Новица Церовић
Церовић Новица (Тушина, 1805 — Тушина, 1895) је био црногорски и старохерцеговачки војвода, сенатор и бан.
| Новица Церовић | |
|---|---|
 Новица Церовић | |
| Датум рођења | 1805. |
| Место рођења | Тушина Црна Гора |
| Датум смрти | 1895. |
| Место смрти | Тушина Црна Гора |
БиографијаУреди
Рођен је од оца Попа Милутина Церовића и мајке Видосаве Стијеповић. Његов отац Поп Милутин Церовић је погубљен 1813. године у Пљевљима због дизања побуне. Деда Николе Петровића Станко се скумио с протом Милутином Церовићем, при крштењу Милутиновог сина Новице. Смаил-ага Ченгић је убио Стевана, Станковог сина, а Новица је Његошу донео главу Смаил-аге Ченгића,[1] иако га он није убио, но Алексић. Та глава се осушила на кули у Требињу.[2]
Основну школу је завршио у Жупском манастиру, где му је учитељ био Панто Ћук из Мостара. У 27. години је изабран за дробњачког кнеза. Са Његошем је био у пријатељству и извршавао је његова наређења у турском Дробњаку.
У септембру 1840. по налогу са Цетиња, а заједно са Шујом Караџићем и Мирком Алексићем организовао је напад на Смаил-агу Ченгића, који је безобзирним средствима прикупљао феудалне дажбине од дробњачких сељака. Његову улогу у погибији Смаил-аге Ченгића песнички је приказао Иван Мажуранић у епу "Смрт Смаил-аге Ченгића" (Ноћник), а о томе певају и неке народне песме.
Почетком 1841. постављен је за војводу, а у јулу исте године за сенатора. Тада се настањује на Цетињу.
Године 1856, са војводом Мирком је учествовао, са 6000 црногорских војника, у другој похари Куча. То је практично био масакр над непокорним брђанским племеном, које је у то време било исцрпљено након две борбе против Турака.[тражи се извор]
Добар познавалац црногорског обичајног права, упућиван је у све крајеве Црне Горе када је требало решавати неки међуплеменски спор.
У Црногорско-турском рату био је члан Врховне команде књаза Николе у Херцеговини и у операцијама према Бару и Улцињу.
Сарадник је Валтазара Богишића на прикупљању података за Општи имовински законик.
Надгробно слово му је држао књаз Никола Петровић, након парастаоса у Цетињском манастиру. Никола је том приликом рекао да му је Новица био најбољи савјетник који му је често говорио да нешто не ради, јер неће бити добро.[1] Сахрањен је у тушинској цркви. У Боану му је 1995. године откривен споменик, а на свечаности је бесједио академик Миро Вуксановић.
ГалеријаУреди
Црква Светог Ђорђа у Тушини, задужбина Новице Церовића
Спомен плоча о градњи храма изнад врата
РеференцеУреди
- ^ а б Томановић 2018, стр. 563.
- ^ Томановић 2018, стр. 566.
ЛитератураУреди
- С. Мартиновић, Драгољуб 1868 1-4
- Август Шеноа, Виенац 1878 7
- Новица Церовић, војвода црногорски (некролог) Застава 1895 12
- А. Маканец, Хисторијска позадина Мажуранићева епа, Обзор 1924, 179.
- Текст Јагоша Јовановића, Београд за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1982. године
- Томановић, Лазар (2018). Мемоари. ЦИД, Подгорица.
