Википедија:Транскрипција са словачког језика
Ова страна је једна од помоћних страница на Википедији. Она приказује правила транскрипције имена из неког страног језика у српски. Написана је са циљем да опише, приближи и самим тим олакша пренос страних имена како уредницима Википедије на српском језику, тако и њеним читаоцима. |
Транскрипција имена из словачког у српски језик већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем словачког језика веома је сличан српском, а правопис прилично једноставан, али ипак има графија за чију је исправну транскрипцију потребно и ближе познавање словачког правописа и фонетике.
Особености
уредиШто се тиче особености, једини проблем при транскрипцији словачког језика представља умекшавање сугласника, које се у српски преноси као сугласник праћен сонантом ј. Тако се словачко te, de, ne прилагођава срспким тје, дје, ње, мада има и случајева да ови сугласници остају тврди (стране речи, придевски наставци).
Графеме ia, ie представљају дифтонге (у транскрипцији се пише ј или претвара претходно l и n у љ и њ) и двосложне комбинације, по правилу у речима страног порекла (прилагодба ија, ије). У презименима има примеса других ортографских система, тако да би пре транскрипције било пожељно проверити изворни изговор.
Опис система
уредиВећина гласова преноси се онако како је записана. Изузетак од преноса „глас за глас“ јесу следеће графеме:
- Ä — транс. е (свк. Demänová, Mäsiar — Дјеменова, Месјар)
- CH, H — транс. х (свк. Chalupka, Hradište — Халупка, Храдиште)
- Ď, ď — транс. д(ј) (свк. Ďurovič, Mokraď — Дјурович, али крајње Мокрад)
- DE (обично) — транс. дје (свк. Detva, Bardejov — Дјетва, Бардјејов)
- DI — транс. ди (свк. Diviaky, Budince — Дивјаки, Будинце)
- DZ — транс. дз (свк. Medzany — Медзани)
- DŽ — транс. џ (свк. Džoni, Džeri — Џони, Џери)
- IA — транс. ја (свк. Diviaky, Cyprián — Дивјаки, али страно Ципријан)
- IE — транс. је (свк. Čierny, Prievidza — Чјерни, Прјевидза)
- Ľ, ľ — транс. љ (свк. Ľuboreč, Topoľčani — Љубореч, Топољчани)
- LI — транс. ли (свк. Liptov, Likava — Липтов, Ликава)
- LIA — транс. ља (свк. Sliač — Сљач)
- LIE — транс. ље (свк. Želiezovce — Жељезовце)
- LE — транс. ље (свк. Boleráz, Levoča — Бољераз, Љевоча)
- Ň, ň — транс. њ (свк. Rudňany, Suchoň — Рудњани, Сухоњ)
- NI — транс. њи (свк. Jablonica, Topoľníki — Јаблоњица, Топољњики)
- NIA — транс. ња (свк. Sitnianský — Ситњански)
- NIE — транс. ње (свк. Malinie, Daniel — Малиње, али страно Данијел)
- NE — транс. ње (свк. Málinec — Малињец)
- Ť, ť — транс. т(ј) (свк. Hnúšťa, Hrochoť — Хнуштја, али крајње Хрохот)
- TE (обично) — транс. тје (свк. Teplice, Tekov — Тјеплице, Тјеков)
- ŠTE (суфикс) — транс. ште (свк. Hradište — Храдиште)
- TI — транс. ти (свк. Bratislava, Štitník — Братислава, Штитњик)
- Y (без умекшавања) — транс. и (свк. Myjava, Bystrý — Мијава, Бистри)
Литература
уреди- Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: словачки”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 231-232. ISBN 978-86-7946-079-0.