Карло Топија
Карло Топија (алб. Karl Topia; између 1338 и 1342[а]—1388) је био арбанашки великаш и кнез, из породице Топија, који је владао деловима данашње Албаније (1359—1388). Последњи владар средњовековне Албаније. Негова задужбина jе манастир Светог Јована Владимира.
Карло Топија | |
|---|---|
 | |
| Место рођења | Драч |
| Датум смрти | 1388. |
| Место смрти | Елбасан |
| Супружник | Балшићи |
| Родитељи | Andreas Thopia |
Порекло и породица
уреди
Карло Топија је био син Андреје Топије и ванбрачне ћерке напуљског краља Роберта I Анжујског (1309—1343), који су поред њега имали још двоје деце, Доминика и Ђерђа (Ђурђа)[1].
У браку је имао троје деце[1][2]:
а имао је још двоје[2] или четворо ванбрачне деце[1]:
- Марију
- Никиту
- Тануша
- Лазара
Живот и владавина
уреди
Његова породица је уживала подршку напуљских Анжујаца, а његов деда Тануш (Танусије) је владао облашћу између река Мата и Шкумбе[3]. Њега је 1359. године наследио Карло и активно се укључуио у сукобе који су после Душанове (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) смрти захватиле Српско царство, првенствено између његовог сина Уроша (1355—1371) и полубрата Симеона (1359—1371)[3]. Своју власт на Крoју је проширио 1363. године[1], а сукоби са Балшићима су отпочели исте године. Он је у пролеће 1364. године заробио Ђурђа I (1362—1378) и посредством Дубровчана је међу њима склопљен мир 1366. године. Пределе јужно од Шкумбе преузима 1367. године[1], а важну стратешку тачку на Балкану, Драч, заузео је 1368. године и успео је да га задржи, иако га је у пар наврата губио (1376. и 1385[1]). По страним ауторима, он се око 1370. године оженио Војиславом Балшић, ћерком Балше I (1356—1362)[1][2], али се она не помиње у књигама српских историчара[4][5][6].
Његови интереси на тлу данашње Албаније су се укрштали са интересима Балшића, што је довело до поновних сукоба са њима, у којима је изгубио Драч (1385), иако га је мало пре тога повратио (1383). Уз помоћ Османлија које су у бици на Саурском пољу код Берата 18.09.1385. године победиле и убиле Балшу II (1378—1385), Карло је повратио контролу над Драчом[3]. Већ наредне године, он је 17.08. склопио савез са Млечанима, а понудио им је Драч, у замену за друге поседе на Криту и Еубеји[3].
Карло Топија је преминуо у јануару 1388. године и сахрањен је у својој задужбини, манастиру светог Јована Владимира код Елбасана. Њега је подигао 1381. године, на темељима старије цркве (о чему сведочи уклесани натпис на грчком, српском и латинском језику) и у њега је пренео мошти српског кнеза Јована Владимира, које су се од средине XIII века налазиле у Драчу.
Наследио га је син Ђерђ (Ђурађ), који је 1392. године предао Драч Млечанима[3].
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ е „Medieval Lands project – Albania: Thopia”. Приступљено 3. 6. 2010.
- ^ а б в „Genealogy – Balkan states: The Thopia”. Приступљено 3. 6. 2010.
- ^ а б в г д Чланак Карло Топија Владимира Ћоровића у „Народној енциклопедији Срба, Хрвата и Словенаца”
- ^ Ивић, Алекса (1928). „[[s:sr:Родословне таблице (А. Ивић)/Балшићи|Балшићи]]”. Родословне таблице српских династија и властеле (III допуњено изд.). Нови Сад — преко Викизворника.
- ^ Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0.
- ^ Група аутора (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (II знатно допуњено и проширено изд.). Београд. ISBN 86-7685-007-0.
Литература
уреди- Чланак Карло Топија Владимира Ћоровића (Станоје Станојевић (покретач и уредник), „Народна енциклопедија Срба, Хрвата и Словенаца” IV књига, (II фототипско издање), Београд 1925. (Нови Сад, 2001))
- „Medieval Lands project – Albania: Thopia”. Приступљено 3. 6. 2010.