Википедија

F-117 najthok

F-117 najthok (engl. F-117 Nighthawk; Nighthawk znači „Noćni jastreb“) je američki dvomotorni avion, jednosed, sa primenjenom tehnologijom niske uočljivosti (engl. Stealth technology). Namenjen je za borbena dejstva vazduh-zemlja, u svojstvu taktičkog bombardera. Jedino ga je operativno koristilo Američko ratno vazduhoplovstvo, do 2008. godine. Prvi je let napravio 1981. godine, a uveden je u operativnu upotrebu u oktobru 1983.[3] Za njega je šira javnost zvanično saznala u novembru 1988. godine.[4]

F-117 najthok
F-117 Američkog ratnog vazduhoplovstva[a]
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebu15. oktobar 1983.
Povučen iz upotrebe22. april 2008.
Statuspovučen iz upotrebe
Prvi korisnikAmeričko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka64 (5 YF-117A, 59 F-117A)
Dužina20,08
Razmah krila13,20
Visina3,78
Površina krila105,9
Prazan13.600
Maks. masa pri uzletanju23.800 kg
Turbo-mlazni motor2 h Dženeral elektrik F404-GE-F1D2
Potisak TMM2 h 48,9 kN
Brzina krstarenja306 km/h
Maks. brzina na Hopt1.040 km/h
Taktički radijus kretanja860 km
Dolet3.080 km
Plafon leta13.716 m
F-117A, 37. taktičkog lovačkog puka, na aerodromu, Novi Meksiko, 1992.

Lokid je razvio specifičnu neuočljivu („stelt“) tehnologiju, iz čega je proizašao projekat operativnog aviona F-117, u uslovima skromne podrške računara, potrebne za složeni proračun površine radarskog preseka. U vremenskom periodu njegovog razvoja, računari nisu bili na potrebnom nivou sa svojim mogućnostima, ni po hardveru ni softveru, za primenu složenih metoda proračuna u funkciji optimizacije rešenja projekta sa „stelt“ tehnologijom.[1]

F-117 je posebno promovisan, kao „nevidljivi lovac“ (engl. Stealth Fighter), iako je namenjen za borbu vazduh-zemlja. Čak je i neuobičajeno i pretenciozno označen sa „F“, početnim slovom naziva za američke lovce (engl. Fighter).[1]

Učestvovao je u borbenim operacijama u Panami, Iraku i na prostoru bivše Jugoslavije.

U toku operativne upotrebe, avioni F-117 su imali šest udesa i jedno obaranje u borbi. Vojska Jugoslavije je prva i jedina u svetu koja je zvanično uspela da sruši avion ovog tipa, u toku NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, 27. marta 1999. godine. Uspela je da ga obori i da sruši mit o njegovoj „nevidljivosti“, dejstvom 3. Raketnog diviziona 250. raketne brigade jugoslovenske PVO, ruskim raketnim sistemom S-125 neva-M.[5]

Ukupno je proizvedeno 64 primerka ovog tipa aviona, od čega su 5 bili prototipovi u vlasništvu Lokida (za njihova interna ispitivanja). Američko ratno vazduhoplovstvo je povuklo avione F-117 iz operativne upotrebe 22. aprila 2008. godine, dajući isključivu prednost nad njima lovačkim avionima 5. generacije F-22 raptor i F-35 lajtning II.[6][7]

Razvoj uredi

Istorijat i Hev blu uredi

Razvoj radara, tokom Drugog svetskog rata, odmah je motivisao i iznudio razvoj tehnologije koja će da umanji njegov doprinos. Prve protivmere, bile su pasivna zaštita dipolima staniolskih listića, sa čime je izazivana difrakcija radarskih zraka. Korišćene su i trake od folije u cilju izazivanja lažnog radarskog odraza i detektovanja radio učestanosti, koje koriste radarski uređaji. Te tehnike su sofisticirane posle rata, ali mnogi su se zapitali da li možda postoji neki elegantniji i efikasniji pristup da se napravi vazduhoplov, koji bi bio „nevidljiv“ za radar, ili barem manje „vidljiv“, to jest sa smanjenim radarskim odrazom, odnosno, površinom radarskog preseka.[1]

Zapaženo je da je refleksija radarskih zraka slabija na ivicama objekta, gde se površine (koje nisu u istoj ravni) međusobno presecaju. Te ivice se pojavljuju na spojevima strukturnih sklopova i elemenata vazduhoplova pod većim uglom, kao što su dodirne linije krila i trupa. Ispoljena je tendencija da se konstruktivno naglase da budu što oštrije i da predstavljaju preseke ravni, što je moguće bliže ugaonoj vrednosti oko 90 stepeni. Refleksiji radarskih zraka doprinose oštre tačke na vazduhoplovu, spoljne antene, nosači za spoljne terete i lopatice ventilatora kompresora motora, koje su vidljive kroz uvodnik vazduha. To čini radarski „bljesak“, pošto refleksija od rotirajućeg diska i lopatica kompresora motora stvara efekat metalne kugle. Projektovanjem vazduhoplova se minimiziraju ovakve refleksije, što je teško i vrlo komplikovano postići. Karakteristike refleksije ovih različitih elemenata imaju tendenciju da se drastično menjaju, kada se menja radarska frekvencija i ugao gledanja. Decenijama, posle rata, nije bilo realnog načina da se izračunaju svi ovi efekti refleksije radarskog zračenja.[1]

Sovjetski matematičar Petar Ufimcev je 1964. godine, na moskovskom „Institutu za radio inženjerstvo“, objavio prvi rad pod naslovom Ivični talasi u fizičkoj teoriji difrakcije. U njemu je pokazao da snaga radarske refleksije zavisi od konfiguracije ivica na objektu, a ne samo od njegove ukupne veličine. Refleksija elektromagnetnih talasa od vazduhoplova, u idealnom slučaju, sprovodi se kao kod svakog tela, čija površina ima diskontinuitete. Linearne dimenzije tela pretpostavljaju upravnu proporcionalnost sa dužinom elektromagnetnih talasa.[8] Jakovljevičev rad je teorijski proširio i objavio nemački fizičar Arnold Somerfeld.[9][10] Ufimcev je pokazao da može da izračuna površinu radarskog preseka, preko površine krila i dužine ivica na avionu. Proizilazi očigledan i logičan zaključak da čak i veliki avion može da se napravi „neuočljivim“, sa primenom ovog znanja u njegovom projektovanju. Međutim, takav projekat aviona kvari njegovu aerodinamiku, čini ga nestabilnim i sa povećanim otporom. Stanje računarske tehnologije, u tim ranim šezdesetim godinama 20. veka, nije bilo na potrebnom nivou za podršku komandama leta, koje su u stanju da prevaziđu te nestabilnosti.

Analitičar Lokida Denis Overholser je iskoristio Ufimcev teoretski princip, koristeći napredne računare i softvere, pa je napravio osnovu za razvoj „neuočljivog“ aviona.[11]

 
Konfiguracije aviona F-117, u procesu razvoja.
 
Izgled razvojne varijante „Hev blu“.

F-117 je nastao posle borbenog iskustva u Vijetnamskom ratu, kada su sa unapređenim sovjetskim raketama zemlja-vazduh obarani teški američki bombarderi.[12] To je bio ultra tajni program (crni projekat), za duži deo vremena svoje operativne upotrebe, sve do kasnih osamdesetih godina 20. veka.[1][13] Projekat je počeo 1975. godine, sa varijantom pod nazivom „Beznadežan dijamant“ (igra reči zbog njegovog izgleda).[14][15] Naredne godine, potpisan je ugovor sa Lokidom, za razvoj, izgradnju i ispitivanje dva „stelt“ aviona za dejstvo vazduh-zemlja, pod kodnim imenom „Hev blu“. Sa uzetim mlaznim motorima od aviona T-38A, sistemom električnih komandi leta od F-16 Fajting falkon, stajnim organima od A-10 tanderbolt II.[1] Na taj način, Lokid je izgradio dva aviona demonstratora, sa ukupnim troškovima od 35 miliona dolara, u rekordno kratkom vremenu.[16]

Prvi let prvog aviona demonstratora, napravljen je 1. decembra 1977. godine.[17] Oba aviona su izgubljena, tokom odvijanja programa ispitivanja u letu. Postignuti rezultati ispitivanja u letu su bili pozitivni. Povećavanjem gabarita toga projekta, usmeren je princip definicije operativnog „stelt“ aviona F-117A najthok, pod programskim kodom „Senior trend“.[18][19]

Senior trend uredi

 
F-117A ofarban u eksperimentalno maskirnoj šemi.

Američki podsekretar za odbranu Vilijam Dž. Peri, u potpunosti je razumeo prednosti „stelt“ tehnologije u fazi ispitivanja demonstratora, i odlučio je da pokrene obiman program za razvoj takve letelice. Da bi se ubrzao taj rad, organizovao je sredinom 1977. godine, tajni „Komitet za eksperimentisanje“, koji se sastojao od visokih vojnih rukovodilaca. Odboru su dodeljena široka ovlašćenja, čime su izbegnute dugačke birokratske procedure i rasprave o planovima rada. Sam Peri je postao predsedavajući toga komiteta i bio je ovlašćen da donosi krucijalne odluke i da rešava sve probleme. Prvi veliki projekat, za koji je komitet doneo odluku, bio je razvoj zasnovan na postignutim rezultatima sa demonstratorima „stelt“ tehnologije. To je bio razvoj „stelt“ aviona za namenu vazduh-zemlja, taktički bombarder F-117A, sa tajnim kodnim nazivom „Senior trend“. Paralelno i tajno, odvijao se i program razvoja i proizvodnje strateškog bombardera B-2 Spirit.[2][20]

Odluka o proizvodnji aviona F-117A je doneta 1. novembra 1978. godine. Ugovor za njegov razvoj je zaključen, između Ministarstva odbrane i Lokida, 16. novembra 1978. godine, sa specifikacijom garantovanih karakteristika, gde su uključeni: dolet, precizno bombardovanje i veličina površine radarskog preseka.[21]Program je vodio Ben Rič, koji je angažovao Lokidovog matematičara Bila Šredera i informatičarskog naučnika Denisa Overholsera, sa zadatkom da dalje razrade Ufimcovljev naučni rad Ivični talasi u fizičkoj teoriji difrakcije i primenjivost toga efekta u konkretnom projektu. Napravljena su tri računarska programa, pod nazivom „Eho“, što je omogućilo da se projektuje avion sa ravnim panelima (fasetama), koje su tako raspoređene da rasipaju preko 99 procenata energije radarskih signala za radarsku „sliku“ aviona.[12][22]

„Senior trend“ je avion definisan sa jednim sedištem, za noćna iznenadna dejstva po ciljevima na zemlji (tlu), bez radara, ali sa veoma sveobuhvatnim elektro-optičkim sistemom za otkrivanje ciljeva i vođenje oružja. Ovaj sistem mu je obezbeđivao noćna dejstva, pošto nije imao radar i bio je bez uslova za bilo kakva dejstva vazduh-vazduh. Osim projektovanog niskog vizuelnog odraza, njegova specifična funkcija je povezana sa tajnim misijama, u kom cilju se može prebaciti na bilo koju lokaciju sa transportnim avionom Lokid C-5 Galaksi, pošto mu se skine krilo.[1][19]

Prototipovi su posle ispitivanja u letu nadograđeni, konvertovani su na standard serijskih aviona i postali su deo operativne flote F-117A. Svaka izmena, doneta na osnovu eksploatacionih saznanja, odmah je uneta u konstruktivnu i proizvodnu dokumentaciju i retroaktivno realizovana na gotovim avionima, a za tekuću proizvodnju, sprovedena na proizvodnoj liniji.[19]

Prvi YF-117A, № 79-0780, napravio je svoj prvi let na isušenom jezeru u Nevadi, 18. juna 1981. godine. Letelice, iz te prve proizvodnje, isporučene su u 1982. godini, a njihova potpuna operativna sposobnost, postignuta je u oktobru 1983. Vazduhoplovstvo je negiralo postojanje ovog aviona, sve do 1988. godine, kada je njegova fotografija objavljena u javnosti.[3] U aprilu 1990. godine, letela su dva aviona F-117 u vazduhoplovnoj bazi Nelis, u Nevadi. Javno su prikazani, pred zvaničnicima i nekoliko desetina hiljada građana.[23]

Problematika održavanja ovog vazduhoplova, po statističkim podacima, uporediva je sa drugim taktičkim lovačkim avionima slične složenosti.[24][25]

Američko ratno vazduhoplovstvo je izjavilo: „da je vazduhoplovni opitni centar Rajt-Paterson Ohajo potvrdio, da kombinovani proboj stelt tehnologije sa istovremenim ubrzanim razvojem i proizvodnjom vazduhoplova F-117A, dokazuje realnu mogućnost takvog puta realizacije programa stelt aviona, pouzdanog i pogodnog za održavanje“.[19][23]

Proizvodnja uredi

 
Izgled aviona F-117A na zemlji.

Prvi F-117A su isporučeni u 1982. godini, a poslednji u leto 1990. Za proizvodnju aviona F-117A, doneta je odluka u 1978. godini, sa ugovorom sa Lokidom u okviru naprednih razvojnih projekata. Prvi let je bio u 1981. godine, u Kaliforniji, samo 31 mesec nakon potpune odluke o razvoju. Lokid Martin je isporučio vazduhoplovstvu ukupno 59 „stelt“ aviona F-117A, između avgusta 1982. i jula 1990. godine. Pet dodatnih aviona je proizveo za svoje potrebe ispitivanja, ukupno 64 primerka.[20][23]

Oplata trupa od „faseta“ je pojedinačno uklapana. To znači da avioni međusobno nisu sasvim jednaki, razlikuju se njihovi delovi oplate, u pojedinim slučajevima i od nekoliko santimetara u veličini, te nisu međusobno zamenljivi. Neispravan segment se ne može zameniti po pravilu rezervnih delova, jer je teško naći odgovarajuću podudarnost. U tim slučajevima se moralo snimiti sa merenjem i proizvesti kao unikat. Ovo je bio jedan od ozbiljnijih nedostataka proizvodnje i održavanja F-117A.[20][23]

Nesaglasnost oznake aviona i njegove namene uredi

Neobično je da Američko ratno vazduhoplovstvo označi borbeni „stelt“ avion trocifrenim brojem, F-117 (na redu je bio F-19 ili F-21). Smatra se da je neki razlog bio za to što je trocifreni kodni broj imao neku posebnu funkciju, možda tajnosti. Isto tako nije uobičajeno da bombarder nosi oznaku „F“, umesto „B“. Ovde su evidentna oba odstupanja, slovna oznaka i broj cifara kodne oznake. Nije učinjeno razgraničenje između lovca i bombardera, kao u drugim slučajevima.[21] Ta nedoslednost je bila prisutna i ranije kod Američkog ratnog vazduhoplovstva sa nekoliko njihovih aviona za dejstvo vazduh-zemlja, iz kasnih pedesetih godina 20. veka, kao što su F-105 tanderšif i F-111 ardvark.[2]

Oznaka „F-117“ izgleda da ukazuju da ju je dobio ranije, u periodu do 1962. godine, kada je bilo i drugih odstupanja. Pretpostavlja se da je to bilo pre otkrivanja aviona u javnosti, najverovatnije je imao oznaku F-19, koja nije do sada korišćena. Međutim, činjenica je i da nije bilo ni aviona sa kodnim brojem „100“, ispred F-111.[26]

U jednom televizijskom dokumentarnom filmu, član razvojnog tima za F-117A, izjavio je da je bilo mnogo lakše privoleti vrhunske pilote da lete na novom avionu ukoliko im se kaže da se radi o lovcu. Još u periodu postojanja Strateške vazduhoplovne komande (1945—1991.), stvoren je izvesni rivalitet između pilota lovaca, bombardera i jurišnika.[27]

Američko ratno vazduhoplovstvo tvrdi da F-117A može da nosi bilo koje borbeno sredstvo iz njihovog arsenala, uključujući i rakete vazduh-vazduh. To je najverovatnije tačno, ali sam avion nije pogodan za vazdušnu borbu. F-117A ne može da izvodi manevre pod opterećenjem, sa većim ubrzanjem od 5 g (a projektni je 6 g), nema radar za otkrivanje, praćenje, zahvat cilja i vođenje raketa vazduh-vazduh srednjeg i velikog dometa. Takođe, ne nosi rakete vazduh-vazduh kratkog dometa, za sopstvenu odbranu, zato što bi to raketno naoružanje znatno smanjilo količinu bombi, koje mu je osnovno oružje za definisanu namenu. Zvaničnici Američkog ratnog vazduhoplovstva razmatrali su mogućnost da ovaj avion bude naoružan raketama vazduh-vazduh AIM-9 sajdvinder. Ta opcija je u principu moguća i zbog toga je izvršena obuka pilota za njihovu upotrebu, ali ne postoje dokazi da je ova raketa ikada bila integrisana i uvrštena u naoružanje F-117A.[1][2]

Specifičnost projekta uredi

 
Prednji pogled na F-117A, izbliza, ističući mnoge površine konfiguracije (fasete),
pod uglom.

F-117A je jednosed, taktički bombarder, namenjen za noćna dejstva vazduh-zemlja, bez radara je. Prvi je u svetu, operativni avion, projektovan da koristi „stelt“ tehnologije za mali radarski odraz. Oblikovan je da skrene i „raspe“ radarske signale i na taj način mu se značajno umanjuje radarski presek. U cilju smanjenja troškova razvoja, pored komandi leta, preuzeta je i ostala oprema, drugi delovi i komponente, sa aviona F-16 Fajting Falkon, F/A-18 Hornet, A-10 tanderbolt II i F-15E strajk igl. Oni su prvobitno vođeni kao rezervni delovi, tih aviona, na teret njihovih budžeta. Na taj način se podržavala tajnost projekta F-117A, pošto se isti nije pojavljivao u administraciji, čak ni u spiskovima za rezervne delove.[16][19][23]

Spoljni izgled F-117 je sličan sa demonstratorom „stelt“ aviona, „Hev blu“. Razlika je u većoj razmeri, smanjenom uglu strele krila, i promenjenom postavnom uglu „V“ repa, zbog boljeg prikrivanja toplih izduvnih gasova motora. Međutim, po prvi put u istoriji vazduhoplovstva, razvoj „prikrivanja“ je bio prioritetan projektni cilj, bez obzira na posledično „rušenje“ ostalih karakteristika aviona. Prilaz je bio da se pojedinačno smanji svaki faktor uočavanja aviona: refleksija radarskog zračenja, elektromagnetni talasi od avionskih uređaja i sistema, zvuk, dim, tragovi pare od kondenzacije i vidljivost u domenu infracrvenog zračenja (engl. infrared) (IR).

 
F-117A u letu.

Striktno je napravljen naglasak na smanjenju radarskog i infracrvenog (IR) odraza, kao i sprečavanje ostalih svojih emisija. Da bi se postigao „stelt“ efekat, svi „kompromitujući“ uređaji, kao što su pitač, za prepoznavanje „prijatelj ili neprijatelj“, visinomer, navigacioni sistem i sva oprema za pretragu ciljeva i upotrebu oružja, morali su se isključivati, u većem periodu leta, ali su samo uključivani u toku napada na cilj. Jedini izuzetak je upotreba laserskog osvetljenja. Sve ovo, u kombinaciji sa aerodinamičkim problemima, kao i statička uzdužna nestabilnost, dovelo je do ogromnog tehničkog rizika i pitanja, da li je ovaj „monstrum“ uopšte u stanju da leti? Glavni problemi su proizašli iz dobijene konfiguracije, a to su narušen kvalitet aerodinamičkih karakteristika u letu, nivo nestabilnosti i nužnost nadogradnje kvalitetnog upravljanja avionom. Među štetnim uticajima, koje izaziva ovaj koncept „stelt“ tehnologije, je smanjenje potiska motora za 30%, usled gubitaka zbog ispunjavanja „stelt“ uslova na usisniku vazduha i izduvniku gasova. Takođe je problem mala nosivost krila, zbog njegove oštre napadne ivice (koja skreće reflektovanje radarskih zraka) i veoma mala njegova vitkost i velikog ugla strele (50°). Sa ovakvim projektom i motorom bez dopunskog sagorevanja, F-117A je ograničen da leti samo na podzvučnim brzinama.[2][23] Karakteristike umanjene radarske refleksije, aviona F-117A, ostvarene su njegovim posebnim oblikom, koji sačinjava sistem ravnih površina (faseta) strukture oplate od kompozita, presvučenom specijalnim premazom. Konačno, ceo avion je pokriven bojom koja upija radarske talase. Ove ploče oplate daju efekat elektro provodljivih kompozita (dipola), podešenih za upijanje radarskih zraka, određene učestanosti. Na ovaj način se, u idealnom slučaju, upije oko 80-90% ukupnog radarskog zračenja. Kabinski poklopac takođe sadrže dipole, a stakla su presvučena sa „zlatnom“ folijom. Višeslojna „zlatna“ folija, kojom su obložena stakla kabine sprečavaju radarsku refleksiju pilotove i kabinske opreme. Na primer, samo jedan odraz od kacige pilota, može biti mnogo veći od odraza celog „stelt“ aviona. Ulaz u usisnik vazduha je zaštićen odgovarajućim mrežama za razbijanje radarskog zračenja i njihove refleksije od diska lopatica kompresora motora.

 
„Testerasta“ ivica vrata (poklopaca) F-117A, za smanjenje radarskog odraza.

„Testeraste“ su sve ivice ploča koje se sučeljavaju, stranice vrata stajnih organa, poklopca prostora za oružje i ramovi za stakla poklopca kabine, u funkciji povećanja rasipanja radarskih zraka (vidi sliku desno). Sve komponente avionske opreme i naoružanja su ugrađene u konturu aviona. Oružje je smešteno (skriveno) u unutrašnji spremnik (bunker). Sve antene radio komunikacionih i drugih sistema se uvlače u konturu aviona, a izvlače se samo u posebnim slučajevima pri radu uređaja.[1][2][19]

Oblik aviona je takav, da u normalnom letu ne postoji slučaj da celu površinu direktno (ili indirektno) osvetli radarski snop i da se isti reflektuje u radarski prijemnik. F-117A najthok ima radarski presek, gledano čeono i u rep, između 0,01-0,1 m² (prosek oko 0.025 m²), što je oko 100-200 puta manje nego kod konvencionalnog aviona, slične veličine. Međutim, osvetljenjem iz drugih pravaca, može da dostigne vrednosti i od 1 do 2 m².[2][28]

Sve primenjene metode sabrano zajedno, efikasno smanjuju avionu F-117A radarski poprečni presek i ostalu uočljivost aviona. Međutim, postoje ozbiljne navedene negativne posledice, koje ovaj metod dovodi u pitanje. Kod modernijih „stelt“ aviona, poput B-2 spirit, oblik oštrih ivica nije korišćen, pošto to narušava aerodinamiku. Koristilo se oblikovanje računarskim rasporedom „faseta“, bez oštrih ivica, sa optimizacijom minimalnog radarskog odraza i zadržavanja kvalitetnih aerodinamičkih karakteristika. F-117A ima složen oblik, oformljen od 2-dimenzionalnih ravnih površina (ploča), razlog je bio u ograničenim mogućnostima računarske tehnologije, za proračun poprečnog preseka radara, sedamdesetih godina 20. veka. Kasniji napredak računara je omogućio korišćenje složenijih i efikasnijih metoda u projektovanju novijih aviona, kao što je bombarder B-2 spirit i F-35 lajtning II, sa konfiguracijom zakrivljenih površina. Ta rešenje su optimizirana za kriterijum minimalnog poprečnog preseka radara, sa očuvanjem aerodinamike i performansi leta.[b][30]

Opis konstrukcije uredi

 
Kabinski deo F-117.
 
Pogled na ulazni presek usisnika i donji „prozor“ za senzore F-117A.
 
Pri sletanju F-117A koristi kočni padobran i kuku za uže.

Zmaj i struktura aviona uredi

F-117 najthok je niskokrilac, sa izraženim uglom strele krila, integralnim repom, u obliku slova „V“. Trup aviona je polu-monokok konstrukcije, sastoji se od tri proizvodne celine (sklopa): prednje, centralne i zadnje. Prednji deo trupa sadrži nosni deo, kabinski segment, kabinu, veći deo opreme i nosnu nogu stajnih organa. U pregrađenom prednjem prostoru (niši) ugrađena je elektronska oprema, ožičenje, sistem komandi leta, optoelektronski blok i napadnonavigacijski sistem IRADS. Na nosnoj sekciji su postavljene četiri cevi, davači pritiska vazduha (sonde).[2][31]

U okviru opreme u nosnom delu se nalazi termovizijski senzor (radi u infracrvenom opsegu), u okrenutoj kupoli prema tlu i laserski daljinomer-označivač cilja. Ta niša je zatvorena, zaštićena ekranom transparentne provodne mreže, sa čime je sprečena radarska refleksija kroz donji prozor, ali je omogućeno slobodno emitovanje zraka u infracrvenom spektru. Ekran je pričvršćen po obodu za stranice niše, zadatak mu je rasipanje dolazećih zraka iz odašiljača neprijateljskog radara (vidi slike desno, druga).[2][31]

Direktno ispod gornjeg vetrobranskog stakla (prozora) niše, u kojoj je takođe postavljen ekran od propusne mreže, koji štiti od refleksije termovizijski senzor u kupoli okrenutoj prema gore. U toj kupoli je takođe ugrađen senzor za detektovanje u gornjoj hemisferi i laserski daljinomer-označivač cilja (vidi slike desno, prva).[2][31]

Poklopac kabine je skoro trouglastog oblika, ali sa ugrađenim veoma uskim vetrobranom (sa zaštitom od moguće refleksije), sa velikim je nagibom. Sve je potčinjeno smanjenju komponente reflektovanog radarskog talasa.[2][31]

U sklopu centralnog dela trupa su bočni usisnici vazduha, motori, bunker za smeštaj naoružanja, rezervoari goriva i glavne noge stajnog trapa, sa prostorom i vratima za njihov smeštaj. Centralni deo trupa sadrži nekoliko velikih okvira, izrađenih kao integralni delovi.[2][31]

Usisnici vazduha počinju da se prostiru iza kabine, iznad korenog dela krila. Imaju pravougaoni oblik sa kosim ulaznim presekom i zaštitnom mrežom ekranom, od kompozitnog materijala sa mikrotalasnim svojstvima (vidi sliku desno).[2][31] Usisnici su opremljeni sa dva gornja otvora, za ulaz dodatnog vazduha. Oni se nalaze u gornjoj stranici usisnika i otvoreni su pri malim brzinama kretanja aviona, vožnji na zemlji, poletanju i letu na velikom napadnom uglu. Vazduh, koji dotiče kroz ove otvore, odvojen je pregradom duž usisnika, od primarnog za napajanje motora. Na taj način se postiže injektorski efekat, koji pospešuje uvlačenje vazduha kroz dopunske ulaze. Taj vazduh ostaje hladan, pošto prolazi oko motora i izduvne cevi, gde se posle meša sa toplim gasovima iz motora i delimično ga hladi (vidi sliku desno).[2][31]

Zadnji deo trupa obuhvata široke, ravanske izduvne mlaznice, kontejner kočnog padobrana i sa donje strane kuku za brzo zaustavljanje pri sletanju. U tome segmentu je ugrađen i deo elektronske opreme i „V“ rep.

Izduvne mlaznice imaju promenljiv poprečni presek duž svoje ose, oblik im se menja iz cilindričnog (odmah iza motora) na „ravanski“ na izlazu (prorez), gde je podeljen na 12 kanala, vertikalnim pregradama visine od oko 150 mm. Zadnji deo ovog uređaja se završava sa delom od legure titanijuma, obloženim sa toplotno otpornim keramičkim pločicama (korišćenim na Spejs šatlu). Ova konstrukcija mlaznice je optimizirana za ubrzano mešanje izduvnih vrelih gasova, sa okolnim vazduhom.[2][31]

Krilo je veoma male vitkosti i velikog ugla strele (50°), napadna ivica ima konstantan ugao strele od 67,5° i netradicionalni aeroprofil. Predstavlja celinu sa trupom, a napadna ivica mu je oštra, bez mehanizacije. Krilo je izrađeno uglavnom od aluminijumskih legura. U oblasti izlazne ivice formirano je od nekoliko ravnih površina, postavljenih pod raznim uglovima za promenu refleksije, sa ciljem da se minimizira radarski odraz sa rasipanjem refleksije.[2][31]

 
Motor Dženeral elektrik F404, sa aviona
F/A-18 horneta, primenjen na F-117.
 
Unutrašnji izgled kabine F-117.

„V“ rep je učvršćen na kraju trupa, neposredno pre izlaska mlaznica iz njega. Površine „V“ repa međusobno zaklapaju ugao od 85°. One su celoobrtne, pogonjene sa hidropokretačima sistema komandi leta, za sinhrono upravljanje avionom po pravcu i visini. Aeroprofili površina „V“ repa su u obliku dvostrukog „dijamanta“. Sa valjanjem aviona se upravlja sa spoljnim i unutrašnjim segmentima elevona.[1][2][31]

Stajni organi su konvencionalni, tipa tricikl, sa amortizerima ulje-vazduh. Točkovi glavnih nogu imaju sistem za automatsko kočenje, bez proklizavanja.[2][31]

Pogon uredi

„Najthok“ pogone dva motora Dženeral elektrik F404, bez dopunskog sagorevanja, sa pojedinačnim potiskom od 48,9 kN. Skinut je sistem za dopunsko sagorevanje, zbog manjeg toplotnog zračenja, pa i lakše zaštite od toplotne detekcije od senzora neprijatelja.

U unutrašnjim rezervoarima F-117A nosi 8.255 kg goriva, spoljne i nema. Tokom dugih letova, mogu se koristiti skriveni dopunski rezervoari, koji se nalaze u odeljku (bunkeru) za oružje. Avion F-117A poseduje sistem za punjenje goriva u letu. Sonda, za gorivo, je rotaciono uvlačećeg tipa, smeštena je na prednjem delu trupa, iza kabine.[2][19][23]

Kabina i oprema uredi

Kabina F-117A je sa klasičnim elektro mehaničkim instrumentima i komandama, postavljenim na tabli i bočnim pultovima, sa minimalnom emisijom za detekciju signala neprijateljskih senzora. Zbog činjenice da instrumenti u sebi imaju metalnih delova i najnužniji deo elektronike, kabina je zaštićena „nepropusnim“ zidovima i ekranima. Na ovaj način su zaštićeni svi instrumenti i oprema pilota od uočljivosti sa neprijateljskim senzorima.

Pilotska palica je klasična, postavljena u ravni simetrije aviona. Komande leta su primenjene sa aviona F-16 Fajting Falkon, gde je rezervacija pouzdanosti realizovana sa četvorostrukim ravnopravnim kanalima. Sintezom su zakoni upravljanja podešeni za prevazilaženje svih aerodinamičkih nesavršenosti, u domenu stabilnosti i upravljivosti poremećene aerodinamike F-117A, sa iznuđenom konfiguracijom od primenjene specifične „stelt“ tehnologije.

F-117A je opremljen sofisticiranim napadnonavigacijskim sistemom, integrisanim u digitalni paket opreme. Navigacija se zasniva na inercijalnom navigacionom sistemu, u koji je integrisan GPS. Prvi F-117A, sa Hanivelovim navigacionim sistemom „RNIP-plus“, isporučen je 22. januara 1997. godine, nakon što je remontovan u Kaliforniji. Tada je dobio inercijalni sistem sa laserskim žiroskopima (umesto mehaničkih) i GPS prijemnik, što je avionu obezbedilo mnogo veću preciznost u navigaciji, u odnosu na klasičnu inercijalnu platformu, koja je prethodno korišćena, a koja je mogla prikazati odstupanja i od nekoliko stotina metara tokom leta. Sistemom GPS se povremeno ažurira referentno stanje navigacije, što sprečava sabiranje tekućih greški inercijalne navigacije. Osim toga, stari sistem sa mehaničkim žiroskopima je bio skuplji za održavanje. F-117A nema radar, što mu snižava emisiju i mogućnost kompromitovanja za detekciju od strane neprijatelja. Misije su koordinisane od strane upravljačkog sistema, koji automatski obavlja sve aktivnosti, vezane za napade u toku izvršavanja zadatka, uključujući i upotrebu oružja. U donjoj hemisferi se cilj locira termovizijskim (infracrvenim) IR (engl. infrared) sistemom, podržanim sa laserom, koji pronalazi opseg i označava ga za navođenje laserski-vođenih bombi. Ovi senzori su smešteni u kontejneru (niši), u prednjem delu trupa, a „gledaju“ kroz donji prozor zaštićen ekranom.[2][19][23]

F-117A je opremljen sa izbacivim sedištem ACES II, kao i većina američkih aviona, F-16 Fajting Falkon, A-10 Tanderbolt II, F-15 igl i drugi.[32]

Naoružanje uredi

F-117 može ukupno da nosi 2.268 kg ubojnih sredstava. Naoružanje nosi u unutrašnjem spremniku (bunkeru), na dva nosača, podvešavanje po jednog sredstva na svaki (ukupno dva oružja). Asortiman oružja je prikazan u tabeli, u poglavlju „karakteristike“. Pored navedenog, F-117A, u principu, može da nosi i rakete vazduh-vazduh AIM-9L sajdvinder, samonavođene na infracrvenom (IR) (engl. infrared) principu i vazduh-zemlja tipa AGM-65 Maverik.[1][2][23]

Varijante uredi

Za kopneni avion je realizovan razvoj i proizvodnja za:

  • „Hev blu“, dva prototipa, demonstratora „stelt“ tehnologije. Oba su stradala pri ispitivanju.
  • YF-117A, pet prototipova, svojina Lokida za njihova interna ispitivanja.
  • F-117A, 59 serijskih aviona, predatih na operativnu upotrebu, u okviru kojih su i bivši prototipovi vazduhoplovstva, konvertovani u serijske.[20][23]

F-117N sihok uredi

U ranim devedesetim godinama 20. veka, Lokid je predložio nadograđenu varijantu, pod oznakom F-117N sihok, za Američku mornaricu. Taj samoinicijativni predlog je loše primilo Ministarstvo odbrane, pokazavši mali interes za takav avion. Posebno nisu bili zainteresovani, pošto bi taj projekat angažovao finansijska sredstva od zajedničkog programa aviona za podršku, koji je kasnije evoluirao u engl. Joint Strike Fighter. F-117N sihok je imao istu polaznu osnovu kao i kopneni (F-117A). Razlikovao bi se u nekoliko segmenata, uključujući i dodatak za povećanje uzgona, sa „balon“ nadstrešnicom (pretkrilcima), duž napadne ivice krila. Na taj način bi bio smanjen loš aerodinamički uticaj oštre napadne ivice krila, na većim napadnim uglovima leta.[33][34] Varijanta F-117N bi bila sa motorima Dženeral elektrik F414, umesto starijih Dženeral elektrik F404. Štaviše, avion bi bio opciono opremljen sa spoljnim nosačima, omogućavajući dodatno nošenje 3.600 kg tereta, a imao bi i radar, sa funkcijom vazduh-vazduh. U toj ulozi, F-117N bi nosio rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM.[33][35]

Nakon što je odbijen od strane mornarice, Lokid je podneo ažuriran nov predlog, koji je obuhvatio primenu motora sa dopunskim sagorevanjem i dat veći naglasak na višenamenskoj ulozi.[35] U nastojanjima da poveća interesovanje, Lokid je takođe predložio i F-117B kao kopnenu varijantu, zasnovanu na mogućnostima mornaričke F-117N. Ova varijanta je predložena i britanskom vazduhoplovstvu.[36] Ovaj obnovljeni predlog F-117N je poznat i kao A/F-117X. Nije prihvaćen ni jedan od ovih ponuđenih predloga F-117N i F-117B, ni od kojeg potencijalnog korisnika.[37]

Korisnici uredi

Inventar aviona F-117, 30. septembar 2001. godine.[23]
F-117A YF-117A
IAPN IUA IAPN IUA
U aktivnoj službi 44 52 3 3
Vazduh. nacionalna garda 0 0 0 0
Rezerva vazduhoplovstva 0 0 0 0
  44 52 3‡ 3‡
Bilans
52 IUA + 6 sa udesom + 1 oboren (№ 82-806) +
5 u svojini Lokida = 64 ukupno proizvedena F-117A
Legenda
  • IAPN — Inventar aviona u primarnoj nameni
  • IUA — Inventar ukupnog broja postojećih aviona
  • ‡ konvertovani su u F-117A i u okviru su 52 serijska

  SAD

 

Američko ratno vazduhoplovstvo[20][23]

 

4450. taktička grupa

4450. taktička eskadrila (1981–1989.)
4451. taktička eskadrila (1981–1989.)
4453. taktička eskadrila (1985–1989.)
 

37. taktički lovački puk

415. taktička lovačka eskadrila (1989–1993.)
416. taktička lovačka eskadrila (1989–1993.)
417. taktička lovačka eskadrila (1989–1993.)
 

49. taktički lovački puk

7. lovačka eskadrila (1991–2006.)
8. lovačka eskadrila (1992–2008.)
9. lovačka eskadrila (1993–2008.)
 

412. puk za ispitivanje u letu - Vazduhoplovna baza Edvards (Kalifornija).

410. eskadrila za ispitivanje u letu (1993–2008.)

Operativna istorija uredi

 
Formacija F-117A u letu,
iznad Novog Meksika.

Odluka o proizvodnji F-117A doneta je 1973. godine. Ugovor je poveren Lokidovom sektoru za napredne projekte, poznatijim pod nazivom „Uspešni radovi“ (engl. Skunk works), u Berbanku, Kalifornija. Prvi probni let obavljen je 1977. godine, samo 31 mesec nakon donošenja odluke o proizvodnji. Prvi F-117А, isporučen je 1982. godine, u operativnu upotrebu uveden je oktobra 1983. godine, dok je poslednji primerak isporučen 1990. Američko ratno vazduhoplovstvo je poricalo postojanje ovog aviona, sve do 1988. godine. F-117А je prvi put javno predstavljen u leto 1990. godine, u vazduhoplovnoj bazi Nelis, u Nevadi.[1][38]

U operativnoj upotrebi Američkog ratnog vazduhoplovstva bilo je 54 aviona F-117A, 30. septembra 2001. godine.[23]

Flota F-117A je bila, u periodu od 1984—1992. godine, stacionirana na eksperimentalnom poligonu Tonopa u Nevadi, u sastavu 4450. taktičke grupe, koja je 1989. godine integrisana u 37. taktički lovački puk. Tokom 1992. godine celokupna flota je prebačena u vazduhoplovnu bazu Holoman, u Novom Meksiku, gde je stavljena pod komandu 49. lovačkog puka.[19][20]

Panama uredi

 
F-117A, 37. taktičkog lovačkog puka pred raspored u Saudijsku Arabiju.

F-117A je Američko ratno vazduhoplovstvo prvi put borbeno koristilo u Panami, tokom invazije 1989. godine. Tokom te invazije dva aviona F-117A su bacila bombe BLU-109, na aerodrom Rio Hato. Namera je bila da se ovim specijalnim bombama „omame“ i dezorijentišu vojnici u kasarni na aerodromu, u funkciji pripreme desanta američkih „rendžera“. Tehničke greške i propusti u komunikaciji su izazvali promašaj pilota. Bombe su pale dalje od kasarne, u odnosu na predviđeni plan.[23][39]

Irak uredi

F-117A je imao širu borbenu upotrebu tokom Zalivskog rata, protiv Iraka 1991. Tada je napadnuto najviše utvrđenih ciljeva, pri čemu je koalicija dejstvovala i u okviru teritorije grada Bagdada. Planirano je da avioni F-117A borbeno dejstvuju protiv kritičnih strateških iračkih ciljeva, kao što su komanda mesta, sistemi veze i ključne instalacije. Drugi ključni ciljevi dodeljeni su 37. taktičkom lovačkom puku, a to su centri komunikacija, istraživanja, razvoja, proizvodnje i skladišta za nuklearno i hemijsko oružje, kao i niz drugih ciljeva – posebno utvrđenih skloništa aviona na brojnim iračkim aerodromima.[40]

Kao „radni konji“ koalicije, avioni F-117A su napravili skoro 1.300 borbenih letova, u ukupnom trajanju od 6.905 sati. Tokom svoje misije, piloti su sa F-117A bacili preko 2.000 tona, precizno vođenih ubojnih sredstava, sa stopom pogađanja od oko 80 procenata.[40]

Iako je 37. taktički lovački puk, sa svoja 42 „stelt“ aviona, predstavljao broj vazduhoplova u nivou 2,5 procenta u odnosu na 1.900 prisutnih savezničkih aviona u zalivu, F-117A je napao više od 31% od svih strateških iračkih vojnih ciljeva, tokom prvih 24 sata vazdušne kampanje.[40]

„Nevidljivi“ (stelt) F-117A, operisao je iznad Iraka i Kuvajta bez gubitaka, a bio je i neoštećen od strane neprijateljskih topova.

F-117A su raspoređeni tokom Zalivskog rata da podrže američke napade na Irak sa ciljem da unište Sadama Huseina i njegovo oružje za masovno uništenje, što su bili najznačajniji zadaci. Pri dolasku u region, preleteli
su razdaljinu od svojih baza u Americi do Kuvajta za 18 sati neprekidnog leta.[1][23][40]

Savezna Republika Jugoslavija uredi

 
F-117A, pri dejstvu sa bombama Pavivej.
Glavni članak: Obaranje F-117 kod Buđanovaca

U uvodnoj fazi dejstava savezničkih snaga, u toku NATO bombardovanja SRJ, bio je cilj razbijanje integrisanog i dobro organizovanog sistema jugoslovenske protivvazduhoplovne odbrane. U toj je funkciji NATO realizovao više od 400 letova. Tokom prva dva noćna napada, savezničke trupe su napale 90 ciljeva širom Jugoslavije. Avioni F-117А, 8. lovačke eskadrile, dejstvovali su po ciljevima u Jugoslaviji, tokom NATO agresije. Bombardovali su dobro branjene ciljeve visoke vrednosti u toku ukupnog trajanja agresije od 78 dana, uključujući i prve noćne napade.[23]

U toku noći, 27. marta 1999. godine avion F-117А № 82-806 se vraćao u svoju bazu Avijano, posle izbacivanja bombi na ciljeve u rejonu Beograda. Sa uključenim autopilotom, avion je vođen sa ranije planiranim koridorom povratka u bazu, kroz jugoslovenski vazdušni prostor. U rejonu sela Buđanovci je avion № 82-806 pogođen i oboren, raketnim sistemom S-125 neva, 3. diviziona, 250. raketne PVO brigade vojske Jugoslavije. Pilot se katapultirao, ali NATO snage su uspele da ga evakuišu i spase od zarobljavanja.[23][41]

 
Ostaci F-117А, kacige pilota i
sedišta ACES II, koji se čuvaju u
Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.

Vojska Jugoslavije je prva i jedina u svetu koja je zvanično uspela da obori ovaj avion, što ostaje trajno zabeleženo u vazduhoplovnoj istoriji, a dokaz o tome uspehu je izložen u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu. S pravom se može smatrati da je ta činjenica imala značajan uticaj na povlačenje F-117А iz operativne upotrebe.

Prema Vesliju Klarku i drugim NATO generalima, jugoslovenska PVO je uspela da locira i prati F-117А, zahvaljujući starim ruskim radarima, koji rade na principu dugih talasa. To je poznato da je lakše otkrivanje aviona sa radarom dugih radnih učestanosti.[42]

Činjenično stanje je bilo, dobra organizovanost i integrisanost sistema protivvazduhoplovne odbrane i visoka obučenost posada PVO sistema Jugoslavije, pa je avion rano otkriven, praćen i u pogodnom trenutku ugaonog izlaganja povećane površine radarskog preseka, „prepoznat“ radarom i senzorom raketne glave za navođenje.[5] Treba imati u vidu da F-117A ima radarski presek, gledano čeono i u rep, između 0,01-0,1 m² (srednje oko 0.025 m²), što je oko 100-200 puta manje od konvencionalnog aviona, slične veličine. Međutim, radarskim osvetljenjem iz drugog pravca, pod nekim uglom, može taj parametar da dostigne vrednosti i od 1 do 2 m²,[2] što je ovom prilikom očigledno uspešno iskorišćeno.[23][39]

Povlačenje iz operativne upotrebe uredi

 
F-117 vežba bombardovanje sa GBU-27, laserski vođenim bombama.

Odlukom u decembru 2005. godine, predviđeno je da se celokupna flota F-117А povuče iz operativne upotrebe do oktobra 2008. U 2006. godini je zatvorena pilotska škola za obuku pilota na F-117А, a u martu 2007. je održana ceremonija povodom rashodovanja prvih 6 letelica toga tipa. Svi avioni F-117А su povučeni iz operativne upotrebe do 22. aprila 2008. godine.

Preovladala je ocena stručnjaka, da novi lovci F-22A i F-35 poseduju dovoljno dobru osobinu „nevidljivosti“ i da mogu samostalno da obave sve zadatke u dubini neprijateljske teritorije, odnosno sami mogu otkrivati i uništavati radarske i PVO instalacije.[2][23][39]

Rušenjem aviona № 82-806, Vojska Jugoslavije je srušila i mit o superiornosti „stelt“ tehnologije F-117A, što je zajedno sa njegovim inferiornim letnim karakteristikama stvorilo veliku prednost avionima 5. generacije F-22 raptor i F-35 lajtning II.

Površine radarskog preseka za ova tri aviona su:

  • F-117 najthok – gledano čeono i u rep, ima vrednost radarskog preseka između 0,01-0,1 m² (srednja oko 0.025 m²), što je oko 100-200 puta manje od konvencionalnog aviona, slične veličine. Međutim, osvetljenjem iz pravaca pod nekim uglom, to može da se poveća na vrednosti i od 1 do 2 m².[2]
  • F-22 raptor – otprilike ima radarski odraz identičan mermernoj lopti, veličine kao za golf.[42][43]
  • F-35 lajtning II – otprilike ima radarski odraz identičan metalnoj lopti, iste veličine kao za golf.[42][43]

Bez obzira što je projekat F-117 potpuno potčinjen „stelt“ efektima, očigledna je njegova inferiornost i u tome segmentu, u odnosu na vrhunske avione 5. generacije F-22 raptor i F-35 lajtning II.

Udesi uredi

Pored oborenog F-117A № 82-806, u toku NATO bombardovanja SRJ, izgubljena su još šest aviona u udesima:

  • F-117А № 79-0785 je izgubljen 20. aprila 1982. godine, prilikom poletanja u okviru svoga prvog leta. Uzrok je bio pogrešan sklop posle velike projektne promene ulazne sekvence računara komandi leta, u odnosu na prethodne avione. Kao rezultat toga, avion je izašao iz zakonitosti upravljanja na poletanju i srušio se. Pilot nije mogao da se katapultira na vreme i ozbiljno je povređen, morao se osam meseci lečiti, a posledično je bio primoran da se povuče iz letačke službe. Ostaci aviona su iskorišćeni za upotrebu kao funkcionalna atrapa za ispitivanje komponenti.[5][44]
  • F-117А № 80-0792 je izgubljen 11. jula 1986. godine. Pilot je izgubio orijentaciju u prostoru, što je uzrok ovoj nesreći, sa smrtnim posledicama i potpunim uništenjem aviona.[5][44]
  • F-117А № 85-0815 je izgubljen 14. oktobra 1987. godine. Katastrofa se desila oko 100 mi (160 km) severno od vazduhoplovne baze Nelis, u Nevadi. Uzrok i posledice su identični sa prethodnim slučajem.[5][44]
  • F-117А № 82-0801 je izgubljen 4. avgusta 1992. godine. Avion se srušio oko osam milja severoistočno od vazduhoplovne baze Holoman i potpuno je uništen. Pilot, 416. taktičke lovačke eskadrile se bezbedno katapultirao. Utvrđeno je da su nepropisno montirani kanali usisnika vazduha i to se smatra uzrokom ovog udesa.[5][44]
  • F-117А № 86-0822 je izgubljen 10. maja 1995. godine. Avion se „zakucao“ u zemlju i potpuno je uništen, u Novom Meksiku. Pilot je poginuo, a uzrok je bio isti, prostorna dezorijentacija nakon kvara autopilota.[5][44]
  • F-117А № 81-0793 je izgubljen 14. septembra 1997. godine, tokom aero-mitinga na državnom aerodromu u Baltimoru, Merilend. Avion je pretrpeo katastrofalan otkaz krila, sa potpunim odvajanjem od trupa. Avion je potpuno uništen pri udaru u zemlju. Pilot se bezbedno katapultirao. Utvrđeno je, da su nedostajali zavrtnji za vezu krilo – trup, što je uzrok katastrofe.[5][44]

Izloženi primerci uredi

  • Prvi YF-117A (№ 79-0780) je trenutno izložen na postolju u vazduhoplovnoj bazi Nelis, u Nevadi. Postavljen je ispred ulazne kapije 16. maja 1992. godine.
  • Drugi YF-117A (№ 79-0781) je izložen kao statički eksponat u Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson u Ohaju. Predat je muzeju 17. jula 1991. godine.
  • Treći YF-117A (№ 79-0782) je izložen kao statički eksponat u vazduhoplovnoj bazi Holoman, ofarban je da liči na prvi F-117A. Ovaj avion je korišćen za ispitivanje akustike i navigacionih sistema. Poslužio je za promociju postojanja ovog tipa „stelt“ aviona visokim zvaničnicima 14. decembra 1983. godine, što je bilo prvo polujavno otkrivanje programa F-117. Postavljen je kao eksponat u Holomanu 5. aprila 2008. godine.
  • Četvrti YF-117A (№ 79-0789) je izložen kao statički eksponat u vazduhoplovnoj fabrici Plant 42, Kalifornija. Služio je za ispitivanje integracije avionske opreme. Preseljen je u „avio park“ 3. marta 2008. godine.
  • Ostaci F-117A (№ 82-0806), koji je oborila Vojska Jugoslavije 27. marta 1999. godine, kod sela Buđanovci, Srbija, izloženi su u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu, na Aerodromu Nikola Tesla.

Nadimci uredi

Zvanični naziv za vazduhoplov je „najt hok“,[45] međutim alternativni oblik „najthok“ se najčešće koristi.

Pošto „stelt“ tehnologija i projekat ima prioritet nad zakonima aerodinamike, dobio je nadimak „voblin goblin“ (engl. Wobblin' Goblin), zbog posledične nestabilnosti na malim brzinama leta, prema mišljenjima pilota F-117. Taj naziv nije zvaničan.[46] Tokom Zalivskog rata, Saudijci su avion nazvali „shaba“, što na arapskom znači duh.[47]

Značajnije pojavljivanje u medijima uredi

Profesionalni fudbalski tim „Omaha najthok“ koristi F-117 najthok, kao svoj logo.[48]

Obaranje F-117 nad Srbijom je izazvalo veliku svetsku medijsku pažnju. U izvršnoj produkciji niške nezavisne produkcije „Polka dot”, snimljen je dokumentarni film pod nazivom „21. sekund”, režisera Željka Mirkovića, sa temom vezanom za obaranje F-117.[49][50]

Karakteristike uredi

Zbirne karakteristike F-117А[1][2][23][51]
Karakteristike Podaci  
Crtež F-117A u tri projekcije
Opšti
Namena taktički bombarder
Posada 1
Geometrija
Dužina 20,08 m
Visina 3,78 m
Razmah krila 13,2 m
Površina krila 105.9 m²
Pogon
Motori 2 h Dženeral elektrik F404
Potisak 2 h 48,9 kN
Masa  

220p

  215p
Unutrašnji izgled kabine F-117A.

Prazan opremljen 13.600 kg
Gorivo 8.255 kg
Naoružanje 2.268 kg
Maksimum 23.800 kg
Specifično opterećenje 330 kg/m²
Odnos potiska i mase 0,40
Performanse
Maksimalna brzina 1.040 km/h
Brzina krstarenja 306 km/h
Brzina sletanja 227 km/h
Dolet 3.080 km
Borbeni radijus 860 km
Maks. eksploatacioni
faktor opterećenja 		6
Asortiman naoružanja

Napomene uredi

  1. ^ Podaci su prikazani za varijantu serijskog aviona F-117A najthok.[1][2]
  2. ^ Radi upoređenja u prilazu i korišćenju računarskih metoda optimizacije u projektu, za F-35 lajtning II se tvrdi da će njegovu operativnu sposobnost odrediti razvoj softvera, pre nego projekat i proizvodnja hardvera ili obuka pilota.[29]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m „THE ORIGINS OF STEALTH” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. 2 / 01 feb 12. Arhivirano iz originala 03. 09. 2014. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „THE ORIGINS OF STEALTH”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f „F-117 Nighthawk” (na jeziku: (jezik: ruski)). UGOLOK NEBA. 2012. Pristupljeno 29. 8. 2014. „F-117 Nighthawk” 
  3. ^ a b „LOCKHEED F-117A NIGHTHAWK” (na jeziku: (jezik: engleski)). AF.mil. Arhivirano iz originala 27. 8. 2009. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „LOCKHEED F-117A NIGHTHAWK” 
  4. ^ Cunningham, Jim. (1991). „"Cracks in the Black Dike, Secrecy, the Media and the F-117A” (na jeziku: (jezik: engleski)). Air & Space Power Journal. Arhivirano iz originala 6. 3. 2008. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Cracks in the Black Dike, Secrecy, the Media and the F-117A” 
  5. ^ a b v g d đ e ž „F-117A Nighthawk Losses and Accidents” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. Pristupljeno 29. 8. 2014. „F-117A Nighthawk Losses and Accidents” 
  6. ^ Christopher Shea. (4. 2. 2007). „Now you see it...” (na jeziku: (jezik: engleski)). Boston Globe. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Now you see it” 
  7. ^ April 23, 2008. „Stealth fighters fly off the radar” (na jeziku: (jezik: engleski)). Los Angeles Times. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Stealth fighters fly off the radar” 
  8. ^ P. Ya. Ufintsev. „METHOD OF EDGE WAVES IN THE PHYSICAL THEORY OF DIFFRACTION” (na jeziku: (jezik: engleski)). DEFENSE TECHNICAL INFORMATION CENTER. Arhivirano iz originala 08. 04. 2013. g. Pristupljeno 2. 9. 2012. „METHOD OF EDGE WAVES IN THE PHYSICAL THEORY OF DIFFRACTION” 
  9. ^ UCI Ufimtsev, Pyotr Ya. "Method of Edge Waves in the Physical Theory of Diffraction.", ((en)) Journal of the Moscow Institute for Radio Engineering, 1964.
  10. ^ Ireton, Major Colin T. "Filling the Stealth Gap.", ((en)) Air and Space Power Journal, Fall 2006.
  11. ^ „Stealth technology” (na jeziku: (jezik: engleski)). Istorija „stelt“ tehnologije. Pristupljeno 7. 8. 2012. „Stealth technology” 
  12. ^ a b „F-117A nighthawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). Air-Attack.com. 12. 6. 2010. Arhivirano iz originala 17. 7. 2012. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „F-117A nighthawk” 
  13. ^ „"Top Gun – the F-117 Stealth Fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC. 10. 5. 2011. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Top Gun – the F-117 Stealth Fighter” 
  14. ^ „F-117 History” (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala 27. 1. 2012. g. Pristupljeno 8. 8. 2012. „F-117 History” 
  15. ^ Rich, Ben. Skunk Works (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Back Bay Books 1994. ISBN 978-0-316-74330-3.  Tekst „Rich” ignorisan (pomoć); Tekst „1994” ignorisan (pomoć)
  16. ^ a b Goodall 1992, str. 19.
  17. ^ Eden 2004, str. 242–243.
  18. ^ Goodall 1992, str. 24.
  19. ^ a b v g d đ e ž z „F-117A: Senior Trend” (na jeziku: (jezik: engleski)). f-117a.com. 12. 6. 2010. Pristupljeno 29. 8. 2014. „F-117A: Senior Trend” 
  20. ^ a b v g d đ „F-117A Nighthawk History” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. 22. 9. 2010. Pristupljeno 29. 8. 2014. „F-117A Nighthawk History” 
  21. ^ a b Rich 1994, str. 71
  22. ^ Kiger, Patrick (2012). „The F117A - A Secret History” (na jeziku: (jezik: engleski)). Military Channel. Arhivirano iz originala 3. 6. 2007. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „The F117A - A Secret History” 
  23. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r „F-117A Nighthawk” (na jeziku: (jezik: engleski)). Federation of American Scientists. 13. 11. 2010. Pristupljeno 29. 8. 2014. „F-117A Nighthawk” 
  24. ^ „SENIOR TREND (FSD)” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectors.net. Pristupljeno 29. 8. 2014. „SENIOR TREND (FSD)” 
  25. ^ „FLYING IN THE DARK” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectors.net. Arhivirano iz originala 03. 09. 2014. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „FLYING IN THE DARK” 
  26. ^ Grier. Peter. (4. 4. 2007). „Constant Peg.” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-magazine.com, Vol. 90. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Constant Peg.” 
  27. ^ „Stealth and Beyond: Air Stealth (TV-series)” (na jeziku: (jezik: engleski)). The History Channel, 2006. 19. 3. 2008. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Stealth and Beyond: Air Stealth (TV-series)” 
  28. ^ Richardson, Doug (2001). Stealth Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Salamander Books Ltd, 2001. ISBN 978-0-7603-1051-9.  Tekst „Richardson” ignorisan (pomoć); Tekst „2002” ignorisan (pomoć)
  29. ^ MAJUMDAR, DAVE (May. 16, 2011). „F-35 Tests Proceed, Revealing F/A-18-Like Performance” (na jeziku: (jezik: engleski)). DefenseNews. Arhivirano iz originala 21. 01. 2013. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „F-35 Tests Proceed, Revealing F/A-18-Like Performance”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  30. ^ Rich, Ben. Skunk Works (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Back Bay Books, 1994. ISBN 978-0-316-74330-3.  Tekst „Rich” ignorisan (pomoć); Tekst „1994” ignorisan (pomoć)
  31. ^ a b v g d đ e ž z i j Martin Waligorski. „Lockheed F-117 Nighthawk in Detail” (na jeziku: (jezik: engleski)). ipmsstockholm. Arhivirano iz originala 14. 06. 2012. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Lockheed F-117 Nighthawk in Detail” 
  32. ^ „Goodrich Celebrates 29 Years of Helping Save Lives with Advanced Concept Ejection Seats” (na jeziku: (jezik: engleski)). In Focus. Arhivirano iz originala 14. 2. 2011. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Goodrich Celebrates 29 Years of Helping Save Lives with Advanced Concept Ejection Seats” 
  33. ^ a b Navy still not interested in F-117N; JAST plan due tomorrow. Aerospace Daily, Vol. 167, No. 52, 1993, (jezik: engleski). pp. 426.
  34. ^ „F-117A: Variant Aircraft” (na jeziku: (jezik: engleski)). f-117a.com. 1. 4. 2002. Pristupljeno 22. 8. 2012. „F-117A: Variant Aircraft” 
  35. ^ a b Morrocco, John D. "Lockheed Returns to Navy with new F-117N Design." ‘’Aviation Week & Space Technology, Vol. 140, No. 10, 1994, (jezik: engleski). pp. 26.
  36. ^ "Lockheed Martin targets RAF and USN for F-117." Flight International, 28 June 1995.
  37. ^ "Skunk Works official touts A/F-117X as Navy stealth option." Aerospace Daily, Vol. 171, No. 56 (1994). pp. 446.
  38. ^ Topolsky, Joshua (11. 3. 2008). „F-117 stealth fighters to make final flight no one will know about” (na jeziku: (jezik: engleski)). CNN.com. Pristupljeno 24. 8. 2012. „F-117 stealth fighters to make final flight no one will know about” 
  39. ^ a b v „F-117A Nighthawk in Action” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 22. 8. 2012. „F-117A Nighthawk in Action” 
  40. ^ a b v g „Weapons: F-117A Stealth” (na jeziku: (jezik: engleski)). PBS Frontline. 12. 6. 2010. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Weapons: F-117A Stealth” 
  41. ^ „Vega 31: "Vega 31 is going down!"” (na jeziku: (jezik: engleski)). .f-117a.com. 1. 4. 2002. Pristupljeno 25. 8. 2012. „Obaranje F-117А № 82-806” 
  42. ^ a b v Kopp, Dr Carlo (7. 1. 2009). „Assessing Joint Strike Fighter Defence Penetration Capabilities” (na jeziku: (jezik: engleski)). Air Power Australia Analyses ISSN 1832-2433. Arhivirano iz originala 11. 09. 2012. g. Pristupljeno 29. 8. 2012. „Assessing Joint Strike Fighter Defence Penetration Capabilities” 
  43. ^ a b „F-35 Joint Strike Fighter (JSF) Lightning II” (na jeziku: (jezik: engleski)). GlobalSecurity. Pristupljeno 29. 8. 2012. „F-35 Joint Strike Fighter (JSF) Lightning II” 
  44. ^ a b v g d đ Logan 2009
  45. ^ „DOD 4120.15-L: Model Designation of Military Aerospace Vehicles” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). United States Department of Defense. 12. 5. 2004. str. 18. Arhivirano iz originala (pdf) 25. 10. 2007. g. Pristupljeno 28. 8. 2012. „Model Designation of Military Aerospace Vehicles” 
  46. ^ Rhodes, Jeffrey (jul 1990). „The Black Jet.” (na jeziku: (jezik: engleski)). Air Force Magazine, Air Force Association, Volume 73, Issue 7,. Pristupljeno 29. 8. 2014. „The Black Jet” 
  47. ^ Gresham, John D. „Gulf War 20th: Emerging from the Shadows.” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 29. 8. 2014. „Gulf War 20th: Emerging from the Shadows” 
  48. ^ „UFL Omaha Nighthawks add three to business team” (na jeziku: (jezik: engleski)). 28. 8. 2012. Arhivirano iz originala 03. 09. 2014. g. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Naziv fudbalskog tima” 
  49. ^ BABOVIĆ, S. (18. 1. 2007 19:18). „Junaci u ratu, heroji u miru” (na jeziku: (jezik: engleski)). Večernje Novosti. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Svedočenje”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  50. ^ RISTOVIĆ, Miša (26. 3. 2008). „Pukovnik kao Odisej” (na jeziku: (jezik: engleski)). Večernje Novosti. Pristupljeno 29. 8. 2014. „Zoltan Dani” 
  51. ^ „F-117A Nighthawk, Specifications” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. Pristupljeno 29. 8. 2014. „F-117A Nighthawk, Specifications” 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
F-117 najthok na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=F-117_најтхок&oldid=27550209”