Onomastika
Onomastika (grč. ónoma [onoma] — „ime“[1][2][3]) je posebna grana lingvistike koja se bavi proučavanjem ličnih imena (imena i prezimena) i nadimaka, odnosno proučava značenje i istoriju imena ljudi (antroponimi) i imena mjesta (toponimi).[4]
Pri svom proučavanju, onomastika se koristi etimologijom, dijalektologijom, istorijom, etnologijom, mitologijom.
Antroponomastika uredi
Antroponimi (grč. ántrophōs) su imena ljudi.
Proučava ih grana onomastike koja se naziva antroponomastika. Ova imena mogu biti:
- lična imena;
- nadimci;
- prezimena.
Toponomastika uredi
Toponimi su imena mjesta. Toponime proučava toponomastika.
Toponimi su podijeljeni na ove grupe:
Imena naseljenih mjesta: Rijeka, Split, Pula, Zagreb, Zadar, Požega, Begovo Razdolje itd.
Imena planina i uzvišenja: Učka, Biokovo, Velebit, Papuk, Dinara, Medvednica itd.
Imena voda — rijeka, potoka, jezera: Drina, Sava, Vrbas, Vrljika, Karašica, Vransko jezero, Tribaljsko jezero itd.
Демоними (етници) и ктетици uredi
Демоними, односно етници (grč. ethnikós — „koji pripada narodu“) su imenice koje označavaju stanovnike nekog mesta ili oblasti.
Primeri: Beograđanin, Mačvanin, Srbijanac, Evropljanin.
Ktetici (grč. ktētikós — „prisvojni“) су присвојни придеви изведени из назива неког места или области.
Примери: београдски, мачвански, србијански, европски.
Egzonimi uredi
Egzonimi su nazivi za strane toponime, nastali su zbog dodira kultura i jezika, razlikuju se od izvornoga naziva, endonima.
Neki su egzonimi nestali, ali su bili česti u istoriji: Dražđani (Dresden), Jakin (Ancona), Lipisko (Lajpcig), Turin (Torino), Monakov (München), Gradac (Graz).
Neki su egzonimi specifični za određeni istorijski period: Mleci (Venecija), Carigrad (Istanbul), Požun (Bratislava).
Види још uredi
Референце uredi
- ^ ὀνομαστικός, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus project
- ^ Online Etymology Dictionary
- ^ ὄνομα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus project
- ^ Anderson, John M. (2008). The Grammar of Names. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953395-4.
Literatura uredi
- Marijan Jelić, "Normiranje etnika i ktetika", Primenjena lingvistika, br. 6 (2005), str. 177-182.
- Veljko Brborić, "Nazivi naseljenih mesta, njihovi etnici i ktetici u pravopisnim rečnicima srpskog jezika", Razvojni procesi i inovacije u srpskom jeziku, 1 (2009), str. 327-339.
- Grković, Milica (2006). „Imena mesta i ljudi na Kosovu i u Metohiji u srednjem veku”. Srbi na Kosovu i u Metohiji: Zbornik radova sa naučnog skupa (PDF). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 43—51. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 05. 2009. g. Pristupljeno 01. 08. 2017.
- Drago Ćupić, "Onomastika Kosovskog Polablja", Baština, br. 14 (2002), str. 293-297.