Кантакузини (грчки: Καντακουζηνός) су били припадници истакнуте византијске породице чији су чланови средином 14. века носили титулу византијског цара.[1]

Историја уреди

Кантакузини се појављују по први пут током владавине Алексија Комнина (1083-1118), током цареве кампање против Кумана. Чланови породице Кантакузин су током епохе Комнина били високи војни званичници. Севаст Јован Кантакузин убијен је у бици код Мириокефалона, док је цезар Јован Кантакузин, вероватно унук убијеног севаста, оженио Ирину Анђелину, сестру цара Исака II Анђела. Кантакузини су у време Четвртог крсташког рата и латинског заузећа Цариграда (1204) били међу највећим поседницима у Царству. Кантакузини су истакнути чланови византијске политике и током владавине Палеолога. Михајло Кантакузин је 1308. године постављен за управника Мореје. Његов син био је Јован Кантакузин, мега доместик, регент и на крају византијски цар (1341-1354) као противник Јована V Палеолога у грађанском рату. Јован је присиљен на абдикацију и повлачење у манастир. Његов син Матија такође је владао Византијом као савладар (1353-1357). Млађи Јованов син, Манојло, владао је као морејски деспот од 1349. до 1380. године. Јованова ћерка Јелена била је удата за Јована V Палеолога. Марија, друга ћерка, била је удата за Нићифора Орсинија, епирског деспота, а трећа ћерка, Теодора, за османског бега Орхана. Матијина двојица синова владали су накратко Морејом. О Јовану нема много података, а сматра се да је умро без деце. Могући потомци Димитрија су: Ђорђе, Андроник (последњи византијски мега доместик), Ирина (удата за српског деспота Ђурђа Бранковића), Тома (служио на двору Бранковића) и Јелена (трапезунтска царица, супруга Давида Великог Комнина). Имао је и ћерку непознатог имена која је постала краљица Грузије.

Цареви династије Кантакузин уреди

Слика Име Рођење Наследник Владавина Смрт Дужина владавине
  Јован Кантакузин око 1292. Јован V Палеолог 31. март 1347—10. децембар 1354. 15. јун 1383. 7 година
Матија Кантакузин око 1325. Јован V Палеолог 1353—1357. 15. јун 1383. 4 године

Референце уреди

Литература уреди