Новица Церовић

Новица Церовић
Новица Церовић
	Новица Церовић
Датум рођења	1805.
Место рођења	Тушина, Османско царство
Датум смрти	1895.
Место смрти	Тушина, Црна Гора

Церовић Новица (Тушина, 1805 — Тушина, 1895) је био старохерцеговачки војвода, сенатор и бан.

Биографија

Рођен је око 1805. године у селу Тушине у Дробњацима, од оца Попа Милутина Церовића и мајке Видосаве Стијеповић.^[1] Његов отац Поп Милутин Церовић је погубљен 1813. године у Пљевљима због дизања побуне. Деда Николе Петровића Станко се скумио с протом Милутином Церовићем, при крштењу Милутиновог сина Новице. Смаил-ага Ченгић је убио Стевана, Станковог сина, а Новица је Његошу донео главу Смаил-аге Ченгића,^[2] иако га он није убио, но Алексић. Та глава се осушила на кули у Требињу.^[3]

Основну школу је завршио у Жупском манастиру, где му је учитељ био Панто Ћук из Мостара. У 27. години је изабран за дробњачког кнеза. Са Његошем је био у пријатељству и извршавао је његова наређења у турском Дробњаку.

Новица Церовић

У септембру 1840. по налогу са Цетиња, а заједно са Шујом Караџићем и Мирком Алексићем организовао је напад на Смаил-агу Ченгића, који је безобзирним средствима прикупљао феудалне дажбине од дробњачких сељака. Његову улогу у погибији Смаил-аге Ченгића песнички је приказао Иван Мажуранић у епу "Смрт Смаил-аге Ченгића" (Ноћник), а о томе певају и неке народне песме.

Почетком 1841. постављен је за војводу, а у јулу исте године за сенатора. Тада се настањује на Цетињу.

Новица Церовић

Године 1856, са војводом Мирком је учествовао, са 6000 црногорских војника, у другој похари Куча. То је практично био масакр над непокорним брђанским племеном, које је у то време било исцрпљено након две борбе против Турака.^{[тражи се извор]}

Добар познавалац црногорског обичајног права, упућиван је у све крајеве Црне Горе када је требало решавати неки међуплеменски спор.

У Црногорско-турском рату био је члан Врховне команде књаза Николе у Херцеговини и у операцијама према Бару и Улцињу.

Сарадник је Валтазара Богишића на прикупљању података за Општи имовински законик.

Тешко се разболео крајем 1894. године. Жеља му је била да премине на дан Светог Саве, што се и остварило. Преминуо је 14. јануара 1895. године (по старом календару).^[4]

Надгробно слово му је држао књаз Никола Петровић, након парастаоса у Цетињском манастиру. Никола је том приликом рекао да му је Новица био најбољи савјетник који му је често говорио да нешто не ради, јер неће бити добро.^[2] Сахрањен је у тушинској цркви. У Боану му је 1995. године откривен споменик, а на свечаности је бесједио академик Миро Вуксановић.

Галерија

Црква Светог Ђорђа у Тушини, задужбина Новице Церовића
Спомен плоча о градњи храма изнад врата
Новица Церовић

Референце

^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 89.
^ ^а ^б Томановић 2018, стр. 563.
^ Томановић 2018, стр. 566.
^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 90.

Литература

С. Мартиновић, Драгољуб 1868 1-4
Август Шеноа, Виенац 1878 7
Новица Церовић, војвода црногорски (некролог) Застава 1895 12
А. Маканец, Хисторијска позадина Мажуранићева епа, Обзор 1924, 179.
Текст Јагоша Јовановића, Београд за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1982. године
Томановић, Лазар (2018). Мемоари. ЦИД, Подгорица.

Спољашње везе

[1] Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 89.

[FOOTNOTEТомановић2018563-2] а ^б Томановић 2018, стр. 563.

[FOOTNOTEТомановић2018566-3] Томановић 2018, стр. 566.

[4] Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 90.

[1]

[2]

[3]

[4]