Мавро Орбин
Мавро Орбин[н. 1] (Дубровник, 1563 — 1610), такође познат и по италијанској верзији имена, као Мауро Орбини (итал. Mauro Orbini), био је бенедиктинац и историчар из Дубровачке републике. Његово најпознатије дело објављено је 1601. године, на италијанском језику, под насловом: Il Regno de gli Slavi (Краљевство Словена). Дело је посвећено историји и слави „словенске нације“, а настало је са циљем да се италијанској и широј западној публици представи прошлост јужних Словена, а првенствено Срба и Хрвата.[2][3][4][5]
| Мавро Орбин | |
|---|---|
_%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BB_0001_e1.jpg) Насловна страница првог издања Орбиновог дела Краљевство Словена (1601) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1563. |
| Место рођења | Дубровник, Дубровачка република |
| Датум смрти | 1610. (46/47 год.) |
| Место смрти | Дубровник, Дубровачка република |
Заједно са својим далматинским сународницима, Винком Прибојевићем, Јурјем Крижанићем и Бартолом Кашићем спада у најзначајније представнике раног илиро-словенства из 16. и 17. века.
Биографија
уредиРођен је у Дубровнику 1563. године, у трговачкој породици пореклом из Котора и добио је име Франо (Петар Богдани га назива Марино Урбини).[6] Са 15 година је ступио у бенедиктински ред и узео монашко име Мавро, веома популарно међу бенедиктинцима. Провео је искушенички период у манастиру Свете Марије на острву Мљету, које се налазило под влашћу Дубровника. У манастиру је и започео своју књижевну делатност. Пре 1590. написао је дело De Ultimo Fine Humanæ Vitæ Vel Summo Bono; оно ни до дан данас није објављено, теолошког је карактера и његов рукопис се чува у универзитетској библиотеци у Падови. У њему нема наговештаја да се аутор интересује за историју. Посвећено је Орбиновом будућем мецени Марину Бобаљевићу, богатом племићу из Дубровника, који је касније помогао његово главно дело.
У последње две деценије свог живота, Орбин је заузимао важне положаје у црквеној хијерархији Дубровника. Био је најпре опат манастира Свете Марије, па је имао водећу улогу у бенедиктинској конгрегацији на Мљету; био је опат манастира Светог Михајла на Шипану, опат манастира Светог Јакова у Вишњици (најзначајнији бенедиктински манастир на територији Дубровачке републике), да би га папа Клемент VII 1597. поставио за опата манастира у Бачу, који је био седиште бачко-калочке надбискупије, тада под турском влашћу.
Године 1599. Орбин је отишao у Италију да заврши рад на свом главном делу и надгледа његово штампање. У предговору Краљевству Словена он је навeo како је у неколико наврата обилазио Италију посећујући библиотеке у којима је трагао за историјским делима. Највећи број историјских дела нашао је у библиотеци војводе од Урбина у Пезару. Приступ тој библиотеци му је сигурно омогућио његов мецена Марин Бобаљевић, који је преузео и трошкове објављивања Краљевства Словена. Дело је објављено 1601. у Пезару.
Године 1606. Орбин је на молбу богатог дубровачког трговца Рада Сладојевића превео са италијанског дело Анђела Елија Зрцало духовно од почетка и сврхе живота човечанског, које је објављено 1614. године. Орбин то није доживео — умро је 1610. године.
Краљевство Словена
уреди_%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B1_Stefano_Nemagna_(%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0)_e1.jpg)
Издања:
- Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia.
- Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга.
Краљевство Словена се може поделити у три дела:
ПРВИ ДЕО - говори уопштено о Словенима почев од најстаријих времена (позног старог века) и између осталог, о њиховој наводној прапостојбини Скандинавији;
ДРУГИ ДЕО - представља превод на италијански Летописа попа Дукљанина; аутор је Летопис истакао као Српску историју преднемањићког периода, а како за ту епоху није имао других извора, објавио га је у целини;
ТРЕЋИ ДЕО - говори о јужнословенским земљама (Србија, Босна, Хум, Бугарска) и њиховим владарским кућама, са генеалогијом сваке од њих.
У свом излагању Орбин наводи велики број писаца и дела, најчешће западних, али је ретко критички бирао оне изворе на које се треба ослонити. Због тога што помиње неке, у католичком свету непожељне ауторе - православне староседеоце Сибињане, затим Грке и немачке протестанте, Папска курија Орбиново дело 1603. године ставила је на попис забрањених књига. Краљевство Словена је 1722. године преведено на рускословенски и штампано у Петровграду.
Српска историја заузима средишњи положај у делу, и обимом и концепцијски. Такво гледање на прошлост карактеристично је за читаву ренесансну и барокну Далмацију. За разлику од српског средњовековног историзма који почива на издвојености оног дела српске историје који се отвара делатношћу Немање и светог Саве, далматински историзам је идејно био (јужно) словенски. Но, и у њему српска историја заузима привилеговано место.
Види још
уредиНапомене
уреди
Референце
уреди- ^ Пантић 1968, стр. XV-XVI.
- ^ Пантић 1968, стр. XI-CVIII.
- ^ Самарџић 1968, стр. CIX-CXXXVI.
- ^ Ћирковић 1968, стр. 379-428.
- ^ Ćirković 2011, стр. 57-64.
- ^ Петар, Богдани (1685). CUNEUS PROPHETARUM (Чета пророка), стр. 95 (PDF). Падова. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 09. 2017.
Литература
уреди- Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт; Манастир Острог.
- Bujan, Solange (2008). „La Chronique du prêtre de Dioclée: Un faux document historique”. Revue des études byzantines. 66: 5—38.
- Bujan, Solange (2011). „Orbinijevo izdanje Ljetopisa popa Dukljanina: Povijesni falsifikat”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. 43: 65—80.
- Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Коматина, Предраг (2020). „Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина”. Историјски часопис. 69: 189—226.
- Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia.
- Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга.
- Пантић, Мирослав (1968). „Мавро Орбин - живот и рад”. Мавро Орбин: Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. стр. XI—CVIII.
- Самарџић, Радован (1968). „Краљевство Словена у развитку српске историографије”. Мавро Орбин: Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. стр. CIX—CXXXVI.
- Ћирковић, Сима (1968). „Извори Мавра Орбина”. Мавро Орбин: Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 379—428.
- Ćirković, Sima (2011). „Izvori Mavra Orbina: Addenda et corrigenda”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. 43: 57—64.
Спољашње везе
уреди
Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „н.“, али нема одговарајуће ознаке <references group="н."/>