Дера
Дера је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013 у насељу је живјело 1.025 становника.[1]
Дера | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Приједор |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.593 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 00′ С; 16° 53′ И / 45.00° С; 16.88° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 220-805 m |
| Површина | 43,12 km2 |
  Дера Дера на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 051 |
Географија
уредиНалази се на 220-805 метара надморске висине, површине 43,12 км2, удаљено око 10 км од градског центра. Сједиште је истоимене мјесне заједнице. Разбијеног је типа, а засеоци су : Бешићи, Блажевићи, Подграђе и Рајковићи. Дера је планинско село, а највећи дио њене територије налази се у оквиру Националног парка "Козара". Кроз село протиче Козарачка ријека, те неколико мањих потока.[2]
Историја
уредиНа локалитету Рајковића гробље нађени су остаци праисторијске градине, са керамиком из касног бронзаног доба. На локалитету Јанковића градина, изнад пута Козарац-Мраковица, откривена је праисторијска градина, са остацима керамике, бронзаног накита и гвозденог оружја, на основу којих се претпоставља да потиче из млађег гвозденог доба. Код врха Козарачки камен налазе се остаци праисторијског насеља и римског утврђења. Испод овог локалитета откривена је праисторијска некропола са урнама (V вијек прије нове ере). Према народном предању, настанак Дере повезан је са насељавањем и развојем средњовјековног града Козара (данашњи Козарац). Дјелимично је насељена крајем XIV вијека, а знатније послије турског заузимања Козарца, 1528. године.[2] Насеље Дера је до 1963. било у саставу општине Козарац.[3]
Становништво
уредиДера је 1879. имала 117 домаћинстава и 734 становника (муслимана); 1895. - 962 становника; 1948. - 1.241; 1971. - 1.391; 1991. - 1.595 (1.409 Муслимана, 119 Срба, 45 Хрвата, 17 Југословена и пет из реда осталих); 2013. - 263 домаћинства и 753 становника (од којих 687 Бошњака и 52 Срба). Бројније бошњачке породице су: Авдагић, Аџемовић, Бешић, Блажевић, Јолдић, Кахримановић, Мујкановић, Муратчехајић, Салкановић, Хуремовић. У селу живе хрватске породице Рајковић и Шалић, те српске породице Видовић, Јанковић - славе Ђурђевдан; Вујановић - Св. Стефана; Пржар - Никољдан. У Другом свјетском рату страдало је 37 бораца Народноослободилачке војске Југославије и 70 цивила, а војних и цивилних жртава било је и у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. У центру села 1979. подигнута је гробница са спомеником цивилним жртвама Другог свјетског рата.[2]
Становништво се углавном бави пољопривредом. Ђаци похађају ОШ "Козарац" у Козарцу. Џамија је саграђена 1890, а обновљена 2011. године. Католичка Капела Рођења Блажене Дјевице Марије подигнута је 1903. на локалитету Пиланиште, гдје се у вријеме аустроугарске власти налазила пилана. Обновљена је 2010. године. Најближа православна црква је у Козарцу. Бошњачко становништво сахрањује се на гробљу (мезарју) поред џамије, католичко на гробљу Пратовац, а православно у селу Брђани. На подручју Дере налазе се излетишта: Пиланиште, крај Козарачке ријеке, и Котловача, у кањону истоименог потока, гдје се налази дом Планинарског друштва "Клековача" из Приједора. Кроз село пролази локални пут Козарац-Мраковица, асфалтиран 1972. године. Електрична енергија уведена је 1969, а телефон 1980. године. У Дери постоје три локална водовода, која су 1965-1988. спроведена са извора Видовићи, Крчевине и Седра. Село је 2013. имало угоститељски објекат.[2]
| Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Муслимани [а] | 1 025 (93,27%) | 1.398 (87,75%) | 1.223 (84,81%) | 1.126 (80,94%) | 868 (64,97%) |
| Срби | 56 (5,096%) | 120 (7,533%) | 146 (10,12%) | 190 (13,66%) | 224 (16,77%) |
| Хрвати | 11 (1,001%) | 45 (2,825%) | 51 (3,537%) | 68 (4,889%) | 67 (5,015%) |
| Југословени | 4 (0,364%) | 19 (1,193%) | 18 (1,248%) | 2 (0,144%) | 170 (12,72%) |
| остали и непознато | 2 (0,182) | 11 (0,69%) | 4 (0,27%) | 5 (0,35%) | 7 (0,524%) |
| Укупно | 1 099 | 1.593 | 1.442 | 1.391 | 1 336 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ а б в г Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 104-105. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ „Historija Kozarca”. kozarac-mutnik.biz. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2016.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори
уреди- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
