Ђуро Петровић (Грађани, код Цетиња, август 1914Купрес, 13. август 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

ђуро петровић
Ђуро Петровић
Лични подаци
Датум рођењаавгуст 1914.
Место рођењаГрађани, код Цетиња, Краљевина Црна Гора
Датум смрти13. август 1942.(1942-08-13) (27/28 год.)
Место смртиКупрес, НД Хрватска
Професијарадник
Деловање
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој одавгуста 1942.

Биографија

уреди

Рођен је августа 1914. године у селу Грађани, код Цетиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Четири разреда основне школе, завршио је у родном селу, а потом је од дванаесте године почео да ради као надничар код имућнијих сељака.

Као млад радник, повезао се са радничким покретом и 1934. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Због партијског рада, више пута је прогањан од полиције, а фебруара 1935. године је провео месец дана у затвору. Тада је са групом другова осам дана штрајковао глађу, после чега су пуштени на слободу. Понов је хапшен 1938. у Бару и 1939. на Цетињу. У периоду од 1936. до априла 1941. године морао је да се редовно јавља у жандармеријску станицу на Цетињу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, активно је радио на организовању устанка у Цетињском крају — сакупљао је и скривао оружје, окупљао и обучавао омладину у руковању оружјем, политички је радио са народом и др. У току Тринаестојулског устанка народа Црне Горе, налазио се у Грађанско-радомирско-гађском одреду. На самом почетку устанка, 18. јула 1941. године, у првој борби против италијанске моторизоване колоне на путу ЦетињеБудва, код Брајића, истакао се као пушкомитраљезац.

Новембра 1941. године, налазио се међу добровољцима, који су ступили у Ловћенски батаљон Црногорског одреда за операције у Санџаку. Са овим Одредом је учествовао у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године. Почетком децембра, налазио се међу 13 добровољаца, који су се пробили кроз непријатељске положаје и сахранили четири погинула борца, код села Бучја. Тада је изгубио везу са батаљоном, и после двадесет дана тражења, успео је да са још седам другова, стигне у Рудо, где је његов батаљон тада постао Први батаљон Прве пролетерске ударне бригаде.

Због упале плућа, коју је добио током тражења батаљона, није ступио у Прву пролетерску, већ је упућен у Црну Гору на лечење. После оздрављења, постављен је за командира чете у Батаљону „13. јул“ Ловћенског партизанског одреда. Са овим одредом је водио низ борби у околини Цетиња, а потом је током Треће непријатељске офанзиве, водио борбе у Катунској нахији и борбе и маршеве првацем ГраховоБањаниГолија, па кроз Пиву и Сутјеску.

Јуна 1942. године ступио је у Четврту пролетерску црногорску ударну бригаду, са којом је учествовао у борбама на Трескавици и Иван седлу. Погинуо је приликом напада на Купрес, у ноћи 13/14. августа 1942. године.

Указом Врховног штаба НОП и ДВЈ, августа 1942. године, проглашен је за народног хероја, међу првим борцима НОВ и ПОЈ. У „Билтену Врховног штаба“ бр. 17-19 о проглашењу Ђура Петровића за народног хероја пише:

Референце

уреди
  1. ^ Зборник НОР 1949, стр. 173.

Литература

уреди