Церовић Новица (Тушина, 1805Тушина, 1895) је био старохерцеговачки војвода, сенатор и бан.

Новица Церовић
Новица Церовић
Датум рођења1805.
Место рођењаТушинаОсманско царство
Датум смрти1895.
Место смртиТушинаЦрна Гора

Биографија

уреди

Рођен је око 1805. године у селу Тушине у Дробњацима, од оца Попа Милутина Церовића и мајке Видосаве Стијеповић.[1] Његов отац Поп Милутин Церовић је погубљен 1813. године у Пљевљима због дизања побуне. Деда Николе Петровића Станко се скумио с протом Милутином Церовићем, при крштењу Милутиновог сина Новице. Смаил-ага Ченгић је убио Стевана, Станковог сина, а Новица је Његошу донео главу Смаил-аге Ченгића,[2] иако га он није убио, но Алексић. Та глава се осушила на кули у Требињу.[3]

Основну школу је завршио у Жупском манастиру, где му је учитељ био Панто Ћук из Мостара. У 27. години је изабран за дробњачког кнеза. Са Његошем је био у пријатељству и извршавао је његова наређења у турском Дробњаку.

 
Новица Церовић

У септембру 1840. по налогу са Цетиња, а заједно са Шујом Караџићем и Мирком Алексићем организовао је напад на Смаил-агу Ченгића, који је безобзирним средствима прикупљао феудалне дажбине од дробњачких сељака. Његову улогу у погибији Смаил-аге Ченгића песнички је приказао Иван Мажуранић у епу "Смрт Смаил-аге Ченгића" (Ноћник), а о томе певају и неке народне песме.

Почетком 1841. постављен је за војводу, а у јулу исте године за сенатора. Тада се настањује на Цетињу.

 
Новица Церовић

Године 1856, са војводом Мирком је учествовао, са 6000 црногорских војника, у другој похари Куча. То је практично био масакр над непокорним брђанским племеном, које је у то време било исцрпљено након две борбе против Турака.[тражи се извор]

Добар познавалац црногорског обичајног права, упућиван је у све крајеве Црне Горе када је требало решавати неки међуплеменски спор.

У Црногорско-турском рату био је члан Врховне команде књаза Николе у Херцеговини и у операцијама према Бару и Улцињу.

Сарадник је Валтазара Богишића на прикупљању података за Општи имовински законик.

Тешко се разболео крајем 1894. године. Жеља му је била да премине на дан Светог Саве, што се и остварило. Преминуо је 14. јануара 1895. године (по старом календару).[4]

Надгробно слово му је држао књаз Никола Петровић, након парастаоса у Цетињском манастиру. Никола је том приликом рекао да му је Новица био најбољи савјетник који му је често говорио да нешто не ради, јер неће бити добро.[2] Сахрањен је у тушинској цркви. У Боану му је 1995. године откривен споменик, а на свечаности је бесједио академик Миро Вуксановић.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 89. 
  2. ^ а б Томановић 2018, стр. 563.
  3. ^ Томановић 2018, стр. 566.
  4. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 90. 

Литература

уреди
  • С. Мартиновић, Драгољуб 1868 1-4
  • Август Шеноа, Виенац 1878 7
  • Новица Церовић, војвода црногорски (некролог) Застава 1895 12
  • А. Маканец, Хисторијска позадина Мажуранићева епа, Обзор 1924, 179.
  • Текст Јагоша Јовановића, Београд за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1982. године
  • Томановић, Лазар (2018). Мемоари. ЦИД, Подгорица. 

Спољашње везе

уреди