Дробњаци

манастир

Дробњаци су старохерцеговачко племе које је ушло у састав Црне Горе 1878. године. Дробњаци, расељавајући се, носили су то име са собом, и име Дробњак, Дробњачки налазимо: у Лици и на Гласинцу као презиме, у Бањанима као име мјеста (Дробњачка међа), у Рисну, у околини Београда, у Подрињу, у порјечју Западне Мораве, као презиме, у Скопској Црној Гори, (као име села), на Косову се читав крај између Штимља и Неродимља зове Дробњаци, у Кузмину и Вучитрну, као презиме, неколика села у Ибарском Колашину насељавају Дробњаци и тако се зову, око Новога Пазара, као презиме итд.

Дробњак се први пут помиње као презиме (Бран Дробњак) 1354. г., а као племе 1390. г. Дробњак је имао нешто налик полу-аутономији и чувао је своју стару племенску организацију, која је била демократска и почивала на општем праву гласа, све до присаједињења Црној Гори. На челу племена је био насљедни кнез, а на челу војске војвода, кога су бирали племеници на сабору, а потврђивао га везир у Шавнику. Сабору је предсједавао кнез, а право бирања имали су сви племеници, који су носили и који носе оружје. Одлуке су морале бити једногласне. Племе су основали: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, који су се у 17 вијеку доселили из Бањана у катуне у Дробњак.

1692. године се спомиње вођа Дробњака, војвода Илија Ћосовић.[1]

Најпознатија Дробњачка братства су Томићи, Ђурђићи, Косорићи, Караџићи,Крстајићи (славе Никољ-дан ), Чупићи, Жугићи, Церовићи, Зарубице, Мемедовић, Машићи, Павићевићи, Ћеранићи, Мандићи, Маловићи и Јауковићи. На Ивици и на Језерима су затекли Криче (Кричкове), побили се с њима и протјерали их преко Таре у Кричак, гдје их има и данас. На Језерима је погинуо чувени крички војвода Калока. Племенска слава Дробњака је Св. Ђорђије (23/4). Скоро све су цркве и манастири у Дробнацима посвећени Св. Ђурђу и сваки прави Дробњак мора славити Св. Ђурђа. Али да би могли ићи један другоме у посјету о слави, многи славе преславу, и о преслави сијеку колач, а о Ђурђеву-дану само шаљу Пуњапуње и свијећу у цркву. Тако једни Крстајићи, Јањићи и Томићи у Дробњацима славе Св. Николу, Караџићи Св. Аранђела, Машићи Савин-дан, Косорићи Никољ-дан итд.

Ђукнићи су једно од ӊајстарих братстава.Не зна се тачно кад су неки одселили у Пиву,а из Пиве даље, у 17. веку у Џерову.

Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

Дробњаци у ширем смислу обухватају и племе Ускоци и племе Шаранци.

У Дробњацима је 1927. године. било 40 насеља до 2.200 кућа са 14.000 до 15.000 душа. Главна му је варошица Шавник. Дробњаци су најпознатије и најбројније племе у Црној Гори. Од свих племена у Црној Гори највише историјских, географских, социолошких и културолошких књига написано је о Дробњацима а међу најпознатијим ауторима су: Цвијић, Дучић и Станковић.

Дробњаци су дали многе знамените личности:

Из Ускока:

  • Алексићи: Мирко Алексић
  • Фуртуле: Срђан Фуртула (издавач) Марко Фуртула (издавач).

Петар I Петровић Његош и Дробњаци

уреди

Петар I Петровић Његош 1817. године не сматра Дробњаке Црногорцима. У писму Симеону Орловићу пише[2] :

За несретње Дробњаке разумјели сте из мојега первога писма, а за наше Церногорце разумјећете от Иванчика.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Il Montenegro da Relazioni dei Proveditori Veneti 1687 - 1735. Рим. 1896. стр. 93. Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 04. 01. 2021. 
  2. ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Симеону Орловићу 1817., pp. 324., писмо бр. 248. . Цетиње: Светигора. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди