Миле Бјелајац
Миле Бјелајац (Београд, 14. април 1955) српски је политиколог, доктор историјских наука и универзитетски професор. Тренутно обавља функцију директора Институтa за новију историју Србије.
| Миле Бјелајац | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. април 1955. |
| Место рођења | Београд,  ФНР Југославија |
| Образовање | Факултет политичких наука Филозофски факултет |
| Научни рад | |
| Поље | Политичке науке Историја |
| Институција | Свеучилиште у Загребу Универзитет у Београду Институт за новију историју Србије |
Биографија уреди
Рођен је 14. априла 1955. године у Београду. Његов отац је генерал-пуковник ЈНА и народни херој Станко Бјелајац.[1] Основну школу похађао је у Мостару, Сплиту и Загребу. Гимназију је завршио 1973. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Загребу 1977. године. Од 1979. до 1983. био је запослен у новинској агенцији која је издавала часопис Наше теме у Загребу, а након тога у Центру за теорију Др. Владимир Бакарић при Истраживачком центру Едвард Кардељ од 1983. до 1986. у Београду. Магистрирао је 1986. године, темом Војска Краљевине СХС 1918—1921 на Филозофском факултету, Одељење за историју. Докторску дисертацију под називом Војска Краљевине Југославије 1929—1935 одбранио је 1992. године на истом Факултету. Комисију су чинили Бранко Петрановић, Андреј Митровић и Ђорђе Станковић. Од 1987. запослен је у Институту за новију историју Србије као научни саветник, а од 26. јануара 2015. године је директор Института.[2] У периоду од 1993. до 1997. био је запослен на Београдском универзитету. Гостујући је предавач на више европских универзитета.[3]
Његове сфере интересовања су: Историја војно-цивилних односа, историја распада СФРЈ, проблеми писања историје Југославије, компаративна историја југоисточне Европе. Један је од првих историчара који је отворио проблем писања војне и политичке историје Југославије укључујући њен трагичан крај. Такође је први истраживао војно-цивилне односе на простору бивше СФРЈ.[4]
Библиографија уреди
- Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918—1921, Београд 1988.
- Војска Краљевине СХС/Југославије 1922—1935, Институт за новију историју Србије, Београд 1994.
- Између војске и политике. Биографија генерала Душана Трифуновића 1880—1942, ИНИС-Народни музеј Крушевац, Београд-Крушевац, 1997 (коаутор са П. Трифуновићем).
- Министри иностраних дела Србије, Црне Горе и Југославије 1811—1998, Савезно министарство иностраних дела, Београд.
- Југословенско искуство са мултиетничком армијом 1918—1991, УДИ, Београд 1999.
- Генерали и адмирали Краљевине Југославије (1918—1941). Студија о војној елити и биографски лексикон, ИНИС, Београд 2004.
- Генерал Драгиша Пандуровић, живот и сведочења, ИНИС-Алтера, Београд 2007.
- Дипломатија и војска. Србија и Југославија 1901—1999, Београд 2010.
- Прилози из научне критике—српска историографија и свет, Београд 2011. (коаутор са Г. Кривокапић - Јовић).
- 1914—2014. Зашто ревизија?, Медија центар "Одбрана", Београд 2014.
- Кому нужна ревизия истории?, Алгоритм, Москва 2015.
- 1914—2014. Зашто ревизија?, друго допуњено издање, "Прометеј", Београд 2019.
Референце уреди
Литература уреди
- Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6.
Спољашње везе уреди
- Миле Бјелајац - Генерали, емисија Мој Београд, Студио Б, 2005, 1. део на сајту YouTube
- Миле Бјелајац - Генерали, емисија Мој Београд, Студио Б, 2005, 2. део на сајту YouTube
- Представљена књига "1914-2014. Зашто ревизија" - O књизи говори аутор др Миле Бјелајац на сајту YouTube
- Српска влада није знала за одредбе Лондонског уговора - интервју („Политика“, 28. јул 2015)
