Маглић (планина)
Маглић је динарска планина између БиХ (Републике Српске) и Црне Горе. Налази се на тромеђи географских области Босна, Херцеговина и Стара Херцеговина. Маглић је уједно и назив највишег врха у Републици Српској, односно БиХ. Највиши врх планине је Велики Витао (2.396 m) који се налази на подручју Црне Горе, док је врх Маглић на 2.386 m надморске висине[1]. По другим изворима, највиши врх је Маглић са 2.386 m[2], односно 2.388 m. Планина се налази око 20 km југозападно од Фоче уз границу БиХ и Црне Горе. Омеђена је реком Сутјеском на западу, планином Волујак на југозападу, рекама Дрином и Пивом на североистоку, те планином Биоч на југоистоку.
| Маглић | |
|---|---|
 | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Велики Витао |
| Ндм. висина | 2.396 m |
| Координате | 43° 16′ 52″ С; 18° 43′ 59″ И / 43.28111° С; 18.73306° И 43° 16′ 52″ С; 18° 43′ 59″ И / 43.28111° С; 18.73306° И |
| Географија | |
  Маглић | |
| Државе |  Црна Гора,  Босна и Херцеговина |
| Републике |  Република Српска |
Маглић је изграђен од пермских стена, мезозојских кречњака, дијабаза и малафира, а видљиви су и леднички трагови. Обрастао је буковом и црногоричном шумом. Горња шумска граница је на око 1.600 m, а изнад те висине је плато са пашњацима и бројним гребенима и висовима. Најпознатије висоравни су Вучево (са врхом Црни врх), Рујевац, Снијежница (Сњежница), Пријевор и Мратињска Гора. На Маглићу се налази и Перућица, највећа прашума у Европи и велики цирк Урдени долови са Трновачким језером на 1.517 m. Подножје планине и све падине су богате водом, са бројним изворима од којих је најиздашнији Царев До који никад не пресушује.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Јован Ђ. Марковић: Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Међутим, у Атласу свијета ЈЛЗ из 1988. на карти се види да се врх Велики Витао налази у Црној Гори, тако да се може рећи да је врх Маглић највиши у БиХ.
- ^ Мала енциклопедија Просвета
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета, I-III, Просвета, Београд, 1986.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Атлас свијета, ЈЛЗ Мирослав Крлежа, Загреб, 1988.
