Дрезден
Дрезден (нем. Dresden, глсрп. и длсрп. Drježdźany) је град у немачкој савезној држави Саксонија. Смештен је у долини реке Лабе, двадесетак километара од границе са Чешком. Због свог изузетног културно-историјског значаја познат је под надимком „Фиренца на Лаби“ (нем. Elbflorenz). Чувен по својим грађевинама из доба барока и уметничким збиркама. Поседује регионалну шифру (AGS) 14612000, NUTS (DED21) и LOCODE (DE DRS) код.
| Дрезден Dresden | |
|---|---|
 Колажни приказ градских знаменитости Дрездена | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Њемачка |
| Савезна држава |  Саксонија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 512.234 [1] |
| — густина | 1.560,26 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 51° 03′ 00″ С; 13° 44′ 00″ И / 51.05° С; 13.733333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 113 m |
| Површина | 328,3 km2 |
  Дрезден Дрезден на карти Немачке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Дирк Хилберт (ФДП) |
| Поштански број | 01067, 01326, 01309, 01069, 01097, 01099, 01159, 01127, 01307, 01129, 01279 |
| Позивни број | 351, 35201 |
| Регистарска ознака | DD |
| Веб-сајт | |
| www.dresden.de | |
У Дрездену живи око 512.000 становника, а 1,25 милион у ширем градском подручју. Током последњих шездесетак година у градско подручје је укључен велики број приградских насеља, тако да је Дрезден четврта по величини урбана регија у Немачкој, после Берлина, Хамбурга и Келна. Дрезден припада широј популационој регији која се назива Саксонски троугао.
Географија уреди
Град се налази у источном делу Немачке, на надморској висини од 113 m. Површина општине износи 328,3 km². Град је подељен на 19 округа. Центар града (Стари град — Алтштат) налази се на левој обали Лабе, где се налазе и четврти Кота, Блазевиц и Плауен. На десној обали реке су Нови град (Нојштат), Лошвиц и Пишен.
Услед свог положаја уз Лабу, Дрезден је често у опасности од поплава. Нарочито опасно је било изливање реке 2002. године. Град од поплава штите два рова ширине 50 m, као и неке површине које су намерно остављене неизграђене.
Дрезден је један од најзеленијих градова Европе, јер шуме и паркови покривају 63% градског подучја. На северу града је шума величине 50 km².
Клима уреди
| Клима Дрездена, Немачка за 1981–2010, рекордне температуре за 1967-2013 (Извор: DWD) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 16,2 (61,2) |
19,7 (67,5) |
24,4 (75,9) |
29,5 (85,1) |
31,3 (88,3) |
35,3 (95,5) |
36,4 (97,5) |
37,3 (99,1) |
32,3 (90,1) |
27,1 (80,8) |
19,1 (66,4) |
16,4 (61,5) |
37,3 (99,1) |
| Максимум, °C (°F) | 2,7 (36,9) |
3,9 (39) |
8,3 (46,9) |
13,7 (56,7) |
18,9 (66) |
21,5 (70,7) |
24,2 (75,6) |
23,8 (74,8) |
18,9 (66) |
13,6 (56,5) |
7,2 (45) |
3,5 (38,3) |
13,3 (55,9) |
| Просек, °C (°F) | 0,1 (32,2) |
0,9 (33,6) |
4,5 (40,1) |
9,0 (48,2) |
14,0 (57,2) |
16,7 (62,1) |
19,0 (66,2) |
18,6 (65,5) |
14,3 (57,7) |
9,8 (49,6) |
4,5 (40,1) |
1,1 (34) |
9,4 (48,9) |
| Минимум, °C (°F) | −2,4 (27,7) |
−1,9 (28,6) |
1,2 (34,2) |
4,4 (39,9) |
8,9 (48) |
11,9 (53,4) |
14,0 (57,2) |
13,9 (57) |
10,4 (50,7) |
6,5 (43,7) |
2,1 (35,8) |
−1,2 (29,8) |
5,7 (42,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −25,3 (−13,5) |
−23,0 (−9,4) |
−16,5 (2,3) |
−6,3 (20,7) |
−3,4 (25,9) |
1,2 (34,2) |
6,7 (44,1) |
5,4 (41,7) |
1,4 (34,5) |
−6,0 (21,2) |
−13,2 (8,2) |
−21,0 (−5,8) |
−25,3 (−13,5) |
| Количина падавина, mm (in) | 46,5 (1,831) |
34,6 (1,362) |
43,2 (1,701) |
41,2 (1,622) |
64,8 (2,551) |
64,6 (2,543) |
87,4 (3,441) |
83,0 (3,268) |
50,2 (1,976) |
42,5 (1,673) |
53,9 (2,122) |
52,1 (2,051) |
664,03 (26,1429) |
| Сунчани сати — месечни просек | 62,1 | 77,8 | 118,2 | 170,7 | 218,7 | 202,3 | 222,6 | 212,9 | 152,0 | 122,4 | 64,5 | 55,1 | 1.679,37 |
| Извор: Data derived from Deutscher Wetterdienst[2] | |||||||||||||
Историја уреди
_006.jpg)
Иако је Дрезден релативно млад град словенског порекла, прва насеља (земљорадника и риболоваца) на подручју града датирају још из неолита (7500 година п. н. е.). У 12. веку Словени су основали град на јужној обали Елбе под називом Drežďany (старолужичкосрпски назив за становнике мочвара, односно шума на мочварним речним обалама), који је убрзо постао највећи град у региону, највише захваљујући развоју рударства на Рудној гори. У град се претежно насељавало немачко становништво.
Од 1206. привремено је седиште грофа, а од 1270. главни град Максгрофовије Meissen и назива се Civitas Dresdene.
Од 1485. у граду је столовао војвода Саксоније који је од 1547. био изборни кнез Светог римског царства (имао је право да бира цара).
За време кнеза Фридрика Августа који је уз Саксонију постао и краљ Пољско-литванске уније (Август II Јаки), почетком 18. века у граду се развија уметност (кнез је доводио уметнике из целе Европе). У Дрездену је Фридрих Шилер написао текст Оде радости.
Град је претрпео знатна оштећења Седмогодишњем рату (1756—1763). За време Наполеоновог похода 1813. био је база француске војске и у близини града је вођена једна од битка код Дрездена.
Дрезден 1806. године постаје главни град самосталне Краљевине Саксоније, која је од 1871. део уједињене Немачке. Дрезден је био један од главних центара Немачке револуције 1848/1849. (мајски устанак у којем је оштећен центар града). У то доба град се брзо индустријализује због чега се нагло повећава број становника.
Почетком 20. века посебно се развија уметност због чега град називају Фиренцом на Лаби.
Дрезден је доживео своје најтеже раздобље у историји током Другог светског рата када је био најбомбардованији град у Европи. Британска и америчка авијација су између 13–14. фебруара 1945. извеле масовно бомбардовање током којег је погинуло преко 25.000 људи, а око 80% града било је уништено. Овај напад је остао контроверзна тема за историчаре, јер са војног становишта није имао много смисла. Постоји и опречно мишљење да и поред тога што у Дрездену није било индустрије у Дрездену су се налазиле многе научне установе, јак универзитет и развојне лабораторије. Такође, пошто се приближавао крај рата процена је била да ће тај део потпасти под руску сферу интереса. Многи од споменика културе су обновљени после рата.
Након рата, Дрезден је постао део Немачке Демократске Републике и један од њених најважнијих индустријских центара.
Град је обновљен у реал-социјалистичком стилу, али су значајни културно-историјски споменици верно реконструисани, а већи део града обновљен према предратном изгледу. Рушевине из рата су постојале све до краја двадесетог века.
Након уједињења Немачке, Дрезден добија нове подстицаје за развој.
Велика поплава из 2002. године, кад се ниво реке Лабе подигао девет метара више од нормалног, нанела је Дрездену велике штете.
Град има нарочито много споменика из доба барока: Опера Земпер (названа по архитекти), Палата Цвингер, Богородичина протестантска црква (нем. Frauenkirche), Дворска римокатоличка црква (нем. Hofkirche), Државни музеј Дрезден (са Галеријом старих мајстора и „Зеленим трезором“) итд.
Данас је Дрезден важан културни, политички и економски центар. Од индустрије предњаче: аутомобилска, израда полупроводника, сатова и оптичких инструмената.
Историјски центар Дрездена са барокним замком, црквом, опером, музејом и долином реке од 18 км је стављен на листу Светске баштине Унеска 2004, али је са ње скинут на лето 2009, као прва баштина у Европи са којом је тако поступљено, када су саксонске власти одлучиле да упркос противљењу Унеска изграде модеран мост са четири траке.[3]
Становништво уреди
У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 512.234 становника. Просечна густина насељености износи 1.560 становника/km².
Спорт уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови уреди
| Мјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
|---|---|---|---|
| Вроцлав | Пољска | партнерство | 1959. |
| Скопље | Северна Македонија | партнерство | 1967. |
| Хангџоу | Кина | партнерство | 2009. |
| Ковентри | Уједињено Краљевство | партнерство | 1959. |
| Коламбус | САД | партнерство | 1992. |
| Салцбург | Аустрија | партнерство | 1991. |
| Стразбур | Француска | партнерство | 1990. |
| Ротердам | Холандија | партнерство | 1988. |
| Фиренца | Италија | партнерство | 1978. |
| Бразавил | Конго | партнерство | 1975. |
| Острава | Чешка | партнерство | 1971. |
| Санкт Петербург | Русија | партнерство | 1961. |
| Извор[4] | |||
Галерија уреди
-
Албертов трг -
Богородична црква -
Мурал са приказом владара Саксоније -
Дворац Пилниц -
Бивша фабрика цигарета Јенидзе -
Златни коњаник - Август Јаки -
-
Улаз у дворац Цвингер
Референце уреди
- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ^ „Ausgabe der Klimadaten: Monatswerte”.
- ^ Дрезден скинут са листе светске баштине. Б92, 1. 7. 2009, Приступљено 1. 7. 2009.
- ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.
Литература уреди
- Dresden: Tuesday, 13 February 1945 by Frederick Taylor. 2005. ISBN 0-7475-7084-1.
- Dresden and the Heavy Bombers: An RAF Navigator's Perspective by Frank Musgrove. 2005. ISBN 1-84415-194-8.
- Return to Dresden by Maria Ritter. 2004. ISBN 1-57806-596-8.
- Dresden: Heute/Today by Dieter Zumpe. 2003. ISBN 3-7913-2860-3.
- Destruction of Dresden by David Irving. 1972. ISBN 0-345-23032-9.
- Slaughterhouse-Five by Kurt Vonnegut. 1970. ISBN 0-586-03328-9.
- Disguised Visibilities: Dresden by Mark Jarzombek in Memory and Architecture, Ed. By Eleni Bastea, (University of Mexico Press, 2004).
- Miller, Michael (2017). Gauleiter Volume 2. California: R James Bender Publishing. ISBN 978-1-932970-32-6.
- Preserve and Rebuild: Dresden during the Transformations of 1989–1990. Architecture, Citizens Initiatives and Local Identities by Victoria Knebel. 2007. ISBN 978-3-631-55954-3.
- La tutela del patrimonio culturale in caso di conflitto Fabio Maniscalco (editor). 2002. ISBN 88-87835-18-7.
- John Russell (1828), „Dresden”, A Tour in Germany, and Some of the Southern Provinces of the Austrian Empire, in 1820, 1821, 1822, Edinburgh: Constable, OCLC 614379840
- David Brewster, ур. (1830). „Dresden”. Edinburgh Encyclopædia. Edinburgh: William Blackwood.
- Mariana Starke (1839), „Dresden”, Travels in Europe (9th изд.), Paris: A. and W. Galignani
- William Henry Overall, ур. (1870). „Dresden, Saxony”. Dictionary of Chronology. London: William Tegg. hdl:2027/uc2.ark:/13960/t9m32q949.
- „Dresden”, Northern Germany (5th изд.), Coblenz: Karl Baedeker, 1873, OCLC 5947482
- Guide to Dresden, its Buildings, Institutions and Environs, Dresden: Herman Burdach, 1880, OCLC 2838150, OL 24467281M
- Guide to the Royal Collections of Dresden, Translated by C.S. Fox, Dresden: Staatliche Kunstsammlungen Dresden, 1897, OL 7082856M
- Mary Endell (1908), Dresden: History, Stage, Gallery, Dresden: J. Seifert, OCLC 373304, OL 6638502M
- „Dresden”, Northern Germany as Far as the Bavarian and Austrian Frontiers (15th изд.), Leipzig: Karl Baedeker, 1910, OCLC 78390379
- G. E. Collier (1910), Collier's New Practical Guide to Dresden, Dresden: A. Tittmann, OL 13523819M
- Dresden. Grieben's Guide Books. Berlin. 1910.
- Nathaniel Newnham Davis (1911), „Dresden”, The Gourmet's Guide to Europe (3rd изд.), London: Grant Richards
- Denise Phillips (2003). „Friends of Nature: Urban Sociability and Regional Natural History in Dresden, 1800–1850”. Osiris. 18: 43—59. JSTOR 3655284. doi:10.1086/649376.
- Susanne Vees-Gulani (2008). „The politics of new beginnings: the continued exclusion of the Nazi past in Dresden's cityscape”. Ур.: Gavriel David Rosenfeld; Paul B. Jaskot. Beyond Berlin: Twelve German Cities Confront the Nazi Past. USA: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-11611-9 — преко HathiTrust.
- „Dresden”. Topographia Germaniae (на језику: German). Topographia Superioris Saxoniae, Thüringiae, Misniae et Lusatiae. Frankfurt. стр. 43+. circa 1650/1690
- „Dresden”. Brockhaus' Konversations-Lexikon (на језику: German) (14th изд.). Leipzig: Brockhaus. 1908. стр. 428—439.
- P. Krauss und E. Uetrecht, ур. (1913). „Dresden”. Meyers Deutscher Städteatlas [Meyer's Atlas of German Cities] (на језику: German). Leipzig: Bibliographisches Institut.
- Wolfgang Adam; Siegrid Westphal, ур. (2012). „Dresden”. Handbuch kultureller Zentren der Frühen Neuzeit: Städte und Residenzen im alten deutschen Sprachraum (на језику: немачки). De Gruyter. стр. 417+. ISBN 978-3-11-029555-9.
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- Немачки Савезни завод за статистику (језик: немачки)
- Стална конференција градова и општина (језик: немачки)
- KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. (језик: немачки)
- Official homepage of the city
- Official tourist office
- Homepage of the Dresdner Verkehrsbetriebe, the public transport provider
- Network maps of the public transport system
- https://web.archive.org/web/20200412221256/http://www.neumarkt-dresden.de/ Organisation for reconstruction of the Neumarkt
