Маглић је динарска планина између БиХ (Републике Српске) и Црне Горе. Налази се на тромеђи географских области Босна, Херцеговина и Стара Херцеговина. Маглић је уједно и назив највишег врха у Републици Српској, односно БиХ. Највиши врх планине је Велики Витао (2.396 m) који се налази на подручју Црне Горе, док је врх Маглић на 2.386 m надморске висине[1]. По другим изворима, највиши врх је Маглић са 2.386 m[2], односно 2.388 m. Планина се налази око 20 km југозападно од Фоче уз границу БиХ и Црне Горе. Омеђена је реком Сутјеском на западу, планином Волујак на југозападу, рекама Дрином и Пивом на североистоку, те планином Биоч на југоистоку.

Маглић
Географске карактеристике
Највиша тачкаВелики Витао
Ндм. висина2.396 m
Координате43° 16′ 52″ С; 18° 43′ 59″ И / 43.28111° С; 18.73306° И / 43.28111; 18.73306 43° 16′ 52″ С; 18° 43′ 59″ И / 43.28111° С; 18.73306° И / 43.28111; 18.73306
Географија
Маглић на карти Динарских планина
Маглић
Маглић
Државе Црна Гора,  Босна и Херцеговина
Републике Република Српска
Поглед на црногорски део Маглића

Маглић је изграђен од пермских стена, мезозојских кречњака, дијабаза и малафира, а видљиви су и леднички трагови. Обрастао је буковом и црногоричном шумом. Горња шумска граница је на око 1.600 m, а изнад те висине је плато са пашњацима и бројним гребенима и висовима. Најпознатије висоравни су Вучево (са врхом Црни врх), Рујевац, Снијежница (Сњежница), Пријевор и Мратињска Гора. На Маглићу се налази и Перућица, највећа прашума у Европи и велики цирк Урдени долови са Трновачким језером на 1.517 m. Подножје планине и све падине су богате водом, са бројним изворима од којих је најиздашнији Царев До који никад не пресушује.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Јован Ђ. Марковић: Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Међутим, у Атласу свијета ЈЛЗ из 1988. на карти се види да се врх Велики Витао налази у Црној Гори, тако да се може рећи да је врх Маглић највиши у БиХ.
  2. ^ Мала енциклопедија Просвета

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
  • Сајт владе Републике Српске