Јужнохерцеговачки партизански одред

Јужнохерцеговачки народноослободилачки партизански одред био је јединица у саставу НОВЈ од новембра 1943. до јуна 1944, када су његови борци прешли у 13. и 14. херцеговачку бригаду НОВЈ.

Јужнохерцеговачки партизански одред
Југословенска партизанска застава
Постојање	23. новембар 1943-10. септембар 1944 Место формирања: Црквено, код Рибника
Формација	3-5 батаљона
Јачина	око 300-600 бораца
Део	Народноослободилачке војске Југославије

Позадина

Главни чланак: Херцеговина у Народноослободилачкој борби

После капитулације Италије, септембра 1943, створени су у источној Херцеговини повољнији услови за масовну мобилизацију и разбијање четника. У јесен 1943. 10. херцеговачка бригада формирала је низ малих НОП одреда, јачине 30-100 бораца, издвајајући из својих редова за њих само по једног руководиоца. Тако су у септембру и октобру формирани: Влаховићки, Поповски, Шумски, Дабарски (Миро Попара), Билећки (Баљачки), Столачки и Удрежањски, а у новембру Невесињска пушка, Бишина, Дулићки (Гатачки), Бјелимићки и Планински НОП одред. Главни задатак тих одреда био је мобилизација бораца за јединице НОВ, политички рад, организација народне власти, обавештајна служба и извођење диверзија и напада на комуникације. Територија тих одреда, због њихове мале снаге, није одређивана. Ослонац им је обично био село или предео по којем су носили име. Углавном, дејствовали су самостално, али и у саставу ударних група (касније бригада). Значајније самосталне акције имали су Билећки (заузимање Билеће), Дабарски (разбијање једне колоне од 150 италијанских војника и четника) и Столачки (одбијање немачке чете из села Пребиловаца).

Ратни пут Одреда

Коњиц

Калиновик

Гацко

Билећа

Дабар

Дулићи

Мостар

Јахорина

Трескавица

Требиње

Љубиње

Никшић

Дубровник

Пребиловци

Бјелимићи

Влаховићи

Невесиње

Зеленгора

Столац

Удрежње

Подручје активности Одреда на мапи БиХ. Усташка упоришта обележена су црно, а партизанска црвено. Укрштени мачеви показују место највећих борби.

Формирање и састав

Јужнохерцеговачки НОПО формиран је 23. новембра 1943. обједињавањем дотада формираних мањих одреда. У његов састав ушли су: Билећки, Влаховићки, Шумски и Поповски НОП одред са око 300 бораца. Од њих су одмах формирана 3 батаљона: Михаило Ђузулан, Поповски и Саво Беловић, Шумска и Билећка чета. До краја године Шумска чета прерасла је у батаљон Раде Правица, а формиран је и нови батаљон Марко Михић и Ситничка чета.

Борбена дејства

Одред је дејствовао на територији Билеће, Требиња, Љубиња, Стоца, око Мостара и у граничним деловима никшићког (Берани) и дубровачког среза (Конавли и Бобани). Његови основни задаци били су мобилизација нових бораца за бригаде 29. херцеговачке дивизије НОВЈ, помоћ органима народне власти, спречавање непријатељског саобраћаја на комуникацијама, обезбеђење слободне територије и напади на мање непријатељске колоне и упоришта, а нарочито борба против четника. Одред је најчешће дејствовао по батаљонима и био врло активан на прузи Дубровник-Мостар.

У мају 1944. под притиском непријатеља, потпуно се распала Пребиловачка чета, а Љубинска је преполовљена, док је Поповски батаљон са 90 бораца упућен у 11. херцеговачку бригаду. У одбрамбеним борбама 29. дивизије НОВЈ у јулу 1944, Одред је успешно задржавао продор немачких и четничких снага од Стоца; његов батаљон Саво Беловић у то време је ушао у састав 13. херцеговачке бригаде. У августу је формиран Дубравски батаљон, који је, такође, ушао у 13. херцеговачку бригаду као њен 2. батаљон.

Одред је расформиран 10. септембра 1944, а његова 3 батаљона (Марко Михић, Михаило Ђузулан и Раде Правица) ушли су у 14. херцеговачку бригаду као њен 2, 3. и 4. батаљон.

Литература

• Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 3). Београд: Војноиздавачки завод.