Данило Бојовић
Данило Бојовић (Кута, код Никшића, 15. август 1910 — околина Никшића, 3. март 1943) био је студент права, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| данило бојовић | |
|---|---|
 Данило Бојовић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. август 1910. |
| Место рођења | Кута, код Никшића, Краљевина Црна Гора |
| Датум смрти | 3. март 1943. (32 год.) |
| Место смрти | околина Никшића, Независна Држава Црна Гора |
| Професија | студент права |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1937. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
| Херој | |
| Народни херој од | 11. јула 1945. |
Биографија
уредиРођен је 1910. године у селу Кути, код Никшића. Основну школу завршио је у Жупи, а гимназију и велику матуру у Никшићу. После завршене гимназије уписао је Правни факултет у Београду. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је 1934, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1937. године. Током студија је био члан управе Студентског правничког друштва и Правне заштите, друштава која су контролисали комунисти. У јесен 1938. био је изабран за члана Акционог одбора стручних студентских удружења. Због учешћа у демонстрацијама и у разбијањима љотићевских зборова, био је неколико пута хапшен и затваран.[1]
Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Био је један од организатора Тринаестојулског устанка у Никшићу. Био је први командант Жупског устаничког батаљона.
Био је изабран за члана Окружног комитета КПЈ за никшићки округ на партијској конференцији, одржаној 15. октобра 1941. у Дубрави код Горњег Поља.
Учествовао је у борбама током Треће непријатељске офанзиве. Након повлачења главнине партизанских снага у Босну и Херцеговину у јуну 1942, Данило је остао на илегалном раду на домаћем терену.
Крајем фебруара 1942, специјално обучена јединица, састављена од жандара и четника, упућена је у потеру за Бојовићем. Опколили су га заједно са групом партизана у једној колиби на планини Коњско. Погинуо је приликом пружања отпора.[2]
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 11. јула 1945. међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.[3][4]
Референце
уреди- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 94.
- ^ Narodni heroji 1 1982.
- ^ Zbornik heroja 1957, стр. 73.
- ^ „Службени лист ФНРЈ 95/45” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 7. 12. 1945.
Литература
уреди- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
 | Овај чланак везан за народне хероје Југославије је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |