Живојин Лукић
Живојин Лукић (Београд, 10. фебруар 1889 — Београд, 7. фебруар 1934)[1] био је српски вајар.
Живојин Лукић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. фебруар 1889. |
Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
Датум смрти | 7. фебруар 1934.44 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Биографија
уредиПохађао је Уметничко-занатску школу у Београду. Студирао вајарство на Академији Зодчества у Москви 1909 — 1913. године код проф. Н. А. Андрејева. Боравио у Италији 1918 — 1922. Живео је у Цавтату 1922 — 1924. када се враћа у Београд. Излаже од 1908. године. Излагао је са уметничким удружењем 'Лада'. Радио је фасадне скулптуре и рељефе.
Радио је скулптуре у камену на згради српских железница у Немањиној, споменику културе Републике Србије.[2]
Најпознатија дела му се налазе у Музеју савремене уметности у Београду: „Портрет др Радинке Хађић“, (1923), „Портрет г-ђе Злоковић“, (1926), „Мали бата“, (1928).
У српско вајарство треће деценије прошлог века Лукић доноси модерна схватања, пре свега у портетској уметности којој је највише био склон. Благо ослоњен на неокубистичке стилске обрасце он се служио језиком једноставних облика којима је градио своје дело. Служио се чистим линијама које су јасно дефинисале пластичке карактеристике у портретима које је радио.[тражи се извор]
Самосталне изложбе
уредиБиблиографија (избор)
уреди- 1920. Сибе Миличић, Југословенске изложбе у иностранству, Домовина, 14. јануар, Загреб
- 1924. Растко Петровић, Изложба 'Цвијете Зузорић', Време, бр. 775, pp. 6, Београд
- 1927. Михаило Петров, Априлске изложбе наших уметничких центара, Летопис Матице српске, књ. 312, св. 2-3, ст. 360-364, Нови Сад
- 1927. Милан Кашанин, Изложбе у априлу, Српски књижевни гласник, књ. XXI, ст. 64, Београд
- 1928. Сретен Стојановић, Изложба радова Живојина Лукића, Васе Помоиришца и Милоша Голубовића, Мисао, књ. XXIV, св. 1 и 2, pp. 104-106, Београд
- 1928. Тодор Манојловић, Изложбе, Нови видици, бр.3-4, pp. 249-251, Београд
- 1934. Тодор Манојловић, Уметнички преглед, Изложба 'Ладе', Српски књижевни гласник, књ. 41, pp. 540-542, Београд
- 1934. Михаило Петров, Седамнаеста изложба 'Ладе', Правда 18. март 1934, pp. 10, Београд
- 1934. Сава Поповић, Скулптура на XVII изложби 'Ладе', Штампа, год. I, бр. 2, pp. 5, Београд
- 1934. Иван Чарго, Жика Лукић, Словенски београдски тједник, год. II, бр. 6, pp. 3, Београд
- 1961. Дејан Медаковић, Заборављени и мало познати Живојим Лукић, Данас, 11. октобар, Београд
- 1968. Зоран Маркуш, Вајар Живојин Лукић (1889-1934), Дело, бр. 5, pp. 588-596, Београд
- 1973. Катарина Павловић, Прилог за монографију вајара Живојина Лукића, Зборник Народног музеја, pp. 89-103, Народни музеј, Београд
Извори
уреди- ^ „Živojin Lukić”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-24. Приступљено 2024-01-28.
- ^ Васиљевић, Бранка. „Завршена обнова зграде српских железница у Немањиној”. Politika Online. Приступљено 2022-02-24.