim bratom Muazamom, vladarem Jerusalima. Iako je prvobitni plan propao zbog smrti Muazamove, Fridrih u dogovoru sa Kamilom ipak osvaja Jerusalim. Prema tome, Šesti krstaški rat formalno je završen krstaškom pobedom.

Uvod uredi

Nakon propasti Petog krstaškog rata, sve oči bile su uprte u nemačkog cara Fridriha II. On je početkom 1227. godine počeo da ukrcava svoju vojsku u južnu Italiju. Ovo je osnažilo vitezove Tevtonce čiji je red svojevremeno osnovao Fridrih Barbarosa. Oni su bili pod upravom nemačkog cara, a ne pape Grgura IX. Papa nije bio zadovoljan pokretanjem novog pohoda jer Fridrih nije pitao njega za dozvolu. Godinu dana ranije Fridrih se oženio Izabelom, ćerkom Jovana Brijena, jerusalimskog kralja, tako na je postao naslednik jerusalimske krune. Ona mu rađa sina Konrada i ubrzo umire.

Početak uredi

Pokretanje krstaškog rata nije bila Fridrihova ideja već ideja egipatskog sultana Malik el Kamila koji je ušao u sukob sa svojim bratom Malik el Muazamom, vladarem Jerusalima i Damaska. Zato al Kamil poziva u pomoć svoga prijatelja Fridriha sa kojim je održavao veze još od prethodnog pohoda. Predlaže mu da sa svojom vojskom napadne Jerusalim i tako popravi svoj položaj pred papom i crkvom koja je pretila da ga ekskomunicira. Fridrih pristaje.

Fridrihov sukob sa papom uredi

Krstaške države nakon mirovnog sporazuma iz 1229. godine

U Fridrihovoj armiji je pored vitezova Tevtonaca učestvovalo i mnoštvo muslimana iz Lukere. To je izazvalo skandal u Evropi pa je Fridrih nazvan Antihristom. U brodove za Akru ukrcalo se 3000 vitezova i oko 10.000 raznih hodočasnika. Fridriha je baš tada uhvatila neka bolest pa je ostao u Otrantu. Kada je to čuo, papa Grigorije ga je ekskomunicirao (28. septembra 1227) misleći da Fridrih priprema neki trik uperen protiv njega. Fridrih je pre odlaska u Svetu zemlju (početkom 1228) poslao papi uvredljivo pismo navodeći da je upravo papa taj koji sabotira pohod. Kao odgovor na to, papa ga ponovo ekskomunicira. Potom mu oduzima Siciliju i južnu Italiju i okreće celu Evropu protiv njega. Jovan Brijen je lično predvodio papske trupe koje su napale carske teritorije dok se ovaj nalazio u Egiptu.

Osvajanje Jerusalima uredi

U međuvremenu umire al Muazam, a nasleđuje ga sin al Nazir na koga Kamil vrši jak uticaj. Potreba za uplitanjem Fridriha sada prestaje. Onda su došli do izražaja čisti odnosi između Kamila i Fridriha. Fridrih objašnjava Kamilu svoj položaj i priznaje mu da nema dovoljno vojske da osvoji Jerusalim. Njegove zemlje u Evropi bile su u velikoj opasnosti; mogao je da ih spase samo velikim uspehom u Svetoj zemlji.

Dogovoreno je da se isforsira makar prividan sukob u kome će krstaši odneti pobedu. Krajem novembra 1228. krstaši kreću iz Akre ka Jafi. Templari i Hospitalci nisu učestvovali (jer su bili u službi pape), ali su se ipak našli u blizini ne bi li mu mogli pomoći u opasnosti. Kamil je razglasio da krstaška vojska donosi veliku opasnost i da mora započeti sa pregovorima (na šta ga i Kuran obavezuje).

Dana 29. februara 1229. godine sklopljen je mir na 10 godina. Krstaši dobijaju Jerusalim bez borbe. Muslimani su dobili pravo na Kupolu na Steni i džamiju El Aksa i pravo na slobodan pristup u grad radi molitve (slično kao i krstaši ugovorom iz Jafe nakon završetka Trećeg pohoda).

Posledice uredi

Ovaj sporazum bio je izuzetan potez obojice vladara. Po prvi put Jerusalim je podeljen između dve strane. Domaći krstaši bili su oduševljeni. Ipak, nisu svi mislili isto. Fridrih je imao velikih neprilika sa Templarima i sa papom, a al Kamil je proglašen izdajnikom islama. Na ulicama Bagdada, Alepa i Mosula mogli su se čuti žestoki protesti protiv egipatskog sultana. Papa je na sveti grad odmah bacio interdikt. Nakon ulaska u Jerusalim, Fridrih je posetio Crkvu Svetog Groba, a potom i El Aksu gde je proveo ceo da u razgovoru sa muslimanskim sveštenicima. Dana 1. maja 1229. godine napustio je Svetu zemlju i više se nije vraćao.

Vidi još uredi

Literatura uredi

Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.