Биовичино Село је насељено мјесто у општини Кистање, у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска. Према попису становништва из 2011. године у насељу је живело 223 становника.[1] Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 129 становника.[2]

Биовичино Село
Православна црква у Биовичином Селу
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаКистање
ОбластБуковица
Становништво
 — 2011.223
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 21″ С; 15° 55′ 28″ И / 44.055931° С; 15.924306° И / 44.055931; 15.924306
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина264 m
Биовичино Село на карти Хрватске
Биовичино Село
Биовичино Село
Биовичино Село на карти Хрватске
Биовичино Село на карти Шибенско-книнске жупаније
Биовичино Село
Биовичино Село
Биовичино Село на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22305 Кистање
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

Географија уреди

Налази се у централној Буковици, удаљено око 12 км сјеверно од Кистања. Село је подјељено на четири засеока: Доње Село, Брљуг, Горње Село и Поткрш.

Историја уреди

На мјесту данашњег Биовичиног Села, прво насеље се појављује за вријеме Римљана око 300-те године наше ере, што потврђује археолошка локација Смрдељград која се налази у доњем дјелу села. Назив села је добило по Кнезу Биовичи који је био владар области и Модриног Села и Колашца.

Други свјетски рат уреди

Током Другог свјетског рата, становници села су већином били за партизански покрет. У овом селу је на Видовдан 1944. формирана 14. далматинска бригада НОВЈ.

Република Српска Крајина уреди

До територијалне реорганизације у Хрватској, насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Биовичино Село се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини.

Током агресије на РСК августа 1995. године, хрватска војска заузела је Биовичино Село протеравајући већинско српско становништво.

Становништво уреди

Према попису из 1991. године, Биовичино Село је имало 948 становника, од чега 944 Србина, 3 Хрвата и 1 осталог. Према попису становништва из 2001. године, Биовичино Село је имало 186 становника.[3] Биовичино Село је према попису из 2011. године, имало 223 становника,[4] и било је углавном насељено Србима.

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 944 995 1.266 1.342
Југословени 112 8
Хрвати 3 3 3 3
остали и непознато 1 3 5 3
Укупно 948 1.113 1.282 1.348
Демографија[5]
Година Становника
1961. 1.348
1971. 1.282
1981. 1.113
1991. 948
2001. 186
2011. 223

Родови уреди

 
Биовичино Село

У Биовичином Селу су до 1995. године живели родови:

Православци

Вујаковићи, славе Св. Ђурђа; Вукићи, славе Св. Ђурђа; Доброте, славе Св. Николу; Дрезге, славе Св. Јована; Ђурићи, славе Св. Јована; Каблари, славе Св. Луку; Корлати, славе Св. Николу; Љубовићи, славе Св. Ђурђа; Малбаше, славе Св. Николу; Масникосе, славе Св. Ђурђа; Медоши, славе Св. Ђурђа; Опачићи, славе Св. Луку; Остојићи, славе Св. Луку; Поповићи, славе Св. Јована; Скорићи, славе Св. Игњатију; Сладаковићи, славе Св. Јована; Тртице, славе Св. Јована; Ћукови, славе Св. Николу; Шеше, славе Св. Јована; Шоргићи, славе Св. Николу.

Религија уреди

У Биовичином Селу се налази храм Српске православне цркве Св. Петра и Павла из 1524. године. Након заузимања Книна од стране хрватске војске, црква је претрпела знатна оштећења, као и вишевековно гробље које се налази у дворишту цркве.

Познате личности уреди

Референце уреди

  1. ^ „Општина Кистање 2011.”. dzs.hr. 
  2. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022. 
  3. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди