Десанка Ковачевић Којић

Десанка Ковачевић Којић (Сарајево, 3. октобар 1925Београд, 13. август 2022)[1][2] била је српска историчарка и академик (АНУБиХ, САНУ и АНУРС), која се бавила средњовековном историјом Срба. Објавила је седам књига и око 100 научних и стручних радова, приказа и осврта, а један је и од аутора који су радили на књизи „Историја српског народа“.

Десанка Ковачевић Којић
Десанка Ковачевић Којић
Лични подаци
Датум рођења(1925-10-03)3. октобар 1925.
Место рођењаСарајево, Краљевина СХС
Датум смрти13. август 2022.(2022-08-13) (96 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Биографија

уреди

Рођена је 3. октобра 1925. године у Сарајеву, а дипломирала је историјске науке на београдском Филозофском факултету, где је (1956) и одбранила докторску дисертацију „Трговина у средњовјековној Босни“. Школску 1957/58. годину провела је на стручном усавршавању у Паризу код Фернан Бродела (фр. Fernand Braudel на l'École Pratique des Hautes Études. После студија се запослила на Одсеку за историју сарајевског Филозофског факултета, на коме је 1969. године постала редовни професор за предмет Историја народа Југославије у средњем вијеку. Повремено је предавала и Помоћне историјске науке. Истраживала је у библиотекама и архивима више италијанских градова (Венеција, Фиренца, Милано). Годинама је обављала научна истраживања у Хисторијском архиву у Дубровнику. Проучавала је више тематских области, међу којима су главне: трговина, рударство и градови, у првом реду средњовековне Србије и Босне, као и њихове привредне везе са Дубровником и Медитераном. Нарочито се посветила проучавању историје градова, облицима привређивања, дубровачким насеобинама, уређењу и друштвеној структури, начину живота, као и односима између села и града. Аутор је неколико књига и бројних студија објављених у домаћим и страним часописима и зборницима радова. Од 1979. до 2004. године била је стални члан Међународне комисије за историју градова (Commission internationale pour l'histoire des villes), да би до данас наставила своје учешће у раду Комисије у својству почасног члана.

Услед распада СФРЈ и почетка рата у Босни и Херцеговини, напустила је 1993. године Сарајево и преселила се у Београд. Дописни члан АНУ БиХ постала је 1975. године, а редован од 1981. године. За редовног члана Одељења историјских наука САНУ изабрана је 27. октобра 1994. године, а приступну академску беседу, на тему „Трговачке књиге браће Кабужић – извор за привреду српске државе“, одржала је 31. маја 1995. године. Постала је члан ван радног састава АНУРС 1996. године. Од 1993. године је била спољни сарадник Историјског института САНУ.

Значајне награде

уреди

Важнији радови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Preminula akademik Desanka Kovačević Kojić”. danas.rs. 14. 8. 2022. Приступљено 14. 8. 2022. 
  2. ^ „Преминула академик Десанка Ковачевић Којић”. САНУ. Приступљено 17. 8. 2022. 

Литература

уреди
  • Кратка биографија на сајту САНУ
  • Dr Desanka Kovačević-Kojić, Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Spomenica (1950-1980), Filozofski fakultet, Sarajevo 1980, 36-37;
  • Ковачевић-Којић, Десанка, Годишњак САНУ 102, Београд 1996, 527-534;
  • Ковачевић-Којић, Десанка, Енциклопедија српске историографије (Прир. С. М. Ћирковић - Р. Михаљчић), Knowledge, Београд 1997, 441;
  • Десанка Ковачевић-Којић, Годишњак САНУ 109 (за 2002), Београд 2003, 393-396.
  • Ковачевић-Којић, Десанка, Енциклопедија српске историографије (Прир. С. М. Ћирковић - Р. Михаљчић), Knowledge, Београд 1997, 441;
  • Kovačević Dr Desanka / pm [Mesuda Petrinić] // Ko je ko u Jugoslaviji : jugoslovenski savremenici, Beograd 1970, 502.
  • Desanka Kovačević-Kojić // Spomenica : 1951–1976 : Naučno društvo i Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine / pripremio i uredio Edhem Čamo, Sarajevo 1976, 193.
  • Dr Desanka Kovačević-Kojić // Spomenica : (1950–1980) / Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo 1980, 36–37.
  • Ковачевић-Којић, Десанка // Српски Who is Who, Београд 2013, 368.
  • Библиографија радова академика Десанке Ковачевић-Којић / Славица Мереник, Београд 2014.
  • Библиографија је, без пратећих регистара и биографије, прештампана у књизи: Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић / уредник Ђуро Тошић. Бања Лука : АНУРС, 2015. Стр. 35–64.
  • Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић / уредник Ђуро Тошић ; приређивач Жељко Вујадиновић, Бања Лука 2015.
  • Из садржаја: Живот и дјело академика Десанке Ковачевић Којић / Ђуро Тошић, 19–34 ; Библиографија академика Десанке Ковачевић Којић / Славица Мереник, 35–64.
  • Prva bosanska doktorica srednjevjekovne historije – Akademik Desanka Kovačević-Kojić / Salih Jalimam // Zbornik radova. Knj. 1 / Naučna/Znanstvena konferencija Bosanskohercegovačke naučnice/znanstvenice i njihov istraživački rad, Mostar, 13-14. april/travanj 2018. godine, Mostar 2019, 205–218.

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди